Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam, gospođo Kolundžija, da sam očekivao od vas, kao jednog iskusnog političara, da budete malo kreativniji, međutim, o kojoj god temi da se povede rasprava ovde u Narodnoj skupštini, vi uvek imate jednu te istu poštapalicu – a kako je to bilo kad je SRS bila na vlasti. Nema te teme o kojoj se raspravlja u Narodnoj skupštini, a da nam neko ne prebaci – a kako je to bilo kad je SRS bila na vlasti. Bilo je onako kako je bilo i kad je SPS bila na vlasti, pa sad baš nešto ne vidim da vam to mnogo smeta.
Drugo, gospođo Kolundžija, ti koji su možda u ime SRS zaista radili nešto nemoralno, nemojte baš da budete suviše oštri prema njima, znate, jer sutra ćete možda morati s njima da pravite i zajedničku vladu, jer kako čujemo i kako čitamo u dnevnoj štampi, sad ni za vas, a ni za njih, između kojih inače postoji mrtva trka ko će biti veći Evropejac, Kosovo više nije prepreka za ulazak Srbije u EU.
Sad oni koji su 1993. godine u Knežini bili proglašeni za četničkog vojvodu, danas u štampi izjavljuju da EU nema perspektivu. E sad ako su oni u tom periodu zaista i uradili nešto što nije bilo u skladu sa zakonom ili što nije bilo moralno, budite malo blaži prema njima jer, ko zna, možda ćete, kako dolaze signali iz Brisela, možda sutra ili vrlo brzo biti koalicioni partneri, pa da vam se ne bi desilo kao i sa SPS, da ste godinama sve najcrnje o SPS, međutim, kad vas je stislo, onda ste morali sa SPS da pravite Vladu. Nemojte sad mnogo ni da napadate Tomislava Nikolića jer, ko zna, sutra će vam možda biti koalicioni partner u nekoj budućoj vladi.
Ono što vi, gospođo Kolundžija, ili ne razumete ili nećete da razumete, ovde se radi o tome da vi ovim zakonom amnestirate one koji nisu primenjivali na svojoj sopstvenoj koži Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Sada vas srpski pitam – kakva je sankcija za one vaše funkcionere iz DS, iz G17 plus, iz SPS, iz LSV, koji se do 1. aprila nisu izjasnili u skladu sa važećim zakonom? Pazite, taj zakon i sada važi, još uvek nisu izglasane izmene i dopune. Šta će biti, koja je sankcija prema tim ljudima koji se do 1. aprila nisu izjasnili? Ima li sankcije? Nema. Ima li sankcije za građanina Republike Srbije koji u roku ne plati porez? Ima. Sada vas pitam – gde su ti demokratski standardi? Gde je tu princip da se zakon jednako primenjuje na sve?
Ovaj zakon, gospođo Kolundžija, rezultat je kompromisa, svađa, sukoba, preganjanja. Imali ste ove zaista farsične scene. Ljudi podnesu amandman i onda nas ubeđuju preko televizijskih kamera – ne, nisam podneo amandman, majke mi, onda - jesam, ali u nečije drugo ime. Na kraju se taj amandman povlači. Znači, nisam podneo amandman, ali povlačim amandman koji nisam podneo. To je suludo. Toga nema nigde u svetu. Ali, toga, nažalost, ima ovde u parlamentu Srbije.
Ovaj zakon, koji je plod vrlo trulog dnevno-političkog kompromisa, ovaj zakon koji je plod jedne buvlje političke pijace, donosi se ovakav kakav je, ne zato što vi želite da budete ograničeni principom jedan čovek – jedna funkcija, nego zato što to od vas traži EU.
Ovo je jedan u nizu tih tzv. evropskih zakona. Vi lupate recke – doneli smo ovaj zakon, doneli smo onaj zakon, ovo je evropski zakon, ovo je evropski standard. Ovo nije nikakav standard. Formalno, ovo jeste u skladu sa evropskim principima jer imate Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, formalno, tehnički. Suštinski, to nije ni evropski, a nije ni demokratski standard.
Što se tiče ocena koje o vama daje EU, ne mislim, naravno, o vama lično, nego o režimu koji vlada Srbijom od 2000. godine, pa to sve piše u izveštaju Evropske komisije. Mi smo, upravo mi iz SRS, citirali taj izveštaj, da ne bi ispalo da sada mi dajemo neku jalovu kritiku onoga što vi radite.
