Osam minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Na član 5. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Poštovani gospodine ministre, evo jedan član – šest stavova i tri loša rešenja u jednom zakonskom članu. Mislim da je to malo previše.
Prvo loše rešenje je ukidanje tendera za sledećih godinu i po dana za građevinsku industriju (obrazloženje zašto je to tako sastoji se u tome što se Srbiji žuri, Srbiji je hitno da rešava problem građevinske industrije), kao i tender basteri.
Htela bih da podsetim i Vladu i gospodina ministra da je u Srbiji zaista sve jako hitno, da smo sve morali da uradimo još juče, a ne za sutra. Što se tender bastera tiče, ukoliko se uočila ta pojava, bio je red da se krene sa načinom rešavanja kako da se izbegnu te negativne pojave.
Drugo loše rešenje je da se kriterijumi naknadno utvrde, dakle da nemamo jasne kriterijume i da će ih utvrditi Vlada svojim uredbama. Nažalost, znamo kako to izgleda kada Vlada uredbama rešava tako ozbiljno pitanje.
Treće loše rešenje je da se zaštita prava ponuđača i javnog interesa odlaže za kasnije, dakle da oni ne zadržavaju izvršenje te nagodbe, tog dogovora koji će se sprovesti.
Smatramo da su to jako loša rešenja i da, u svakom slučaju, isključuju konkurenciju, favorizuju monopol i favorizuju svaku vrstu partijskog uticaja na buduće pregovaračke postupke u građevinskoj industriji.

Na član 5. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, pre nego što pređem na član 5, iskoristio bih vreme da vas priupitam – zašto Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman na član 3. stav 3. koji je podnela poslanička grupa DSS, kad se u potpunosti sa njim slaže, i ostavlja mogućnost, a ne potrebu, kako kaže član 3. stav 3, da se mora upotrebiti građevinski materijal domaće proizvodnje? Da li je stariji zakon, koji obavezuje, ili akt koji će doneti Vlada – to mi nije jasno, ali dobro.
Koliko mi nije jasno zašto nije prihvaćen amandman DSS-a na član 3, toliko mi je sasvim jasno zašto nije prihvaćen na član 5. Otprilike, cilj ovog zakona nije član 2, nego ovaj član 5. zakona.
Gospodine ministre, u uvodnom izlaganju u raspravi, koja je vođena u načelu i danas, doneli ste nekoliko zaključaka. Zaključili ste da za oporavak građevinske industrije nije bilo uslova ranije, jer ste čekali da sazri vreme. Zaključili ste da ćete ovim zakonom otvoriti hiljade i hiljade gradilišta. Zaključili ste da je ovaj zakon jedini način kako to možemo da uradimo. Da vi lično imate iskrenu nameru da sprečite zloupotrebe. Uporedili ste klizišta, poplave i nepogode sa svetskom ekonomskom krizom. Kažete da ste čuli mnogo kritika na predlog ovog zakona, ali da nijednog trenutka niste čuli konkretna rešenja kako da se pomogne našoj operativi i da niko nije ponudio alternativu onome što je Vlada Republike Srbije ovim zakonom ponudila. I, pored ostalog, da će nekoliko pitanja biti verovatno raspravljeno u danu kada budemo raspravljali o amandmanima.
Demokratska stranka Srbije u načelu podržava ovaj zakon i potrebu za donošenjem jednog ovakvog zakona, ali je protiv procedure na koji način će se realizovati ovaj zakon i smatra i dalje da ona nije dobra. Ključna primedba DSS-a je na član 5. ovog zakona, koji suspenduje Zakon o javnim nabavkama, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu. Zato smo gospodin Arsen Đurić i ja u ime DSS-a podneli amandman na član 5, gde smo predvideli da se član 5. menja i glasi: "Na sve projekte predviđene ovim zakonom primenjuje se Zakon o javnim nabavkama".
Poslanička grupa DSS je bila ubeđena da nećemo imati potrebe da o amandmanu na član 5. ovog zakona raspravljamo, jer je taj amandman morao biti prihvaćen. Koje mehanizme je Vlada Republike Srbije ovim zakonom predvidela da ne dođe do korupcije, osim što je suspendovala Zakon o javnim nabavkama i propisala da će uredbom doneti dodatna akta koja će urediti ovu materiju?
Primenjujete pregovarački postupak bez objavljenog javnog poziva. Čekali ste ovoliko dugo da sazru uslovi za donošenje ovog zakona, a sada primenjujete pregovarački postupak da biste nadoknadili izgubljeno vreme. Možda ga i možete nadoknaditi, ali ovim načinom samo na štetu budžeta Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Kažete da imate iskrene namere da sprečite zloupotrebe. Kakve su to namere ako zakonom legalizujete korupciju? Da li smatrate da svi oni koji će učestvovati u pregovaračkom postupku imaju iskrene namere kao vi? Ubeđen sam da ne.
