ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

15.07.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 15:00

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica | Predsedava
Zoran Ostojić, pošto ima pravo na repliku. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Hvala, koleginice na informaciji, ali ipak smo mi podneli amandmane, naši pravnici su prilično kreativni kada su u pitanju amandmani. Svakako znamo da ne možemo podnositi amandmane na nešto što nije predmet ovih izmena zakona, ali pošto smo to jutros uradili, kada ih budete pročitali uveren sam da ćete biti za većinu.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica | Predsedava
Nema više prijavljenih za reč. Pitam da li reč želi ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić? Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Pre svega, želim da kažem povodom amandmana koji su podneti, koji će biti razmatrani u narednih nekoliko dana, znači do rasprave u pojedinostima, sugerisao sam i svojim saradnicima da pogledaju šta je god prihvatljivo u smislu iznalaženja najboljih mogućih rešenja, da mi to prihvatimo, bez obzira što možda u ovom trenutku i nije možda to bio predmet ovih izmena i dopuna Zakona, ako to bude pravno moguće.
Postoji tumačenje da kad je reč o izmenama i dopunama jednog zakona, da se amandmani mogu podnositi samo na te izmene i dopune koje je predlagač u ovom smislu izneo.
Nezavisno od toga da li će prilikom ovih izmena sve to biti obuhvaćeno, inače sam rekao u svom uvodnom izlaganju da smatram da posle godinu dana primene ovog zakona treba još jednom sagledati sve institute koji su ovde uvedeni, treba još jednom sagledati način na koji to sve funkcioniše.
Mnogo toga od ovoga što ste vi govorili ne spada, praktično, u zakonsku materiju, više spada u način postupanja po zakonu, da li će se odnositi sa parking mesta po nekom redu ili po prioritetu, ko će utvrđivati taj prioritet ometanja saobraćaja itd, odnosno to je postupanje samih policijskih službenika i onih drugih koji su za to ovlašćeni, u ovom slučaju parking servisa i drugih.
Apsolutno se slažemo da sve što doprinosi pojašnjenju i poboljšanju zakonskog teksta treba da bude prihvaćeno. Ovo nije neki tekst zakona koji je teoretskog karaktera. One je pre svega životan i tiče se svakoga od ljudi, kao što je i gospodin Ostojić rekao, čini mi se da je on upotrebio da je ogromna većina građana svakoga dana u nekoj vrsti saobraćaja.
Ovaj zakon reguliše bezbednost saobraćaja na putevima, ali on praktično reguliše i mora da se bavi i takvim pitanjima kao što je definicija određenih pojmova, šta je obilaženje, šta je preticanje, šta je naseljeno mesto, što kada prevedete u svakodnevan život za ljude predstavlja veoma važnu stvar da bi znali kako da se ponašaju.
Naravno, kako je još govoreno u vreme francuske revolucije, nepoznavanje zakona nikoga ne oslobađa od toga da trpi sankcije zbog nepoštovanja zakona. I ovoga puta treba zaista sve ovo da prođe kroz jednu veliku javnu raspravu. Mislim da je dosta toga urađeno da se ljudi pre svega upoznaju sa novim zakonskim rešenjima, čak saobraćajna policija u prvo vreme nije ni previše evidentirala te prekršaje imajući u vidu da je bilo potrebno vreme da se ljudi naviknu.
Da samo razjasnimo neke stvari. Alternativna mogućnost, odnosno uvođenje instituta da neko može da plati kaznu ne znači ukidanje svega onoga što iza toga sledi. Znači, zakonska odredba će glasiti 15 dana zatvora ili toliko i toliko dinara, i pored toga, osam meseci zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i 14 negativnih poena, a sa 18 poena vi znate da sledi oduzimanje dozvole, zabrana upravljanja u određenom periodu i praktično polaganje ispočetka.
Takođe, samo da ne pomešamo stvari, ovde nije reč o institutu nasilničke vožnje. Nasilnička vožnja se ne može zameniti. Prekršaj koji se zove nasilnička vožnja se ne može zameniti novčanom kaznom. Za to se odgovara zatvorskom kaznom koja je veća od 30 do 60 dana, 15 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom. Ovde nije uopšte reč o tome. Neko je ovde postavljao pitanje da li neko može da otkupi svoju slobodu. Uopšte nije reč o tome. Čak i onaj ko plati kaznu neće moći da upravlja motornim vozilom u narednih osam meseci.
