Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da su u sali 94 poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Pre prelaska na dalju raspravu Narodna skupština radi na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji glasi da predsednik, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. člana 235. može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235? (Da.) Narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre izvesnog vremena, u momentu kada je ovde bilo nekoliko ministara iz Vlade Srbije, postavila sam jedno pitanje koje se odnosilo na gospodina Dulića, ministra ekologije i zaštite životne sredine, ali s obzirom da su se stvari od tada jako promenile, to pitanje ponovo ću da postavim i malo ću ga izmeniti.

Mislim da su svi upoznati s tim da je preduzeće za sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka "Kemis" Valjevo, koje je inače u 100% vlasništvu preduzeća "Gorenje" od 2004. godine i koje ima jednog jedinog zaposlenog, i to direktora, tražilo od Ministarstva zaštite životne sredine izdavanje integralne dozvole za skladištenje opasnog otpada na lokaciji HP 7022/40 Valjevo.

To je lokacija koju inače koristi preduzeće "Gorenje", koje u Valjevu ima fabriku bele tehnike. To je lokacija koja se nalazi, otprilike, kilometar i po od centra grada, nalazi se usred naselja, najvećeg gradskog naselja Kolubara, nalazi se na 50 m od vodotoka reke Kolubare, između četiri velika valjevska naselja, praktično u dvorištu jedne srednje škole i odmah pored obdaništa.

Na tom prostoru bi preduzeće "Kemis", prema onome što je tražilo, dakle ima jednog zaposlenog i predalo je finansijski izveštaj za 2007. i 2008. godinu, za 2009. godinu nema podataka, i to u hali veličine 120 kvadrata napravilo skladište opasnog otpada.

Otpad bi se sakupljao na celoj teritoriji Srbije, tamo bi se pakova u odgovarajuću ambalažu i transportovao do mesta prerade ili do skladišta kompanije u Valjevu. U ovom skladištu otpad bi bio siguran i odložen prema vrsti. Da li je to izvodljivo na kvadraturi od 120 kvadrata ili će se graditi još, a kada se sakupi veća količina prevozio bi se u posebno opremljenim kamionima. Tako objašnjava "Kemis".

''U skladištu bi se taj otpad dodatno proverio, prepakovao, pripremio za skladištenje i prevoz, tečni otpad bi se prebacio za transportnu ambalažu u veće rezervoare za skladištenje (i sve to na tih 120 kvadrata). To će se vršiti ručno ili odgovarajućim pumpama (zamislite kako je to dobra oprema), zavisno od vrste i svojstava otpada.''

Kakva oprema garantuje građanima Valjeva da će biti i te kako ekološki sigurni i bezbedni? To će biti metalni ili plastični rezervoari, zatim, kontejneri od metra kubnog, metalna ili plastična burad. Zašto vas ovo asocira na aferu zvanu "Helios", ne znam. Dakle, u Valjevu bi se istovremeno najviše čuvalo 50 tona otpada.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom, član 20. stav 1. tačka 5, Ministarstvo bi, na osnovu mišljenja koje bi dobilo od lokalne zajednice, znači od vlasti grada Valjeva, dalo dalje svoje mišljenje i dalo ovu dozvolu. Znam, mišljenje lokalne zajednice je negativno. Ipak, danas u novinama vidim da će ministar Dulić dati ovu dozvolu.

Ono što je najinteresantnije, ne radi se o lokaciji o kojoj sam sada čitala i na koju se odnosio zahtev preduzeća "Kemis", radi se o nekoj drugoj tajnoj lokaciji. Ne znam zašto me ovo podseća na onu tajnu lokaciju kod Velike Plane.

Kada je ministar Dulić u pitanju, on je poznat ovih dana najviše po onome što je predao kao svoju imovinu i naslovu u jednim novinama, gde se kaje što je to tako predao i kaže "ispao sam glup, jer sam hteo da budem pošten". Inače je poznat kao najbogatiji ministar u Vladi Srbije. Bojim se da to njegovo bogatstvo može delimično da se dovede u vezu i sa ovakvom dozvolom.

