Osam minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Srđanu Spasojeviću, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a do završetka jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda koja je trenutno predmet našeg rada.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, posle njega narodni poslanik Radovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, pred nama je dakle predlog novog poslovnika kojim praktično mi uređujemo ovo naše dvorište u kome radimo i predstavljamo građane Srbije. Mora se reći i to da u članu 1. prethodnog poslovnika postoje određena prava i dužnosti narodnih poslanika, imam utisak da se i ovim poslovnikom mnogo više govori o dužnostima narodnih poslanika nego o njihovim pravima.
Kada krenemo da govorimo o novom poslovniku, samo ću kratko podsetiti na mali istorijat, na poslednje dve godine koje su dovele do izrade predloga onog prethodnog poslovnika, Zakona o Narodnoj skupštini i ovog sada poslovnika.
Septembra 2008. godine predsednik Narodne skupštine formirao je Radnu grupu za izradu Poslovnika i bio sam učesnik te radne grupe, kao i Radne grupe za izradu Zakona o Narodnoj skupštini. Moramo pred građanima Srbije sada da kažemo da je i opozicija i pozicija veoma korektno učestvovala u tom radu do 2009. godine i tri-četiri meseca intenzivno se radi u jednoj dobroj i konstruktivnoj atmosferi.
Onda je nastala jedna pauza koju su mnogi prozivali, zašto se ne radi Zakon o Skupštini, zašto nema Poslovnika, i to je tako trajalo mesec-dva i onda na opšte iznenađenje svih narodnih poslanika opozicije, u februaru 2009. godine, lex specialis, poslovnik o radu, koji je bio sastavljen ne znam gde, ne znamo ko ga je napravio, ali ne i ta Radna grupa.
S obzirom da se tu radilo na takav način, mi smo praktično u daljem radu i Zakon o Narodnoj skupštini i novog ovog poslovnika samo delimično poneki put učestvovali da praktično vidimo šta to vladajuća većina priprema i radi.
Podsetiću vas da je napravljen i obrnuti redosled – Ustav i zakon kažu da se prvo donosi Zakon o Narodnoj skupštini, a onda poslovnik o radu. Praktično imamo situaciju da je jedan Poslovnik donet, pa je donet Zakon o Narodnoj skupštini, a sada ćemo da ispoštujemo neku situaciju da zadovoljimo sve te zakonske forme.
Prava narodnih poslanika, naročito opozicije, u ovom parlamentu tim poslovnikom, lex specialis, 2009. godine su uskraćena. Vreme obraćanja je po amandmanima sa 15 minuta svedeno na dva minuta. Postoje indicije da su i ovim poslovnikom hteli još da nas redukuju. Međutim tu su se umešali predstavnici međunarodnih organizacija koji su rekli da bi to bilo ispod svakog nivoa, pa se prešlo na ovakve stvari.
Da sada kažem nekoliko reči o ovom poslovniku. Pre svega, to da li će biti 30 ili 19 odbora, to je stvar i za neki budući saziv Narodne skupštine, što se ovde govori jasno u ovim prelaznim i završnim odredbama, ali kada sam bio na jednoj od tih grupa, doduše u kratkom periodu, insistirao sam prilikom izrade Poslovnika da se ne ograničava samo vreme narodnim poslanicima nego da se i ministrima koji dolaze u ovu skupštinu ograniči vreme.
Neprihvatljivo je, osim uvodne reči koju ministar može da ima, i to treba ograničiti, postoje zemlje u EU koje tako nešto imaju, ministri mogu da imaju uvodnu i završnu reč, neka to bude po 20 minuta, ali je neprihvatljivo da se u direktnoj raspravi, kada šefovi poslaničkih grupa ili poslanici uđu u dijalog sa ministrom, poslanik može tri minuta da se obrati po nečemu, a da ministar ima bezgranično pravo vremensko, što služi najčešće i za neku ličnu promociju, stranačku promociju itd.
Moramo jasno građanima Srbije reći da su ministri ovde došli u dom koji ih je birao i ne može ministar da ima potpuno veća prava nego što imaju narodni poslanici. Ako hoćemo i po narodnoj – ministar je ministar, u redu je da bude i to duplo vreme, tri pa puta dva, to je šest minuta, ali nikako da se to svede na neku diskusiju od 14, 17, 20, 25 minuta.
