Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon čija primena treba da ublaži veliku krizu u kojoj se našla građevinska industrija u Srbiji.
Prema raspoloživim podacima, vidi se da srpska industrija sasvim lagano izlazi iz krize i doživljava neki vid oporavka. Međutim, to nije slučaj sa građevinskom industrijom, jer ona i 2009. i 2010. godine beleži drastičan pad. Svetska ekonomska kriza, odnosno konkretno kriza koja je zahvatila građevinarstvo u čitavom svetu, na najgori način se projektovala na ovu oblast u Srbiji. Zato je bilo neophodno iznaći načine da se ovakva situacija ublaži i da se nađu načini koji će lagano voditi ka oporavku.
Vlada je već reagovala na razne načine da pomogne ovu oblast. Ponoviću, između ostalog i ono što je ministar rekao, subvencionisanje kamatne stope prilikom kupovine građevinskog materijala, subvencionisanje kamatnih stopa kod kupovine stanova, međutim, pokazalo se da to sve nije dovoljno i da treba iznaći još načina da se ova oblast pojača što više.
Zato je resorno ministarstvo napisalo ovaj zakon, koji će imati privremeni karakter. Naime, treba naglasiti da on ima važnost do 31. decembra 2011. godine i za to vreme treba da stvori uslove za oporavak građevinske operative, u kojoj na neki način vlada vanredno stanje. Potrebno je smanjiti visoki stepen nelikvidnosti ovih preduzeća i smanjiti veliku nezaposlenost koja vlada u ovoj oblasti.
Deo građevinske industrije je već na neki način pokrenut, kada je u pitanju niskogradnja, i to kroz investiranje završetka Koridora 10, a već je najavljeno da će se krenuti sa projektima na investiranju izgradnje još nekih bitnih koridora kroz Srbiju. Međutim, posebno je važno da se aktivira oblast koja se vezuje za visokogradnju. Potrebno je uposliti domaća građevinska preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala i, naravno, preduzeća koja se bave izvođenjem.
Ministar je već napomenuo, ali nije zgoreg još jednom ponoviti radi šire javnosti, da bude jasno kakva je suština ovog zakona. Naime, Vlada će, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno na predlog lokalne samouprave, utvrđivati projekte za izgradnju, rekonstrukciju ili adaptaciju koji će se delimično ili u celosti finansirati iz budžeta Republike, pokrajine ili opštine.
U realizaciji svih ovih projekta učestvuju domaća građevinska preduzeća i mora se koristiti domaći građevinski materijal, i to najmanje 70% od ukupne planirane količine. Radi se o projektima za izgradnju ili rekonstrukciju škola i obdaništa, bolnica i zdravstvenih ustanova, kolektivnih stambenih zgrada, sportskih objekata, objekata koji će koristiti kulturi i svih ostalih objekata za koje je potrebno proglasiti javni interes.
Dobro je što se pojednostavio postupak javne nabavke, odnosno što se izvođači biraju kroz pregovarački postupak bez objavljenog javnog poziva. To u svakom slučaju ne znači da se ne poštuje Zakon o javnim nabavkama, već znači da se u postojećem zakonu našao način da se ovaj postupak skrati i da se što pre dođe do izvođenja samih radova.
Poziv se upućuje svim preduzećima koja se bave ovim poslovima. Ministarstvo će, prema određenim kriterijumima, napraviti spisak ovih preduzeća. Vlada će, što je vrlo bitno, dati najviše i najniže cene, što će sprečiti pojavu dampingovanja cena ili prekoračenja visine određenih radova.
Potpuno je razumljivo što se ovakav zakon donosi po hitnom postupku. S njegovom primenom treba krenuti što pre, ali to u svakom slučaju ne znači da se neće poštovati postojeći zakoni, koji su sada na snazi, da se neće poštovati Zakon o javnim nabavkama, da se neće poštovati Zakon o planiranju i izgradnji. Naravno da će se svi ovi radovi izvoditi prema postojećim prostornim i urbanističkim planovima i da će se procedura izdavanja građevinskih dozvola izvoditi apsolutno prema važećem zakonu.
