Nema povrede člana 104. iz razloga koje sam već dala u prethodnom obrazloženju o razmeni argumenata koja je na ivici primene pravila propisanih našim Poslovnikom.
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam jedan ozbiljan zakon koji će pomoći građevinarstvu da izađe iz krize. Očekivao sam i da neki amandmani koji su podneti budu prihvaćeni, da se ovaj loš zakon poboljša, koliko je to moguće. Međutim, nema popravke. Ono što se krivo rodi, osta dovijeka. Danas sam ponovo doživeo da ministar Dulić, po ko zna koji put, iznosi neistine kada obrazlaže svoje predloge i uvek traži krivca na nekoj drugoj strani i uvek mu je kriv neko pre njega.
Gospodina Dulića bih samo podsetio na par stvari. Po stoti put sam objasnio u ovom parlamentu, tačno je da su bila dugovanja putara, tačno je da su, kada je formirano Javno preduzeće "Putevi", prenesena sredstva od preko 10,2 milijarde dinara, jer nije bilo para i tadašnji ministar finansija Dinkić je rekao da će to za mesec dana da reguliše. Tačno je da su bila dugovanja putarima od obnove posle bombardovanja i od 2000. do 2004. godine neplaćenih računa na sanaciji i popravci mostova, puteva itd. Došlo je do onih čuvenih incidenata, paljenja mašina i svega onoga za vreme vlasti partije kojoj pripada gospodin Dulić. Tačno je da je tu nastao jedan opšti haos i da su tu bila dugovanja izuzetno velika.
Tačno je da je došlo do realizacije programa izgradnje koji je bio usvojen na Vladi, ali nije plaćen, nije bilo sredstava, pa je MMF rekao da je Srbija preinvestirala, pa je tadašnji ministar finansija predložio da ne umanjuje svim ministarstvima pojedinačno, već da se sve zalomi na ''Putevima'', a iduće godine da se od prodaje "Mobtela" te pare vrate nazad i da se putarima plati. Tako su zamoljeni putari da ne fakturišu u ovoj godini, već odmah po Novoj godini i onda je došlo do promene Vlade i ministar Cvetković to nije prihvatio, već je predložio da se da mogućnost kredita i da se to kroz kredit otplati, što je kasnije i urađeno, kad je Cvetković postao premijer. Ima zapisnik sa Odbora za saobraćaj i veze i diskusija ministra Cvetkovića, tadašnjeg ministra finansija. Molim vas, gospodine Duliću, da to više ne pominjete.
Tačno je da su urađeni prostorni planovi Srbije i tačno je da su urađeni projekti, jer ne bi mogle da budu koncesije. Vi znate da su na Skupštini usvojene i raspisane koncesije i Niš–Dimitrovgrad, na koju se niko nije javio, i Horgoš–Požega. Nemoguće je da se raspiše koncesija bez projektne dokumentacije.
Ko je vama sklonio projektnu dokumentaciju? Tender je imao 23.000 strana, gospodine Duliću. Kako je moguće da raspišete međunarodni tender, na kome učestvuju ''Buig'', ''Vinči'', ''Štrabag'', ''FSS'', ''Alpina'' itd., a da nema projektne dokumentacije? Da li je to tehnički moguće? Nije. Postoji projektna dokumentacija u Vladi, znači idejni projekti, postoji generalni projekat, a svi izvođači su tražili da rade izvođački projekat prilikom dobijanja posla.
Sama izrada projektne dokumentacije, da se prijavi neko na tender, na 22.000 strana, koštala je od milion i po do dva miliona evra, i zato sad mnoge firme traže odštetu, pošto ste vi i vaša vlada poništili koncesiju potpuno protivzakonito. Vi ćete taj spor izgubiti kad-tad i moraćete to da nadoknadite, jer to je nešto što je dogovoreno.
Prema tome, tačno je da je bilo problema u gradnji, ali zašto je bilo problema? Vojvodina je imala vlast Demokratske stranke, grad Beograd vlast Demokratske stranke, a vlada Vojislava Koštunice vlast u Srbiji i došlo je do sukoba. Imali smo trovlašće. Vojvodina uopšte nije htela da potpisuje pojedina akta, a i grad Beograd je potpuno ignorisao Vladu Republike Srbije.
Sećam se kad je trebalo da radimo Prokop – sve je bilo pred ugovorom, grad Beograd nije hteo da potpiše ništa. Evo, oko sanacije Gazele, vi se još raspravljate sa gradom Beogradom da li trebaju stanovi od čvrstog materijala ili ne i još uvek vi ne možete da rešite sa Đilasom, koji je iz vaše partije. A kako smo mogli mi tada da rešimo kad vi to niste hteli da prihvatite? Prema tome, tačno je da je bilo problema i da nisu mogli da se rešavaju, jer nisu plaćani računi.
Sada želite da usvojite nešto, a to je da bude slobodna pogodba. Ja znam šta vas žulja. Želite da počnete ova četiri auto-puta po neki kilometar, čisto marketinški, jer vi nemate pare za gradnju. Nemate u budžetu. Imate samo dve milijarde za ovaj deo Beograd–Požega. Dve milijarde dinara za sada. Međutim, međunarodni krediti ne mogu vam doći ako nema međunarodnog tendera i ako nema javnih nabavki.
To sigurno znajte, nijedna banka neće ući u ovu priču bez toga i ovaj posao vam je uzaludan. Vi ćete samo početi, uslikati se i uraditi nekoliko kilometara tamo negde u nekoj nedođiji. Normalno se auto-put počinje ili od Beograda ili od Požege. Ne možete ga početi. Vi ćete ga početi iz Kolubare, zato što vam je tamo besplatna zemlja i ne treba da se radi eksproprijacija. I, to je viđena stvar.
Imate dve milijarde, zakopaćete tamo malo i pred izbore praviti kampanju kao što ste ovo od Dimitrovgrada isto počeli i kao što makedonsku granicu radite, to sam ja počeo, a vi još niste završili, mada ste otvorili. Zašto ne radite obilaznicu oko Beograda? Zašto ste stali? Zar je nelogično da auto-put počne sa obilaznice i krene prema moru? Normalno je to u svakoj državi. Počeli ste sanaciju Gazele, a nemate pun profil obilaznice oko Beograda. Imate jednu traku i imaćete totalno zagušenje saobraćaja. I to je evidentno.
Prema tome, tu će nastati opšti haos. Nek vam je bog u pomoći, gospodine Duliću. Kako ćete za 15 dana početi radove na auto-putu, kako sam neki dan čitao u novinama, slobodnom pogodbom? Ako tender koji je bio raspisan ima 22.000 strana, 23.000 strana, kako vi možete napraviti tendere? Ko će vam napraviti za 15 dana tendere i ponuditi da radi posao?
Vi se samo smeškajte, gospodine Duliću, ali proći ćete kao ovi iz zdravstva ako vas neko pojuri. Vidite kako je vaš ovaj prijatelj prošao i kako će morati žestoko da odgovara.
Ovo je nemoguće. Ja znam šta vi želite. Vi želite da prodate Telekom, kao što je Dinkić rekao, a kasnije i Cvetković, kad je prodat Mobtel, i iz toga će se raditi auto-putevi, pa ćete, kad dobijete novac od Telekoma, da slobodnom pogodbom počnete radove. A to je leglo korupcije i nemoguće je da najpošteniji čovek na svetu to uradi na jedan način.
