Gospodine Krasiću, niste rekli istinu.

Reč ima gospodin Velimir Ilić. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što se ova rasprava danas pretvorila u kritiku opozicije, a jednu veliku hvalu pozicije koja toliko veliča ove promene poslovnika da je prosto čoveku muka.
Nisam razmišljao da se javim za reč, ali to me toliko iritiralo kad sam slušao diskusije vladajuće koalicije, koja je toliko iznela hvale na poslovnik, da ovo sve vodi ka demokratiji, da ovo vodi Srbiju u neki bolji život, da će ovo da vrati dostojanstvo parlamenta, da će ovo da napravi čudo u Srbiji, da je 400 zakona prošle godine doneseno u parlamentu. Rečeno je da se ove godine očekuje ta i ta brojka itd.
` Hteo sam da skrenem pažnju da je ovaj poslovnik izglasan onako siledžijski. Ovaj poslovnik je izglasala vladajuća većina koja uopšte nije pozvala niti upristojila opoziciju da prisustvuje izradi poslovnika, jer poslovnik mora da bude zajednički za poziciju i opoziciju. Ovaj poslovnik mora da doprinese demokratizaciji Srbije, da se mnogo bolje posle njegovog usvajanja oseća i uvaženije i pozicija i opozicija.
Ovaj poslovnik treba da učini puno štošta u Srbiji, da napravi jedan pomak, da vrati dostojanstvo ovom parlamentu koji je srozan do kraja, a srozali ste ga vi iz vladajuće koalicije, kojima samo služi ovaj parlament da uđete kao danas da napravite kvorum da sednica počne, da dođete i da glasate kad je dan za glasanje. Vas više dalje ne interesuje.
Naravno, vi se javite da malo hvalite itd., ali svi vide da je to besmisleno. Mi smo svaki dan dalje od demokratije. Mi svaki dan sve više urušavamo naše institucije. Institucija koju najviše urušavamo je parlament. Vi gospodo iz vladajuće koalicije činite izuzetan napor to da uradite.
Da li je moguće u nekoj normalnoj državi, a nabrijte mi jednu državu u svetu da ima 34 ministarstva, a vi hoćete sad da smanjite broj radnih tela parlamenta, odnosno odbora na pola. Šta to znači? Da će pola ministarstava biti bez ikakve kontrole. I sad njih niko ne kontroliše. I sad odbori izgledaju smešni.
Napravi se neka većina, to se reši za pet minuta, odbori obično zasedaju u nekoj pauzici ili se istrči na brzaka, ajde da glasamo, digne se ruka, izađe i priča se završi. Vi stotine zakona vrtite iz dana u dan, iz godine u godinu.
Sad vam postavljam jedno veoma ozbiljno pitanje, gospodo iz vladajuće koalicije, ko će da investira u državu koja godišnje promeni 400 zakona. Koja će to investiciona grupa doći u Srbiju i uložiti svoja sredstva, kad ni mi sami ne znamo koliko će koji zakon da traje.
Evo, neki dan smo usvojili Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Danas imamo novi zakon, a danas nam rekoše iz vladajuće koalicije da će za par meseci biti još jedan novi zakon, da se sprema još jedan novi zakon. Da li to ima igde? Da li postoji država u koju će neko da dođe i uloži svoj kapital? Da li ima država da će neko da oseti u njoj sigurnost, ako za pre podne gospodo usvoji se 15 zakona u načelu iz poljoprivrede?
Ako u jednom danu usvojite 45 zakona, ako sad nemate raspravu normalnu o zaduženjima ove države, za šta se zadužuje, gde se troše sredstva, kako i na koji način. Da li vi razmišljate koliko ste vi srozali demokratiju poslednjih godina?
Jako mi je žao što sam čitav život borio se za demokratiju i demokratske promene u Srbiji. Tamo gde vi sad odlazite i neko vam daje instrukcije, bio sam pre 17, 18, 20 godina kad se razgovaralo šta se u Srbiji hoće. Gde ste nas vi danas doveli?
Doveli ste nas, gospodo, od Zakona o javnim nabavkama, za koji ste rekli svojevremeno da je najsavremeniji u Evropi i da je u skladu sa principima EU, danas ste nas doveli na slobodnu pogodbu. Znate kad je to bilo? U srednjem veku. Sad imamo slobodnu pogodbu.
