Dvadeset minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Zakon o podsticanju građevinske industrije, kao zakon koji prvi put ulazi u skupštinsku proceduru, a tretira materiju subvencija, mekih kredita i nekih kamata koje znače podsticaje određenim granama industrije, ne samo radi svoje doslednosti, nego radi ljudskog poštenja, moram da pozdravim kao nameru da se država ne vodi uredbama nego zakonima.
To što drugi propuštaju da to pomenu, govori o slabosti da drugome priznate jedan dobar početni korak. U seči propisa treba govoriti ne samo o onim zakonima koji se apsolutno ne primenjuju, jer su iz 1975. godine, nego treba govoriti o podzakonskim aktima koji regulišu materiju koja je inače u nadležnosti ovog zakonodavnog doma.
Znači, zakon kojim se podstiče građevinska industrija Srbije, kao mera da se to uradi na zakonit način a ne uredbama, jeste nešto što treba pozdraviti, i ja to činim otvoreno i nedvosmisleno. Ono što jeste problem je opravdanje da ovakav zakon ima samo osam članova i da mnogo toga ostaje da se uredi kasnije, kao što su kriterijumi ko će ova subvencionisana sredstva koristiti, i ne mogu da se koriste izgovorom da je reč gotovo o prirodnoj katastrofi, kao situaciji u privredi, a posledici ukupne svetske finansijske krize.
Jeste moguće Zakon o javnim nabavkama tumačiti i ovako i onako, i moguće je, pošto ja dolazim iz privrede i znam kako se taj zakon primenjuje od prvih dana 2002. godine, često koristiti mogućnosti za neposrednu pogodbu i pregovarački postupak, ali čak i kada vam zakon daje tu mogućnost, vi ste dužni da zatražite mišljenje od nadležnog organa, odnosno te komisije koja treba da vam odobri da vi u skladu sa zakonom sami inače stojite iza argumenata kojima tražite taj neki skraćeni postupak, tu neku prečicu.
Ali, kada Vlada sama za sebe traži tu prečicu da zaobiđe Zakon o javnim nabavkama, u smislu javnosti i u smislu pristupa svih ovim subvencionisanim sredstvima, postavlja se pitanje da li smo dovoljno ozbiljni i odgovorni ako kažemo da je ovo slično prirodnoj nepogodi. Kao ekonomista i kao žena koja ume da skuva ajvar i da spremi ručak, ali joj to ne smeta da bude i dobar ekonomista, i u tom smislu branim sve one žene koje su inženjeri, ministri, poslanici ili rade bilo koji posao, moram da kažem onima koji to ne znaju – u ekonomiji nijedna od pojava ne nastupa kao prirodna nepogoda.
Nijedna od pojava u ekonomiji u trenutku ne daje ni dobar ni loš rezultat, jer je to skup mera u kojima mnogi predvidivi i nepredvidivi činioci jesu u sadejstvu, ali nikada ne nastupaju ni kao dobri ni kao loši efekti, kao provala oblaka, kao letnja kiša ili kao poplava. Nemojmo previđanje krize i svest da smo zatvoreni kao ekonomija sada ovde upotrebljavati kao izgovor da reagujemo baš sada i ovako kratkim zakonom, u kojem mnogo toga ostaje Vladi, kao izvršnom organu, da propiše, zato što je ovo, bože, nastalo kao neka prirodna nepogoda.
Pre nego što konkretno postavim pitanje zašto niste usvojili amandman na član 3, pitam da li je u stimulisanju građevinske industrije, kao dobroj meri u smislu kreditiranja proizvodnje a ne potrošnje, jer kada kreditirate proizvodnju, tu će raditi neki radnici, pa će primiti platu, pa će njihova plata poslužiti za podsticaj potrošnje, što je najzdraviji način, što je jedini pravi put, znači ako to podržavam, pitam – da li ste ovim zakonom, koji u preteranoj meri dovodi u pitanje samu zakonitost, razmišljali o tome ili nam makar dali izveštaj da li je on suprotstavljen sa Zakonom o kontroli državne pomoći i onim zakonom koji smo usvojili, gde kažemo da svaki podsticaj mora da bude tako odmeren da ne narušava konkurentnost?