Kao što ste počeli vi 2000. sa Borovicom da radite auto-put Beograd – Novi Sad, pa kako se to završilo i koliko je državu koštalo? Ne vi, vaša partija. Jedva smo to ispeglali, tri godine smo peglali te radove koje ste vi... On je, čovek, naplaćivao putarinu. Nemojte se krstiti, to je istina, pogledajte papire 2000, 2001, 2002, 2003. godine, pa to je bio opšti haos. Zbog toga ste se izubijali tamo, mašine, ''surčinci'', ''zemunci'', kupovali avione i šta sve niste radili.
Imate problem da pokrenete građevinarstvo. Pa, građevinarstvo ćete pokrenuti ako građevinarima platite radove koji su izvedeni u obnovi i izgradnji zemlje posle bombardovanja i ako im platite kamate i ako sprovedete ponovo privatizaciju i uništite onu nepravilnu privatizaciju koja je uništila gigante poput ''Komgrapa'', ''Ratka Mitrovića'', ''Rada'' beogradskog, ''PIM''-a, ''Mostogradnje''. Potpuno ste ih razbili. Ako rešite pitanje viška administracije koje te firme imaju i nisu mogle da reše u privatizaciji i nije ih hteo niko i zato su propale. Zato im se mora pomoći. Još im radovi iz Iraka nisu plaćeni, gospodine Duliću, sa kamatama. Znate kol'ki su dugovi građevinarima za radove izvedene u Iraku, koje je država, tadašnja Jugoslavija, naplatila? Samo to da im platite, oni će stati na noge i početi da rade.
Prema tome, nepravilna i kroz stečaje privatizacija, da bi se uzela imovina tih preduzeća, potpuno je razorila građevinske firme, a vaša partija je to radila od 2000. do 2004. godine. To morate dovesti u red.
Sad hoćete opštine da zadužujete kreditima, već ste neke vaše opštine prezadužili, i da ih uvedete u neka pogađanja. Pogledajte kol'ko ste Kragujevac zadužili, gospodine Duliću. Pogledajte kol'ko ste pojedine gradove zadužili. Kako će da se izvade iz te dužničke obaveze koju imaju itd.? Pitali ste zašto se nije radio i predao generalni projekat auto-puta. Pa, zato što ste uveli taksu 1% na ekologiju. Znate kol'ko je 1% na ceo auto-put da bi se overio projekat koji je urađen? Niko nije imao tolike pare da plati i vi to niste hteli tada da promenite.
Bio sam u Turskoj, sa turskom vladom, bili su vaši predstavnici Vlade i razgovarali. Turci traže samo jedan uslov – neće tender, hoće slobodnu pogodbu. I to su meni, kao ministru, rekli. Šarik Tara, najveći turski izvođač, rekao je – gospodine, samo slobodna pogodba i mi dolazimo u Srbiju da gradimo; bilo kakav tender mi ne priznajemo. Evo, vi ste to prihvatili, i vaš premijer je prihvatio, i vaši ministri su to prihvatili u pregovorima sa predsednikom (ja poznajem tu ekipu, jer sam s njima već razgovarao) i nismo hteli da izađemo iz okvira javnih nabavki.
Sad vi pitate šta su predlozi da građevinarstvo izađe iz krize. Gospodine Duliću, pričam vam kao čovek koji je 23 godine vodio privatnu građevinsku firmu, bio privatnik, i kažem vam da je osnovni predlog za putnu privredu i građevinarstvo da izađu iz krize da se PDV naplaćuje po naplati, a ne po fakturisanju. To je sahranilo građevinare i putare. Morali su da uzimaju kredite i zato su se sve više zaduživali i zato im je država i dugovala. Jer, čim fakturišu, oni moraju da uplate PDV, a država im ne plati. Evo koliko sad još dugujete putarima.
To je njih sahranilo. Vi im ne platite, a oni se zaduže i plate PDV na ukupnu sumu fakturisane realizacije. To je uništilo i proizvodnju građevinskog materijala. Ljudi su tražili jedno – da ih Vlada oslobodi da plaćaju... Znači, kad im država plati, da tada uplate PDV. A ne da im država duguje milijarde, oni dižu kredit, zadužuju se sa 18% kamatama i plaćaju PDV. Ja vas molim da to realizujete, ako je to moguće. To je pošteno prema građevinarima i to bi im mnogo pomoglo.
Druga stvar – da se plate svi zaostali radovi građevinarima, i izvedeni u Iraku i po inostranstvu i radovi koji su izvedeni u obnovi i rekonstrukciji države posle bombardovanja. I da im se plate kamate. Oni su čak prihvatili da oslobode državu kamata i da im se plati samo osnovni dug. Da im se prihvati socijalni program za višak administracije, što nije nikad urađeno. Obećano je, a vi ništa niste preduzeli da se to uradi. Prema tome, može se pomoći građevinarstvu, ali na ovaj način na koji sam vam ja sada prezentirao.
Drugo, ne možete ući u kreditne obaveze ako ukinete Zakon o javnim nabavkama, jer nijedna evropska banka, nijedna svetska banka neće vam dati kreditna sredstva.
I treće, da se konačno one Dinkićeve obećane kreditne linije za jeftine stanove za mlade bračne parove realizuju. Nema pokretanja građevinarstva bez prodaje, a prodaje ne može da bude jer narod nema od čega da kupi. Mnogo ljudi ne radi, milion ljudi je bez posla. Znači, da se obezbede kreditne linije da bi građevinari mogli da prodaju svoje stanove. Sad u Beogradu imate hiljade neprodatih stanova. Zašto? Nepovoljne kreditne linije, niko ne kupuje, ljudi u teškoj situaciji.
Ovo što sam vam predložio, predložio sam vam prijateljski. Možete vi pričati šta god hoćete i možete napadati kako god hoćete i prebacivati krivicu na neku drugu vladu, ali ta druga vlada imala je prosek plate veći 100 evra mesečno a jeftinije troškove života 30-40%, i jeftiniji građevinski materijal 40% a plate veće 100 evra po zaposlenom u proseku Srbije, gospodine Duliću.
Za ove dve godine vaši rezultati u Vladi su katastrofalni. Morate nešto radikalno preduzeti i pozvati i nas iz opozicije da vam pomognemo, da vas naučimo kako da izađete iz krize, jer vi to ne znate. Hvala vam puno.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe i ukupno vreme koje vam je na raspolaganju kao predsedniku poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Jako je teško je odgovoriti na gomilu stvari koje ste vi ovde otvorili, zbog toga što mi se čini da vi imate problem orijentacije – u vremenu, u prostoru i prema ličnostima. Sve ste pobrkali. U 20 godina ste strpali toliko čudnih stvari, da ja sada prosto ne mogu sve da poslažem, krenuvši od '90. do danas, koliko tu sve stvari koje ste vi izneli kao činjenice apsolutno ne stoji.
Krenuću od kraja. Vi ste se upravo pohvalili da je za vreme vaše vlade građevinski materijal bio jeftiniji nego što je danas. Je l' to tačno, jeste to rekli? Jeste. Kako je onda moguće da je auto-put od Novog Sada do Horgoša tada koštao, prema ceni koju ste vi prihvatili, 25 milijardi, a sad se radi za 11 milijardi?