Ovde se govori i o sankcijama narodnim poslanicima. Tu ništa nije izmenjeno, samo što je vezano za procente, a ne za fiksni deo. Trebalo je razmisliti i o tome da li i ministri treba da budu kažnjeni za neko svoje postupanje. Prisutni smo mi ovde dve-tri godine i možemo da kažemo da tu često ima uzajamnih uvredljivih reči. Prema tome, mislim da takav zaštitnički odnos prema Vladi ne bi smeo da bude. Ne kažem da poslanici treba da vređaju ministre, ali mislim da tu mora da postoji uzajamni korektan odnos.
Imali smo situaciju kada je jedan od ministara istrčao sa svog mesta i najbrutalnije izvređao jednu našu poslanicu. Tu nije bilo nikakve sankcije.
To bi bilo ono što sam želeo da kažem kada je u pitanju ovaj poslovnik. Nisu osnovane kritike da opozicija nije učestvovala u radu. Jeste, ali onog momenta kada je napravljen faul sa ovim lex specialis-om iz 2009. godine, onda je to izgubilo svaki smisao.

Iskorišćeno je sedam minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović.

Gospodo predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u danu za glasanje kada se budemo izjašnjavali o predlogu ovog poslovnika narodni poslanici LSV se nadaju da ćemo zaokružiti pre svega normativno, pa onda i stvoriti preduslove narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije da može raditi u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Ipak, kod nekih narodnih poslanika ostaje žal za propuštenom prilikom da se Narodna skupština bolje pozicionira, pogotovo u odnosu na izvršnu vlast, ali biće prilike, ovaj proces je tek počeo.
Ovlašćeni predlagač ovog poslovnika nije želeo da duži, te stoga nije spominjao rad prethodnih radnih grupa koje su takođe radile na predlozima poslovnika Narodne skupštine. Vidimo da je donekle rad ove poslednje radne grupe bio olakšan jer se s pravom pošlo od nekih ranijih verzija predloga ovog poslovnika.
Ovaj saziv Narodne skupštine će ostati upamćen i po tome da je smogao snage da prihvatanjem izmena svog poslovnika umnogome popravi isti. Nije davno bilo da se rad Narodne skupštine blokira famoznim članovima 225. i 226. ili podnošenjem hiljade amandmana na jedan zakon od strane samo jedne poslaničke grupe. Danas još uvek neki u ovom domu sa žaljenjem spominju ova vremena, a mnoge od nas je bilo sramota takvog rada Narodne skupštine.
Atmosfera u današnjoj raspravi nije zategnuta i odvija se onako kako treba. Zato što je to postala praksa u našem radu, a i stoga što će novi poslovnik, kada se prihvati, biti primenjivan tek od narednog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
Dok god bude parlamenata biće i borbe između vlasti i opozicije. Prvi bi da se rad u skupštinama obavlja sa što manje štete po vladajuću strukturu, a drugi bi da govore što god i koliko god žele. Možda činjenica da kada budemo počeli primenu ovog poslovnika, ako ga usvojimo, danas ne znamo ko će biti vlast, a ko opozicija, daje za pravo da tvrdimo kako je ovom predlogu pronađena mera ako ona i postoji u tome ko i na koji način treba da govori u ovom domu.
Nikada, a možda i nigde to nije idealno, ali stalno treba unapređivati svoj rad i na taj način što će se iznalaziti formula za meru potrebne rasprave u Narodnoj skupštini. Broj ruku u Narodnoj skupštini ne daje nikome za pravo, pa ni vladajućoj većini, da ospori pravo i uskrati mogućnost opoziciji da iskaže sebe i održi potreban balans snaga kako bi zakoni i sve ono što radi Narodna skupština bilo na nivou koji se ne samo očekuje od nas, već je i potreban našem društvu.