Ne, citirali smo ono što piše u izveštajima Evropske komisije, o napretku reformi u Srbiji za 2006, 2007, 2008, 2009. godinu itd. Vrlo negativne ocene u raznim oblastima društvenog života, pa i kada je u pitanju borba protiv korupcije. Ta situacija neće biti bolja posle ovog zakona, u to vas uveravam, to znate i vi.
Vi sada možete da nabrojite poslanike, što narodne, što pokrajinske, možete da nabrojite gradonačelnike, predsednike opština zbog kojih se ovaj zakon donosi. Vi ih sve znate. To su vaši ljudi. Vi ste im omogućili da se ponašaju na taj kabadahijski način. Šta te briga, izglasaćemo mi izmene i dopune. Nemoj ništa da se sekiraš. Samo kada su izbori, ako si ljubazan da nam odvojiš nekoliko stotina hiljada evra, jer, znaš, moramo da pobedimo u toj i toj opštini. Nismo ništa uradili, ali moramo da pobedimo, trebaju nam procenti, pada nam rejting itd.
Vi svi znate kako se osvajaju glasovi danas u Srbiji, ajde da se ne lažemo, ajde da budemo potpuno otvoreni. Što glumite da ste fini, kada u praksi to niste? Svi vi znate kako se zloupotrebljava budžet Srbije, kako se zloupotrebljavaju ti tzv. dispozicioni fondovi, kako se zloupotrebljavaju velika javna preduzeća, kako se zloupotrebljavaju i kako se koriste ljudi kojima ste vi omogućili da se obogate od 2000. godine pa do danas.
Sve vi to znate. To znaju i građani. To što mediji o tome ćute, to što za medije ne postoji korupcija biračkog tela, za neke medije, to ne znači da ta pojava ne postoji u Srbiji. Građani će malo po malo o tome moći da saznaju.
O tome već znaju građani gde su se održavali vanredni lokalni izbori. To danas nije nikakva tajna za građane Zemuna, Voždovca, Vrbasa, Odžaka, Rume, Prijepolja, Bora, Negotina itd. To je možda nepoznanica za građane koji žive u Zrenjaninu ili u Subotici, ili u Nišu, ili negde gde nije bilo vanrednih lokalnih izbora. Tamo gde ih je bilo, ljudi su u praksi videli kako se kupuju glasovi.
Sada nas vi ubeđujete kako ćete vi u Srbiji da uvodite evropske i demokratske standarde, kako je sve to super itd., a vodite rat protiv Agencije za borbu protiv korupcije. Vi ste potpuno dezavuisali ovu gospođu koja je direktor Agencije. Uopšte nemam o njoj nikakav subjektivan stav, ali žena je jasno iznela svoju volju da ljudi koji su sukobu interesa 1. aprila moraju da se odreknu jedne od funkcija.
Umesto da je podržite u tom nastojanju, vi ste rekli vašim poslanicima obratite se vi Ustavnom sudu, to su naši ljudi, izabrani po političkoj liniji i oni će da vas zaštite. Oni su ljudi to tako i uradili. Da biste kupili vreme sad izglasavate izmene i dopune zakona, gde prolongirate rok sa 1. aprila na 1. septembar, ali još u daleko blažoj formi, jer u postojećem zakonu do 1. aprila su morali da se izjasne koje funkcije se odriču, a sad samo da obaveste Agenciju koje sve funkcije vrše.
Dakle, ovaj zakon je potpuno besmislen. On u praksi ne da neće dati pozitivne rezultate, daće negativne rezultate. Onda malo stavite vi sami prst na čelo, pa se preispitajte zašto je to tako. Najlakše je reći - kad ste vi u SRS bili na vlasti, bilo je tako i tako.
Bilo je svakako. Bilo je i dobrih stvari, bilo je i loših, ali mi smo bili na vlasti dve godine, vi ste na vlasti od 2000. godine, imate na raspolaganju sve moguće i nemoguće instrumente vlasti. Danas u Srbiji vlast mora da bude po vertikali identična sa centralnom vlašću u Beogradu.
Mora da bude isti sastav saveta mesne zajednice, skupštine opštine, opštinskog veća, pokrajinske skupštine, pokrajinske vlade, republičke Skupštine, republičke Vlade. Mora na silu Boga. Negde gde građani hoće – super, gde neće – tu je naša Vlada, tu je naša policija, tu je naš ministar za lokalnu samoupravu, tu se donose zaključci kojima se obara volja građana itd.
To su uslovi, gospođo Kolundžija, u kojima ćete vi da primenjujete ovaj zakon koji je, ponavljam još jedanput, plod jednog dnevno-političkog kompromisa, jednog kompromisa koji građanima Srbije neće da donese ništa dobro, sem što će vašim lokalnim kabadahijama da omogući da i dalje rade šta hoće.