S tim u vezi, poznajući značaj čitave ove situacije, da što pre treba reagovati, poslanička grupa ZES će se u Danu za glasanje izjasniti za prihvatanje ovakvog zakona. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je pet minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, a posle njega narodni poslanik Munir Poturak.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji gledate ovaj direktan prenos, pokušaću da u mojoj diskusiji na neki način kažem nešto što prethodni govornici, bilo da su opozicija ili predstavnici vladajuće koalicije, možda dosad nisu rekli. Počeću od samog naslova zakona, o podsticanju građevinske mafije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Gospodine ministre, s obzirom na to kakve zakone Narodna skupština donosi u zadnjih godinu dana, mislim da ovaj današnji predlog zakona, koji vi ovde zastupate, ima i jednu duboku političku poruku i političku dimenziju. Ako se setimo da je ova skupština donela duboko antievropske zakone, kao što je Zakon o informisanju, tzv. reformu pravosuđa, Zakon o elektronskoj komunikaciji, mislim da je ovo jedan od niza zakona koji se donosi, čini mi se, protivno nekim evropskim pravilima.
Povezano s izjavama čelnika ove naše države i čelnika stranke kojoj vi pripadate, analizirajući to u zadnjih nekoliko meseci, gde se upućuju i otvorene pretnje nekim ambasadorima zapadnih zemalja, gde neki ministri neke investitore, hajde da kažemo otvoreno - Bodo Hombah, pa nije ga ''Nova Srbija'', ni Velimir Ilić, ni poslanici ''Nove Srbije'', niti su ga građani Srbije doveli u Srbiju, znamo dobro ko ga je doveo u Srbiju, kvalifikuju veoma ružnim rečima, i to su vrlo loše poruke svetu i Evropi u trenutku kada u ovoj zemlji nedostaju investicije. U tom kontekstu ću pokušati da kažem nekoliko reči o ovom zakonu i da postavim neka pitanja, na koja očekujem da odgovorite.
Lepo je reći da mi želimo da favorizujemo domaća preduzeća. ''Nova Srbija'', a posebno predsednik ''Nove Srbije'' je to godinama pokušavao i pričao, a nazivan je svakakvim uvredljivim izrazima i kvalifikacijama, da nije za Evropu, da je antievropljanin, a kao što vidimo, ne samo u velikoj ekonomskoj krizi, koja je zapljusnula i našu zemlju, a izgleda da tek ulazimo u nju, bez obzira šta je rekla prethodna govornica, moja koleginica, svi pokazatelji, pa i bilansi u građevinskoj industriji, govore da mi sve više zapadamo u krizu, i sada imamo državnu intervenciju.
Gospodine Duliću, mislim da se to duboko razlikuje od onoga što je vaša koalicija u predizbornom programu 2008. godine nudila građanima. Mi smo nudili nešto drugo, dobili smo kol'ko smo dobili, prošli smo kako smo prošli, to i nije bitno u ovoj priči koju hoću sada da ispričam, bitno je kako građani žive.
Sad vi kažete ovde i nailazite, moram da vam kažem u nekoliko sledećih rečenica, na plodno tle. Mi Čačani smo poznati kao lokalpatrioti i sad mi čitamo ovako ovaj zakon – najbolje bi bilo da poslove u građevinarstvu u Čačku dobijaju čačanske firme.
Pripremajući se za ovu diskusiju, razgovarao sam s nekoliko predsednika opština i gradonačelnika. Oni su, gospodine Duliću, ako ste obavešteni o tome, još pre mesec dana pripremani na ovaj zakon, samo što im je neki drugi ministar pisao neke preporuke, a on se zove gospodin Milan Marković. Ne znam da li je u njegovom resoru ovo što vi danas ovde branite, ali da se predsednici opština i gradonačelnici već pripreme na ovaj zakon.
Suština ovog zakona je – građevinske firme će poslove dobijati putem pregovora. Dakle, sve diskusije ovde, pa i prethodne koleginice, da Zakon o javnim nabavkama, bar u građevinskoj industriji, nije suspendovan, nisu istinite. On je apsolutno suspendovan.
Kad je predsednik ''Nove Srbije'' i tadašnji ministar iskreno i pošteno, možda malo politički naivno za ovakvu medijsku scenu koja postoji u Srbiji, a kao pragmatičar, inženjer i narodni ministar koji je uradio 4.000 kilometara puteva… Gospodine Duliću, 4.000 kilometara puteva, a nekim putevima ste se vi i podsmevali, a znate, tamo na Goliji, put do njihovih kuća, do njihovih škola, za njihovu decu, to je njima Koridor 10. Vi to iz vaše Subotice, iz ministarskih fotelja, nećete nikada shvatiti.