Vi juče potpisujete sporazume slobodnom pogodbom, da li to vraćate neke zakone iz Otomanskog carstva, ne znam. Gde se to vraćate i šta radite. Potpisujete zakone za nešto za šta kažete da još nemate projekte. Potpisujete sporazume slobodnom pogodbom, kako vam neko bude naložio i dokle vam bude naložio, i šta vam bude rekao.
Vi ste ovde u ovom parlamentu takve doneli sad poslovnike, računajući ova dva, da nikom ništa ne odgovarate. Poslanik sam koji je postavio Vladi možda najviše pitanja, bar tako sam nedavno čitao u medijima. Ni na jedno nisam dobio odgovor, ni od jednog ministra, još uvek.
Kaže, škakljiva pitanja. Ministri ne odgovaraju. Baš ih briga da odgovore šta pita neki poslanik u parlamentu. Za njih je parlament nešto kad će nekad doći malo ovde i šikanirati poslanike, a vi ćete te, devalvirajući poslanike i naš ugled, dati njima da govore satima. Mi govorimo dva minuta, a oni dva sata.
Naravno, to ne liči ni na šta. Sećam se ministra Šutanovca, koji je govorio ovde satima, više je govorio nego svi poslanici zajedno. Čovek je govorio, govorio, na kraju smo svi izašli i otišli kući presrećni da se odmorimo od ministra koji je bio nadahnut da nam sve objasni.
Sad imate i predsedavajuće koji isto govore više nego poslanici. Nemate Poslovnik da zaštiti poslanika, da zaštiti opoziciju. Ovaj poslovnik je potpuno uništio srpsku opoziciju. Vi mislite da opozicija ne postoji zato što kroz Poslovnik ne može da se iskaže i dokaže, i pokaže, i ne može da kaže ono što je važno za Srbiju.
Prema tome, bio sam u Vladi, tada je bila vlast druge partije koja je bila u opoziciji u Beogradu, u Vojvodini. Mi smo ih poštovali, cenili, štitili, branili poslovnikom ovde u parlamentu i pustili ih da rade svoje, a vi hoćete sve. Vi hoćete i grad, i Pokrajinu, i Republiku i gradove.
Ovo sada što ste oteli u Kraljevu, ovo je sramno. Ministar kaže ko je gradonačelnik, a narod je rekao ko je gradonačelnik, pa ste ga ubili i čovek je umro kada je pošao kući sa sastanka iz opštine jer nije mogao da izdrži torturu koju je imao.
I ove sada razbijate i jurite. Vaš sud upravni Republike Srbije je presudio, izgubili su spor i rešio je pitanje, vaš sud, ako ga nešto poštujete, ako vam nešto znači. Vlada je donela zaključak ko je poslanik. Tu vi radite na lokalu šta god hoćete. Mi kada bi radili ovde deseti deo, to bi bilo čudo.
Tamo se izlazi za govornicu, peva se. Vi nama ne date da priđemo govornici. Jeste li gledali snimke šta rade vaše kolege iz vladajuće koalicije u mnogim gradovima gde su opozicija? Oni izađu, pevaju, igraju, ne daju sednice da se održavaju, ne daju nikome reč, odšrafe mikrofone, gađaju kolege koje su izabrane legitimnom voljom građana, rade šta hoće.
Vi sve to branite. Vi to sve štitite i kod vas sve može. Zato Srbija propada. Mi smo svakim danom dalje od EU. Sve smo bliže zakonima Otomanskog carstva, što se i pokazalo sada u Novom Pazaru.
Zar predsednik tog dana nije mogao da bude u Bratuncu? Zašto je ponizio Srbiju i srpske žrtve? Kako je mogao da bude u Srebrenici, a da ne bude u Bratuncu? To je bruka i za parlament, i za sve nas i za Srbiju. To je bruka.
Onolika pljuvanja u Srebrenici na račun srpskog naroda i na račun Srbije. On je sve oćutao, smeškao se i samo se ljubakao sa njima. Naravno, u Bratunac nije smeo da ode, već je otišao da šenluči u Novom Pazaru, da priča o nekim putevima, o nekim slobodnim pogodbama, o nekom radu itd.

Gospodine Iliću, zaista vas molim da o državničkim aktivnostima predsednika Republike govorite sa dovoljno dostojanstva..

Uvređen sam kao čovek.

Morate imati na umu da se radi o predsedniku koga su građani birali i zaista vas molim da, kad govorite o njegovim aktivnostima, govorite biranim i rečima koje odgovaraju istini. Nije se radilo o šenlučenju, znate, ovo je zaista za izricanje mere, molim vas da me ne dovodite u situaciju da vam izričem meru.