Druga stvar, zaista postoji praktičan problem, kao što sam ga izneo, a problem je da 4.000 ljudi treba da ide u zatvor na izdržavanje kazne za prvih šest meseci primene ovog zakona. Nisam ministar pravde, ali čini mi se da je ukupan broj mesta u zatvorima trenutno nešto više od 10.000.
Druga stvar, ako imate situaciju da strani državljani prolaze, veoma često se desi da imate životne probleme ljudi, da onaj ko treba da ide u zatvor ostavi porodicu da nema ko da je preveze dalje do odredišta. Znači, čitav niz konkretnih problema koji ovde ne isključuju mogućnost da sudija, jer ovde policijski službenik ne donosi odluku, on samo evidentira da se to i to desilo, a sudija određuje koja će biti kazna.
Da li će sudija odrediti zakonsku kaznu ili novčanu, na njemu je da odluči. U svakom slučaju, i ako prvi put možda neko bude dobio novčanu kaznu, siguran sam, ako je to neki prekršaj u povratu, da tako kažem, da se to više neće ponoviti.
Dalje, kada je reč o punjenju budžeta, prvi put se sada dešava da jedan deo novca od kazni ide Upravi saobraćajne policije, koja treba to sve da ulaže u poboljšanje bezbednosti saobraćaja na putevima. S druge strane, jedan deo ide Agenciji za bezbednost saobraćaja, a treći deo ide lokalnim samoupravama.
Sve u svemu, tek ćemo videti kakvi su tu efekti. Nije cilj da se naplaćuju kazne, jer policija ne dobija platu na osnovu naplaćenih kazni. U svakom slučaju, plate su utvrđene na drugi način i one su niske, kao što ste i sami rekli.
Materijalni položaj policije je veoma težak, uniforme je poslednji put saobraćajna policija dobila 2007. godine. O tada do danas traju razni procesi kroz ovakav sistem javnih nabavki koji omogućava da razni ponuđači obaraju različite konkurse, tendere.
Mi imamo situaciju da čak možda i neke druge organizacione jedinice u MUP i više godina nisu uspele da nabave neke određene delove uniforme, obuće ili odeće za obavljanje svojih osnovnih delatnosti. Uostalom, vi to i vidite kada pogledate kako ti policajci izgledaju i kako se i sami ponekad trude da nabavljaju delove svoje uniforme.
Deo ovoga o čemu mi sada govorimo – prihodi saobraćajne policije, sigurno neće biti upotrebljen za plate ili za uniforme ili za nešto drugo. Biće upotrebljen za osposobljavanje policije da otkrije prekršaje i da osigura veću bezbednost saobraćaja na putevima.
Naravno, da ulažemo jedan deo i u infrastrukturu. Videće oko koje treba sve da kontroliše. Nažalost, u Beogradu ima manje od 100 kamera. Da ne govorim koliko ima u Njujorku, kada sam posetio njujoršku policiju, direktor njujorške policije mi je rekao da su 250 miliona dolara uložili u sistem video-nadzora posle terorističkog napada u Njujorku, pa se i pored toga desilo da su nedavno, kao što znate, u samom centru Njujorka, bila vozila sa bombama koja, nažalost, nisu otkrivena, čak i pored takvog sistema video-nadzora.
Mislim da je London svetski rekorder po broju kamera. Reč je o nekoliko stotina hiljada kamera koje ne prate samo saobraćaj nego prate, jednostavno, kako ste i vi sami rekli, mogu da vas prate od trenutka kada izađete iz stambene zgrade pa do mesta gde ste počinili krivično delo. Uostalom, tako su i pronašli izvršioce terorističkih napada pre nekoliko godina u Londonu.
Kada je reč o ovome što ste govorili o Kosovu, o probnim tablicama, pošto sam postavio to pitanje, depešom Uprave saobraćajne policije od 22. oktobra 2004. godine, na inicijativu ljudi iz Vlade, verovatno onih koji su se bavili pitanjem Kosova i Metohije u to vreme, doneta je takva jedna odluka.
Tom depešom je definisano da zbog toga što mi ne priznajemo te tablice svi su oni morali da uzimaju probne tablice. Mislim da je to pitanje pravo i da treba u sklopu donošenja svih ovih podzakonskih akata koje imamo, različitih pravilnika, uredbi, razmotriti sva ta pitanja kako da se izbegne zloupotreba svega toga. Znači, to je jedna praksa koja postoji od 2004. godine.