Zašto vas to pitam? Kad neko kaže da imamo u skupštinskoj proceduri raspravu o zakonu, ili kad se zalažemo za vladavinu prava ili zakona, pitam sve nas, a pitam vas koji ste vlasni da sa 126 glasova odlučite – da li vam ne zaparaju malo svest reči da neko radi po zakonu ako mi ovde donosimo neustavne zakone ili donosimo zakone koji su leks specijalis pa dovode u pitanje neke druge zakone kojima u stvari omogućavamo konkurentnost ili borbu protiv monopola ili sprečavamo koruptivne puteve ili sprečavamo, što ne reći, u građevinskoj industriji pranje novca?
Da li smo zakon koji ovde danas raspravljamo i amandmane na njega dovoljno uokvirili u zakon koji mora da sadrži dva osnovna pravila – da bude pravedan i da ima neku logiku? Kad kažem da bude pravedan, to znači da ima vezu sa ljudima, i kad pomažemo, moramo da pomažemo najširem krugu ljudi, a ne da nekome kroz formu zakona u stvari dajemo podsticaje, pa se sutra pitamo ko je to nepristojno bogat i na koji način je to postao. I zašto da ne priznamo otvoreno da je najveći broj ljudi u ovoj zemlji postao neobično bogat upravo po zakonima koji su u sebi sadržali tu klicu razdvajanja ili osvete srednje klase, koja je bila ponižena u onih 10 godina, ili gde su nam poreski propisi namerno regresivni, gde mi ne oporezujemo one koji imaju najviše, nego naprotiv – one druge.
Sad ćete se vi pitati da li ima veze ovo što ja govorim s amandmanom na član 3, a ja ću vam reći direktno da ima. Ako kažete da će posao dobiti, u članu 3, u stavu čije brisanje mi tražimo, ona preduzeća koja imaju značajan broj radnika ili imaju tehnološke kapacitete pa mogu da zaposle značajan broj radnika… Pravni sistem, vladavina prava, Zakon o registraciji, Agencija za privredne registre, za građane koji se ne bave ovim poslom, za one koji to znaju, neće biti iznenađenje, a za one druge biće rubrika Riplijeva – verovali ili ne.
Neko može da prijavi da ima nenovčani ulog, znači građevinske mašine i ogromne tehnološke kapacitete, a da to apsolutno ničim ne dokumentuje i da se prijavi ovde na ovom konkursu, koji nije javni, nego u pregovaračkom postupku sa Vladom direktno, i da kaže – ja mogu da zaposlim na bazi tehnoloških kapaciteta, jer imam ogromne mašine. Njemu će u elektronskoj formi, savremenoj, civilizovanoj, koja skraćuje vreme za registraciju firme (može se firma registrovati dve nedelje unazad), možda i biti dodeljen posao.
To preduzeće, koje je registrovano na ovaj lak i brz način, a protiv čega smo se borili amandmanima koje takođe niste usvojili kao ni ovaj, kada vi zatražite, ili neko drugi sa strane, kome ovde i ne dajete pravo da se žali, kaže – čekajte da ja vidim da li on stvarno ima to, vi kažete – po članu 35. Zakona o registraciji privrednih subjekata, podnosi se samo sporazum o vrednosti nenovčanog uloga i uopšte ne mora niko da dokaže da ima te mašine.
Po članu 14. Zakona o privrednim društvima, sada dodajem, nenovčanim ulozima se smatraju (da neko ima mašine, da ima ugled, da ima reference) ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima, znači sve ono što navede onaj ko elektronski unese to u prijavu za registar. Znate šta stvarno mora da ima? Mora da ima 250, odnosno 500 evra novčanog uloga za registraciju firme.