Dakle, kad je tadašnji ministar Ilić govorio da neke odredbe Zakona o javnim nabavkama nisu dobre, shodno efikasnosti, nekim terminima da neko, kao što ste i vi rekli, može da se žali, a i nema firmu… Ali ne znam kako je, gospodine Duliću, onda konkurisao i kako je uopšte došao na spisak firmi koje konkurišu za neki posao ako nema ni građevinske mašine ni radnu snagu.
Dakle, ponavljam po treći put, kad je ministar Ilić, tadašnji, dobronamerno upozoravao, ne gledajući ni svoj politički rejting ni politički rejting svoje stranke, nego šta je pravi interes građana, da se radi ta infrastruktura, pre svega putevi, za šta je on bio nadležan, vi ste ga preko vaših medija, gde imate monopol, ismejali i naružili. Sada, danas, 29. juna, gospodine Duliću, vi ste došli s predlogom zakona u kojem je sadržano mnogo toga što je tadašnji ministar Ilić na vreme govorio.
Mi, u principu, protiv državnog intervencionizma nemamo ništa, da naše domaće firme dobiju poslove, samo nam deluje vrlo neozbiljno, gospodine Duliću, da ovako nešto predložite u osam članova zakona. Kako ćete da sprečite ovde korupciju? Mene čudi da silni državni organi koji su angažovani, pa i sam predsednik države nije, recimo, stavio veto na ovaj zakon dok se ovde ne raspravi nešto. Vi mislite da će da se spreči rizik od korupcije nekim uredbama Vlade? Ko će da pregovara o glavnim poslovima?
Vi ste ovde naveli, kad se tiče objekata, i auto-puteve. Gospodine ministre, vi ste bili jedan od glavnih zagovornika i protivnika koncesije, pa ste tražili, nekih 25.000 stranica je bilo, pa sam ja lično išao da vidim. Ne pričam sad o stranci, pričam o sebi. Šta tu ima da nije u redu? Sve je bilo u redu, samo jedna tamo stavka, gde je ta firma koja je dobila koncesiju da gradi auto-put, i to je njihovo pravo bilo, da se ne zna po kojoj ceni. A šta sad imamo, gospodine ministre?
Mi ćemo podsećati građane i putem ove govornice, s ovoliko minuta koliko imamo, šta vi sad pričate. Sada ćete vi to da radite pregovorima. Znači, neke firme koje su pod vašom ingerencijom, odnosno vašeg ministarstva, dobiju poslove. Kao da mi ne znamo da su u Srbiji i dosad dobile dve-tri firme, pa onda uzimaju podizvođače.
O tome vi nama da pričate malo. Kako će država to malo para što bude imala i što ima (ne kažem da ste za to vi isključivi krivac), kako će te pare da budu pravedno raspodeljene, kad sada nema ni tendera, takvih kakvi su, te procedure koja jeste spora, gde se neki ljudi žale, odnosno dobijaju firme koje ne bi trebalo, ali kako ćete vi sad da sprečite, kako ćete da odagnate sumnju građana da u tim pregovorima…?
Zamislite, biće poslovi od milijardi evra i to ćemo da rešimo pregovorima. Morali biste nekoliko rečenica makar da nam kažete o tome, inače će se ovo pretvoriti u zakon o tajkunskim mostovima. Sada ćemo da pregovaramo, recimo, sa nekim tajkunom, kao što reče šef države, koji je maznuo, narodski rečeno, sto miliona evra - uloži, majstore, 20 miliona evra, udarićemo tablu ''tajkunski most'', a ovih 80 miliona evra, pa dobro, narod je to ionako već zaboravio, oteto je na vreme.
Dakle, izražavam sumnju u svrsishodnost ovog zakona, ne samo zato što je kraj građevinske sezone, gospodine ministre, nego zbog pitanja šta je prava namera ovog zakona, da li da se legalizuju već mutne radnje koje se rade. Predsednik naše stranke Velimir Ilić je pre nekoliko minuta doslovce rekao imena i firmi i ljudi.
Da li da se sada, pošto je kraj mandata 2012. (kao mantru svaki ministar to kaže, a Kruševac vam je juče poručio da to neće biti 2012, biće malo pre), da li da se na neki način spremamo za bežaniju kada se promeni vlast? Imamo ovaj zakon u rukama, tako smo sklapali poslove – pregovorima. A znate, u pregovorima može svašta da bude. Mož' da bidne, al' ne mora da znači - što narod kaže.