Vi ste, dakle, naterali Vladu i dan-danas branite tu koncesiju, i sa jeftinijim građevinskim materijalima krenuli da gradite auto-put kao da ga popločavate mozaikom. Danas se gradi auto-put koji je više od duplo jeftiniji nego što je bio tada, kada još tvrdite da je bio jeftiniji građevinski materijal.
I ne stoje argumenti da su to troškovi finansiranja, da je to koncesija itd., zbog toga što mi danas gradimo duplo jeftiniji auto-put, putarine ćemo naplaćivati mi kao država, a vi ste predali po više nego duplo većoj ceni i da koncesionar naplaćuje putarine.
Vi ste radili mnoge stvari kojima se danas dičite i hvalite i tvrdite da su uspešne na način koji ja ne bih nazvao uspešnim. Samo pokušavam da vam ukažem na činjenice. Dakle, ne napadam vas, ne napadam Vladu, samo hoću da ukažem na činjenice kako je to bilo nekada i kako je sada, zbog toga što poredimo ta vremena.
Da, tačno je da je bila bolja plata nego što je danas. Imali ste sjajne godine, u kojima nije postojala svetska ekonomska kriza i u kojima su postojale velike investicije u ovu zemlju. I tada niste iskoristili priliku da završite Koridor 10. Odmah ću vam reći i drugi demanti onoga što ste tvrdili. Nije tačno da su postojali projekti za završetak Koridora 10. To nije tačno i to nije istina. Mi smo počeli da ih radimo. U avgustu 2008. godine ova vlada je tek naručila idejne i glavne projekte za većinu trasa koje se nalaze na Koridoru 10.
Vi ste, dakle, živeli u vremenu u kome je bilo više para, u kome je moglo sve to da se troši. Trošili ste ogromne novce, ali znate kako je to, sad ću da budem malo lekar pa ću vam reći da je to kao da imate generalizovanu arteriosklerozu, koja dovodi do zakrčenja celog sistema, i umesto da lečite aortu, vi ste lečili kapilare. Asfaltirali ste puteve i putiće, koji nisu mogli da pomognu konkurentnosti ove države i da reše problem koji nije rešen 20-30 godina, a to je završetak Koridora 10. To je bila vaša politika. Ona vam je donosila glasove. Ona je, naravno, imala svoju svrhu. Bogu hvala da te politike više nema i da ćemo mi, najzad, završiti taj Koridor 10.
Dakle, kad smo u avgustu 2008. godine počeli da radimo, nisu postojali ni idejni projekti, ni glavni projekti, niti je urađena eksproprijacija na svim tim pravcima. Da vam kažem nešto – tek se sad završavaju ti projekti. I nemojte da pričate – pa je l' moguće da se koncesija završi, a da nema projekata? Pa, nije ih bilo.
Vi ste, dakle, pošto ni to ne znate, zaključili koncesiju u kojoj je postojao model tzv. design-build, gde je taj koncesionar bio dužan da uradi idejni projekat, glavni projekat i da završi eksproprijaciju. On to nije uradio, koncesija je raskinuta. Mi mislimo da smo uradili dobru stvar za državu, vi mislite da nismo. Meni je dovoljan samo jedan argument, a to je cena. Dakle, mi smo više od duplo para uštedeli time što smo raskinuli tu koncesiju i dobro smo uradili.
Kada pričamo o svim drugim putnim pravcima, danas se gradi i od Niša prema Dimitrovgradu, jedno gradilište je otvoreno, neki tenderi su u toku, negde se projekti završavaju, intenzivno se radi na eksproprijaciji. Danas se radi od Leskovca ka makedonskoj granici, to je takođe u različitim fazama, ali još uvek se rade projekti. Dakle, niste ih završili. Još uvek se rade. Danas se, bogu hvala, najzad završava auto-put od Horgoša koji će povezati granicu sa Mađarskom, Suboticu, Novi Sad, Beograd, a tek smo nedavno završili glavne projekte.
Dakle, barem što se tiče projektovanja i eksproprijacije, bez obzira što ste imali mnogo više para, što se hvalite da su bile veće plate, što ste imali budžetske suficite itd., vi taj posao niste završili. Što se tiče infrastrukture, potpuno ste mašili, i to je ono što je činjenično stanje. Naravno, možete se vi ljutiti ili ne, to nema nikakve veze s tim, dobra stvar je što ćemo mi to da uradimo, što ćemo do 2012. godine da završimo i, za ono što ne završimo, iza nas će ostati idejni projekti, glavni projekti, ostaće eksproprijacija. Ko god bude došao, mi smo sigurni da neće doći, ali ko god bude došao, imaće mogućnosti da nastavi te radove.
Idemo dalje. Vi kažete – PDV. Tačno. U svom ranijem govoru sam i pominjao da je PDV ogroman problem i da je ogroman problem da vi naplatite PDV odmah unapred, a ispostavljaju se situacije kako ide vreme, i da se građevinari zadužuju za to. Ali da vas pitam jednu stvar – kad je uveden PDV, koje godine? Godine 2004. A ko je tada bio ministar u Vladi zadužen za građevinu? Velimir Ilić. A zašto Velimir Ilić tada, kao privatnik sa 23 godine iskustva, nije rekao ministru finansija, ko god da je tad bio – vidi, postoji problem, ovo će uništiti građevinu? Zašto vi meni 2010. godine to kažete? Dakle, vi ste imali vremena od 2004. do 2008. godine, četiri-pet godina, koliko ste bili ministar, da to ispravite. Vi niste to ispravili. Kao što niste uradili bilo šta drugo.
Meni tvrde građevinari danas, dakle velike građevinske firme koje vi pominjete – retka je prilika da možemo ovako da sarađujemo sa ministrom koji je resorno zadužen za nas; mi ministra nismo uopšte videli, osim na televiziji. Vi niste imali tu vrstu komunikacije. Možda nije ni postojala potreba, bilo je lepo vreme, dobro se radilo, građevinci su puno gradili. Ali možda je i bilo potrebe, barem da se vidite sa tim preduzećima koje pominjete.
Kad kažem da ste dezorijentisani u vremenu, da vas pitam nešto. Pominjete dugove iz Iraka, pominjete propast velikih firmi itd. Pa, one su propadale 90-ih godina, kada su nam uvedene sankcije. Nisu one propale ove ili prošle godine. ''Rad'', ''Ratko Mitrović'', ''Napred'' i sve ostale firme koje se danas ili muče ili stoje malo bolje (uglavnom su u lošoj situaciji) propadale su 90-ih godina, kada je neko uveo sankcije i potpuno zabranio našim građevincima i inženjerima da izlaze iz ove zemlje.
Tada je nastala propast svih tih firmi. Tada je nestala naša konkurentnost, tada smo ušli u hroničnu tehnološku zaostalost, izgubili veze sa tehnologijama. Izgubili smo mogućnost da gradimo. Mi danas imamo ogroman problem u projektovanju (niste vi krivi za to) zbog toga što nemamo adekvatnih projektanata da isprojektuju odgovarajuće objekte, zbog toga što nemaju adekvatne reference. Mi se sad borimo, između ostalog i kroz ove tendere, da stvorimo reference koje će omogućiti našim projektantima da ponovo budu konkurentni u svetu.