Znači, ako imamo zakone gde neko uopšte ne mora da garantuje, da pokaže državi dokument o nekoj mašini, fotografiju, plac, listu zaposlenih onima kojima plaća poreze, doprinose i plate, a može da dođe do ovih povlašćenih poslova, neće to biti krivica onog ko dobije posao, biće krivica Vlade, koja donosi zakone koji omogućavaju prevarne radnje. Biće krivica Vlade, koja omogućava da neko koristi sredstva pod povlašćenim uslovima.
To želim da ispravim kada u ime svoje Srpske napredne stranke tražim da se taj stav briše i kada u ovom istom članu 3. tražim da u stavu 4, gde kažete da Vlada bliže propisuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat, gde posebno utvrđuje najnižu i najvišu cenu, po fazama realizacije, tražim da dodate reči "u skladu sa praksom finansiranja i kontrole", onako kako se to radi kada uzimamo međunarodne zajmove. Vi to odbijete.
Mi kao opozicija ne da vam ne sporimo, nego vas podržavamo da finansirate proizvodnju, građevinsku industriju koja je multiplikator, ali tražimo da postoji kontrola namenske upotrebe tih sredstava, samo onoliko koliko pristajete vi kao Vlada kada u ime svoje, nas i budućih generacija uzimamo kredite. Da li je to neodmeren zahtev? Da li je to neuobičajen zahtev? Da li to opozicija stavlja klip u točkove vlasti ili pomaže da vas neko ne vara sutra i da vi imate manje posla u nadzoru ili u zloupotrebi sredstava?
To što vi odbijate da se doda ovaj deo reči, da kroz neku jedinicu koja će pratiti implementaciju projekta, kako to često čitamo u međunarodnim sporazumima, govori o vašoj želji da ne pratite put novca, koji tako lako zna, kako reče uvaženi ministar, onim perifernim krvnim sudovima, a ne onom glavnom aortom koju biste vi kontrolisali, da oteknu negde gde im nije mesto. Odbijanje amandmana shvatam kao nedostatak želje za kontrolom sredstava za čije pravo na trošenje se ovde obraćate poslanicima.
Završavam stavom 1. člana 3, gde sam, evo sada ću da probudim vašu pažnju na jedan trenutak, zapanjena obrazloženjem. Mi izmenama tražimo da lokalna samouprava učestvuje u odlučivanju koji će se projekti finansirati, a vi nama u obrazloženju kažete – lokalna samouprava predlaže i samim tim i učestvuje u ovim projektima.
Draga moja gospodo, ne sporim ja pravo Vlade da donosi zakone, da uređuje naš život tako da jedno priča a drugo radi, da se za jedne zakone zalaže a da ih u praksi ne primenjuje, ali nemate prava da zamenjujete značaj reči. To da neko predloži projekat, ne znači da odlučuje o tome koji će projekat biti finansiran.
Da li u ovoj državi zaista sve jeste predmet rasprave, i šta je parlament, i šta je rasprava, šta je pobeda, šta je poraz, šta je laž, šta je istina do toga da elementarno značenje reči dovodite u pitanje? I, ovo nije jezička formulacija. Ovo je ustavno pravo lokalne samouprave da za projekat koji se finansira iz njenih sredstava, delimično ili u celosti, odluku o tome donosi lokalna samouprava.
Znači, priča o decentralizaciji, priča o regionalizaciji i ujednačenom razvoju na ovim terminima, da to pravo ne date lokalnoj samoupravi, pada u vodu. Odbijanjem amandmana na član 3, gde komentarišete jedan jedini stav, a druga dva previđate, kontrolu i to da se mora odrediti šta je to značajan broj zaposlenih ili značajna sredstva kao mehanizacija koja mogu omogućiti da se zaposle neki ljudi koji bi učestvovali u ovim projektima, govori da vaša namera da zakonom uredite ono što neke druge vaše kolege, na primer ministar Dinkić, rade uredbama, nije dovoljno zrela, nije dovoljno iskrena. Odbijanje ovog amandmana tako i razumem, a sama suština ovog zakona je upravo u članu 3. i u članu 5, o kojem će govoriti moje kolege. Hvala vam na pažnji.

