Pet minuta i 20 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Krasić je tražio ubrzanje nekog postupka, u kome se sa 30 dana rok skraćuje na osam, u cilju bržeg, efikasnijeg i stabilnijeg prevođenja imovine poreskog obveznika u državinu.
U ovom obrazloženju u kome ste vi naveli neke parafraze, mogu tako slobodno da se izrazim, ne vidimo odgovor ozbiljan zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Suštinski donošenje ovog zakona o izmenama odnosi se na ulogu novih zakona koji su usvojeni, posebno za Zakon o prekršaju, Zakon o uređenju sudova u kome se kaže da nadležnost za vođenje poresko-prekršajnog postupka preneta je na poreske uprave, na Prekršajni sud u prvom, odnosno Viši prekršajni u drugom stepenu.
Onda dajete predlog za nepokretnosti i pokretne stvari koje su pravosnažnim rešenjem prenete u svojinu Republike, da ih Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kao organ nadležan za evidenciju, preuzme u državinu. Taj rok je određen 30 dana.
Sad da bi se nepokretnosti pokretnih i nepokretnih stvari u državnoj svojini preuzele u državinu, dakle, sami uzimaju za sebe, imali ste u vidu postupak učestvovanja predstavnika više resornih ministarstava i predlažete da se taj način i postupak u stvarima uredi posebnim aktom Vlade.
Posebni akt Vlade nije definisan, nema vremenski rok kad će biti donesen, ali ima ovde jedna napomena: "Ujedno se uređuje slučaj kada je rešenje Poreske uprave, kojim se u svojinu Republike prenose nepokretnosti, odnosno pokretne stvari, postalo pravosnažno do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do dana početka primene navedenih podzakonskih akata koje će Vlada doneti". Šta to u prevodu znači? Da ćemo mi danas raspravljati o ovom zakonu, da će se ovaj zakon izglasati, ali da će podzakonski akt Vlade tek naknadno biti donesen i da će tada primena ovog zakona biti na snazi.
Pošto nema vremenskog ograničenja kada će biti podzakonski akt Vlade donesen, jer u tome učestvuje više ministarstava za prenos imovine, onda se postavlja pitanje čemu ova rasprava.
Da nastavimo dalje. Kaže se – ''...tako da je organ nadležan za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini dužan da, u skladu sa navedenim podzakonskih aktima (kojih nema), u roku od 30 dana do dana početka njihove primene, te nepokretnosti i pokretne stvari preuzme u državinu''.
Zašto je gospodin Krasić tražio da to bude osam dana? Prvo, da ne bi imali vremensko ograničenje podzakonskih akata, koji ovde nemaju vremensku obavezu. Drugo, da bi se brže znalo šta je državna svojina, šta je oduzeto. Treće, ako je preneta nadležnost po Zakonu o prekršajima na sudove, kako smo rekli, poresko-prekršajnog postupka sa Poreske uprave na prekršajni sud u prvom, odnosno na Viši prekršajni sud u drugom stepenu.
Hoćete da kažete da ova dva stepena, prvi i drugi, nisu u stanju da u roku od osam dana izvrše neku registraciju nove imovinu ili hoćete da kažete da nisu u stanju da u roku od osam dana donesu rešenje po bilo kom osnovu? Ako su već preuzete nadležnosti po osnovu ovog zakona, u zakonu piše kakve su obaveze ovih sudova i šta preuzimaju na sebe, vi tvrdite da nisu sposobni da u roku od 30 dana, odbijanje ovog amandmana, donesu bilo kakvo rešenja.
Možda sam ovo pogrešno shvatio, možda ću dobiti odgovor koji će ovo obrazložiti, ali ako ste preneli nadležnosti sa poreskih uprava po Zakonu o prekršajima i po Zakon o uređenju sudova u sudove, onda ste vi degradirali sudove u ovom slučaju. Rekli ste vama nije dovoljno osam dana, vama treba 30 dana, mesec dana da bi doneli jedno rešenje.