Zamerate što počinjemo Ub–Lajkovac. Počinjemo tamo gde možemo da startujemo najlakše. Jer, to je jedino mesto gde je nekada urađeno nešto malo eksproprijacije, na primer. Jer je to jedino mesto koje je imalo nešto malo više projekata nego što je na drugim mestima. Vi ste uradili generalni projekat sa studijom izvodljivosti od Beograda do Požege. Moram da vam kažem da ste katastrofalnu trasu izabrali što se tiče ove desne obale Save, koja sada mora da se menja jer bi bila stravično skupa. Dakle, mi smo morali ne samo da sve krećemo iz početka, nego i ono malo što je rađeno da revidujemo, da bismo uradili ono što je suština, a to je da skratimo put, da uradimo uštede i da ga najzad završimo.
Ova vlada će završiti put o kome ste vi sanjali, s pravom, i o kome sanjaju građani Šumadije, a to je put od Beograda do Čačka, odnosno do Požege i, daj bože, do južnog Jadrana. Ova vlada će započeti izgradnju auto-puta od Preljine do Pojata. Ova vlada će krenuti da gradi brzu traku od Paraćina ka Zaječaru. Ova vlada će uložiti ogroman novac u infrastrukturu i, verujte mi, mnoge stvari završiti. Dakle, videćete završetak mnogih radova. Verovali meni ili Mrkonjiću ili bilo kome drugom, ali najzad će se nešto zaista i završiti.
Kad kažete ''ja sam završio četiri-pet hiljada kilometara puteva'', ne znam gde su ti putevi, ali znam sigurno da ćete svi koji dolazite u Beograd na sednice Skupštine kao narodni poslanici putovati putevima koje će ova vlada da završi i to će biti jedan veliki podsticaj niskogradnje.
Kad pričamo o drugim stvarima o kojima smo danas razgovarali, o dugovanju putarima, pa vi kažete da ta dugovanja dolaze još iz vremena obnove, znate šta je interesantno? Većina tih dugovanja je prema firmama koje su osnovane posle 2000. godine. Kako je moguće da smo dugovali tim preduzećima i da je Mrkonjić napravio te dugove kada su te firme većinom formirane 2001. ili 2002. godine? Prosto, ne govorite istinu.
Dakle, sve stvari koje imate, pomešali ste. Tačno je, ostala su mnoga dugovanja, ali su ona uglavnom prelivena u Građevinsku direkciju Srbije i u poslednjih nekoliko godina ta se dugovanja vraćaju. Ogromna su dugovanja države prema građevini, to je tačno, ali kako sada da krenemo u vraćanje tih dugova kada postoji ogroman problem da su nam i lokalne samouprave kreditno nesposobne, ne mogu da se zaduže, da sama Vlada mora da muku muči sa teškom ekonomskom krizom i pokušava da nešto krene?
Verujem da je ovaj model koji smo predložili jedini mogući da spasimo našu građevinu. Verujem da je moguće da sistemom kontrole (a ne, kao što ste vi rekli, direktnom pogodbom) koji se uspostavlja ovim zakonom napravimo da najzad dođemo do najbolje moguće cene i do najboljih mogućih uslova.
Još samo da repliciram jednom poslaniku pre vas. On kaže – biće podobne firme i ovo je početak kampanje. Kampanju ćemo da vodimo kad joj dođe vreme. Ova vlada je ovih dana na polovini mandata. Izbori će biti u maju 2012. godine. Kampanja će da počne u januaru-februaru 2012. godine. Do tada ima još mnogo posla da se uradi. Nadam se da 2012. godine, kada bude kampanja, neće biti potrebe za ovakvim zakonima. Nadam se da će kriza da prođe, da ćemo da spasemo ovo od građevine što je moguće spasti i da ćemo imati potpuno drugačiju situaciju i u našoj ekonomiji i u celoj zemlji.
Podobne firme? Svaka firma koja ispunjava kriterijume, a kriterijumi će isključivo biti vezani za tehničku osposobljenost, za reference. Kriterijumi će biti takvi da ćemo da podržavamo samo one firme koje su u zadnjih pet godina radile i gradile, koje su nabavljale opremu, koje imaju određeni broj zaposlenih. Svaka od tih firmi će biti uključena u ovo. Javni poziv za svaki od objekata koji se bude gradio će ići prema svim firmama koje ispunjavaju ove uslove. Nema podobnih. Postojaće mogućnost da se u mnogim gradovima desi da najzad firme dobiju posao. Jedini način da se to uradi je ovo.
Sve što ste vi mi preporučili, ja duboko poštujem. Ali da vam kažem nešto – mnoge od tih stvari koje ste mi danas preporučili, ni vi sami niste primenjivali kada ste bili ministar. Neću više da vam repliciram, rekao sam ono što su fakti i što su činjenice. Možda ste vi to zaboravili, ali to je tačno. Dakle, većina stvari koje ste rekli, apsolutno ne stoji. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Velimir Ilić.
(Velimir Ilić: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Imate devet minuta vremena poslaničke grupe i možete koristiti to vreme.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč. Izvolite.

 Ovaj član 3, o kome je ovde reč, i amandman o kome govorimo je vrlo indikativan i namerno sam se ovde javio za reč, da bih nešto rekao o smislu ovog zakona i ovog člana 3.
Naime, ako se pogleda prethodni član 2. i kad se pogleda šta su ciljevi ovog zakona, a ja ću na brzinu to pročitati: 1) prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize; 2) podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovog sektora; 3) podsticanje razvoja upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala; 4) zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti uz mogućnost otvaranja novih radnih mesta; i 5) podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji, što je verovatno generalni cilj kome se teži kroz ove ciljeve i ovi partikularni ciljevi pogađaju ovaj opšti, to su ciljevi za koje ne postoji niko ovde ko ne bi potpisao.
Kada se tako nabroje ciljevi u jednom zakonu i kada bi se izolovano posmatrao ovaj član 2, tu ne može ništa da se prigovori. Svaka vlada bi u momentima krize posegla za merama koje bi išle za tim da se ostvare ovi ciljevi.
Kada se pogleda član 3, koji sad već počinje da razrađuje metode kojima se dolazi do ostvarivanja ovih ciljeva, tu takođe vidimo naznake nekih dobrih postavki. Tu vidimo da država rešava da interveniše iz budžeta, određujući prioritetne firme na koje se ide kada se one upošljavaju kako bi se ovi ciljevi preko tih firmi realizovali, jer želi da se zaštiti domaća proizvodnja i domaća građevinska industrija. I, naravno, tu se postavljaju i osnovi za pravljenje nekih kriterijuma kako da se dođe do tih građevinskih firmi.
Kada se to ovako pročita, mogu da se otvore određena pitanja. U stavu 2. stoji da će se kriterijumi utvrditi posebnim aktom Vlade. Često se ovde bunimo protiv različitih kriterijuma koje utvrđuje Vlada ako se unapred ne daju određene koordinate. U stavu 2. su te koordinate donekle date, jer je rečeno da će u realizaciji projekata učestvovati građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije (to je normalno), koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju značajan broj radnika, odnosno prema svojim tehnološkim kapacitetima mogu zaposliti značajan broj radnika, a onda se kaže da će kriterijume bliže utvrditi Vlada, i to u pravno-tehničkom, u nomotehničkom smislu može da se prihvati, premda otvara odgovarajuću sumnju.