Iskorišćeno je trinaest minuta vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korisno da je ministar s nama. Ne bi bilo loše da ga pozovete, pošto znate gde je. U načelnoj raspravi, pa čak i danas, ministar je od nas tražio, insistirao da damo neke konkretne predloge, a kad razgovaramo o konkretnim predlozima, ministar neće da sedi sa nama.
Mi smo u načelnoj raspravi, između ostalog, od ministra insistirali na jednoj stvari – da nađe meru kad poseže za argumentima kojima će braniti ovo što treba da liči na zakon. Tada sam rekao da ovo više liči na pamflet ili idejno rešenje, građevinskim rečnikom rečeno, na osnovu koga bi moglo, odnosno trebalo da se napravi ozbiljan zakon. Jer, onako kako je ministar predstavio zakon, stekli smo utisak da će građevinskoj industriji procvetati ruže kada on počne da se primenjuje.
Naravno, pre nego što budem govorio o konkretnom amandmanu koji je sad u postupku rasprave, moram načelno da prokomentarišem nekoliko stvari za kojima je ministar posegao danas.
Pojedinim poslanicima opozicije je poslao poruku o nekim putićima i putevima koji su se asfaltirali u kampanjama. Moje je pitanje, pošto ministra nema, predstavnicima većine – gde je u zakonu garancija da se na osnovu ovako definisanog zakona neće praviti škole i školice, obdaništa i obdaništanca, male i velike bolnice, odnosno svi objekti od javnog interesa koji su ovde definisani?
Da se rukovodimo iskustvom koje imamo s ovom vladom u poslednje dve godine kroz njene tekuće aktivnosti ili da se rukovodimo primerima iz kampanja koje su bile vanredne aktivnosti, a Vlada je debelo u njima učestvovala? Da se rukovodimo aktivnostima u kojima su se isključivo koristili motivi političkih, stranačkih interesa, a ne interesa ekonomskog, odnosno održivog razvoja, na koji se Vlada poziva?
Daćete nam za pravo da otvoreno sumnjamo u sve ovo. Kako da verujemo Vladi koja je, između ostalog, juče imala rok da završi priču sa sveobuhvatnom reformom propisa? Dokle ste stigli? Trideset posto priče je završeno. Vlada usvoji odluku, usvoji preporuke, a onda ti ministri to neće da sprovode. Treba da vam verujemo da ćete ovakvim stvarima da se rukovodite korektno? Izvinjavam se, ali ne možemo.
Koliko novca? Sad se hvalite da ćete preko banaka i iz budžeta Republike Srbije obezbediti novac za građevinske projekte. Koliko je sporazuma ratifikovala Skupština? Za njih ste glasali vi koji sedite u skupštinskim klupama, a pripadate većini. Koliko sporazuma ste ratifikovali? Novac ne možete da povučete jer nemate projektnu dokumentaciju. I nikog za to nije briga. A nemate obavezu zato što nema sankcija. Ne postoje mere kojima biste plaćali penale na te kredite, odnosno na sporazume za koje novac stoji i u Evropskoj investicionoj banci i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i nekim drugim finansijskim institucijama.
Juče ili prekjuče smo sedeli ovde i ministar se hvali da je 86% opština ušlo u postupak izrade planske dokumentacije. To je priča kojom je posle 5. oktobra trebalo da se hvalite. Ko će nadoknaditi štetu građevinskoj industriji i ekonomskoj slici ove države što deset proćerdanih godina investitori nisu mogli da ulažu novac u Srbiju ili su morali da pobegnu iz Srbije, zbog činjenice da nisu imali ni plansku, ni urbanističku, ni ostalu razvojnu dokumentaciju na koje su u građevinskom sektoru ili građevinskoj oblasti mogli da ulažu novac? Ovde se ministar pojavi i kaže – mi smo dali nešto konkretno, a šta vi to nama predlažete?