I nas su građani birali. I mi smo neki kontrolor te vlasti. E sad vi nećete da kažete jednu pravu istinu. Šta je ova mala neka kozmetika u poslovniku? Vi hoćete da stvorite uslove da promenite Ustav dvotrećinskom većinom, da dilovima, pogodbama dođete do promene Ustava, što vas žulja.
Vi hoćete da svedete poslanike na jedno ovde ćošence, da budu za seme. Eto, imamo i mi poslanike. Malo da, eto, budu radi nekog štosa, znate. To vama treba. Vi imate više ministara, još malo državnih sekretara i pomoćnika dva puta nego poslanika, i savetnika. To nijedna država sveta nema, samo imate vi. Vi toliko imate
Pazite, pre neki dan sam u jednom malom mestu Kosjerić bio slučajno i tamo je opšta uzbuna. Dolazi Dinkić da otvori fabriku rakije i doveo kuvare, doveo pun autobus, doveo konobare, doveo neke… kako se zovu ovi što probaju klopu, što je Tito imao - degustatori, tako je.
(Predsednik: Gospodine Iliću, vi ste već o tom događaju u Skupštini govorili.)
Jeste, ali moram da ponovim, jer to se ponavlja svaki dan.
(Predsednik: Na dnevnom redu je Poslovnik. Mi govorimo o Poslovniku, rasprava u načelu.)
Gde piše da možete da imate degustatore? Ko vam je dozvolio? Koji parlament je izglasao da plaća neko te degustatore? Od čega ih plaćate? Da li svi imate svoje konobare? Da li svi imate svoje kuvare? Da li svi imate svoje degustatore? Od čega, gospodo? U Zakonu o budžetu to ne postoji. Isterali sve napolje i doveli neku publiku tamo itd.
Opominjem vas da to ne valja što radite, jer vi ste sve dalje od EU. Vidi EU šta radite. Sve smo dalje. Sad se pominje 2018. godina. Sećam se kad sam bio u Vašingtonu, sa pokojnim Đinđićem, i u Briselu, rečeno je – 2004. godine ste članovi EU.
Eto, sve te afere, šta je sve učinilo, svi ti vaši apetiti, promene zakona potpuno nas udaljiše. Nema više ništa. Više i ne pričate o EU. Sada ćete vi da preispitujete nešto. Sada ćete vi da postavite neka nova pravila o EU sigurno itd, da donesete neke nove zakone, možda i za njih.
Prema tome, ništa ovo ne vodi na dobro. Ovo za Srbiju nije dobro. Mora da se izjasnite, jer ste vi digli ruke od EU. Mi iz opozicije nismo, ali tražimo jasna pravila igre. Želimo s njima razgovor. Želimo saradnju.
Vi lepršate, ako vam Kinezi mahnu malo s nekom kintom, vi svi u Peking, pobijate stub i pričate – milijarda stiže. Onda vam iz Moskve mahnu jednom milijardom, pa kažu – sad nema od toga ništa. Sad vam Turci malo mahnuli, vi se slomiste oko Turaka. Mahnuše vam malo iz Brisela…
(Predsednik: Ipak ću vas zamoliti da primerite izražavanje.)
Želim ovaj parlament da zaštiti državu, da zaštiti ustavni poredak ove države.
(Predsednik: Molim vas da štitimo ugled parlamenta načinom kako govorite.)
Borim se da zaštitimo institucije i nemojte se ljutiti, gospođo predsednice. Želim i vas da zaštitim, jer sutra će i vas neko da pita za sve ovo. Šta vi mislite, Dulića prošli put želeo sam da zaštitim da ne pravi više gluposti jer će sutra neko da ga privrne, pa će debelo da odgovara.
Vidite, želim da ovi iz satelita tamo odgovaraju. Zaštite se malo. Pokrenite neki postupak. Ne možete sve to da skrivate i gurate pod tepih. Naraslo je to mnogo i ne može više da se preživi.
Naš genijalni premijer juče kaže da je kriza prošla i u drugoj polovini godine će biti znatno bolje, a druga polovina godine je već odavno počela. Mi smo već sad u drugoj polovini, ako on zna da računa. Možda je čovek pomešao neke pojmove. Mi smo već u drugoj polovini. Kad prođu odmori mi odosmo iz druge polovine, dođosmo u zimu, u jesen. Kad će to da bude bolje? Kad poskupi struja, gas, kad još 100.000 ljudi ostane bez posla.