Zakon o javnim nabavkama, ovakav kakav je, trom i neprecizan u mnogim stvarima, ipak je bio brana da se narodne pare ne troše kako mislim da će da se troše. Prema tome, mislim da ste dužni da ovde, i ne samo narodnim poslanicima, nego celokupnoj javnosti koja gleda ovaj prenos, objasnite zašto…
Ovaj zakon uopšte nije tako naivan, gospodine ministre. Pričao sam i pokušao da pričam o političkoj dimenziji, ali nijedna politika se ne vodi radi sira i vojne muzike, nego u svakoj politici postoji ekonomski interes. Bliže se izbori, gospodine ministre. Da ovaj zakon ne postoji zbog toga što bi trebalo neki malo neku provizijicu da plate? Trebaće vam mnogo novca da dobijete ove izbore, gospodine Duliću. Mnogo više, verujte mi, nego što ste obećali u Boru. Hvala.

Iskorišćeno je vreme poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Znate, u psihologiji postoji nešto što se zove autoprojekcija. Kada pokušate da zamislite sebe u nekoj ulozi, onda projektujete šta biste radili da ste u toj ulozi. Možda biste vi radili ovo što upravo pričate, gospodine Markićeviću, ali ja to neću da radim, niti ćemo mi to da radimo.
Vi, u stvari, sve vreme pokušavate da implicirate da je ovaj zakon dobar put i u uvod u korupciju, a ja vam sve vreme govorim da mi ovim zakonom ne činimo ništa da promenimo ono što je sistemski zakon, a to je Zakon o javnim nabavkama, koji je definisao postupak javne nabavke i koji je na najbolji mogući način definisao kako da se spreči da do zloupotreba i korupcije dođe.
Otišli smo čak i korak dalje. Situaciju u građevinskom sektoru smo prepoznali kao katastrofalnu i potrudili se da je uporedimo sa svim onim situacijama u kojima je Zakon o javnim nabavkama prepoznao mogućnost hitne procedure da se posao ugovori i da se krene u radove, kao što su poplave, klizišta, požari, vanredne situacije.
Čak i u Zakonu o javnim nabavkama imate definiciju vanredne situacije, na koju naručilac nije mogao da utiče. Mi se nalazimo u situaciji na koju nismo mogli da utičemo, a koja se zove svetska ekonomska kriza i koja se zove katastrofalan pad tražnje u sektoru građevinarstva i potrebe da se jedan sektor realno spase, da se ljudi zaposle. Dakle, o tome se radi, mi ovim zakonom samo pokušavamo da definišemo proceduru kako će se to uraditi.
Da li će biti zloupotrebe i korupcije? Biće pokušaja, sigurno. Bilo je uvek, i dosad, i tačno je, neki ljudi su sada u zatvoru zbog toga što su, ne čekajući ovaj zakon, pokušali možda da kreativno tumače postojeći. I treba da budu u zatvoru, kao što treba da budu u zatvoru i ljudi koji pokušaju ovaj zakon da zloupotrebe i da iskoriste situaciju u kojoj se sada nalazimo da bi stekli sebi bilo kakvu protivpravnu imovinsku korist. Ali, suštinski, ovaj zakon treba da dovede do toga da ljudi krenu da rade.
Odakle pare? Rekao sam i ponoviću, država ima nešto sredstava, ključne pare dolaze iz banaka, lokalne samouprave, pokrajina, odnosno Republika će spojiti sredstva sa bankarskim sredstvima i finansiraćemo one projekte za koje se proceni da ispunjavaju kriterijume da mogu da pomognu, da se najviše koriste domaći građevinski materijali i da zaposle najveći broj ljudi. Dakle, pričamo o ozbiljnoj državnoj intervenciji da se spase jedan sektor. Sumnja i otvaranje sumnje da ovo služi da se sada namire neki apetiti itd., to apsolutno ne dolazi u obzir i to ne stoji. I videćete vrlo dobro da to ne stoji.
Što se tiče svega onoga što je bila jedna salata od reči, koja je bila izlaganje mog prethodnika, mogla bi, naravno, da napravi, siguran sam, gomilu replika u koje ja ne želim da ulazim, jer te replike daju na značaju svim tim stvarima koje su izgovorene ovde, a predstavljaju bujicu neistina.