Devet minuta i 25 sekundi.
Reč ima gospodin Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste i vi prekršili član 103. Poslovnika, jer prethodni govornik je u prvom delu svog izlaganja govorio ne o tački koja je na dnevnom redu, već o SNS i gospodinu Tomislavu Nikoliću. Ne vidim kakve veze ima Agenciju za borbu protiv korupcije sa Tomislavom Nikolićem i SNS.
Očigledno da je razlog što tako moj prethodni govornik govori, taj da je SNS jedina stranaka danas u Srbiji koja može da pobedi DS. Razlog za tu histeriju je zato što ne mogu da ispune naređenje svog predsednika da ne dozvole da SNS pobedi njegovu DS.

Gospodine Arsiću, ako je iko povredio Poslovnik, to ste uradili vi, ja sigurno nisam. Ne vidim u kome delu, u prvom delu ste se prepoznali, ajde da vam verujem na reč, ali nisam prepoznao da je gospodin Martinović jednom uvredljivom rečju spomenuo niti stranku, niti poslaničku grupu, niti gospodina Nikolića.
Nadam se da ste zadovoljni ovim objašnjenjem, a vrlo sam ga pažljivo slušao. Ako niste, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o tome, ali vas molim da ubuduće pažljivije slušate ili da reklamirate Poslovnik kad stvarno meni nešto promakne, kao pomoć i to bih vrlo rado prihvatio. Hvala vam.
Sada reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Gospodine predsedavajući, bilo je ovde jako mnogo reči koje je trebalo da zamagle suštinu. Izgleda da se ponavlja ono da, kada hoćemo sami sebe da ubedimo u nešto, govorimo jako mnogo i bez ikakvih činjenica.
Ono što je mnogo jednostavno i što je krajnje jasno i sažme se samo u jednu izjavu koja je izašla u "Politici" 29. juna 2010. godine: "U vladajućoj koaliciji juče su bili veoma uzdržani u komentarisanju predloženih izmena zakona i njihovog povlačenja iz procedure. Jedan od retkih koji je hteo nešto da kaže bio je Meho Omerović, ZES – SDP (dakle, kolega gospođe Kolundžije, koji sedi pored nje), koji je ocenio da se, nažalost, pojedinci ponašaju tako da i zakone moramo da prilagođavamo njima i njihovim interesima, jer tobože od njih zavisi vladajuća koalicija. Mislim da će ovako loši potezi kad-tad da nam se obiju o glavu".
Dakle, ovo je sažeto sve ono što je gospođa Kolundžija vrlo opširno pričala. Ne kaže samo kolega Meho Omerović kome će ti potezi da se obiju o glavu, da li koaliciji ili Srbiji. Na kraju Srbiji, ako oni ostanu na vlasti.

Minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, sigurno se s razlogom prepoznaju oni kojima, kada bacimo pogled u prošlost, vidimo činjenice koje ne idu njima u prilog. To nisam kriva ni ja, niti su krive činjenice.
Ono što jeste uvek povod da se vraćam u prošlost, iako to zaista ne bih radila, jeste što neko za jedan civilizacijski iskorak koji pravimo, pokušavajući da zakonom i institucijama koje gradimo stvorimo branu korupciji, neko naziva vraćanjem u tursko vreme. Tada provocira i traži da se pokaže da oni iz poimanja turskog vremena neke stvari sebe vide drugačije no što zaista jesu.
Sećam se dobro da je, isto tako, besmislen bio Zakon o bezbednosti u saobraćaju, pa se ispostavilo da taj zakon donosi rezultate koji znače manje žrtava na našim putevima. Isto tako sećam da je bilo tvrdnji da je besmislen Zakon o oduzimanju imovine i da mi to samo zamazujemo oči i da nikada ničija imovina neće biti oduzeta, pa sada govorimo o stotinama miliona evra oduzete imovine stečene kriminalom.
Isto tako se sećam da, kada smo donosili Zakon o državnoj reviziji, da je to takođe bio zakon koji je besmislen, da je to takođe bio zakon kojim smo pokušali da zamaglimo oči, a onda posle toga su svi stali u odbranu državnog revizora i rekli – dobro je, treba ga podržati, treba da nastavi to što radi.
Sećam se, isto tako, da je besmislen bio i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i izbor poverenika za informacije, da su bili silni napadi kako je to partijska volja, truli kompromis, kako niko ništa tu neće da radi i neće uraditi, nego se mi samo dodvoravamo Evropi, pa mi radi Evrope nešto radimo, a zapravo nema volje da radimo.