Ali, ako se ovaj član 3. dovede u vezu s onim što ste napisali u članu 5, a rasprava o propisima se uvek mora vezano tumačiti, onda dolazi do ozbiljnog problema u tumačenju načina na koji će se primenjivati ovaj propis, o čemu ste imali prilike da slušate u načelnoj raspravi i o čemu ćete slušati i slušali ste danas u raspravi u pojedinostima.
Ne bih se ovde bavio velikim temama, ispravljanjem krivih Drina, raspravama o tome šta je moglo da bude a nije, ili šta je bilo a kako je trebalo da bude. Ovde je reč o vrlo konkretnoj stvari. Mi živimo u jednom društvu, očigledno, koje oni koji su rešili da preuzmu odgovornost vršenja vlasti nisu u stanju da dovedu u red. Živimo u društvu u kome, zamislite, Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da nadzire društveno ponašanje pre svega onih odgovornih aktera koji vrše vlast i onih koji se nalaze na pozicijama moći, prema navodima nekih novina, nabavlja softver za unos podataka tako što izigrava Zakon o javnim nabavkama. To je naša društvena realnost. Ko će njih da kontroliše? Ko kontroliše Agenciju za borbu protiv korupcije?
Vi se, u takvim okolnostima i različitim temama koje se otvaraju ovde u Skupštini Srbije, u različitim optužbama koje sevaju s jedne na drugu stranu kada je reč o načinu kako se vode poslovi ovog društva i ove države, usuđujete, bez obzira na časne motive, koje mi potpisujemo, da pravite zakon od osam članova, gde su zapravo dva ključna, koja govore o mehanizmu kako se ovi projekti realizuju, gde, kada se ta dva člana povežu, član 3. i član 5, dolazite u situaciju da tumačenjem ovih odredaba otvorite ne malu sumnju, nego ogromnu sumnju u to kako će se u praksi ovi projekti realizovati, kako će se otvoriti jedan sektor potpune nepokrivenosti kada je reč o kontroli, ili, u prevodu ćete nam vi reći – nema razloga da se bojite jer je glavni kontrolor ovog postupka Vlada Republike Srbije.
Pa, tu i jeste osnovni strah. Ako imate jedan državni organ koji će, po članu 5, da donosi kriterijume koje će posebnim aktom taj državni organ utvrđivati o tome kako će se, kome i na koji način uputiti poziv preduzećima iz člana 3. koja su ovde definisana, a koja će se opet bliže definisati aktom Vlade, onda dolazimo u situaciju da ovo ne samo da nije javna nabavka u klasičnom smislu, da ovo ne samo da nije postupak bez objavljivanja javnog poziva, prema zakonu kojim se uređuju javne nabavke, nego dolazimo u situaciju da se otvori sumnja da je ovo ekskluzivno postupak ne javnog poziva, nego privatne prozivke onih preduzeća koja u određenom trenutku onima koji vrše vlast ili koji čine Vladu Republike Srbije odgovaraju.
Ne kažem da će tako biti, ali se otvara sumnja, i moje pitanje za vas je vrlo prosto – da li je postojao neki drugi način da se napravi jedan zakon koji će u vremenu krize štititi građevinsku industriju u Srbiji, a da se propis napravi bez otvaranja ovako ogromne sumnje? Mi skoro pred Skupštinom Srbije nismo imali zakon koji ima ovakvu rupu, koja se može sa osnovom napadati. Još jednom ponavljam – niti optužujem vas, gospodine ministre, da to imate nameru da radite, niti bilo koga iz Vlade Srbije, ali mi smo ozbiljni ljudi i vodimo parlamentarnu raspravu.
Najkorektnije bi bilo da se ovaj zakon povuče (za to još uvek imate vremena, on nije izglasan), da se doradi, da se zatvore ove praznine i da putem njih uverite pre svega javnost u to da ne postoji trunka sumnje, ili barem ne ovolika sumnja, jer u vremenu krize kod nekih interventnih propisa prosto ne možete sve praznine zatvoriti, u to duboko verujem, ali da se ovolika rupetina ovde otvori, u ovom zakonu, koja omogućava otvaranje takvih sumnji, to, pre svega za vas koji kao Vlada donosite nama propise u Narodnu skupštinu, nije ni dobro ni zgodno, a za nas je to apsolutno neprihvatljivo.
Ko mene može da uveri da ćete vi pro bono na Vladi Republike Srbije, dogovorivši se, jer imate interes vršenja vlasti… Vidite kako Skupština funkcioniše, vladajuća koalicija, čak i ako se ne slažu pojedini članovi grupa oko nekih pitanja, to se ispegla i tako to funkcioniše, Vlada se tako održava u životu. I, nije to vezano za vas i vašu vladu, to će biti vezano za bilo koju vladu u budućnosti, to je priroda stvari. Znači, ovde se ne radi o tome da ja vas napadam zbog nečega što mislim da je neprirodno, u jednom demokratskom poretku to je priroda stvari. Ali, ako već to sve znamo, onda ne možemo dopustiti sebi kao država da donosimo ovakve propise koji otvaraju ovolike sumnje.
Šta god vi rekli (Možete da mi kažete – znate, ja sam dobar, duboko verujem u gospodina Mirka Cvetkovića i poštene namere većine članova njegovog kabineta. Možete da mi kažete – evo, kunem vam se, majke mi, mi smo pošteni.), sve je to u redu, čak mogu privatno i da vam poverujem, ali kao član ovog doma, ne smem. O tome je reč.
To su ključni razlozi zbog čega mi ne možemo podržati ovaj vaš zakon. Ne zbog toga što mislimo da ne treba uraditi ovo što je bila vaša namera, mi duboko verujemo da to treba napraviti, i u našem ekonomskom programu, koji smo izneli javnosti, to isto tako stoji kao što stoji u ovom vašem predlogu zakona, ali način realizacije je krajnje dubiozan i to je ono protiv čega smo.
Ako ovaj zakon ovako prođe, ako vam je iz bilo kojih razloga problem da ovo izmenite ili povučete uprkos ovim upozorenjima, prvo sledeće što bi trebalo da uradite jeste – sačekajte neki psihološki period od mesec-dva, pa dajte izmene i dopune. Jer, a ovo vam najdobronamernije pričam, ovo zaista nije način da se ova materija uredi. Hvala.

Hvala. Gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, meni je jako žao, kad nemate argumente, vi vređate ljude, vređate poslanike. Kažete da sam ja izgubljen u prostoru, u orijentaciji. A vi ste izgubljeni u svemiru, gospodine ministre. Ne znam gde ste se izgubili, ali ste se totalno izgubili, gospodine ministre. Ja vas ne vređam, opominjem vas. Nemojte raditi to što radite. I nemojte se baviti time čime se bavite. Gospodine ministre, sve se zna.
Sada želim za ono što vi omalovažavate i što kažete da vi radite jeftinije, da vam kažem, kao što sam Kalanovićki rekao, nju sam razumeo, gospođa ne razume, možda dobro pravi ajvar, možda ostavlja zimnicu, ali moram i vama da objasnim sada.
Mi smo od Novog Sada do Subotice, gospodine ministre, napravili infrastrukturu auto-puta za vreme mog mandata. Nadvožnjake, podvožnjake, eksproprijaciju – sve kompletno završili. To je najskuplji deo. Kablove, rasvetu, petlje i sve ostalo. Samo Temerinska petlja koliko košta, gospodine ministre? Pedeset miliona evra. Pa, ostale petlje koje smo radili, znači ulaz-izlaz na auto-put, to je najskuplji deo auto-puta.