Vi ste, gospodine ministre, u raspravi o ovom zakonu u jednom momentu počeli da crtate izvođače radova tako što ste naveli da ćete uredbom o kriterijumima napraviti nekoliko kategorija građevinskih preduzeća, pa ste onda navodili koliko će trebati radnika, koliko miksera, koliko kamiona itd. Da li ste pri tom imali na umu da kršite član 39. Zakona o javnim nabavkama, da "naručilac ne može u konkursnu dokumentaciju da uključi bilo koju odredbu koja bi za posledicu imala davanje prednosti ili eliminaciju pojedinih ponuđača"?
Na kraju, da li će građani i budžet Republike Srbije imati veću korist od toga da javnim pozivom, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, gradnja počne i mesec dana kasnije od vremena predviđenog pregovaračkim procesom ili od ovog zakona koji omogućava korupciju? Hoćemo li biti posebno srećni što imamo iskrenu nameru da sprečimo zloupotrebe? Do sada su organi gonjenja mogli da istražuju slučajeve koji nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ali sada, do kraja 2011. godine tu mogućnost nemaju kad je građevinska industrija u pitanju.
Zato molim Vladu Republike Srbije da prihvati amandman DSS-a, kojim će se isključiti zloupotrebe, a sigurno se neće iskoreniti, jer većina preduzeća je i do sada velike poslove obavljala pregovaračkim postupkom, ostvarila velike zarade, prerasla u gigante, stekla poverenje Vlade i sad stala u red za poslove koji se nude ovim zakonom. Hvala.

Pet minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Samo ću vas zamoliti, pre toga, da mi kažete koliko moja poslanička grupa ima vremena. (Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.) Hvala, gospođo predsedavajuća.
Što je moj kolega Vladimir Milentijević rekao i iza čega, jasno je, stoji svaki normalan građanin ove zemlje, jeste da niko ne može biti protiv toga da treba pokrenuti bilo koju industriju, naravno i građevinsku industriju, u ovoj zemlji. Malo je, doduše, čudno da tu industriju pokreću upravo oni koji su je sahranili, ali hajde da verujem da su došli pameti pa to žele.
Ali, ono što je sporno za DSS jeste način na koji želite to da pokrenete, zapravo suspendujući sve zakone koje smo doneli u ovoj Narodnoj skupštini, koji su zaista pozitivni propisi u ovoj zemlji – Zakon o javnim nabavkama, Zakon o planiranju i izgradnji, ali i međunarodne ugovore čiji je potpisnik Srbija, recimo Cefta ugovor.
Nije mi jasno zašto ne menjate Zakon o javnim nabavkama ako vam se on već toliko ne sviđa. U stvari, kad malo bolje razmislim i posle ove današnje diskusije potpuno mi je jasno zašto. Upravo zbog toga što želite da zadržite da svi drugi igraju po istim pravilima koje ste propisali, sem da se ta pravila odnose na vas. Vi biste nekako elegantno da ih zaobiđete i da se ona na vas ne odnose.
Moram da kažem, a i vi ste to istakli, da postoje situacije i da Zakon o javnim nabavkama te situacije predviđa, kad je moguće da se taj zakon ne primenjuje na određene situacije, ali da vi, i to vam je nekako malo, i tu pokušavate da se provučete. Ono što je danas sasvim jasno, posle ove diskusije koja je otprilike pri kraju, jeste očigledna namera predlagača da Zakon o javnim nabavkama stavi van snage pozivanjem na pravna načela, da kasnije donet i poseban zakon derogira primenu zakona koji je ranije donet i koji je opšteg karaktera.
Dakle, budući da je Zakon o javnim nabavkama sistemski zakon koji uređuje tu oblast i budući da je činjenica da je Srbija, prema analizama, na 83. mestu po korupciji u svetu, sa vrlo visokim indeksom korupcije od 3,5, poslanička grupa DSS zaista ne može da prihvati da vi derogirate Zakon o javnim nabavkama na bilo koji način.
Možete nam objašnjavati da to nije istina, ali ako derogirate neke elementarne stvari, kao što je to da nema javnog poziva, kao što je to da kažete da postoji mogući nadzor (apsolutno se ne slažem s tim, nadzor mora biti obavezan), zatim ukidate prigovor, onda ne možemo da govorimo o tome da primenjujete zakon. Prosto, ne primenjujete ga.