Danas se ispostavlja da smo uradili dobar posao, da na temeljima tog posla možemo da gradimo zaista istinski demokratsku zemlju. Verujem da će sudbina ovog zakona i Agencije biti slična.
Danas govorite da je zakon besmislen, danas govorite da nemamo političku volju, a verujem da ćete za dve godine podržavati Agenciju, tvrdeći kako je ovaj zakon dobar i kako je omogućio da se Srbija bar malo institucionalno izbori sa korupcijom.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić i Milica Radović. Reč ima gospodin Palalić.

Poštovani predsedavajući, upravo ovaj član 11, o kome je danas bilo dosta rasprave, na neki način i prikazuje evoluciju opstrukcije primene ovog zakona u trenutku kada je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije počeo da se primenjuje od 1. januara ove godine.
Kada se pogledaju sve njegove norme i sve ove izmene koje su ovde sada sadržane, ne možemo da ne kažemo ono što se sluša ovih dana bez ikakve zle namere, a to je da to jeste korak unazad u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu zakona.
Mi možemo danas ovde naći hiljadu razloga da objasnimo zašto donosimo ove izmene, ali te izmene kada se pogledaju sa ipak preciznijim normama koje su bile u osnovnom tekstu jesu korak unazad. Voleo bih da čujem, a pošto sam pravnik čitam pažljivo tekst i znam da tumačim pravo, u kojoj meri ovaj zakon jeste bolje rešenje nego što je bilo rešenje osnovnog teksta i kakav će on konkretno veći efekat u borbi protiv korupcije imati u odnosu na rešenja koja su sad bila? Mi to obrazloženje nismo dobili. Gde je bolji efekat ovog zakona u borbi protiv korupcije u odnosu na rešenja koja smo sad imali?
Evo, sada ću da čitam stavove ovog člana. Bilo je ovako – pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu funkciju, funkcioner koji namerava da vrši više funkcija, dužan je da zatraži saglasnost Agencije, pre nego što je stupio na tu funkciju. Sada se predlaže rešenje – kada je već izabran, onda traži saglasnost Agencije da bi ostao na funkciji na koju je već izabran. Zaista, korak unazad.
Agencija treba da ceni po prvobitnom rešenju da li on može da dođe u situaciju da bude u sukobu interesa i da se stvore uslovi za korupciju, pa da mu kaže – ne, ne možeš da budeš uopšte izabran, a sada kada je stvoreno faktičko stanje, kada su mogući politički pritisci, Agencija može da se sukobljava sa tim funkcionerom i da mu kaže – sada će te taj organ koji te je izabrao razrešavati. Korak unazad.
Dalje, Agencija može da, u odnosu na rešenje koje nije postojalo u sadašnjem tekstu zakona, utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije. Toga nije bilo u osnovnom tekstu zakona.
Ono što jeste u stvari ključni problem u ovom članu 11, osnovni tekst zakona spominje način izbora funkcionera. Ovde se sada uvodi pojam funkcionera neposredno izabranog od građana i tu je u stvari suštinski problem.
Mi imamo spor sa velikim brojem funkcionera, koji su se našli posle 1. januara 2010. godine na pojedinim funkcijama, da tvrde da su na te funkcije izabrani neposredno od građana i da nije ni moralno, ni pošteno, niti je u duhu izborne volje građana da se sada povlače sa funkcija na koje su izabrani neposredno od građana.
Ustav govori o pojedinim kategorijama koje su neposredno izabrane od građana. To su predsednik Republike, narodni poslanici, odbornici, pokrajinski poslanici u pokrajinskim skupštinama. Onda kreće tumačenje mnogih tih funkcionera da su funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih sekretara, predsednika opština u Vojvodini, funkcije na koje su izabrani neposredno od građana. To nije tačno.
Te funkcije na koje su oni izabrani kaže se – građani su znali koga biraju na izborima u maju. Nisu znali koje gradonačelnike biraju i nisu znali koje pokrajinske sekretare biraju. Te ljude su izabrale skupštine gradova, skupštine opština i Pokrajinska skupštine. Oni nisu neposredno izabrani od građana, oni su u sukobu interesa i oni ne potpadaju pod kategoriju neposredno izabranih građana.
Sada ovaj član omogućava da se ti ljudi tretiraju kao neposredno izabrani od građana i da mogu da vrše funkcije i dalje. Tu je problem o kome mi govorimo i to ćete videti vrlo brzo, da će se davati takva mišljenja, da su ljudi koji su gradonačelnici, koji su pokrajinski sekretari, da su oni izabrani od građana, neposredno izabrani od građana. Narod ih je birao u maju 2008. godine. Nije ih birao, birale su ih skupštine kao izvršne organe. Vi stvarate ovde uslove da ti ljudi ostanu na tim funkcijama i da se tretiraju kao neposredni građani.