Prema tome, meni ništa nije jasno. Urazumite se ljudi, opametite se. Ustanite jedno jutro, umijte se hladnom vodom, uzmite hladnu vodu i kocku šećera i sedite svi skupa pa se dogovorite, pa vidite šta ćete sa ovom državom. Sve ste ovo upropastili i uništili, ovo više ne liči na državu. Dolazite sad, nudite nam slobodnu pogodbu, izgradnju autoputeva.
Kad sam radio koncesiju tražili ste svaku reč na Internetu da vam se objasni, svaka sitnica. Trudio sam se, šest meseci sam vam objašnjavao 23.000 strana, svaku poziciju koja vam je pala na pamet, a vi sad jedan tender od 23.000 strana želite slobodnom pogodbom da rešite. Al' ste vi genijalni, to nisam mogao da shvatim.
Čija to glavica može da primi toliko informacija i podataka i da sklopi ugovor? Ko je taj genije u Vladi koji to sve drži u glavi? Šta će sutra taj genije ako ga neko pritegne? Vi ćete se opet na kraju pohvaliti ovde kako sve funkcioniše odlično, kako je sve super i kako je ovo sve u interesu naroda, građana itd, a jadni građani propadaju načisto.
Sad počinje žetva. Kako prolazi seljak posle žetve? Da li je ovaj parlament zaštitio seljaka? Da li je zaštitio srpsko selo? Nije, gospođo. Neki dan slušam vašem partijskog druga Pajtića, koji kaže kako je uspeo da otkupi imanja i čitava domaćinstva u Vojvodini za 3.000 evra i da da izbeglicama. On je potpuno srozao srpsko selo.
Zamislite pet generacija je radilo. Znači, moj deda je vredeo 500 evra ceo svoj život, a pradeda možda 200-300 evra i sve kad ih saberemo u lancu oni vrede 3.000 evra. To je bruka za Srbiju. To je bruka za sve nas. Umesto da ga pitamo šta su mu namere...

Vreme, a inače ne govorite o temi. Zahvaljujem.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam danas slušala raspravu i zbog mogućnosti da su građani zaboravili o čemu mi danas raspravljamo, jer iz mnogih diskusija nisu to mogli da zaključe, mi danas raspravljamo o poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovaj poslovnik nije izraz nekakvog ćefa ili volje vladajuće većine da nešto menja, već ustavna obaveza i obaveza koja je nastala usvajanjem Zakona o Narodnoj skupštini. Mi ovo radimo u najboljoj nameri da poštujemo Ustav, s jedne strane, da poštujemo zakon i, s druge strane, uredimo procedure koje su sastavni deo svake demokratije.
Ne mogu da govorim o onome što se nije ticalo uopšte ove teme. Ne mogu da govorim o onome što su najobičnije laži, zato što polemisati sa lažima pokazuje da ste uopšte spremni da laž prihvatite kao bilo kakvu argumentaciju i zbog toga apsolutno neću da govorim o velikoj količini neistina koje su ovde izrečene vezano za poslovnik, a najčešće nevezano za ovu temu.
Ono što se iz ovih rasprava moglo zaključiti, što mene ostavlja u uverenju da smo mi zapravo napravili odličan poslovnik, jeste činjenica da ako je zaista govoreno o onome što u poslovniku piše, onda primedbe nisu značajne, odnosno jedva da ih ima.
Ako govorimo o onome što su primedbe, a u poslovniku uopšte ne piše, dakle, odnosi se na nešto što ne postoji u poslovniku, onda prosto smatram da to treba vrlo kratko prokomentarisati, samo zbog toga da građani ne steknu utisak da u ovom poslovniku piše nešto što zapravo ne piše, odnosno da je izostavljeno nešto što jeste napisano, a ovde je govoreno o tome kao da to u ovom poslovniku nije definisano.
Dakle, iz većine ovih rasprava mi možemo da zaključimo samo da mnogi zaista nisu pročitali ovaj tekst, da neki koji su ga pročitali nisu ga razumeli, da oni koji su komentarisali sa stanovišta upoređivanja sa Ustavom ne znaju Ustav, da oni koji su ga komentarisali sa stanovišta nekakvih zakonskih rešenja ne poznaju Zakon o Narodnoj skupštini i da ne znaju kako je Zakon o Narodnoj skupštini definisao neka pitanja.