Svi koji su do sada govorili o delu Predlogu ovog poslovnika koji razrađuje rad odbora, ako ga nisu hvalili nisu ni imali ozbiljne primedbe. Držim da je dobro rešenje sa brojem predloženih odbora, odnosno da su poneki dosadašnji dobro spojeni. Ovde želim da istaknem svoje zadovoljstvo što je preovladavalo uverenje da nam je potreban Odbor za dijasporu i odnose sa Srbima van Srbije, jer je o ovome i bila dilema.
Ideja da jedan narodni poslanik može biti član samo jednog odbora po meni nema ni u čemu utemeljenje. Pitanje je da li bi mogla i da zaživi, jer predsednik Narodne skupštine i po ovom novom predlogu ima više zaduženja u odborima. Znači ne bi bilo moguće da se realizuje da je jedan narodni poslanik član samo jednog odbora. Između ostalog, ne smeta mogućnost da narodni poslanici mogu biti članovi više odbora.
Ovaj predlog poslovnika normalno ima i slabijih rešenja. To je uglavnom kada govori o onom što sada nismo imali regulisano, kao na primer o korišćenju vremena narodnih poslanika u radu odbora. Tu mislim na onaj deo o prenosu vremena. Šta se dešava u slučaju kada jedna poslanička grupa ima više članova odbora, koliko vremena može da se prenese na onoga ko će da govori itd? Bitno je da uočimo, nedostatak regulisaćemo.
Imamo ubuduće mogućnost da za dva zamenika generalnog sekretara kažemo da im prestaje mandat kada se izabere novi. Šta ako smo imali dva a izaberemo jednoga: kome će prestati mandat?
Budžet Skupštine je još uvek tabu tema. Propuštamo priliku da ga približimo onome zbog čega je insistirano na njemu, to je rad u Narodnoj skupštini. U njoj njenu funkciju obnašaju pre svega ili isključivo narodni poslanici. U tome im pomažu zaposleni.
Kod budžeta ispade da to nije tako. On je i dalje daleko od narodnih poslanika i daleko od mogućnosti da svako za svoj rad ima određena sredstva s kojima će raspolagati i odgovarati za utrošak istih. Ovakva rešenja su prisutna u većini parlamenata, čiji rad ocenjujemo daleko boljim od našeg.
Ne bih da ostane da niko nije rekao, ali gramatičke i slovne greške će se recenzijom ispraviti nakon donošenja predloženog poslovnika, ali treba da znamo da sve te greške koje dođu pred nas i pred javnost govore dosta o našem radu i o tome da nam fali ponešto pre nego što izađemo sa predlozima i pred Narodnu skupštinu i pred sve naše građane.
Evidentno je, to će predsedavajuća najbolje da oceni, da su u radnoj grupi za izradu ovog predloga poslovnika učestvovali uglavnom muškarci. Nismo našli za shodno makar u obrazloženju da kažemo da sve ono što je napisano u muškom rodu može da se primenjuje i u ženskom. Prilika je možda to da popravimo i da ne dužim, po Ligi socijaldemokrata Vojvodine ovaj predloženi poslovnik je više nego dobar i u danu za glasanje ćemo biti za njega.

 Sedam minuta i 25 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a posle njega narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da, najpre, izrazim nezadovoljstvo što ovoj raspravi ne prisustvuje niko od ljudi koji su predložili ovaj poslovnik. Nema kolege Ristića, nema kolege Konstantinovića, nema šefa poslaničke grupe gospođe Nade Kolundžije. Postavljam pitanje, s kim mi vodimo polemiku i ko to treba da uvaži ili ne uvaži naše argumente za i protiv ovog poslovnika?
Dozvolite mi sada, kao nekom ko se bavi istorijom i teorijom prava, da kažem nešto više o nečemu što se zove odlična poslovnička rešenja. Citiraću pojedine članove. "Odlučivanje u pitanjima odbora vrši se na sednici na kojoj mora biti prisutno više od polovine članova. U suprotnom, ukoliko nije obezbeđen dovoljan broj članova, odlučivanje se odlaže za narednu sednicu". Odlično rešenje.
"Kad odbor završi pretres na sednici, on bira izvestioca koji će podneti Skupštini izveštaj o radu. Budžetski odbor može izabrati i više izvestilaca. Ukoliko se odbor u radu podeli na većinu i manjinu, i jedna i druga strana bira svog izvestioca koji Skupštini podnosi izveštaj." Odlično rešenje.