Pitam i ministra Dulića i predsednika Vlade Srbije gospodina Cvetkovića – da li je moguće da će Vlada Srbije, koja je građane Valjeva potpuno unesrećila, uzela im je region, upropastila grad, upropastila sve što je moglo da se upropasti i sada će da im upropasti i životnu sredinu, dakle, da li je moguće da će ova Vlada nastaviti posao koji je onako dobro započeo NATO? Valjevo je, moram vam reći, strašno postradalo za vreme bombardovanja. Uspelo je da se oporavi ekološki, sada taj posao nastavlja gospodin Dulić.

Ono što me, isto tako interesuje, to je izveštaj koji je Ministarstvo napravilo tokom posete lokaciji koju je preduzeće tražilo.

Treće pitanje, interesuje me da mi se dostavi koja je nova lokacija na kojoj će se graditi ova deponija i koju će građani Valjeva dalje morati da obilaze u luku od 500 km.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da prekršim obećanje vezano da neću više postavljati pitanja kada su u pitanju "Novosti" i Luka "Beograd", ali preko ovoga ne može da se pređe.

Ovaj dokument govori o kakvom se kriminalu radi i o kakvim kriminalcima se radi kada je u pitanju privatizacija, odnosno pljačka imovine građana Srbije.

Ovde imam rešenje Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju od 29. februara 2000. godine, kojim je poništeno sve vezano za kompaniju "Novosti". Gospodin Novaković, između ostalog, pretpostavljam da to zna, pošto je imao prilike da zastupa male akcionare.

Posle ovog rešenja, pošto se nisu žalili Višem trgovinskom sudu, ovo rešenje je normalno postalo pravosnažno i kompanija "Novosti" je brisana iz Privremenog registra. Sve akcije koje su do tada podeljene postale su praktično ništave.

Iako je ovo rešenje doneto posle nekoliko godina, odnosno 2002. godine, posle raznoraznih falsifikata, ujdurmi i svega toga, kompanija "Novosti" se pojavljuje u Centralnom registru i sada se postavlja pitanje kako je moguće da se pojavi u Centralnom registru, a iz Privremenog registra je izbrisana? Znači, izvršen je falsifikat.

Godine 2006. počinje privatizacija. Ovde imam pismo direktoru berze, Gordani Dostanić, koje je upućeno 24. avgusta i upozorenje da akcije "Novosti" ne mogu biti iznete na berzu zato što postoji ovo rešenje kojim je sve poništeno. Sada vi vidite, odnosno građani Srbije u kakvoj mi to državi živimo. Ko upravlja ovom državom?

Ovakva pljačka, ovakav kriminal mislim da ne postoji u istoriji, da iako je potpuno sve jasno, sve čisto, mi dolazimo u situaciju da jedna određena grupa, bez obzira na sve, nemilosrdno pljačka imovinu građana Srbije. Zato imamo danas problem vezano za "Maksi", za "Luku Beograd", a sada vam obećavam da ćemo otvoriti aferu Pekabete ili bilo koju drugu privatizaciju da otvorimo, videćete da je u pitanju kriminal.

Očigledno je da se neke stvari menjaju, neki su već pokupili svoj kapital, pa su se preselili u neke druge zemlje, ali ja ih upozoravam i kažem im da to ništa neće vredeti. Sve što su opljačkali od građana Srbije, moraće da vrate građanima Srbije.

Između ostalog, postavio sam pitanje da li je izvršen deobni bilans kompanije "Borba", novinskog izdavačkog preduzeća kompanije "Borba"? Nisam dobio taj odgovor i ne treba ni da ga dobijem. Nije nikada izvršen deobni bilans.

Onda vam postavljam pitanje kako je uopšte moglo da dođe do privatizacije "Borbe", trgovinske mreže "Borbe", "Novosti" i svih preduzeća koja su bila u okviru Novinsko-izdavačkog preduzeća "Borba"? Moglo je zato što imate u Vladi kriminalce, ministre koji su čisti kriminalci, koji su to dozvolili, ali je problem što iako svi dokazi postoje, vi apsolutno ne reagujete.