Što se tiče ovoga o čemu je gospodin Ostojić govorio, zaista sada ne bih da govorim o ovim konkretnim stvarima – pojasevi za decu i sve ostalo, mislim da je to sada već stručna stvar o kojoj zaista treba da se povede jedna ozbiljna rasprava, jer mi veoma često imamo velika neslaganja u samoj stručnoj javnosti i kod različitih profesora oko svih tih pitanja.
Vi znate, to sam vam pričao prošle godine kad smo usvajali ovaj zakon, da smo imali jednu situaciju da je predlagano da se uvedu alkohol brave, to bi značilo da svi automobili moraju da imaju praktično nove brave koje ne mogu da upale automobil ukoliko je vozač pod uticajem alkohola.
To je izuzetno dobra stvar, ali mislim da u ovom trenutku u Srbiji ima nekoliko miliona motornih vozila, nisu to sve automobili, ali motornih vozila, što znači da ih ima više od milion i to jeste dobra ideja, ali sve dok to ne počne da bude fabrička stvar u samoj proizvodnji automobila, a "Volvo" je već počeo sa prodavanjem takvih automobila, jednostavno je veoma teško da mi sada nekim portabl rešenjima uvodimo takve institute, koji čak nigde u svetu ne postoje kao neka praksa.
Želim još da dodam da sve ovo o čemu ste govorili, ovi amandmani, moguće je da budu prihvaćeni u samom toku rasprave, ima još dosta vremena do rasprave o pojedinostima, a naravno, najvažnije od svega je da je zakon zaista imao pozitivne efekte. Mi sada možemo da govorimo o detaljima, možemo da govorimo o doterivanju određenih odredbi, ali je zakon imao pozitivan efekat jer je skoro za trećinu smanjio broj saobraćajnih nezgoda i broj poginulih. Godišnje je u Srbiji ginulo između 800 i 900 ljudi.
Znači, mi smo ovim zakonom, ako smo nešto doprineli, kad kažem mi, mislim na Narodnu skupštinu koja je donela ovaj zakon i mi koji smo to predložili i oni koji su sprovodili taj zakon, a želeo bih da podsetim da je tu i Ministarstvo za infrastrukturu, odnosno za saobraćaj, koje je takođe nadležno za donošenje ovog zakona, mislim da smo učinili jednu veliku stvar ukoliko i u narednim godinama uspemo da zadržimo ovaj trend.
Kažem – ako uspemo, pošto obično posle donošenja ovakvih zakona, godinu dana posle donošenja zakona traje taj neki šok efekat, šok terapija, a posle toga se sve otprilike vraća na staro i brojke se otprilike opet vraćaju na staro.
Zato mislim da je veoma važno da u narednom periodu svi zajedno nastavimo i sa preventivom, sa obukom, edukacijom, stvaranjem javnog mnjenja i jednostavno, zaista je veliki broj ljudi ovde uključen. Pazite, ovde o čemu smo sada govorili da li mogu da plate kaznu ili treba da idu u zatvor, reč je o 4.000 ljudi.
Nisu oni imali nasilničku vožnju, ali su vozili mnogo brže nego što je to dozvoljeno. Na primer, pored škola je dozvoljeno 30 km na sat, oni su vozili 90, preko 90, to znači da su na autoputu vozili preko 200. Znači, oni su vozili 80 preko dozvoljenog. Ne treba u tim situacijama razmišljati da li oni imaju para ili ne, u principu, teško će neko ići preko 200 ukoliko nema para da plati takvu kaznu, da se mi razumemo.
Jer, ukoliko neko nema para da plati takvu kaznu, ne verujem da njegov automobil može da dostigne tu brzinu. U svakom slučaju, ovde nije reč o tome da neko treba da izbegne kaznu zatvora zato što ima para da plati.
Možda će sudija da mu izrekne samo kaznu da on uopšte ne može da plati, ali imate vi druge kazne za različite prekršaje koje su tako alternativne, čini mi se da je rekao gospodin Ostojić ili ne znam ko je govorio o tome, kada se uvedu ove kazne da se može kazna jednostavno odrađivati i, kako se to nekada zvalo, društveno-korisnim radom, verovatno će imati i nekih drugih solucija.