"Svaki poslanik ima pravo postavljanja pitanja ministrima i to na početku svake skupštinske sednice. Nakon odgovora nadležnog ministra, onaj ko je postavio pitanje ima pravo da govori, a svaki poslanik ima pravo interpelacije." Takođe, odlično rešenje.
"Vlada je dužna odgovoriti na postavljena pitanja i interpelacije. Ako ministar ne može odmah označiti dan kad može odgovoriti, dužan je da to učini najkasnije za pet dana, uz ograničenje da ministar na svaku interpelaciju mora odgovoriti i Skupština doneti odluku u toku istog saziva." Odlično rešenje.
"Skupština ima pravo istrage u izbornim i administrativnim pitanjima. Skupštinski odbor koji vodi istragu izjednačen je sa organima sudske vlasti, jer ima sva prava kao i istražne sudije: pravo ispitivanja lica protiv kojih se vodi istraga, pravo pozivanja i saslušanja svedoka veštaka, pravo proučavanja dokumenata".
Šta su rekli stručnjaci za ustavno pravo i teoriju države i prava. Zaključak može da se sažme da je u kontekstu duha Ustava i intencija Ustava, da se išlo na ograničavanje moći brojčano najjače partije i na onemogućavanje njenog dugogodišnjeg boravka na vlasti. Dakle, zaštita manjine koja treba da spreči bahatost većine.
Šta je onda sporno? Sporno je to što su to odredbe Zakona o poslovnom redu u Narodnoj skupštini iz 1889. godine. Naravno, komentare su dali Slobodan Jovanović i veliki umovi naše pravne i političke misli. To je onaj komentar koji sam malopre citirao.
Hajde sad da vidimo šta je ono ukratko što smo znali 1889. godine, a što predlagači sada ne znaju. Na primer, videli smo kakva su ovlašćenja i kakve mogućnosti imali odbori po tom Zakonu o poslovnom redu, sad imamo to da je suprotna elementarnim pravilima pravnog sistema odredbe iz člana 23. stav 2. Predloga, po kojoj se odbor može konstituisati u nepotpunom sastavu, a da se onda taj sastav smatra punim sastavom u smislu utvrđivanja kvoruma za odlučivanje. Ono što je pre 130 godina bilo normalno, sad izgleda nije.
Bilo bi mi potrebno mnogo vremena, a naša poslanička grupa ga nema previše, da sve svoje impresije, kao nekog ko pretenduje da poznaje teoriju i istoriju prava, ovde iznesem. Zato ću ukratko preći samo preko svog koncepta.
Šta treba, na primer, reći o suviše restriktivnim odredbama o ograničavanju vremena trajanja diskusije na sednicama odbora Narodne skupštine, a naročito ograničenje učešća u raspravi drugih narodnih poslanika koji nisu članovi konkretnog odbora? Videli smo kakva prava i obaveze imaju odbori po Poslovniku iz 1889. godine.
Takođe je besmislena i neobavezujuća formulacija iz člana 151. stav 3, gde se u obrazloženju Predloga zakona kaže – može da sadrži i analizu efekata propisa. Šta to znači može? Šta će takva besmislena odredba u ovom članu predloženog poslovnika?
Nešto što spada u kategoriju pitanja, interpelacije i istrage, o čemu sam malopre govorio. Postavljanje poslaničkih pitanja Vladi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu se za nešto više od godinu dana primene nažalost pretvorilo u farsu. Vlada je u nekoliko navrata potpuno ignorisala svoju obavezu prisustvovanja sednici, a odgovori na pitanja su po pravilu bili bledi, površni i najčešće se nisu odnosili na konkretno pitanje koje je narodni poslanik postavlja.
Na kraju, da postavim i pitanje zbog čega nije prihvaćen argumentovani predlog LDP u vezi Odbora za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja? Kolega Ivan Andrić je o tome detaljno govorio, argumentovano i sa pravničkim i sa logičnim argumentima. Mi nismo dobili nijedan argument za neprihvatanje predloga LDP. Pri tome, ne mislim samo na pravničke argumente, već na argumente logike i zdravog razuma. Logični zaključak je da se radi ili o sablažnjavajućem neznanju ili o zloj nameri. I jedno i drugo je skandalozno.