I zato ću uzeti samo jedan primer kao ilustraciju da bih pokazala da zaista ne govorim napamet, nego vrlo konkretno o primedbama koje dokazuju da je to zapravo rezultat nepoznavanja ustavne materije.
Dakle, ovde je prigovoreno zašto predsednik Skupštine ne zastupa Narodnu skupštinu nego predstavlja Narodnu skupštinu, dakle, Ustav, član 104, kaže da predsednik Skupštine predstavlja Narodnu skupštinu. Dakle, to je jedan primer. Takvih primera je bilo ovde jako mnogo.
Mi smo u raspravi koja je prethodila i koja je trajala više od godinu dana, učestvujući u toj raspravi, zapravo radili na jednom poslu koji je imao nekoliko elemenata. Jedan je bio usklađivanje sa Ustavom, drugi je bio usklađivanje sa Zakonom o Narodnoj skupštini i treći je bio kako da ono što smo evidentirali kao eventualne nedostatke u radu i organizaciji Narodne skupštine otklonimo kroz utvrđivanje nekih novih instituta, koji će omogućiti, s jedne strane, da parlament bude efikasan, a sa druge strane da zaista ni na koji način ne ograniči pravo narodnih poslanika.
Ovde je govoreno o tome da se ovaj poslovnik pravi torturom većine i mislim da svako ko iole išta zna o političkom sistemu i parlamentarnoj demokratiji zna da tortura većine ne postoji. Ne postoji nijedan parlament, iako je ovde bilo zagovornika onih koji su smatrali da sve u ovom parlamentu, a naročito poslovnik, treba da donesemo konsenzusom.
Ne postoji nijedan parlament koji i jedan jedini akt u parlamentu donosi konsenzusom. Zato se utvrđuje kvalifikovana većina. Ona je različita u odnosu na važnost pojedinih dokumenata koji se donose, te tako postoji natpolovična većina od ukupnog broja, pa dvotrećinska većina itd. ili prosta većina.
Oni koji govore o tome kako bismo ovde konsenzusom trebalo da odlučujemo zapravo ne razumeju šta je demokratski politički sistem, koji podrazumeva da je parlament organ u koji dolaze predstavnici građana, u kome se pravi parlamentarna većina koja bira Vladu, pa potom i izglasava određenom većinom različite akte.
Radi se o suštinskom nepoznavanju sistema, za koji tvrde da bi trebalo da ga gradimo. Verujem da bi mnoge zemlje koje imaju 300 godina tradicije u izgradnji demokratije već to uvrstile, kada bi to zaista podrazumevalo nekakvu demokratiju ili kada bi to bio uopšte moguć sistem, ali pošto to niko nije uradio na planeti, ko ima parlament, onda pretpostavljam da njihova iskustva govore da to ili nije moguće ili nije suštinski demokratija.
Ono što je ovde navođeno kao nekakav osnovni nedostatak jeste namera parlamentarne većine da onemogući opoziciju da iskazuje svoje mišljenje, da iznosi svoje stavove itd. Niti iz jednog jedinog člana ovog poslovnika ne može da se zaključi da postoji bilo kakva želja ili namera da se onemogući bilo ko u ovom parlamentu da kaže svoje mišljenje.
Ako neko misli da je iskazivanje mišljenja beskrajno iznošenje svega i svačega, bez ikakvog reda, bez obzira na temu, bez obzira na prava drugih poslanika u ovom parlamentu, onda on takođe ne razume način na koji su parlamenti u razvijenim demokratskim sistemima organizovani. Pravila procedure podrazumevaju da su svi poslanici jednaki, da imaju jednaka prava i jednake mogućnosti, ali to ne znači da neko to pravo može da zloupotrebi.
Neko je ovde rekao da broj članova ovog poslovnika pokazuje kako je on prenormiran i kako u odnosu na Ustav ima više članova. Ne želim to da komentarišem, jer bi to podrazumevalo da treba da se polemiše elementarno razumevanje nekih stvari. Ako imate najviši akt kojim se utvrđuju principi, osnovna načela, a sa druge strane imate akt kojim utvrđujete procedure, i to procedure koje se tiču mnogih oblasti i mnogih tema, onda mislim da je ovakvo poređenje u najmanju ruku nedostatak argumenata da se zaista kritikuje ovaj tekst.