Podsetiću vas da je u nekim zakonima sud obavezan da reaguje u roku od 24 časa. U nekim zakonima, recimo u Zakonu o lokalnim izborima sud je obavezan da reaguje u roku od 48 sati i da ti rokovi, takođe zakonski koji su uokvireni, nisu poštovani kada je u pitanju član 47. Zakona o lokalnim izborima i da sud nije reagovao onako kako je trebalo da reaguje u skladu sa zakonom. Postavljamo pitanje da li će sud reagovati u skladu za podzakonskim aktom Vladom, ako nije reagovao u skladu sa zakonom?
Namerno sam napravio jednu paralelu zato što su u pitanju vremenska ograničenja.
Gospodin Krasić misli, i mi se svi slažemo sa tim, da nije potrebno više od osam dana za bilo kakvo rešenje bilo kom sudu da bi sud imao ulogu ozbiljnog suda. Ako mislite da je rok 30 dana dovoljan da to što treba da se tek donese podzakonski akt Vlade ili svih određenih ministarstava, koji to tek treba bliže da urede kako će se prenositi imovina i kako će se usvajati imovina i pretvarati u državnu, e onda postavljamo pitanje da li je ovaj zakon trebao da bude danas u proceduri?
Predlažem da usvojite ovaj amandman zato što on obavezuje prvo sud, a drugo poresku upravu da efikasnije rade i da efikasnije stiču imovinu od poreskih obveznika koji nisu bili u stanju da svoje obaveze izvrše.
U slučaju da imate jedan prost zaključak u kome svima stavljate do znanja da vas nije baš briga za imovinu ili da vam se ne žuri da napunite budžet, a onda imamo zakone koji se kose sa vašim mišljenjem, u kome se radi sve samo da se budžet napuni.
Napravite neku paralelu između tih zakona, pošto sve ide iz Vlade, iz istog kabineta premijera, pa vidite da li vam je cilj svima da punite budžet, da otežavate administraciju ili da je olakšavate, a onda da kroz ove primere pojednostavimo stvari i da za osam dana rešavamo probleme koji mogu da budu rešeni i za šest meseci.

Iskorišćeno je šest minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na zastarelost prava na naplatu poreza i u obrazloženju ovog zakona faktički i nemate nikakve razloge za povećanje ovog roka koji je predložen zakonom. Dosad je zastarelost podrazumevala tri godine. Vi ovim predlogom zakona predlažete da to bude pet godina.
Smatramo, mi iz SNS, da ako tri godine nisu bile dovoljne poreskoj upravi da naplati neki porez, jako teško će uspeti i za pet godina, jer već posle tri godine, uz ove kamate koje su zelenaške, taj dug je bitno porastao i očigledno je da oni koji nisu dosad mogli da plate zaostatak poreza neće to moći ni u narednom periodu.
Osim toga, stvarno kad god je država u teškoj situaciji, kad god je privreda u teškoj situaciji, nekako uvek se stvar prebacuje na preduzetnike, na privredu. Kada je u pitanju odgovornost Vlade, ćuti se i traži se obrazloženje u svetskoj ekonomskoj krizi.
Zar nije baš ta svetska ekonomska kriza, pre svega, pogodila preduzetnike, pogodila privatni sektor? Zar nije zbog toga nekih 150 hiljada radnih mesta izgubljeno u prethodnoj godini i uglavnom su to STR-i, znači, preduzetnici, male firmice, ljudi koji jako često počinju taj posao iz nemoći da sebi obezbede bilo kakvo radno mesto? Znači, primorani su da uđu u privatno preduzetništvo. Dobar deo njih ne bi ni ušao.
Zar nije danas činjenica da mi nemamo proizvodnju, da nam je sektor proizvodnje izuzetno tanak, da nam je većina privrede faktički u uslugama i da konkurencija, pad tražnje, pad kupovne moći građana pre svega utiče na stanje u preduzetništvu i na efekte rada tog sitnog i malog preduzetništva?