Nemojte da pominjem sada izveštaj DRI i onu čuvenu priču, koja vam je i te kako poznata, o potrošenih 11.000.000 evra – bez javne nabavke, bez konkursa, bez poziva, bez ičega, direktnom pogodbom – za komarce, krpelje i ambroziju.
Vama je verovatno potpuno jasno da DSS nikada neće prihvatiti način na koji vi pokušavate da trošite novac poreskih obveznika građana Srbije. Ono što je za nas princip vršenja vlasti jeste da se za što manje novca dobije što veća vrednost, odnosno da za što manje novca građani Srbije dobiju najveću moguću uslugu.
Da bi se to moglo ostvariti, potrebna je javnost postupka i potrebno je nadmetanje ponuđača. Zbog toga je potpuno nejasno zbog čega želite da preskočite upravo ove stvari koje su i te kako važne – javnost, otvorenost i, na neki način, nadmetanje ponuđača.
Kada to ukinete, vi naravno otvarate vrata za korupciju, a to je ono o čemu horski pričaju predsednik Vlade, ministar Dačić, ministarka Malović, o tome priča i predsednik Srbije Boris Tadić. A za to vreme, dok se to horski priča, mi smo toliko napredovali na toj listi, sa 85. mesta po korupciji mi smo došli na 83. mesto. Bojim se da sa ovim zakonom idemo dalje.
Vidim da se nekoliko mojih kolega pita zbog čega se pominju elementarne nepogode. Dolazim iz Kolubarskog okruga, koji je imao nesreću da u proteklih mesec dana, zahvaljujući nesposobnosti i neodgovornosti vaše vlade da ne platite protivgradne rakete, strada od grada dva puta i od poplava više puta. To je ogromna šteta za Kolubarski okrug, ali najveća šteta za Kolubarski okrug jeste ova vlada, koja je najveća elementarna nepogoda i bojim se da niti je bilo, niti će biti veće štetočine za Kolubarski okrug i za celu Srbiju. Hvala vam.

Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 6. samo nastavlja u kontinuitetu loša rešenja iz člana 5. ovoga zakona. Godinu dana je prošlo od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji. LDP je upozoravao i prošle godine da je taj zakon u pretežnom delu nesprovodiv. Inače se i priznalo od strane Ministarstva da se lokalne samouprave baš i nisu dobro snašle u sprovođenju tog zakona. Govorim o većini lokalnih samouprava.
Ukoliko će se ovaj član 6. primenjivati, to znači da će većinu lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola u stvari izdavati nadležno ministarstvo, što je zaista neprihvatljivo i nedopustivo, jer se na taj način centralizacija još više forsira i uzurpira ovlašćenje lokalnih samouprava.
Zaista je nedopustivo da jedno ministarstvo odlučuje o lokacijskim, građevinskim ili upotrebnim dozvolama. Šta to znači u konkretnom slučaju? To znači da će najverovatnije, s obzirom da će i to biti centralizovano, i te kako potrajati vreme od momenta predaje dokumentacije do momenata realizacije te dokumentacije u vezi s tim dozvolama. Dosadašnje iskustvo upravo ukazuje na takav slučaj. Gde je onda ta brzina i hitnost na koju se poziva Ministarstvo, odnosno Vlada kada predlaže ovaj zakon za usvajanje?
Nažalost, ukidanje tendera, ukidanje konkurencije, uvođenje monopola i onemogućavanje zaštite prava ponuđača otvaraju vrata korupciji, a korupcija je najdelotvornija kada kriterijumi nisu definisani i kada sve zavisi od jednog centra. Da li je to tako i u ovom slučaju, mislim da je dovoljno da se pročita zakon i da svakome bude jasno da jeste, a da ne govorim o tome da je ovaj zakon u pojedinim svojim rešenjima u direktnoj suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema tome, LDP zadržava svoje pravo da, ukoliko se ovaj zakon izglasa, pokrene ocenu ustavnosti pojedinih rešenja.

Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Stanojević. Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podnela i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Da vas zamolim samo da mi kažete koliko vremena je ostalo poslaničkoj grupi. (Predsedavajuća: Sedamnaest minuta i dvadeset sekundi.) Ima dosta.
Hteo sam da kažem da ovaj amandman pre svega ima cilj da na neki način kritikuje Ministarstvo, koje se opredelilo da Vladu i sebe stavi u privilegovan položaj u odnosu na privatne investitore. Jer, u slučaju da neka lokalna samouprava ne izda odgovarajuću građevinsku i upotrebnu dozvolu, Ministarstvo je na sebe preuzelo pravo da izda tu dozvolu, što je krajnje neprimereno i očigledno pokazuje nedostatak Zakona o planiranju i izgradnji.