Vama je sad ostalo samo da pružite traku. Sve je pripremljeno i gotovo. Zato je cena niska. Uzmite dužinu i koliko košta kilometar auto-puta na obilaznici oko Beograda. Izračunajte koliko košta. Ono što je Đilas radio, onaj deo što je završio, pa vidite koliko košta kad imate nadvožnjake, podvožnjake, tunele i sve ostalo.
Prema tome, tu grešite i nemojte više da brkate kad se ne razumete. Molim vas da ne vređate vaše prethodnike. Ni ja nisam vređao one pre mene koji nisu uradili ništa. Napravili su niz problema, ali nisam ih nikad pominjao u svom mandatu, i zato sam i uradio 4.000 kilometara puta. Evo, sada ću da vam nabrojim za minut, pošto imam vremena, koristim vreme poslaničke grupe.
Gospodine ministre, obilaznica oko Beograda, rekonstrukcija Beograd – hrvatska granica kompletno, Kuzmin – Republika Srpska kompletno, sa mostom koji je urađen (koji vi niste sad završili) na Savi, kompletno završeno Beograd – Novi Sad, nije bilo uopšte urađeno Beška – Novi Sad, a ovo je delimično urađeno sa prekidima. Zatim, kompletna rekonstrukcija Novi Sad – Subotica. Kompletna iznova izgradnja Beograd – Vršac.
Banatska magistrala, gospodine ministre, do Zrenjanina i Kikinde, do Crne Gore kompletno, preko Zlatibora, Borova glava, tunel Šargan, koji se obrušio, do Višegrada kompletno, do makedonske granice kompletno. Niš – Dimitrovgrad 23 km auto-puta, a ostalo kompletno rekonstruisano. Sićevačka klisura – svi tuneli prošireni, rekonstruisani i prilagođeni za saobraćaj. Kompletna rekonstrukcija Ibarske magistrale, kompletno do Raške. Gospodine ministre, od Beograda, da ne pričam sada – Divci, Valjevo, rekonstrukcija Pojate, Predejane i sve ostalo.
Tačno je da sam uradio malo više sela na Kopaoniku, sela na Zlatiboru, sela na Goliji, tačno je da je urađeno mnogo u Sandžaku, kompletno, i obilaznica delom oko Novog Pazara. A je li to loše? Da li je loše što je dobila puteve Kriva Reka na Kopaoniku, gde nije moglo da se priđe? Da li je loše što je dobila put Gojna Gora, gde nije moglo da se priđe? Da li je loše što je urađen put za Ravnu Goru i kompletno do Valjeva? Da li je loše što je urađen put Valjevo – Divčibare i Mionica – Divčibare? Nije loše, gospodine ministre.
Da li je loše što je urađen put, prvi put je Studenica, Raška oblast povezana sa Kokinim Brodom? I to je ogromna investicija. Je li to loše, gospodine ministre? Sada iz Raške oblasti za more idete tri puta kraćom maršrutom. Je li to loše što sam ja uradio? Kada sve saberete, ako umete da sabirate, to je četiri hiljade kilometara.
A moj gospodine Duliću, ministre, vi ste treći mandat ministar, prolazi vam sezona... Ne treći mandat, nego treća građevinska sezona. Treća sezona, ministre. Jeste, gospođo, izvinjavam se, lapsus je, ali prolazi vam treća sezona, a vi sad menjate zakone. Imate još jednu do tih vaših redovnih izbora, a da bog da da ih dočekate. Želim vam od srca da ih dočekate, to proleće 2012. godine. Ali da bog da da ćete dočekati.
Imate još samo iduću sezonu. Evo odoše godišnji odmori. Dok vi sve ovo završite, sredite te vaše projekte o kojima ovde pričate, dok vi edukujete ljude da projektuju... Zar CIP ne zna da projektuje auto-put? Nemojte da se brukate. Zar Institut za puteve, koji je isprojektovao pola Bliskog istoka, ne zna da projektuje auto-put? Vi treba da ga naučite, je l'? Vi treba da naučite CIP da projektuje prugu, da projektuje tunel? Je l' to vi treba da uradite? Uništili ste mnoge gigante. Uništili ste i Intermost, odličan, koji je Vinči ovde napravio. Potpuno je bankrotirao jer mu niste plaćali izvedene radove za vreme vašeg mandata.
Evo završite obilaznicu oko Beograda, ja sam je napravio. Napravite tunel Straževica, završite ga. Dođite do Bubanj potoka. Zašto ne možete? Uradite drugu traku Ostružničkog mosta. Ja sam uradio onaj prvi, koji je bio porušen. Uradio sam i železnički most Ostružnica. Evo vi radite ovaj jedan most. Počeo sam most Beška, ajde vi završite.
Ja sam završio most Sloboda u Novom Sadu. Je l' znate? Žeželjev most sam imao nameru, ali Vojvodina nije htela da prihvati sredstva koja smo mi davali jer im nije odgovaralo. Bila je izborna kampanja, pa su odbijali. Sa Majom Gojković sam potpisao taj ugovor i Vlada je bila obezbedila sredstva da se uradi Žeželjev most. Niste hteli. Novosađani su se suprotstavili i nisu prihvatili predugovor koji je potpisala Maja Gojković kao gradonačelnik Novog Sada jer Pokrajinsko veće Vojvodine nije prihvatilo.
Uradio sam granične prelaze, gospodine. Uradio sam bočno Novi Sad – Zrenjanin, Ruma… Pogledajte vi šta je sve urađeno, koliko puteva je rekonstruisano. Ja sam 2004. godine primio razorene puteve. Ibarska magistrala je bila oranje. Putem prema Makedoniji nije moglo da se prođe. Prema Crnoj Gori je bilo sve uništeno.
Tada smo se dogovorili sa EU, pokojni premijer Đinđić, kada je DOS pobedio 2000. godine, da se rade dve faze putne infrastrukture u Srbiji. Prva faza – obnova i rekonstrukcija, ovo što sam ja završio, a druga faza – nastavak novih koridora, kada se sve ovo završi i postojeći koridori rekonstruišu. Mi smo to sve završili, a druga faza je bila da se uradi ovo. Gospodine Duliću, od Novog Sada do Subotice, vi nećete dobiti nove prihode, nego samo nove obaveze, jer je put već pod naplatom.

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Maja Laušević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo i narodni poslanik Vladan Jeremić. Vlada je prihvatila i ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Napokon da i mi nešto kažemo o ovom predlogu zakona. Gospodine Duliću, nemojte tumačiti da je sve što budem rekao upućeno na vaše ime i prezime. Ono što ću konkretno reći o ovom predlogu zakona, može da se sublimira u nekoliko rečenica – ovo treba da se vrati; ovako nešto ne sme da stoji u tekstu zakona kako ste vi napisali. Kada kažem vi, mislim na Vladu.
Druga vrlo važna stvar jeste što javnost mora da zna da sve ono što je čula u ovoj sali ovih dana povodom ovog predloga zakona nije napisano u zakonu, niti u obrazloženju, nego se nalazi u komentarima i tumačenju šta bi moglo sve da se reguliše na bazi ovakvih odredaba zakona i šta sve postoji u nekom programu koji niko nije video. Barem što se tiče ovih ljudi u sali, a verovatno ljudi u Vladi i Ministarstvu znaju.