Za to ne snose odgovornost oni. Za to pre svega snosi odgovornost ova vlada, zato što nije krenula sa poreskim reformama, zato što su rashodi ove države, ovog društva, preveliki u odnosu na mogućnosti privrede, odnosno na mogućnosti građana.
Pa i sam ovaj predlog je u suprotnosti sa nekim, gospođo ministre, vašim nekim ličnim zalaganjem, znači, da se ne oporezuje rad, već da se oporezuje, pre svega, potrošnja. Zar nije ovo odstupanje od tih principa? Zar nije ovo pokušaj da se faktički iz suve drenovine iscedi bilo koji dinar u državnu kasu, od onih ljudi koji su već u jako teškoj situaciji, samom činjenicom da su morali da zatvore svoju radnju.
Skoro sigurno ogromna većina njih radi zato što ne može da opstane na tržištu, a ne zato što to radi iz obesti, jer su često taj posao i započeli zato što nisu imali alternativu, znači, da se ovde ide preko njih, preko leđa te sirotinje, tih ljudi koji su izopšteni na neki način iz društva i osuđeni, samim tim što nisu uspeli u privatnom preduzetništvu.
Nažalost, mi nemamo tu preduzetničku kulturu i nemamo državu i društvo koje podržava preduzetništvo, jer u Evropi je svaki uspešan privrednik to uspeo da postane uglavnom iz trećeg puta, bar tako kaže statistika.
U ime svih njih mi smo podneli ovaj amandman. U ime na stotine mojih Jagodinaca koji su u toku prethodne godine, zbog ove ekonomske krize, isto tako morali da zatvore svoja mala, sitna preduzeća, da otpuste na desetine, na stotine radnika, mi smo podneli ovaj amandman i smatramo da ste ovim predlogom stvarno preterali.

Dva minuta i 10 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, država pronalazi načina da štiti svoje interese tako što izlazimo pomalo iz jednog pravnog sistema koji već dugo postoji u Republici Srbiji.
Poresko potraživanje je potraživanje kao i svako drugo, jedino što je titular tog potraživanja država Srbija. Ovim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji mi želimo malo neka druga zakonska rešenja da izbegnemo, odnosno da ono što nam ne odgovara u drugim zakonima koji regulišu sličnu materiju, samo za poreze prebacimo u ovaj zakon.
Da se razumemo, postoji Zakon o obligacionim odnosima koji kaže da potraživanja između privrednih subjekata zastarevaju za tri godine. Ima tamo više, pa za građane 10 godina, iako je opšti rok zastarelosti 10 godina. Tako da je sadašnji važeći zakon usklađen sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Mi sad hoćemo taj rok da produžimo. Razumem želju predlagača. Kaže da samim tim kad rok za naplatu zastari da mora da se otpiše, ali ne mogu da razumem šta je sve dosad uradio predlagač da za ove tri godine ne dođemo u tu situaciju da neko poresko potraživanje otpišemo.
Gospođo ministre, poreski inspektori su izopšteni iz sistema zaposlenih u organima državne uprave kada su njihove plate u pitanju. Znači, van tog zakona su, imaju veće plate nego što imaju ostali koji su zaposleni u organima državne uprave.
Sada vam postavljam pitanje – ako je opravdanje za te plate to da rade brže, efikasnije, da brže i lakše naplaćuju poreska potraživanja koja imaju poreski obveznici prema njima, zašto onda menjamo zakon i produžavamo te rokove?
Sa produžavanjem tih rokova, mi na određeni način dajemo poruku poreskim inspektorima da ne moraju da žure na svom poslu. Dajemo poruku poreskim obveznicima da za pet godina može svašta da se desi, može pravni subjekt i da nestane sa lica zemlje, veoma je lako ugasiti privredno društvo, ako ne može i zakonski dovoljno da se umrtvi tekući račun i tu se priča završava.