Ne znam šta je potrebno da vi pokrenete ova pitanja? Šta čekate? Da pokupe imovinu i da pobegnu iz države? Šta je još potrebno da vam se kaže da bi Republičko javno tužilaštvo nešto uradilo?

Sada postavljam pitanje da Republičko javno tužilaštvo da odgovor dokle je stiglo u pretkrivičnom postupku, da li su posle svega ovoga našli elemente da se pokrene krivični postupak? Interesuje me, ako jesu, protiv koga je taj krivični postupak pokrenut?

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da su u Srbiji ključne reči: pljačka, kriminal i korupcija. Pomenuću jednu veliku firmu jednoga giganta u Srbiji, koji praktično životari svoje poslednje dane. Reč je o privatizaciji holdinga "Komgrap" o kojoj ste mogli ovih dana da čitate i u štampi. Taj holding koji je nekad zapošljavao oko 15.000 radnika danas ima svega 750 radnika. Plate ne prima od početka 2009. godine, od 1. januara 2010. godine radnici nemaju ni zdravstveno osiguranje.

Obećanja su bila drugačija kada je 2007. godine u julu ova kompanija privatizovana. Kompanija "Integral inženjering" iz Laktaša kod Banjaluke, čiji je vlasnik Slobodan Stanković, kupila je 50,3% firme za 4,3 miliona evra. U to vreme procena vrednosti koju je uvaženi ekonomista Branko Dragaš izvršio govorila je o vrednosti firme od 130 miliona evra.

U sastavu holdinga "Komgrap" bilo je 11 preduzeća. U Makišu je bila proizvodnja stolarije godišnjeg kapaciteta stolarije za 11.000 stanova, ciglana u Obrenovcu, fabrika kioska u naselju Kijevo i još mnogo drugih firmi.

U Sokobanji je bio hotel od 1.834 kvadrata, u Obrenovcu 18 hektara zemljišta, u Makišu 8,7, u Kijevu 3,9, tri proizvodne hale u Železniku, Kijevu i Rakovici, ukupne površine 7.200 kvadrata, šest fabrika betona, dva restorana, 635 ležaja za radnike.

U prospektu za tendersku prodaju "Komgrapa" prikazana je manja kvadratura najskupljih lokacija. Evo, recimo, na Terazijama, Terazije 4. "Komgrap" je imao 3.243 kvadrata poslovnog prostora, a prikazano je samo 1.439. U Kosovskoj ulici, ovde kod nas u blizini, prikazano je 182 kvadrata, a sakriveno 1.257 kvadrata. U Sokobanji ovaj hotel od 1.834 kvadrata sakriveno je 1.734. kvadrata, a prikazano samo 100 kvadrata.

Vlasnik "Integral inženjeringa" Slobodan Stanković i ujedno vlasnik "Komgrapa" preuzeo je poslovni prostor u Kosovskoj ulici za 3,2 miliona, kompenzacijom, bez ikakve uplate, zbog navedenog duga "Komgrapa".

Prilikom kupoprodaje većinskog dela "Integral" se obavezao da će za 16 meseci investirati u "Komgrap" 4,3 miliona evra i zaposliti 2.000 radnika. Investicioni plan, međutim, nikada nije realizovan.

Godine 2009. 23. oktobra specijalnom tužiocu podneta je krivična prijava broj 468/09 protiv devet odgovornih osoba. Do današnjeg dana po tom pitanju ništa nije učinjeno.

Interesantno je da su ključni igrači u ovoj prljavoj raboti većinski vlasnik Slobodan Stanković, generalni direktor "Komgrapa" Darko Pašić i predsednik upravnog odbora Darko Matijašević, inače bivši ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srpske.

Inače, kaže se da je Stanković samo fiktivni vlasnik ove firme, a da je pravi vlasnik gospodin Dodik. Bez obzira da li je ovo tačno ili ne, Vlada bi ipak trebalo da odgovori na jedno kratko pitanje – da li je državni interes da se Srbija pljačka na ovakav način?