Na kraju bih dodao da je ovakav pristup samo još jedan od koraka ka favorizovanju izvršne vlasti i ka ambisu koji se zove inferiorni parlament kao pevačko društvo. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je osam minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, a posle njega narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Mnogo je efikasnija poslanička jedinica kada se stavi poslanička kartica, mnogo bolje radi. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, pred nama je Predlog poslovnika, nažalost ponovo predložen na jedan pogrešan način.
Neophodno je da podsetim da je Radna grupa radila na izradi poslovnika negde do februara valjda prošle godine, kada je njen rad prekinut bez obrazloženja i kad je vladajuća većina tada usvojila izvesne izmene i dopune Poslovnika.
Kada se ponovo skupila Radna grupa da radi na ovom poslovniku, DSS je tražila i na sastanku Radne grupe, a i napismeno od predsednice Skupštine da nam se objasni kakve su namere.
Da li je namera da se donese jedan dobar poslovnik opštim konsenzusom svih političkih stranaka u parlamentu, što je po mom dubokom uverenju opravdano? Ne vidim nijedan razlog da bi bilo koja politička partija mogla da ima nešto protiv efikasnog rada Skupštine ili protiv iskorenjivanja raznih bezobrazluka, vređanja i svega onoga što ne treba da bude u parlamentu, što se reguliše poslovnikom. Dakle, postoje svi uslovi da se svi razumni predlozi koji dolaze od strane poslaničkih grupa mogu usvojiti.
Ili se ima namera, a tako je ispalo, da se opet donese poslovnik tako što ćemo se ovde preglasavati, što će poslovnik biti usvojen sa 127 glasova i onda će to biti poslovnik ne parlamenta, nego poslovnik vladajuće većine?
Kako se, hvala bogu, većine u našem parlamentu menjaju, to samo po sebi znači da će onda neka sledeća većina, poštujući tako uvedenu lošu praksu, verovatno opet tako na preglasavanje donositi poslovnik.
Za one koji su skeptični prema mogućnosti da se donese poslovnik opštim konsenzusom, podsetiću, svojevremeno u saveznom parlamentu bio sam predsednik parlamenta, doneli smo poslovnik jednoglasno. Glasala je zajednički čak i crnogorska vlast i opozicija, i naravno vlast i opozicija koja je stigla iz Srbije. Ima ovde svedoka. Jednoglasno je usvojen poslovnik. Rasprava je trajala deset minuta ukupno. Dakle, može to da se uradi, samo se to nažalost nije htelo.
Mi nismo pisali amandmane na poslovnik. To je potpuno besmisleno. Odmah da vam kažem, najdobronamernije da se dobro obradi ovaj poslovnik trebalo je napisati oko 120 amandmana, a od toga oko 30 suštinskih amandmana.
Nemam naravno vremena da o svemu govorim, ali pomenuću samo nekoliko stvari.
Prvo, neophodno je, a nije urađeno, da se u poslovnik unese obaveza da svaki zakon kojeg predlažu ovlašćeni predlagači, a to je Ustavom definisano, mora doći na dnevni red Skupštine u nekom razumnom vremenu.
Naravno, to povlači za sobom i obavezu da se predlagač zakona ograniči u vremenu za diskusiju, jer bi u suprotnom neko mogao da obrazlaže zakon tri meseca. To bi naravno važilo i za poslanike, i u slučajevima kada je Vlada predlagač. To nije urađeno.
Dalje, propuštena je prilika da se, lično mislim, bolje uredi rad po tačkama dnevnog reda. Za mene je potpuno loše ovo što sada imamo i što se zadržava u Poslovniku, a to je da prvo raspravljamo 30 tačaka u načelu, a onda krenemo da raspravljamo o svih tih 30 tačaka u pojedinostima. Bilo bi mnogo logičnije i razumnije da se raspravi neki zakon u načelu i da se odmah posle toga, dok je tu još ekipa predlagača, raspravlja i u pojedinostima.