Pitam sad ovde i predstavnika Ministarstva, ministarku Malović, koju uvažavam, da kaže koje su to funkcije neposredno izabrane od građana, mimo onih koje su određene Ustavu? Ovde se kaže da samo u Ustavu, evo čitam Zakon, funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može bez saglasnosti Agencije da vrši druge javne funkcije na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Koje su to još funkcije voleo bih da čujem. Da li je to gradonačelnik? Voleo bih da čujem da li je gradonačelnik? Da li je pokrajinski poslanik?
Ako nisu, onda se na te ljude primenjuju odredbe, onda niste morali menjati zakon. Ti ljudi su morali da prestanu da obavljaju svoju funkciju posle 1. aprila. Ovde je suština, i treba da pričamo iskreno, u sledećem – pojavio se spor između tih funkcionera, Ministarstva pravde i Vlade i Agencije za borbu protiv korupcije.
Nažalost, taj spor koji je pokrenut pred Ustavnim sudom rešava ovaj zakon. Ustavni sud je doneo rešenje kao privremenu meru kojom obustavlja izvršenje rešenja koje je pokrenula Agencija, a da se ta stvar ne bi unedogled odugovlačila i da bi se na neki način spasao obraz i Agenciji, i Ministarstvu, i svima, i Ustavnom sudu, da ne bi i dalje bio u sporu sa tim državnim institucijama, menja se zakon.
To je suštinska stvar. Spor koji je pokrenut između svih tih organa, nažalost, rešava se izmenom zakona. To je suštinska istina. Da bi ti ljudi i dalje ostali na tim funkcijama i da bi se kasnije tumačilo da su oni neposredno izabrani od građana i da se ne krši izborna volja.
A ti ljudi su stekli te funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih ministara i sekretara, kako se već sad po statutu kaže, posle izbora u Narodnu skupštinu ili u Skupštinu AP Vojvodine kao neposredno izabrani od građana pokrajinski poslanici.
Ta druga funkcija koje je trebalo da se odreknu je ta druga funkcija za koju nisu izabrani neposredno, a to je funkcija gradonačelnika ili pokrajinskih sekretara, ili direktora javnog preduzeća u pojedinim gradovima, u Vojvodini u konkretnom slučaju, a u centralnoj Srbiji takvih situacija nemamo. Trebalo je te druge funkcije da se odreknu i sada imamo situaciju da oni neće da se odreknu te funkcije i traže aboliciju od strane zakona.
Evo videćete kako će Agencija da tumači šta znači neposredno izabran od građana. Tumačiće upravo ovako, vrlo široko i zato se daju ovlašćenja Agenciji da može da tumači primenu zakona u svakoj konkretnoj situaciji.
Nažalost, uvučene su sve institucije u ovaj spor da bi neki ljudi ostali na funkcijama. Uvučeno je Ministarstvo pravde, uvučena je Agencija za borbu protiv korupcije, uvučen je Ustavni sud, uvučena je sad i Narodna skupština. Četiri važne institucije u ovoj državi se bave nekim ljudima koji hoće da zadrže dve funkcije, a na koje nisu izabrani neposredno od građana i to treba da kažemo – ne, vi niste izabrani.
Da su ti ljudi izabrani kao direktno izabrani gradonačelnici, pa da se postavi pitanje legitimiteta i osporavanja izborne volje, narod ih je birao. Nije ih narod birao, birali su ih odbornici ili poslanici u Narodnoj skupštini ili poslanici u Pokrajinskoj skupštini.
Odakle njima tolika politička moć? Jedino što možemo da tumačimo je da je to politička moć koja se zasniva na podršci Vladi ili u krajnjoj liniji politička moć koja postoji unutar najveće vladajuće stranke, da bi se ovakav zakon izglasao.
Ovaj zakon u odnosu na prethodna rešenja, voleo bih da čujem u ozbiljnoj raspravi, a ne porukama i parolama da je ovo bolje rešenje, u čemu se sastoji kvalitet i pozitivni efekti u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu. Voleo bih da čujem i do uvažene ministarke Malović, voleo bih da čujem i od predstavnika vladajuće koalicije i da u jednoj otvorenoj debati vidimo u čemu je loš kvalitet rešenja koja su bila iz oktobra 2008. godine. Samo to.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Gospodin Munjić, izvolite.