Dakle, s mojim prethodnikom neću da raspravljam, ali hoću da kažem jednu stvar. U vreme dok je ta vlada vladala, vlada Vojislava Koštunice, ova zemlja je imala fantastičan ekonomski rast pre svega zahvaljujući temeljima koje je postavila vlada Zorana Đinđića. Imali smo privatizaciju, imali smo velike investicije u zemlju, imali smo ogroman novac koji je u ovu zemlju ulazio, imali smo veoma perspektivan ekonomski rast, koji se, pre svega, zasnivao na tome da je svet mogao da investira.
U ovom trenutku se nalazimo u najtežoj ekonomskoj krizi u istoriji čovečanstva, i ne samo da ne ide nama, ne ide celom svetu. Kada sada neko postavlja pitanje zbog čega se ne gradi, nije da se ne gradi samo u Beogradu ili u Srbiji, ne gradi se u celom svetu. Svi se nalaze u problemu.
Poredeći to vreme s ovim vremenom je jedan jeftini politički marketing koji ne vodi ničemu, jer ovakvu krizu niko ne pamti. Dakle, više uopšte neću da pričam o tome zbog čega postoji potreba da se ovaj zakon donese i da li je to pitanje neke zloupotrebe. Tvrdim vam da je to autoprojekcija.
Ovde nema potrebe da se dovodi u pitanje poštena namera ovog zakona. Namera je da se spase građevinski sektor. Radimo to sada zato što moramo. Ima ograničeno dejstvo, na vremenski period do kada se procenjuje da će kriza da traje, i daj bože da u narednim mesecima ljudi odu na gradilišta i da krene da se radi i da se gradi. Budite sigurni da će to imati pozitivan efekat na ekonomiju. Zahvaljujem.

U elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Miroslav Markićević. Iskoristili ste vreme poslaničke grupe.
(Miroslav Markićević: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Miroslav Markićević: Govorio je o prethodniku.)
Molim vas da ne dobacujete. Pažljivo slušam sve govornike i moja je obaveza da procenim da li postoji osnov za repliku. U ovom slučaju osnova za repliku nema.
Narodni poslanik Munir Poturak ima reč, a posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Duliću, moja koleginica iz Vrnjačke Banje je dala obrazloženje, i kao osoba i kao poslanik, sa stručne strane gledišta ovog zakona, a ja sam hteo samo da napomenem da bi ovaj zakon trebalo da ima u svom pravilniku uvid i neke odredbe koje će prepoznati specifičnosti nekih mesta.
Konkretno, Novi Pazar, recimo, nema Katastar nepokretnosti, i ne samo Novi Pazar, nego mislim i deo Beograda, Čačak, Sjenica, Tutin, a da bi se ovaj zakon sproveo i primenio u ovom trenutku, prosto je vremenski potrebno da se nešto uskladi sa Katastrom nepokretnosti.
Ako ova ekipa koja radi na donošenju pravilnika po ovom zakonu ima nameru i želju da se ovaj zakon primeni, molim vas da se što pre, uredbom ili na bilo koji drugi način, donese mogućnost da se u ovim opštinama, ako ništa drugo, Katastar zemljišta primeni za objekte koji su ovde u ovom zakonu nabrojani u mogućnosti sprovođenja i izvođenja.
Vreme građevinske sezone je bukvalno već na izmaku. Voleo bih da vam napomenem da u Sjenici samo četiri meseca imaju građevinsku sezonu. Verujem da ovi teški trenuci za građevinsku industriju ne mogu ovim zakonom tako da se ubrzaju, koliko mogu da im omoguće da se ovaj trenutak iskoristi da se pripreme i prepoznaju prednosti na lokalnom nivou.
Ova saradnja lokalne samouprave i vašeg ministarstva sa građevinskim firmama i proizvođačima mogu da iskoriste ovaj trenutak i ovaj zakon koji ovde usvajamo. Sandžačka demokratska partija će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, zato što u njemu prepoznaje hitnost i trenutak važnosti za, pre svega, zapošljavanje ljudi, šanse da se iskoriste za one objekte koji će biti od vitalnog interesa za lokalne samouprave. Hvala.

Tri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, a posle njega narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Samo se prijavite u elektronski sistem, molim vas. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Nažalost, moram da kažem da je ovo tužan dan za poslepetooktobarsku Srbiju. Ako ste pomenuli, gospodine ministre, a znamo se jako dugo (ako se ne varam, od 1996. godine), vladu Zorana Đinđića i temelje koje je ona postavila, sa čime možemo da se složimo, moram da vam kažem da je jedan od ključnih temelja bio Zakon o javnim nabavkama.        