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da zatraži objašnjenje?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić-Dejanović, Aleksandar Pejčić, Bojan Kostreš, Aleksandra Janković i Elvira Kovač.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnice predlagača, Diane Dragutinović, ministarke finansija, pozvala da sednici prisustvuju i Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Nataša Kovačević, pomoćnica ministarke finansija.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Vladan Jeremić, Milorad Buha, Lidija Dimitrijević, Edip Šerifov, Slobodan Maraš i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, a pisanim putem grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo povukla je amandman na član 15.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre prelaska na pretres amandmana na član 1, podsećam narodne poslanike da su ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kao i drugima u kojima su bili u zajedničkom načelnom pretresu, narodni poslanik Slobodan Maraš – poslanička grupa LDP, narodni poslanik Milan J. Nikolić – poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Vladimir Ilić – poslanička grupa G 17 plus i narodni poslanik Milorad Buha – poslanička grupa SRS.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, obrazloženje za ovaj amandman koji sam podneo na član 3. bilo je isto kao i kod amandmana koji sam podneo na član 21, tako da ću iskoristiti vreme poslaničke grupe i govoriti i o jednom i o drugom.
Ovo što ste i kako ste naumili u ovom zakonu – ne može. Jednostavno – ne može. Nemate argumente to da odbranite, jer da ste imali napisali biste ih u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman. Vi ste se u obrazloženju pozvali na Zakon o lokalnoj samoupravi koji za aspekt kritike ili osporavanja vaše namere meni nije bio polazna osnova.
U vašem obrazloženju vi ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što, saglasno odredbi člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, napravio sam lapsus malopre, jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, nezavisno od toga da li su naplaćeni u postupku redovne ili prinudne naplate, odnosno u kom obliku su naplaćeni.
Ali, mi to uopšte nismo osporili i naša ideja nije bila da osporimo pravo lokalnim samoupravama da na jedan ili drugi način ostvaruju svoje prihode. Čak smo to u svojim diskusijama pozdravljali i na tome insistirali.
Prihodi lokalne samouprave su bitni i bitniji su nego Vladi, koja je kasnila godinama sa izgradnjom mehanizama koji bi olakšali postupak ili proces naplate prihoda na lokalnom nivou. Ali, sad je Vlada došla u jednu situaciju da nema budžetskih sredstava, od lokalnog, pokrajinskog do državnog nivoa, pa ćemo se na različite načine dovijati da te budžetske rupe od lokalnog do državnog krpimo na način koji objektivno nije u skladu sa zakonom.
Vi možete sad da se pozovete na Ustav, jer je Ustav 2006. godine definisao oblik javne svojine, ali iz tog Ustava nisu proistekli zakoni kojima biste mogli da nađete uporište za sve ovo što pokušavate da uradite. Ne postoji svojina u vlasništvu lokalne samouprave, a vi ovde to predviđate. To ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet vas koji ste pisali ovaj zakon i primenjivost ovoga zakona.
Postoji zakon koji je donet 1995. ili 1996. godine i to je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Status svojine i ko može da raspolaže svojinom, nažalost, u Srbiji i dan-danas reguliše taj zakon. Menjan je 1995, 1996, 1997. i 2005. godine.