Vidite, ne treba ovde puno pameti. Prekjuče je ova skupštinska većina usvojila jedan zakon. Sumnjam da gospodin ministar zna o čemu se radi. Tim zakonom ste se obavezali da ćete u ovoj godini inicijalno 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije da izdvojite za jednu besmislicu kao što je Regionalna škola za državnu upravu. Sa 15 miliona dinara ste mogli jedno malo sitno građevinsko preduzeće na jugu Srbije bar trenutno da oživite, pa da date taj novac ili da država isfinansira neki projekat da angažuje građevinsku operativu, pa da na konto toga utičete na likvidnost tog preduzeća, na likvidnost na koju se pozivate u obrazloženju ovog zakona.
Da se podele plate, pa da se kroz te plate plate dugovi molerima, tesarima i svima ostalima koje je gospodin Dulić malopre navodio i pominjao. Ti ljudi neće trošiti novac na luksuz. Neće, zato što kao vlast niste sposobni da im obezbedite i garantujete plate, koje bahati poslodavci koji su privatizovali građevinsku operativu neće da im isplate, a vi nemate mehanizme da ih naterate da im to izmire.
Mi ne tražimo od vas da tražite od njih socijalnu odgovornost, nego da izmire svoje redovne socijalne obaveze. Vi trošite ovde novac na besmislice, a onda od nas očekujete pamet i konstruktivne predloge. Vlada je, u ovom sastavu ili u nekom drugom u poslednjih deset godina, stavila hipoteku na pamet i na pametne predloge i na mere kojima će se problemi rešavati. Pogledajte kakva nam je situacija u Srbiji. Da li su to rezultati ili konsekvence mera i pameti koju prosipate i koje predlažete? Očigledno je da jesu.
Podneo sam amandman vrlo konkretno. Ministar je tražio konkretne mere. Evo ja sam predložio amandman u ime Srpske radikalne stranke, da se posle stava 2. doda stav 3, u kome se kaže: ''Pri definisanju kriterijuma iz stava 2. ovog člana Vlada je dužna da naročito uzme u obzir privredne subjekte iz ove oblasti prema kojima država ima dugovanja starija od šest meseci, odnosno privredne subjekte koji državi po raznim osnovama duguju duže od šest meseci''.
Šta je tu loše? Šta je tu za koncept Vlade neprihvatljivo? Pa, i vi u Vladi niste imali argument da kažete da je ovo besmislica. Znate šta ste napisali u obrazloženju kojim ste odbili amandman? Da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona utvrđeno da će Vlada svojim aktom propisati kriterijume u vezi sa realizacijom projekata, pri čemu će se voditi računa o predloženim kriterijumima sadržanim u predloženom amandmanu.
Šta je problem da se u zakonu na to obavežete? Šta je sporno? Gospodin Krasić je u pravu kada je rekao malopre – ovde, u ovom zakonu, samo ste jednu stvar jasno i decidirano rekli, a to je da će Vlada urediti sve. Urediće ko će i kako će naručioci da naručuju posao, urediće kriterijume za svaki projekat ponaosob, odnosno pojedinačno itd. Šta je bilo sporno da se Vlada kroz zakon obaveže na nešto, da će direktno uticati na likvidnost građevinske operative, odnosno građevinske industrije, građevinske proizvodnje, odnosno pružalaca usluga u sferi građevine? Šta je bilo sporno?
I sad mi treba, posle svega, da vam verujemo na reč? Mi to zaista ne možemo. Ovo je trebalo da prihvatite, da zaista prepoznamo mere o kojima gospodin Dulić priča i da zaista bar u obrisima prepoznamo efekte na koje se pozivate i o kojima pričate da ćete proizvesti ovaj zakon.