Ako je osnovni argument za donošenje ovog zakona briga o ljudima koji rade na skelama, koji su zidari, koji rade u proizvodnji cementa ili svega drugoga, moram da vam kažem da ono što je suština pomoći svim građanima jeste javna kontrola trošenja njihovog novca. To je suština demokratije. I, nažalost, ovo će biti crni dan.
Mogu da govorim, što je rekao moj prethodnik, i kao osoba i kao poslanik. Kao osoba, bio sam šokiran kad sam dobio ovaj zakon kao narodni poslanik. Kratko i jasno, jedina svrha ovog zakona je poništenje, suspenzija Zakona o javnim nabavkama, i kao takav, on je duboko antidemokratski. Svako ko za njega glasa, imaće taj žig na sebi. To vam danas kažem.
Pored toga, ovaj zakon je i antievropski, zato što krši sve ugovore koje je Srbija do danas potpisala sa EU. On će narušiti i ekonomiju Srbije, zato što, ako zabranimo firmama iz regiona ili iz sveta da učestvuju na tržištu u Srbiji, oni će to zabraniti našim firmama u svojim zemljama. Ali to neće biti u građevini, zato što mi tu nismo konkurentni. Odgovor će uslediti u poljoprivredi, u tekstilu. Zbog toga je ovaj zakon duboko i antievropski i antiregionalni.
Prema članu 76. u stavu 4. naše najveće pobede u prošloj godini, ili u ovoj godini, kako god hoćete, to je stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, naša država se obavezala da svojim, domaćim firmama daje prednost 15% do kraja druge godine primene Sporazuma, 10% do kraja treće godine i 5% do kraja četvrte godine. To je evropski standard. Mi smo dobili u proceduru zakon koji onemogućava firme koje nemaju sedište u Srbiji da učestvuju ovde.
Podsetiću vas da je prošla vlada bila primorana da izmeni cenu putarina, tako da strana i domaća vozila imaju iste uslove za prolazak kroz zemlju. To nije bila odluka koja je doneta lako, ali je bila odluka koja je išla u svrhu evropskih integracija Srbije. Ali da zanemarimo evropske integracije. Tu mi mislimo da treba ići ka Evropi. Očigledno, iz poslednjih nekoliko zakona i stoga što ovde nema vladinih predloga evropskih zakona, jasno je da se pred ovom vladom nalazi zaokret.
Možemo da govorimo o tome da je ovaj zakon, i potpuno stojimo iza toga, duboko koruptivan. Koruptivan je zato što se potpuno eliminiše tržište i uvodi protekcionizam, u kome će sve odluke, od izdavanja dozvole, biranja projekata, biranja firmi, bez ikakve kontrole, vršiti Ministarstvo. To u ovoj zemlji nije bio slučaj čak ni za vreme Slobodana Miloševića. Čak se i tada Vlada dovijala na neke drugačije načine.
Danas imamo potpuno otvoren Predlog zakona, u kome se sve, od početka do kraja, stavlja u ruke Ministarstvu, i jedino što smeta, to ja kao narodni poslanik koji se ne razume puno u građevinu, ali ako je ovde kriza, ako imamo loš Zakon o planiranju i sve što treba da uradimo da izađemo iz krize je da ukinemo javnu kontrolu trošenja novca građana, to nije tačno i taj argument je, u najmanju ruku, licemeran.
Ovaj zakon je, takođe, centralistički. Mnoge kolege su govorile o tome. Sve će se odluke, o krečenju škole u Surdulici ili popravci ve-cea u domu zdravlja bilo gde, donositi u Beogradu. To tako ne može da funkcioniše. Prosto, funkcionisati i neće. Ali, nije to ni namera.
Što se tiče procesa evropskih integracija, ovaj zakon je protiv konkurencije. On je protiv tržišta. On će uneti nestabilnost u ekonomiju. Posledice toga će biti dugoročne, neverovatno loše i danas ne možemo da ih budemo svesni. Predvidivost iz ekonomije se potpuno sklanja. Ono što svi traže u ovoj zemlji je predvidivost, od kursa do bilo čega. Mi donosimo zakon koji radikalno menja jednu industriju. Razlog za to je kriza, ali posledice ili načini na koji će se ta kriza rešiti, u ovom zakonu ne postoje.