Da ne kažem da bi bilo onda uputno da se umesto jednog dana za glasanje uvede više dana za glasanje, sa pravom predsedavajućeg da ako želi može posle svake tačke da obavi glasanje ili posle pet završenih tačaka da obavi glasanje, pa onda da ide dalje. To bi bilo, na primer, razumno.
Mnogo ima odredbi koje ništa ne znače jer se navede – po pravilu je tako i tako, e onda se još navede mogućnost kojom praktično ne morate taj član. Na primer, radno vreme Skupštine. Kaže – Skupština radi utorkom, sredom i četvrtkom od 10.00 do 18.00 časova, ali može da radi praktično, prema onome što dalje piše, svakog dana od šest ujutru do šest ujutru sledećeg dana. Praktično bez ikakvog ograničenja, bez ikakvih uslova kad može, kad ne može itd, što mislim da nije dobro.
Konačno, moram nažalost da kažem, nisam verovao da ćemo deset godina posle 2000. godine morati ponovo da se borimo za demokratska pravila igre. Ovo ovde što ste nam predložili nisu demokratska pravila igre. Meni je strašno žao zbog toga.
Možete da me demantujete samo tako što ćete povući ovaj predlog, što ćete napraviti komisiju od po jednog predstavnika svih poslaničkih grupa.
Evo, javno se prijavljujem da vodim tu komisiju i da dođemo do predloga poslovnika koji će ovde biti usvojen konsenzusom. Znam da to ne odgovara mentalnom sklopu nekih koji su ovaj poslovnik pisali, ali bojim se da je to jedini način.

Šest minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsedavajuća, u svom izlaganju ću se ograničiti isključivo na predlog odredbi novog poslovnika koje se odnose na Odbor za odbranu i bezbednost.
Naime, većina članova našeg odbora je u poslednje dve godine dosta vremena provela analizirajući moguća rešenja za najbolji način funkcionisanja ovog veoma važnog odbora. U tu svrhu smo kroz saradnju i sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, ženevskim Centrom za demokratsku i civilnu kontrolu oružanih snaga organizovali niz savetovanja i seminara.
I neki od kolega iz opozicije, konkretno i kolega Jadranko Vuković, bili su deo ovih delegacija, recimo, u Berlinu, gde smo imali priliku da se upoznamo upravo sa načinom na koji nemački parlament kontroliše sektor bezbednosti. I tu smo razmatrali sva moguća rešenja, jer mislim da će se i ostale kolege iz ovog odbora, koji su sada u sali, složiti oko toga, tu su i gospodin Markićević i gospodin Delić, veoma je teško da odbor od 17 članova pokriva čitav sektor bezbednosti – i vojsku, i policiju i sve službe bezbednosti.
U nekim državama postoji ovakva praksa. Međutim, bili smo takvog mišljenja da to nije najbolje rešenje za Srbiju i upravo zbog toga smo došli do predloga da se Odbor za odbranu i bezbednost podeli na dva dela i ta izmena bi trebalo da stupi na snagu nakon narednih izbora.
Ove dve godine ćemo iskoristiti da se najbolje pripremimo za ovu veoma značajnu promenu.
Prvi odbor na koji će postojeće telo da se podeli jeste odbor za odbranu i unutrašnje poslove. Imaćemo 17 članova koji će biti fokusirani na jedno od najvažnijih pitanja za svaku državu, a to je odbrana zemlje, naravno, i na pitanja vezana i za vojsku i za policiju.
Tu smo predvideli nekoliko novina. Navešću samo dve. Prva se odnosi na veoma precizno definisanje uloge odbora u razmatranju predloga za upućivanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalne operacije van granica Srbije. O tome se dosta govorilo poslednjih nedelja.
Imali smo pre nekih mesec dana na dnevnom redu i godišnji plan o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Videli smo pre neki dan da je i ministar Dačić primio ljude koji idu u humanitarnu misiju na Haitiju.
Ovo je jedno veoma važno pitanje i značajno je da se ono reguliše novim poslovnikom.
Sa svojim kolegom Šerifovim sam podneo jedan amandman kojim se ovo pitanje dodatno precizira. Videćete tekst tog amandmana i na taj način to u potpunosti usklađujemo sa postojećom zakonskom regulativom.