Ako ste imali argumente da kažete zašto niste doneli do Ustava, od Ustava do danas proteklo je četiri ili pet godina i Vlada Republike Srbije nije našla za shodno da donese zakon koji bi regulisao status svojine. Sad ste vi dovedeni u nezgodnu poziciju. Jednu objektivno dobru i korektnu nameru, ostvarenja prihoda na lokalnom nivou, ne možete da ostvarite zato što nemate zakon koji reguliše do kraja svojinu.
Svojinom, nažalost, ili tako je kako jeste, raspolaže isključivo država Srbija, a eventualnim izmenama tog statusa može da se bavi samo Vlada Republike Srbije i može da se bavi Direkcija za imovinu. Ali, čak ni to nije nešto precizno definisano nego je otprilike, pa kako se kad, ili jednima ili drugima svidi, ili kako procene da postoji ili ne postoji politički interes, ta svojina može da promeni svoj status itd.
Ali, zakon kao zakon, koji će regulisati, predvideti i definisati mogućnost da neka nepokretnost postane vlasništvo lokalne samouprave ne postoji. Nažalost, u Srbiji to danas ne postoji. O svemu tome je gospoda koja čini deset godina postpetooktobarske vlasti je trebalo da misli na vreme.
Vi ste danas zbog situacije da nema novca došli u priliku da jedan dobar mehanizam predvidite i izgradite, ali je neodrživ zato što je suprotan nekim drugim zakonima. Ne znam da li ću se pravilno izraziti, nisam pravnik – lokalne samouprave nemaju status lica u pravu da stiču svojinu i dok im to ne obezbedite, ne možete ovo da primenjujete.
Sada pitam – šta će se desiti ako na kontu nekog poreskog prihoda nekome zapleni lokalna samouprava kuću? Ne može da je proda, prelazi u javno vlasništvo i taj se pozove na zakon koji je još uvek važeći i tuži državu, šta će se onda desiti? Država je na osnovu zakona dužna da mu to vrati, jer će objektivno da se pozove na nešto što je još uvek na snazi.
Mogli ste prvo da donesete zakon koji će derogirati Zakon iz 1996. godine, pa bi onda ova vaša ideja bila dobra i održiva u praksi. Nažalost, to niste uradili. S jedne strane, republički budžet je šupalj i bio bi dva puta šuplji kada biste u kapitalne troškove ušli ozbiljno.
Načini da obezbedite prihode su jalovi. Pre nekoliko dana, slušam priču, prodaju se zapisi, ako su na duži rok od tri meseca ne prodaju se, prihodi ne mogu da se obezbede da se krpe budžetski deficit, pa ste prinuđeni opet da ih oročite na tri meseca, pa tek onda uspete nešto da prodate.
Zbog činjenice da u budžetu nema sredstava, transferna sredstva lokalnim samoupravama su manja. Oni grcaju u finansijskim problemima, a tamo i gde mogu da obezbede i ostvare prihode troše ih na ludosti i na budalaštine. Umesto i to da koristite i da kontrolišete mehanizme države, i to, nažalost, i Vladi, i vašem ministarstvu i mnogima prolazi pored ruku i pored prstiju i sve se dalje i dalje, i dublje i dublje pletemo u mrežu iz koje ne možemo da izađemo.
Još jednom apelujem na vas – znači, mi nismo osporili vašu ideju da obezbedite mehanizme kojima ćete unaprediti i stabilizovati prihode lokalnoj samoupravi, ali ne možete na ovakav način to da obezbedite.
Zato smo vam dali mogućnost da za takve nepokretnosti, lokalna, odnosno Direkcija za imovinu Republike Srbije, to ćete videti u sledećem amandmanu, svojim rešenjem poveri ili ustupi na korišćenje jedinicama lokalne samouprave te nepokretnosti.
Ovako ovo i druga legislativa koja je na snazi, nažalost, u suprotnosti je i u koliziji i može da proizvede ozbiljne probleme kroz primenu ovakvog zakona.