Otvara se drugo preduzeće, pa ćemo raditi, opet stvarati neke obaveze itd, a sve zato što su poreski inspektori ubeđeni da imaju pet godina rok da naplate neko poresko potraživanje.
Vi se često pozivate kada odbijate amandmane da su neka rešenja koja se predlažu u amandmanu u suprotnosti sa nekim drugim zakonima. Ako hoćemo da regulišemo srpsko zakonodavstvo na jednom opštem nivou, onda ni poreska uprava, ni poreski postupak ne mogu da izlaze iz tih okvira.
Na ovaj način, kao što vi kažete kada odbijate amandmane, stvara se pravna nesigurnost. Pa, vi je stvarate. Nemam ništa protiv, neka bude i pet, ali onda hajde iz Zakona o obligacionim odnosima za privredne subjekte da kažemo – pet je godina i da onda uskladimo čitav jedan sistem zakonodavstva, a ne od slučaja do slučaja usklađujemo, i to samo kada je to u interesu države.
Pitanje je da li su ovakva rešenja stvarno u interesu države, jer onda ne možete da opravdate visoke plate koje imaju poreski inspektori i izvršitelji? Dajete im za pravo da ne rade brzo i efikasno, a dali smo im veće plate.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, evo sada jedan primer situacije o kojoj sam govorio u svom prethodnom izlaganju. Amandman se ne prihvata zato što se vrši usaglašavanje minimalnih iznosa novčanih kazni za poreske prekršaje pravnih lica i preduzetnike sa Zakonom o prekršajima. Znači, primenjujete druga zakonska rešenja samo onda kada to vama odgovara.
U obrazloženju na član 27. pozivate se da rokovi zastarelosti koji se primenjuju u Zakonu za prekršaje ne važe za Zakon za prekršaje koji su u Zakonu o poreskom postupku i za poresku administraciju.
Slažem se, postoji jedna odredba u Zakonu o prekršajima da poreski propisi i prekršajna dela mogu biti regulisana drugim zakonom. Sada postavljamo pitanje zašto jednom ne zaokružimo naš pravni sistem u jednu pravnu celinu.
Ono što najviše bode oči nisu samo visoke kazne, nego jedan izuzetno pogrešan odnos države prema privrednim subjektima, pogotovo kada su u pitanju pravna lica i preduzetnici. Raspon kazni između pravnih lica i preduzetnika je veliki.
Postavio sam pitanje, još nisam dobio odgovor, neka mi neko kaže u čemu je razlika, osim u statusu, znači, osim onoga što piše u registraciji između jednog preduzetnika i pravnog lica po pitanju njegove odgovornosti za poreski prekršaj? Nema je. Potpuno su isti.
Često i preduzetnik finansijski mnogo bolje stoji nego mala i srednja preduzeća. Zašto onda određivati samo za pravna lica, bez obzira da li su mala, srednja ili velika, ogromne kazne? Vi bi, kao ministar finansija trebalo već jednom da to, barem u ovom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao ministar u Vladi pokrenete i razdvojite kaznenu politiku između malih preduzeća, srednjih i velikih preduzeća i preduzetnika.
Tako možemo da kažemo da su pravila za sve ista. Jer, naravno, i težina dela koje učini veliko preduzeće, odnosno veliko pravno lice sigurno je mnogostruko veća nego što to može da uradi jedan preduzetnik ili malo pravno lice, ali plaćaju istu kaznu.
Sasvim je dovoljna različitost u plaćanju kazne zato što preduzetnik plaća samo jednu kaznu, a pravno lice plaća kaznu i odgovorno lice u pravnom licu. Tu treba da se stane. To je jedino što treba da razdvaja malo pravno lice i preduzetnika.