Putne isprave sa Kosova i Metohije, znači da ne bude dileme, niko ne može da pređe administrativnu liniju našu prema KiM sa putnim ispravama ili ličnim dokumentima tzv. nezavisne države Kosovo, to je nemoguće. Može samo sa našim dokumentima, sa dokumentima drugih stranih država ili sa UNMIK dokumentima koje smo mi nekada priznali. Sve ostalo je praktično nemoguće.
Čak kada stranci imaju takvu situaciju da prvo dođu na Kosovo, pa onda prelaze administrativnu liniju, tamo gde postoji pečat tzv. države Kosovo mi preko toga udaramo pečat – poništeno. Jednostavno, to je procedura koja postoji na administrativnoj liniji.
Naravno, život je takav, postoje mnogi problemi koji moraju da se rešavaju i u nekim slučajevima je neophodno pokazati i određeno razumevanje. Verovatno je iz toga i nastala ova ideja da se zbog potrebe međusobne trgovine, ekonomskih kretanja, da se uvode probne tablice kako bi se premostio taj problem.
Drugo je pitanje korupcije o kojem ste vi govorili – kako da sada baš oni imaju prednost. To je sada stvar za drugu upravu policije, nije za saobraćajnu policiju.
Da napomenem, pošto je gospodin Jojić o tome govorio, ova Uprava saobraćajne policije, osim obavljanja svojih osnovnih nadležnosti koje su vezane za bezbednost saobraćaja na putevima, ali nije samo na putevima, nisu samo kopneni putevi nego i vodeni putevi i drugo, pored obavljanje redovnih zadataka ima i svoje druge nadležnosti.
Na primer, u prvih šest meseci ove godine otkriveno je 354 krivičnih dela, od kojih je 153 počinilaca otkriveno i uhvaćeno na licu mesta. Deset pištolja je zaplenjeno, četiri puške, 145 komada municije, 60 migranata ilegalnih. Otkriveno je 96 lica po poternici, 73 ukradenih vozila, 196 falsifikovanih dozvola, zaplenjeno nekoliko kilograma droge, heroina, marihuane itd. Znači, oni se bave i drugim stvarima, ne samo održavanjem bezbednosti saobraćaja na putevima.
Na kraju, kada je reč o drugim pitanjima koja ste postavljali, policija ne objavljuje svoje planove obezbeđenja određenih objekata i ličnosti. Kao što znate, to ima status podataka koji su takozvana službena tajna, imajući u vidu da postoji određena opasnost za te objekte i ličnosti i imajući to u vidu plan njihovog obezbeđenja nikad se ne objavljuje. Znači, ako se to pojavi negde u novinama, to sigurno nije objavila policija. Smatramo da to direktno ugrožava bezbednost tih ljudi i objekata.
Kada je reč o ovome što ste pitali vezano za Tomislava Nikolića, MUP je u obavezi da zaštiti ličnosti za koje postoji informacija da postoje bezbednosne pretnje. Mi smo obavešteni od Specijalnog tužilaštva, kao što smo više puta govorili, da je u određenim iskazima pomenuta mogućnost ugrožavanja bezbednosti Tomislava Nikolića i u tom smislu je MUP preduzelo određene radnje. Međutim, istragu o tome vodi Specijalno tužilaštvo, tako da za sve informacije o tome nadležno je Specijalno tužilaštvo.
Policija ne ulazi u politiku, tako da ni ovde ne bih želeo dalje da ulazim u ove rasprave vezano oko tih tema. Naša je obaveza da svakoj pretnji priđemo na ozbiljan način, bez omalovažavanja ili nipodaštavanja i bez iznošenja različitih podataka u javnost koje ponekad ugrožavaju i posao policije i bezbednost ljudi, a ugrožavaju proveru istinitosti samih informacija. Mislim da je za sve koji se ovde spominju od velike važnosti da se utvrdi puna istina o onome što se dešava. Taj posao radi Specijalno tužilaštvo.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica | Predsedava
Hvala, gospodine Dačiću.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
U jedinici imam da je prijavljena Vjerica Radeta. Po kom osnovu?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Po osnovu objašnjenja.)
Izvinjavam se, dobili ste objašnjenje.
Nastavićemo rad u ponedeljak, u 10.00 časova, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.