Ako se donosi jedan zakon i taj zakon suštinski ima samo dva člana, gde prvi član kaže – ta oblast se prepušta Vladi, sledeći stav – Vlada može sve to sama da uredi, treći stav – to bi moglo da važi do nekog roka, a drugi član – ovaj zakon stupa na snagu 15 dana pre nego što smo i imali prilike da ga vidimo u ruci, molim vas, to onda nije zakon.
Smatram da ova materija, koju ste vi smestili u ovih osam članova, ne može biti materija nekog zakona. Ne može. Mislim da je veliki broj govornika danas i na to ukazao. Interesantna je stvar da ovaj zakon nema ni kaznene odredbe, ne bi se oni kažnjavali međusobno, s obzirom da mi ovim zakonom, praktično, kažemo da najveći i najvažniji i najodgovorniji posao izvršne vlasti povodom građevinske industrije koja je u krizi jeste da Vlada napravi listu. Ovo nije materija zakona.
Sada ću krenuti na ono što je suština, ne samo zbog toga da bih uhvatio priključak sa dosadašnjim diskusijama, nego da, u suštini, nešto i stvarno kažemo šta se dešava.
Gospodine Duliću, od 2001. godine, preciznije 25. januara 2001. godine, do današnjeg dana, a tako će biti i u danima koji nam slede, jedino je SRS kritikovao sve predstavnike vlasti, a vi ste se svi tu promenili, u različitim agregatnim stanjima i nazivima, i kad je u pitanju PDV građevinske industrije, i kad su u pitanju mnoga pitanja koja ste danas dotakli. Doduše, i Beko reče – ja sam postao tajkun od 2000. godine, pre toga nisam bio.
Radi javnosti, ako pričamo o ovome što se ovde naziva građevinska industrija, onda se verovatno ne misli na male privatne preduzetnike, ne misli se na ove koji grade u okviru nekog porodičnog posla (''otac i sin''), neke sitne građevinske firmice ili zanatske radnje, već se misli na ono što zapošljava veliki broj građevinskih radnika. I, tačna je konstatacija da je to u problemima.
Tačno je i to da se, ako se razgovara s nekom turskom firmom, uvek traži neposredna pogodba. Ne znam da li vam je poznato, pošto se vojska u Turskoj služi tri godine, onda Turska izvozi vojnike kao radnu snagu na rusko tržište. Zašto? Da bi smanjila trošak budžeta, da nešto zarade. Slično rade i druge države.
Znači, naši građevinci su isterani iz Rusije. Ko ih je isterao? Oligarsi, država, organizovani kriminal i ono što je radila ta naša građevinska operativa. Da li je naša građevinska operativa danas osposobljena za te velike poslove, jer se sad priča samo o tim koridorima iks i velikim investicionim objektima visokogradnje od nekoliko desetina hiljada metara? Kaže se da nije. Ja mislim da ona suštinski jeste, ali operativno nije, zbog finansijskih problema. Ali, sve naše vlasti od 2000. godine su se interesovale samo za finansijski aspekt tržišta i za finansijsko tržište.
Nemam nameru nikoga da prozivam. Ko je pre nekoliko godina napravio suficit, danas je isto u Vladi. Napravljena je zgrada pravosuđa, je l' tako? Država duguje 400 miliona građevinskoj operativi. Izvinite, molim vas, koja je tu poruka? Ako država može da bude dužnik u nekom komercijalnom poslu, onda je poruka da svako može u komercijalnom poslu da duguje. Ako sud ne može da reši to pitanje dugovanja države prema građevinskoj operativi i podizvođačima, i građevinska operativa se danas interesuje da li će na dnevnom redu sednice Vlade da bude zaključak o preusmeravanju sredstava, i oni to nisu u mogućnosti da reše, onda o čemu mi pričamo? O jednom papiru sa lepim željama, koje niko ne bi imao ni potrebe čak da osporava, ali o nečemu što je nemoguća misija.
Kaže – nelikvidnost naših građevinskih firmi. Pa, jeste, prisutna je. Šta je razlog nelikvidnosti? Nedostatak sredstava. Kod koga? Pa, kod investitora. Ne kod građevinske operative, koja je izvođač radova. Ali, ljudi moji, vi zaboravljate novinske tekstove, da je mafija ušla i u taj sektor. Da se prave stanovi za tržište, da se jedan stan prodaje pet puta. Pa ste doneli zakon da se svi ugovori posebno evidentiraju. Pa je ova vlast rekla da postoji takav stepen bespravne gradnje da je u nekim mestima na desetine hiljada stambenih jedinica napravljeno bez građevinske dozvole.
Evo mogu samo da podsetim gospodina Dulića, ako ima malo vremena da me čuje, u Rakovici imate asfaltnu bazu za koju ste vi doneli rešenje da treba da se ukloni. Vi realno ne raspolažete tom snagom da kanališete ovom oblašću. Zašto? Jer je i mafija prisutna u toj oblasti. Pa nadležni državni organi za borbu protiv organizovanog kriminala su rekli da je Šarić ulagao pare u nepokretnosti i u privatizaciju.
Gospodine Duliću, kad izađete na kosovski ulaz ovde i krenete prema Takovskoj 1, tu je nikao objekat "Atlas sistema" iz Podgorice. Sećate se? Duško Knežević. Ne onaj, nego onaj drugi, Milov. Vi ste doneli rešenje da ta dozvola više ne važi. Akademskom umetniku porušena kuća, tri postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, pred policijom. Vi ste doneli rešenje da se to poništava, a objekat napravljen. Znate li ko će da izdaje te jedinice? Američka firma. Ko se krije iza američke firme? Darko Šarić? Ne smete ništa da dirnete, zato što mafija drži i tu oblast. Sada će država da skoncentriše sva svoja sredstva gde bi ona mogla da se pojavi kao investitor, da li kao republika, da li kao autonomna pokrajna, da li kao jedinica lokalne samouprave. Gospodine Duliću, ta vrsta voluntarizma je neprihvatljiva danas u Srbiji. Vi da uzmete pare Bojanu Pajtiću iz Fonda za kapitalne investicije, da vi firme stavite na spisak, da vi kandidujete njihove programe, da vi smanjite cenu? Pa, obrisaće vas iz DS-a. Izbrisaće vas. Pa, Bojan Pajtić to lično završi sa mesnom zajednicom.
U početku sam mislio da vi želite da disciplinujete sve moguće organe i institucije koji se u ime države, lokalne samouprave bave nekim investicijama. Ma, nema šanse. Pola opština u Srbiji je prezaduženo. Za protekle dve-tri-pet godina toliko su potrošili para, da sledeća četiri ili pet budžeta ne mogu da otplate. Kako se finansiraju ove lokalne kampanje, kojim sredstvima? Drži vodu dok majstori odu.
Ono što je mnogo opasnije za izlazak iz ove situacije jeste poruka koja se šalje svakom našem građaninu. Poruka je otprilike ovakva – ako radiš u društvenom preduzeću, državnom preduzeću, preduzeću u restituciji ili pod nekim čudnim stečajem itd., za platu se obrati Vladi Republike Srbije. To može da radi Kragujevac, to može da radi Bor, to može da radi svako mesto. Gde je tu poruka da treba da se radi? Da se normalno zarađuje? Nema te poruke.