Stav SNS-a je, ako je već Ministarstvo svesno toga da se ovaj zakon u nekom svom delu ne primenjuje, da je trebalo ići, evo i na ovoj sednici, sa izmenama tog zakona, da se svi stavimo u isti položaj, a ne da se država, državna uprava stavi iznad privatnih investitora.
Prema tome, generalno je stav SNS-a da je neophodno da krenemo u reformu javnih institucija. Očigledno je da mnoge javne institucije u našoj državi ne funkcionišu, da su umnogome birokratizovane, neefikasne, i da je to razlog zbog čega, na kraju krajeva, i nemamo dovoljno stranih investicija. Na tome često insistiraju i zvaničnici iz Vlade, ali dok god ovako zatvaramo oči pred problemima koji prate realizaciju tih investicija, dok god bežimo od realne situacije na terenu, verovatno ih neće ni biti u dovoljnom obimu.
Želeo bih, pri kraju ove rasprave, da iznesem svoj lični stav. Čini mi se, nažalost, da je ovaj zakon, kompletan ovaj koncept, na neki način plagijat Nacionalnog investicionog plana. Vlada je u Predlogu zakona, u članu 4, definisala koji su to projekti. To su škole i obdaništa, bolnice, stanovi, auto-putevi, sportski objekti, objekti kulture i drugi objekti od javnog značaja. Sve to mi već imamo u NIP-u, imamo Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.
Čini mi se, nažalost, da postoji raskol u koordinaciji između ministara, a možda i između političkih partija koje čine vladajuću koaliciju. Želja je, u ovom slučaju Demokratske stranke, da i ona po Srbiji radi i gradi. Da je ovaj zakon možda mnogo više u interesu neke buduće predizborne kampanje nego što je u interesu građevinske industrije, pokazaće se u nekom narednom periodu.
Ono što je i za mene, kao nekog ko stiže iz unutrašnjosti, isto tako prilično neprihvatljivo u ovom zakonu, jeste činjenica da Ministarstvo kontroliše i sve investicije u lokalnim samoupravama, kojih ionako ima malo. Ministarstvo uvodi neke kriterijume koje nemamo u zakonu, na osnovu kojih će da odlučuje ko će moći da radi, ko će moći da ispunjava te uslove i eventualno realizuje te projekte, ne samo kada je u pitanju novac koji stiže iz Republike, već, isto tako, i kad je u pitanju novac koji stiže iz opština i iz Pokrajine. A koji će to kriterijumi da budu i koja će preduzeća da favorizuju, to je nešto što ćemo da vidimo tek po usvajanju ovog zakona.
Plašim se da će ti kriterijumi biti preoštri za veliki broj građevinskih preduzeća u unutrašnjosti, koja imaju jako slabe potencijale. Konkretno u Pomoravskom okrugu, u opštinama Jagodina, Ćuprija i Paraćin često mogu da vidim da se te građevinske firme uz pomoć par mešalica i priručnih dizalica upuštaju u neke poslovne projekte. Ali, bez obzira na to, zapošljavaju građane iz svojih sredina, a taj profit koji ostvaruju ostavljaju u tim sredinama iz kojih potiču i sami privredni subjekti.
Na ovaj način, kroz te kriterijume, koji su jako bitni za nas u unutrašnjosti, čini mi se da ćemo doći u situaciju da će prioritet prilikom izvođenja radova odsad, ne samo u Beogradu i Novom Sadu, već i u unutrašnjosti, imati firme iz Beograda i Novog Sada, zato što su one tehnički najopremljenije, imaju veliki broj zaposlenih (to je jedan od osnovnih kriterijuma, što je definisano, čini mi se, članom 3) i da će ovaj zakon umnogome da znači stvaranje monopola u građevinskom sektoru, a da će najveći gubitnici opet biti, kao što malopre rekoh, firme iz unutrašnjosti. To je ono što je nedopustivo.
I bez tih kriterijuma ovaj zakon mislim da je neprihvatljiv za sve nas poslanike koji dolazimo iz unutrašnjosti, jer je unutrašnjost prilično stradala u ovom procesu tranzicije. Najveći broj privrednih kapaciteta industrije nalazi se u unutrašnjosti, ta preduzeća su u procesu privatizacije uglavnom zatvorena, u unutrašnjosti Srbije je mnogo veća nezaposlenost u odnosu na Beograd i Novi Sad, i smatram da ovakvi zakonski projekti stvaraju situaciju da se, nažalost, stanje samo pogoršava, a ne da se poboljšava, bar kad je u pitanju stanje u našim sredinama. Hvala.