Takođe, važna izmena u odnosu na prethodni poslovnik jeste da će ovaj odbor, pored toga što razmatra i strategiju odbrane, razmatrati i strategiju nacionalne bezbednosti.
Bitno je da se to navede u ovom poslovniku, jer je strategija nacionalne bezbednosti krovni strateški dokument iz kojeg proizilaze svi ostali – i strategija odbrane i strateški pregled odbrane, koji usvaja Vlada Srbije. Strategija o nacionalnoj bezbednosti će od sada biti razmatrana prema amandmanu koji smo podneli. Nadam se da će biti usvojen. U tom slučaju, biće razmatrana i ona na odboru za odbranu i unutrašnje poslove.
I drugi odbor koji se formira prema novom poslovniku jeste odbor za kontrolu službi bezbednosti. To će biti najmanji odbor koji postoji u Narodnoj skupštini. Imaće devet članova, za razliku od svih ostalih koji imaju 17.
Na taj način formiramo jedno specijalizovano telo koje će se isključivo baviti ovom veoma važnom tematikom, civilnom kontrolom i BIA, i VOA i VBA.
Umesto rešenja iz starog poslovnika, gde se veoma kratko navodi da odbor samo kontroliše rad službi bezbednosti, imamo vrlo precizno definisane u ovom poslovniku nadležnosti novog odbora, a u skladu sa postojećim zakonima koji ovu oblast regulišu.
Ovo je samo jedan korak u ostvarivanju pune demokratske kontrole nad radom službi bezbednosti. Naravno da se i naš parlament kao institucija tek izgrađuje, ali je taj korak veoma važan. Bili smo svedoci u proteklih nekoliko meseci intenzivne saradnje, veoma uspešne saradnje, po mom mišljenju, između Odbora za odbranu i bezbednost i svih službi bezbednosti.
Konkretno su i predstavnici BIA, i VBA i VOA u više navrata dolazili i podnosili nam izveštaje o radu. Tu smo razmatrali najrazličitija pitanja, od borbe protiv organizovanog kriminala, preko potencijalnih pretnji od terorizma, do mreže vojnih izaslanstava Srbije u inostranstvu i upravo formiranje ovog novog odbora dodatno će pomoći da se ta saradnja i poverenje između Skupštine sa jedne i službi bezbednosti sa druge strane učvrsti.
Na kraju bih morao da se osvrnem na komentar uvažene koleginice Radete iz SRS, koju duboko uvažavam, jer mi to i vaspitanje nalaže – uvažavajte starije od sebe, ali i zbog njenog dugog staža u Narodnoj skupštini. Ona je govorila o razlozima zbog kojih je gospodin Todorović razrešen sa mesta predsednika odbora. Tu zaista ne mogu s vama da se složim.
Razlog zbog kojeg je Dragan Todorović razrešen sa ove funkcije jeste neadekvatno obavljanje funkcije predsednika odbora, potpuna zloupotreba ovog veoma važnog tela za stranačku i za ličnu promociju. Ništa od onoga što je naša ustavna obaveza, što se odnosi na civilnu i demokratsku kontrolu čitavog sektora bezbednosti mi nismo radili i upravo zbog toga su poslanici vladajuće koalicije bili prinuđeni na ovakav potez.
S druge strane, mislim da dosadašnja praksa, koja nije baš praksa od nekoliko decenija, već samo od nekoliko godina, da opozicija ima mesto predsednika odbora pokazala se kao veoma loša. Taj odbor nije funkcionisao i danas smo svedoci da upravo kada je gospodin Bajatović, kao zamenik predsednika, preuzeo funkciju vršioca dužnosti Odbora za odbranu i bezbednost imamo daleko efikasniji rad.
Usvojili smo sve one izveštaje koji su nam po godinu dana stajali zbog toga što gospodin Todorović nije hteo da ih stavi na dnevni red. Konačno smo ih usvojili i uspostavili adekvatnu saradnju sa svim elementima u našoj bezbednosnoj zajednici.
To je još jedna od stvari o kojoj ćemo morati u budućnosti da razmišljamo, na koji način uspostavljamo praksu, ko vodi ovako važan odbor, kao što je Odbor za odbranu i bezbednost.