Koliko se duguje radnicima, koliko građevinska preduzeća duguju državi? Začarani krug. Ovo je model da ga rešavate, ali da vam verujemo na reč da ćete model da to rešavate definisati kroz vladine dokumente, podzakonske akte, to, ubeđen sam, ne mogu ni dve trećine ljudi koji sede u ovom parlamentu i glasaju za predloge zakona koje Vlada šalje ovde, jer imaju loša iskustva sa Vladom, odnosno sa primenom zakona na koje se Vlada obavezuje kad ih usvoji Skupština.
Gospodin Dulić vrlo dobro zna, a bogami znam i ja, imali smo priliku da o nekim problemima razgovaramo, zna dobro da se sve završi na njegovoj dobroj volji i sve što je u administraciji i hijerarhiji ispod njega, sve zakaže. Možete da se ubijete, jednostavno, ne možete da rešite problem. Šta nama vredi njegova dobra volja? Ko da veruje Vladi? Ali, kad nešto piše u zakonu, onda bar imate tračak nade za koji ćete se uhvatiti ili na koji ćete se sutra pozvati, pa da argumentovano prozivate Vladu.
Kakvu odgovornost mogu sutra da traže gospodin Dulić ili bilo koji drugi ministar i od nas – šta vi predlažete? Mi predlažemo, vi ne usvajate. Vlada će sama da odredi šta će da radi, a onda ćemo odgovornost nerazumnih odluka, nažalost, da delimo svi u Srbiji i da teret tih promašenih odluka i projekata podnosimo svi zajedno, i hvalimo se – preuzeli smo odgovornost. A kad mi tražimo da učestvujemo u svemu ovome, da damo deo doprinosa, onda se Vlada okrene i kaže – pa mi ćemo to uzeti u obzir i bez vas. Vi ste, faktički, u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana to napisali.
Bilo bi jako korisno da čujemo gospodina Dulića da nam kaže šta misli o ovome, šta su istinski i suštinski razlozi zbog čega ovo nije kao mera prihvaćeno, zašto Vlada zaobilazi da prihvati meru kojom će se sredstva iz kredita, odnosno na osnovu mera iz ovog zakona, davati preduzećima kojima država duguje, odnosno koja duguju državi. Hvala.

Deset minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe je iskorišćeno. Narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik, ima na raspolaganju 15, odnosno u ovom trenutku još pet minuta.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević i Arsen Đurić.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim mi je jasno što Vlada nije prihvatila amandman na član 5. koji je podnela Demokratska stranka Srbije, ali mi uopšte nije jasno zašto nije prihvatila amandman na član 3. ovog zakona.
U članu 3. stoji da se pri realizaciji ovih projekata mora koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70% od ukupnog građevinskog materijala i opreme ugrađene u objekat.
Mi smo tražili da se uvede jedan vid kontrole i konkretno podneli amandman koji glasi – u članu 3. stav 3. posle reči "iz glavnog projekta" dodaju se reči: "uz obaveznu kontrolu nadzornog organa, koji će podneti izveštaj investitoru projekta o procentu učešća građevinskog materijala domaće proizvodnje".
Interesantno je obrazloženje Vlade Republike Srbije. U aktu koji donosi Vlada moguće je predvideti odredbu da investitor obaveže lice koje je odredilo da vrši stručni nadzor, a u zakonu kaže da mora koristiti domaći građevinski materijal (ako već mora, ko će to moranje da kontroliše?) i predviđa da Vlada u svojoj uredbi može i moguće je da odredi nadzorni organ koji će kontrolu izvršiti upravo kako je to predloženo ovim amandmanom. Zašto onda nije prihvaćen ovaj amandman?

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Stvarno mi je žao što gospodin ministar Oliver Dulić nije prisutan u sali. Verovatno bi shvatio šta je cilj ovog amandmana.