Mogu sad da pozovem sve ljude koji su zaposleni u državnom, društvenom i privatnom sektoru – svi u Vladu po platu, jer je Vlada postala najveći poslodavac, bežeći od dogovorne ekonomije, nekada se pozivajući na lepu praksu EU, koju samo što nismo uhvatili, sad malo češće pozivajući se na efekte svetske ekonomske krize, za koju bi se reklo po jednom ministru da nas nije pogodila, po drugom da ćemo da profitiramo, po trećem katastrofa.
Sve može da prođe, a Narodna skupština treba da kaže – naša vlada je osposobljena da napravi listu, spisak. Ne traže oni od većine tu vrstu omalovažavanja, nego novi monopol. Šta je bilo sa "Belvilom"? Ne može da se proda. Četiri banke povezane, propadaju. "Atlas sistem" je dobio još pre nekoliko godina parcele 34–39 na Novom Beogradu.
Zamislite, neko je danas ili juče nama dostavio izveštaj Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Jeste li videli koliko je stambenih kredita ušlo u taj program za ovih nekoliko godina?
Da li vi šaljete poruku – treba da gradimo iako tržište to neće? Jer, malopre sam čuo da ne mogu da se prodaju neki objekti koji su napravljeni, zvrje prazni. Zašto onda gradimo ako to zvrji prazno? Šta je uzrok što to zvrji prazno? Cena. Zašto se ne spušta cena? Ne može. Treba da se plati banci, treba da se plati mafiji, treba da se zaradi 300% na svakom kvadratnom metru. To su naši problemi.
Nelikvidnost je samo posledica, ne uzrok. Ona se u sledećoj etapi pojavljuje kao uzrok. Mi smo država gde ima mnogo više stambenih jedinica nego porodica. Imate ekskluzivne lokacije. Mafija je prala pare preko izgradnje nepokretnosti. To ste priznali kada ste donosili novi Zakon o sprečavanju pranja novca.
Rekli ste – i advokati moraju da preko računa posluju i da primenjuju zakon i da sami sebe kontrolišu, da ne bude neki prljav novac u toj priči. A mesecima nas opterećujete time da je milijardu i 350 miliona narko-para oprano u Srbiji. I niko nije odgovarao, osim Jelašića, koji je podneo ostavku. Nije valjda da je mafija finansirala građevinsku industriju, da je ona pravila potencijal za angažovanje građevinske industrije? I onda se iznose ovde neke stvari za koje me je stvarno sramota i da komentarišem.
Ovo ne sme da bude zakon. Ovo Narodna skupština ne sme da usvoji. Ne sme ovako nešto da donese. Niti se zna koliko sredstava, niti ko odgovara, niti bilo šta. Ovo je zakon koji omogućava da se zaobiđu postojeći zakoni – i o javnim nabavkama i ovaj zakon, bez obzira na to što je rečeno da je loš, o planiranju i izgradnji.
Zamislite, paralelna nadležnost u izdavanju dozvola. Ako ne da lokalna samouprava, koja je nadležna, onda može Ministarstvo. Pa, gde to može? Kako to može? Objasnite mi. U kojoj to zemlji još može? Mada su svi poslovi vezani za izgradnju povereni državni poslovi, pa čak i kada ih radi jedinica lokalne samouprave.
Vi želite voluntarizam. Želite da prigrabite nadležnost i da u tome završavate ono što vi mislite da treba da se završi. Ja vam u startu kažem da će biti loše, jer nema poštovanja nijednog pravila, jer, pobogu, ovde i nema pravila. Ovde samo treba da se izjednače pojedina ministarstva u gabaritu sredstava sa kojima caruju. Ako ovo za ekonomiju i ove druge stvari toliko ima iks, e sada i ovo treba da ima toliko iks, treba i ono tamo za kapitalne iks. Da se izjednačimo, jer smo feudalna vlada. Feud do feuda.
Gde je tu građevinska industrija? Nema je. Mislite da ćete ovim zakonom da utičete na banke da smanje kamatnu stopu? Zaboravite to. To je nemoguće. Ma, možete da prodate kompletno sve devizne rezerve Republike Srbije da biste navodno očuvali dinar, samo ćete da preselite devize kod onih koji Srbiju doživljavaju samo kao jednu veš-mašinu gde treba da se operu mafijaške pare. Ali nijedan problem se neće rešiti, nijedan se radnik neće zaposliti.
Ako se i bude otvorilo neko gradilište, znajte u startu da nešto nije dobro. Jer, faktički je Ministarstvo danas u poziciji da ne može ništa da radi, i ako neko radi a nema građevinsku dozvolu, i ne može ništa da radi i kad je donelo da ukida građevinsku dozvolu. I sve su građevinske dozvole, odobrenja i ta dokumenta, kako se zovu tamo, pod lupom. Niko ne veruje u to. Nešto se krije iza toga. Molim vas, toliki milioni evra, država ćuti.
Građevinska operativa – ko kome duguje, koliko duguje. Pa, ljudi moji, do pre nekoliko meseci udarna vest u novinama je bila raščišćavanje građevinske mafije. Međusobno se posvađali. I pričamo o građevinskoj industriji, delu gde je izgradnja, delu gde je proizvodnja građevinskog materijala. Neko pokušava da nas zavara nekom pričom o lepim željama. Ljudi, ako treba da smestimo na neki papir nešto što se zovu lepe želje, verujte mi, veći sam majstor od vas, mogu mnogo lepše to da napišem.
I, budite sigurni, ne samo što je ovo nerealno, ovo je suštinski opasno. Ako vam postane manir da ovakve zakone predlažete, onda Narodna skupština nije ni potrebna više. Onda je Vlada sama sebi dovoljna. Samo, zapamtite jednu stvar – teško onoj državi gde taj veliki kapital toliko može da utiče na politiku, da moraju ljudi da prihvate i da pristanu i na ono što čak, ne samo duboko u sebi, nego u četiri oka mogu da osporavaju.
Samo da vas podsetim. Ista je situacija kao sa onom tačkom juče. Neko nas je naterao da svi crvenimo u ovoj sali, da bude neprijatno nama koji kritikujemo, da vama koji ste morali da nas slušate bude još neprijatnije jer niste mogli da odbranite. Ista je situacija i kod ovoga ovde, samo što nisu u pitanju imena i prezimena, nego su u pitanju navodno neka sredstva koja sad ne postoje, ne postoji ni kao nešto što treba da se izmiri obaveza, ne postoji nešto kao što treba da se omogući neka investicija, a ne postoji čak ni kao mogućnost da se zatvori ta neka konstrukcija ovog sistema.
Ovde ne postoji sistem. Ovde se ništa ne vidi. Ništa nije jasno. Sve može, apsolutno sve može. Koji je kriterijum za to da je to građevinsko preduzeće koje ispunjava uslove? Nema ga. Propisaće Vlada. Kako će Vlada da propiše? Pa, probraće se preduzeća. Po kom osnovu? Pa, po paritetnom osnovu. Koji kriterijum? Lokacijski, stranački, tajkunski, kriminalni itd.
U ovim hvalospevima o velikim putevima meni se čini da ste samo tri puta morali da napravite: Beograd – Sremska Mitrovica, Beograd–Zabela i Beograd – Padinska Skela. I, tim putevima da se krene i da se raščisti, da bi narod stekao poverenje, da veruje u to da ima izlaza iz ove situacije.