Iskorišćeno je 5 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milorad Buha i Dejan Mirović su prijavljeni. Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nastaviću ovde gde je kolega Stevanović stao, vezano za javnu svojinu i svojinu lokalne samouprave.
Naime, u ovom parlamentu već godinama slušamo vapaje vlasti o tome kako će izvršiti decentralizaciju, regionalizaciju i na taj način omogućiti određene prihode lokalnoj samoupravi ili drugim zajednicama kroz određenu imovinu koja se trenutno nalazi u vlasništvu države.
Međutim, od 2000. godine mi nemamo adekvatan sistemski zakon koji bi regulisao sistem imovine, i države, i pokrajine, i lokalne samouprave i javno-komunalnog sistema. Usmeriću svoju diskusiju upravo na lokalnu samoupravu i neophodnost ozbiljnog pristupa ovome problemu u smislu obezbeđenja određenih normativno-pravnih uslova za sticanje imovine, korišćenje imovine od strane lokalne samouprave, a time i kroz naplatu određenih prihoda od imovine lokalna samouprava će moći ostvariti daleko veće programske aktivnosti nego što trenutno ima.
Šta je zadatak vlasti, ono što niste učinili do danas? Pod hitno regulisati imovinu jednim generalnim zakonom, koji obećavate već desetak godina. Ako je to akutno, evo, sad ću vam reći, nisam čitao vaše programe stranaka, ali sam ubeđen da je u svakom programu svake stranke koja je na vlasti među prvim prioritetnim zadacima te stranke decentralizacija, regionalizacija i mogućnost pretvaranja državne svojine u neke druge oblike svojine, mislim na prenošenje dela zajedničke imovine i svojine na Pokrajinu i na lokalnu samoupravu.
Druga stvar, koja je vrlo bitna i mora se napomenuti, to je da mi ovoga trenutka nemao adekvatan zakon, jer Zakon o privatizaciji nije regulisao privatizaciju javnog sektora, javno-komunalnog sektora. Mi u praksi imamo situacije da se državna imovina otuđuje, prelazi u privatnu svojinu u javno-komunalnom sistemu. Znam nekoliko preduzeća koja su izvršila prodaju dela ili prenošenje određenog dela imovine, koja je državna imovina, u privatnu svojinu u komunalnom sistemu.
Znači, ovaj vlast koja to obećava deset godina nije učinila, niti izmene i dopune zakona o svojini, niti adekvatan generalni zakon o svojini, niti je donela zakon o privatizaciji javno-komunalnog sistema.
Onda u praksi imamo činjenice da javno-komunalna preduzeća, u nemogućnosti da obezbede određena sredstva i određene uslove za obavljanje pojedinih delatnosti, to ustupaju, te delatnosti ustupaju privatnim preduzećima, koji te poslove preuzimaju i vrše naplatu.
S druge strane, ta preduzeća ustupaju deo svojine, prenose taj deo svojine bez prodaje, bez naknade itd. Imamo jedno šarenilo. Aktuelna vlast je kriva za takvo stanje.
Govorite stalno o tome, a samo treba jedan mali napor. Gospođo Dragutinović, to je nadležnosti i vašeg ministarstva, vi morate, ako iskreno želite da radite ovaj posao, onda da što pre formirate radnu grupu, ona je verovatno i formirana na nivou Ministarstva, ali interresorski verovatno ćete imati mnogo problema sa drugim ministarstvima i posebno će to biti izraženo na nivou Vlade koju ćete imovinu ubaciti u lokalnu samoupravu, koju u pokrajinu itd. Ali, što pre tim bolje. Bolje nek se tu vode sukobi, ali će se naći neko rešenje.
Sada imamo šarenilo u praksi, imamo štetu u praksi i mnogobrojne zloupotrebe od strane lokalne samouprave, a ne mora da bude tako.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Vlada formirale su jednu resorsku komisiju za izradu zakona o privatizaciji javnog komunalnog sistema, koja radi već više od godinu dana, a postoji jedan nacrt o privatizaciji komunalnog sistema. Međutim, nemamo dovoljno sagledanu problematiku u ovoj oblasti. Predloženi nacrt je neadekvatan. Sigurno će imati mnogo problema u praksi, ali je problem što se čeka.
Privatizaciju provodimo 20 godina i još je nismo doveli do kraja. To je najsporija i najlošija privatizacija. To je model bez modela.
Gospođo Dragutinović, problemi koje ima lokalna samouprava danas proizilaze iz toga što vaše ministarstvo, evo za dve godine, nije ovde ništa napravilo, pratim vaše sajtove i nijednom niste na svome sajtu izneli ijedan problem o tome. Niste učinili napor da formirate komisiju, da stvorite preduslove, zajedno sa opštinama, da napravite jedan nacrt koji će proći javnu raspravu, koji će doći ovde u parlament i Skupština će ga u svakom slučaju usvojiti.
Trpi društvo, trpi ta imovina koja se obezvređuje, koja se devastira i uništava, a trpi lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalaze nekretnine ili pokretne stvari, koje mogu biti u upotrebi, koje se mogu unovčiti, koje mogu dati prihod, prinos i taj prihod i prinos će se uneti u lokalne budžete i koristiće se u namene za šta se finansira lokalna samouprava.