Sve ovo ostalo je da ćemo najveći broj preduzeća na teritoriji Republike, a mala pravna lica su najveći broj preduzeća, drakonski da kažnjavamo, često da ih sa visokim kaznama dovodimo u situaciju da prestanu da obavljaju svoju delatnost.
Neka mi neko kaže koliko ovde ljudi zna kako izgleda zaraditi na tržištu danas 100 hiljada dinara, da nije na državnoj plati? Neka mi to neko kaže. Neka mi kaže koliko će morati da radi da zaradi 100 hiljada dinara, kolika je minimalna kazna? A to malo pravno lice ili malo preduzeće najčešće ima dva ili tri zaposlena i ceo platni fond za jedan mesec mu iznosi 100 hiljada dinara. Sve zbog toga što moramo nešto da usklađujemo sa Zakonom o prekršajima.
Čini mi se da, ako hoćemo stvarno da se u državi nešto uradi nabolje, da država ima siguran i stabilan izvor prihoda kroz davanja poreskih obveznika, na prvom mestu moramo da zaštitimo poreske obveznike od ovakvih kazni.
Zamislite samo da neko prijavi porez, da treba da ga plati 10.000 dinara i nema novca na svom tekućem računu da tu poresku obavezu izvrši, platiće kaznu 100.000 dinara. Toliko o tome. Tako to izgleda kada se jedna ovako osetljiva materija vodi iz kancelarija, a ne sa terena, da se vidi prava jedna muka svih onih koji učestvuju u privredi i da se sazna za sve njihove probleme.
Kada bi Vlada imala malo više sluha za sve to, siguran sam da bi naša zakonska rešenja bila mnogo bolja, a da bi finansijska situacija u državi bila stabilnija.

Tri minuta i 25 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, slušamo te probleme koje imamo, a vezani su za izmene i dopune ovog zakona. Mislim da niko nije izneo neke veoma važne stvari, a tiču se baš tih poreskih uprava i upoznao nas, pre svega građane, sa stanjem u poreskoj upravi, kako u pogledu organizacije i funkcionisanja, nekompetentnosti koja se graniči sa nedobronamernošću.
Ovaj proces traje godinama unazad, počeo je 2004. godine intenzivno. Kada su sistematski i na razne načine oterani iz poreske uprave ili su sami otišli sposobni i stručni kadrovi, to moramo priznati, a došli su kadrovi koji nemaju porezničko iskustvo. Rezultat svega toga je da trenutno poreska uprava nije u stanju da odgovori izazovima teške ekonomske krize, a posledice su u suštini loša naplata i zahvat poreskih oblika.
Posle te permanentne ''kadrovske obnove'', da bi se sve uradilo lako usledile su takođe ''reformske mere'', kao na primer, formiranje centra za velike poreske obveznike u Beogradu, CVPO, gde su sklonjeni na jedno mesto najveći poreski obveznici, za šta nije bilo nijednog razloga, ni potrebe, jer se tobože lakše kontroliše naplata. Čemu to, ako svi radimo po istom zakonu i po jedinstvenim procedurama? Nameće se samo pitanje. U stvari, to je centar za zaštitu najvećih krupnih kapitalista, jer oni ne trpe kontrolu i nedodirljivi su, a verovatno je to bio i njihov zahtev prilikom privatizacije istih.
Postoje indicije da se oni uopšte ne kontrolišu ili retko, a to je posebno interesantno kada govorimo o njihovoj ostvarenoj dobiti. Novi sistem oporezivanja, uvođenje PDV-a je u startu podelio sve filijale na PDV i na ne-PDV u pogledu administriranja kontrole i naplate i time bez razloga otežao komunikaciju s poreskim obveznicima, uz lakšu kontrolu i naplatu. Čemu sve to kada su svi naši inspektori, oni koji su zatečeni tada, promenom zakona, znači inspektori terenske kontrole poreske uprave obučeni za ove poslove i rade po istom zakonu?