Koliko kritike nisu ozbiljne dokazuje još jedan primer. Ovde je iznet stav da Odbor za KiM sadrži samo dva stava i da ako je to već tako malo, onda bolje da nije bilo ni ta dva stava i da nije bilo ni tog odbora. Ti isti su doneli poslovnik koji je sada važeći. Odbor za KiM definisan je jednim stavom.
Nije bitno da li je jedan ili dva stava. Po našem dubokom uverenju, mi smo Odboru za KiM dali nadležnost da ono što je jako važno, a što do sada nije bilo definisano, da on donosi akte, da predlaže Skupštini akte koji su vezani za ono što su pitanja, problemi i status vezano za KiM. U tom smislu, mislim da smo poboljšali prethodni tekst ovog poslovnika.
Ovde je bilo priče o tome da Skupština donošenjem mnogo zakona devalvira sopstvenu ulogu. To je takođe vrlo teško komentarisati. Mi smo zemlja u tranziciji, zemlja koja čitav sistem mora da menja i mora da ga uskladi sa onim sistemom vrednosti i sistemom političkim, pravnim, ekonomskim itd, na koji se ugledamo i koji želimo da uskladimo sa EU, i to podrazumeva da je zakonodavna aktivnost ovog parlamenta enormno velika u odnosu na zemlje koje su već većinu svojih zakona uskladile sa evropskim zakonodavstvom.
Takođe je postavljeno pitanje da se mi udaljavamo od EU, odnosno to je bila nekakva tvrdnja da se udaljavamo od EU. Ovaj poslovnik je rađen u saradnji sa evropskim institucijama i predstavnicima evropskih institucija.
Dakle, mnogi od tih sugestija koje su primenjene u drugim parlamentima radna grupa koja je radila na ovom poslovniku je usvojila i po njihovoj oceni, ovaj parlament zadovoljava ono što su pravila procedure koja inače važe u drugim parlamentima. Dakle, svaki parlament to uređuje na svoj način, ali ono što jeste bitno, jeste da princip efikasnosti ne uskraćuje mogućnost da se u parlamentu vodi ozbiljna rasprava. U tom smislu, mi smo težište budućih rasprava prebacili na odbore. Mi smatramo da odbori treba da dobiju posebnu važnost i da rasprave u odborima treba da budu težište onoga što se dešava ovde, da je plenum samo kako bi se sučelila mišljenja i kako bismo, da kažem, u toj završnici rasprave koja se vodi o nekom aktu, videli gde se ko nalazi u odnosu na taj akt.
Na komentare da se mi udaljavamo od EU i da mi srozavamo demokratiju, želim samo da kažem da ova parlamentarna većina, ova skupština, zahvaljujući svom radu, postala je, po oceni evropskih institucija, najozbiljniji partner u Srbiji u procesu evropskih integracija. Ona je dobila sve najbolje ocene. Mi smo, zahvaljujući, između ostalog, radu ove vlade i radu ovog parlamenta, doveli građane Srbije do bezviznog režima, mi smo omogućili i doveli do toga da se Prelazni sporazum ratifikuje, mi verujemo da ćemo dovesti do kandidature Srbiju i da ćemo dovesti Srbiju do punopravnog članstva u EU.
Svako onaj ko je tobož zabrinut za evropske integracije, a pri tom sve radi kako Srbija nikada ne bi postala članica EU, prosto mislim da vodi jednu licemernu politiku što, na kraju krajeva, građani izgleda odlično prepoznaju i oni na svakim ponovljenim izborima jednostavno ne dobijaju podršku građana.
Dakle, želim da kažem da smo očigledno napravili dobar poslovnik zato što nema ozbiljnih suštinskih primedbi na ono što ovaj poslovnik definiše. Ako neko ima primedbi na žetvu itd, možemo i o tome da raspravljamo, ali to nije tema o kojoj treba da raspravljamo sada i koju bismo trebali da uzmemo u obzir prilikom usvajanja ovog akta.
Još jednom želim da ponovim, ne postoji nijedan parlament koji ne donosi odluke većinom i pokušaj da se građanima ubaci ta potpuno pogrešna teza o tome da postoji nekakvo nasilje kada kvalifikovana većina donosi odluke jeste, zapravo, nemoć da se stvarnim argumentima kritikuje ili bar ozbiljnije uključi u napore da se ovaj posao uradi bolje.

Zaključujem jedinstveni pretres.
Obaveštavam vas da će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati o amandmanima podnetim na Predlog poslovnika Narodne skupštine, a zatim o Predlogu poslovnika u celini.
Zahvaljujem na učešću u radu na ovoj sednici.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.