Znate li u šta će da se pretvori ovaj zakon? Svaka stranka iz vladajuće koalicije će dobiti određeni procenat da namesti toliko njenih građevinskih firmi na ovaj spisak koji će utvrditi Vlada. Zatim će te firme, u procentima u kojima vladajuće stranke postoje na lokalu, raditi na lokalu i deliti nekakvu dobit.
Nemamo u ovom zakonu čak ni kriterijume po kojima će te firme posao dobijati. Njih će odrediti Vlada. Mi znamo kako Vlada deli. Znamo kako deli sve (od sudija Ustavnog suda, pa pošto ima Sulja jednog, danas ćemo birati jednog Rasimovog, da se ne naljuti), tako ćemo deliti i ovo. Ali posledice će biti mnogo gore.
Jako je teško govoriti detaljno. Podneli smo amandmane. Vi ste, gospodine ministre, rekli da ćete pregledati naše amandmane. Oni su vrlo jednostavni, kažu ''briše se'' na svaki član ovog zakona. Nismo uspeli da nađemo nijednu stvar u ovom zakonu koja bi ovaj zakon unapredila. On je, prosto, sam po sebi skandalozan i rešenje ne nudi, niti se obraća.
Ne možemo koristiti argument krize da bismo rušili osnovne institute demokratskog društva. Osnovni, ili jedan od osnovnih instituta, podjednako važan kao sloboda medija, jeste kontrola novca koju vlast troši, a novac je građana Srbije, od njihovih poreza. I, ako je to jedino što je smetalo danas da se grade objekti, ako država ima volju, onda verujte da je tu problematična namera onog ko hoće da troši novac, a ne sama institucija kontrole tog trošenja. I oko toga se nikada ne možemo složiti.
Danas ćete videti da će mnoge organizacije za zaštitu demokratije reagovati po ovom pitanju. Sa svima njima smo se čuli. Neverica je u pitanju, od mnogih organizacija koje se bave zaštitom demokratije, da je ovako nešto došlo u Skupštinu. I uopšte nije čudno što je izbegnuta javna rasprava, što smo zakon dobili opet za vikend, a treba danas da raspravljamo o njemu. Ono što nas jedino čudi, to je zašto nema Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. To je, prosto, bilo idealno za spajanje.
Jer, ovo je suština korupcije. Neće korupciju pobediti policija. To je demagogija, kad to neko kaže. Korupciju će pobediti izvlačenje države i pojedinaca iz donošenja odluka bez jasnih pravila. A jasna pravila ne postoje u državi u kojoj se menjaju svaki dan. Na svakoj sednici Skupštine radikalna promena.
Danas, vratiću se na početak, ukidate javne nabavke iz sektora građevine. Tome nema kraja. Sledeće je ukidanje javnih nabavki… Zar u zdravstvu nije kriza? Zar nije kriza u poljoprivredi? Čemu onda i zašto postoje javne nabavke tamo? Je l' tamo nema problema sa zaštitom potrošača?
Kao primer ili razlog za ukidanje toga naveli ste to da postoje ''tender basteri''. Pa to je stvarno strašno. Znači, ako je sud rekao da pretnje novinarki nisu ugrožavanje njene slobode i ako je oslobodio osumnjičene, i svi mislimo da je ta odluka bila pogrešna, pa je l' to dovelo do toga da ukinemo pravosuđe u ovoj zemlji?
Šta nas briga za jedan konkretan slučaj. Rešite ga. Imate policiju. Ako se radi o zloupotrebi, privedite osobu, kaznite je krivično. To nije dozvoljeno ponašanje, da postoji firma koja služi samo za to da se ruše tenderi, a svakako ne može da bude argument za ukidanje javne kontrole trošenja novca građana.
Neće zidare spasti to što će sada Ministarstvo dodeljivati posao. Neće. Imali smo primer ministra Mrkonjića u kampanji "Obnova, razvoj, reforme" 2000. godine. To je nas dovelo na vlast, između ostalog. Koga će ovaj potez dovesti na vlast, to je ono čime treba da se bavite.
Završiću, pošto i moje kolege hoće da govore, svako želi o ovome da govori, naravno, ali da vam kažem, ovaj zakon ima privremeni karakter. Ima privremeni karakter, ali posledice ovog zakona će biti jako dugoročne, kao što su bile posledice loših zakona u vreme 90-ih godina.

Iskorišćeno je deset minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.