Cilj ovog amandmana je da reguliše, uredi i ubaci u zakon tri ključna pojma. To su transparentnost, odgovornost i pristojnost. Verujem da se gospodin Dulić zalaže za ove temeljne vrednosti, kad govorimo o transparentnosti, odgovornosti i pristojnosti.
Ovim našim amandmanom smo hteli i predvideli, to je gospodin Milentijević lepo objasnio, da postoji i neki vid kontrole oko utroška materijala iz domaće proizvodnje. Očigledno gospodin Dulić to ne želi. On ne prihvata ni transparentnost, ni odgovornost, ni pristojnost. A u odgovoru Vlade, odnosno resornog ministarstva, napisano je da je moguće da investitor to sve prihvati.
Moguće je svašta u Srbiji, moguće je da smo izašli iz krize, statistički gledano. Evo, građani, živite od statističkog izlaska iz krize. Moguće je da u Srbiji ne postoji korupcija u zdravstvu, da je to sporadična pojava. Evo danas i efekta te sporadične pojave. Moguće je da će gospodin Dulić u narednom periodu uspeti da na pravilan način popuni svoj imovinski karton. I to je moguće, ali nije moguća samo jedna stvar, a to je da se promeni jedno stanje u Srbiji. A to stanje u Srbiji danas glasi – u zemlji Srbiji se vrlo rano smrkava.

Dva minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, mislim da stvarno nije u redu što gospodin ministar nije prisutan u sali, pre svega iz razloga što je tražio konkretna rešenja kada je ovaj zakon u pitanju. Kada je došao red da govore poslanici SRS, gde nudimo konkretna rešenja, njega nema u sali. Mislim da bi trebalo da reagujete, ali dobro.
Podneo sam amandman na član 3. ovog zakona i verujte da sam znao da će biti ovakav odgovor. Kada pričamo o konkretnim rešenjima, evo konkretnog rešenja, koje je Vlada odbila.
Naime, moj amandman je da se u članu 3. stav 3. menja i glasi: "Za realizaciju projekata na osnovu ovog zakona moraju se isključivo koristi domaći građevinski materijal i oprema".
Recimo da ne sumnjamo u vaše dobre namere, u to da imate ambicije da se pomogne našoj građevinskoj industriji i da imate najbolje namere da pomognete našoj građevinskoj industriji. Da ste prihvatili ovaj amandman, možda biste nas pomalo i ubedili da imate dobre namere.
Znamo da ste se ogradili sa ovim učešćem od 70%, ali ovo je bio konkretan predlog gde ste mogli da izađete u susret našoj građevinskoj operativi i našim građevinskim preduzećima, od kojih je veliki broj postao nelikvidan pre svega zahvaljujući politici ove vlade.
Sama činjenica na koji način je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru i da je primena oročena do 31.12.2011. godine navodi nas na sumnju i apsolutno smo sigurni da pre svega ima politički karakter i da će biti korišćen isključivo u političke svrhe.
Imali ste prilike ovde u Narodnoj skupštini, i mi narodni poslanici, da vidimo da je i Liga socijaldemokrata Vojvodine, odnosno gospođica Aleksandra Jerkov podnela tri amandmana. Vidite da mlada gospođica ne reaguje, a ne reaguje iz jednog prostog razloga. To moram zbog javnosti da pročitam.
U obrazloženju koje je dobila za neprihvatanje amandmana se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlog zakona koncipiran na taj način da Vlada utvrđuje projekte koji se finansiraju iz sredstava budžeta, vodeći pri tome računa o predlozima kako nadležnih ministarstava, tako i organa jedinica lokalne samouprave na celoj teritoriji Republike Srbije, pa samim tim i na teritoriji Autonomne Pokrajine.
Ma nije valjda da ste nas ubedili? Hoćete da kažete da na Bojana Pajtića može da se utiče, na to kako se dele novci iz Fonda za kapitalne investicije Vojvodine?