Zatim, prenos nadležnosti, tj. formiranje lokalne poreske administracije je greška. Navešću vam primer iz opštine iz koje dolazim, gde je u vreme pre donošenja ovog zakona naplata poreza, to sam i pričao u više navrata u Skupštini, u opštini bila blizu 75%, a prosek Vojvodine je bio nepunih 35%. Znači, postojala je jedna stručna i osposobljena uprava koja je vrlo dobro radila taj posao kao republički organ.
Sada imamo velikih problema, jer su te izmene rađene na brzinu i došli su neki ljudi koji nisu vični tom poslu.
Znači, prenos tih nadležnosti je, u stvari, slabljenje funkcija poreske uprave, jer umesto da se poreska uprava sama i bolje organizuje da utvrđuje i naplaćuje lokalne javne prihode, ona ih prenosi opštinama i tako, umesto decentralizacije prihoda, imamo decentralizaciju poslova, kvazilokalne poreske uprave, zbunjujemo građane, otežavamo sebi rad i kontrolu, buduće elektronsko povezivanje bez podataka i razni programi, Lira itd, mnoge opštine su zbunjene, a pre svega građani Srbije, jer im sada ništa nije jasno.
Formiranjem nove mreže sudova u Srbiji, mislimo da su bez potrebe poreske uprave izmeštene i izmešteni poresko-prekršajni poslovi. Da li su prekršajni sudovi osposobljeni i spremni da vode takve postupke, kada smo već imali nešto što je uhodano?
Sektor za razvoj i računarsku podršku je bez stručnih ljudi i ne funkcioniše na pravi način koji im proizvodi krivične problem u radu poreske uprave. Naime, sve je počelo uvođenjem programa DIS 2003, softverske podrške za evidentiranje baze podataka poreske uprave, uz paralelno funkcionisanje Pupinovog programa, a koji nisu završeni zbog odluka stručnih ljudi.
Rezultat svega toga je kašnjenje poreskih završnih računa, netačna stanja na analitičkim karticama, neblagovremeni razrezi poreskih obaveza, bespotrebna centralizacija, uvođenje nekih poreskih obaveza, kao što su porez na poljoprivredu i doprinosi zemljoradnika itd.
Pored toga, prisutna je loša strategija rada i planiranja u oblasti kontrole poreskih obveznika, koja je stručno neosposobljena i malobrojna, što za rezultat ima relativno retke kontrole, ponavljam, retke kontrole poreskih obveznika, koji sigurno mogu da iz toga izvlače modele svog ponašanja koji vode poreskim utajama.
Umesto toga akcenat treba staviti na redovne, tj. češće kontrole raznim metodama koje su opšte poznate a koje mi preskačemo i izbegavamo. U domenu naplate istih, umesto da se iscrpljujemo jureći naplatu starih dugova koje bi uzgred rečeno trebalo rešiti nekim zakonskim odredbama, sve snage treba angažovati u naplati tekućih dugova za budžetsku godinu, a mi to ne radimo.
Izmenama zakona, tj. delokruga rada Agencije za privredne registre mogli smo onemogućiti izbegavanje plaćanja obaveza onim obveznicima tj, osnivačima i s njima povezanim licima koja konstantnim otvaranjem novih radnji i preduzeća nastavljaju da rade kao i uvođenjem novog depozita, ili zalaganjem imovine za namirenje eventualnog poreskog duga.
Svi ovde prisutni, a i mnogi koji se ne bave ovim poslom znaju da su to poznate metode kako se izbegavaju naplate poreza, otvaranjem drugih preduzeća itd, ali to nekom odgovara i to je vrlo lako sprečiti samo ako se hoće, ako ima dobre volje.
Puno toga bi se još moglo reći, ne znam koliko imam vremena, još će se neko verovatno javiti. Sve ovo treba preispitati na kraju i promeniti i to bi bila prava reforma poreske uprave i daleko bolje punjenje budžeta na svim nivoima.