Upravo ovo što je rekao kolega Škrbić nastaviću, a to je da problemi u poreskoj upravi su akutni, oni se odnose i na motivisanje radnika, jer su zarade tih radnika vrlo male.
Srednja stručna sprema dvadesetak hiljada, visoka stručna sprema oko trideset, viša oko trideset i pet itd. Zbog toga smo izgubili visoku, kvalitetnu i stručnu radnu snagu koja je otišla u neke druge institucije, ostali oni koji su morali ostati, koji nemaju motiv da rade, nemaju motiv da izlaze i da rade one poslove za koje imaju rešenje i zbog kojih dobijaju zarade ovakve kakve jesu.
Poreska uprava u svom izveštaju za 2009. godinu kaže da je neposrednom kontrolom utvrđeno da na crnom tržištu ima jako mnogo robe, ima jako mnogo usluga i poreska utaja koju su oni utvrdili neposrednom kontrolom se kreće nešto preko 42 milijarde dinara. Ako uzmemo ovu cifru i uporedimo sa podacima o naplati po prekršajnim kaznama koje su izrečene, onda vidimo da je samo delić od toga što je utvrđeno poreskom utajom na kraju i naplaćeno.
Znamo da je naš poreski sistem složen, znamo da je naš poreski sistem birokratiziran, mnogo je administriranja, mnogo je nemogućnosti da inspektori na licu mjesta utvrde prekršaj i da ga kao takvog evidentiraju u zapisniku, i da se to onda kasnije u sudskom postupku i naplati, i što se tiče robe koja se zatekla nezakonito na mestima gde to nije dozvoljeno, i sistema novčanih kazni koje su do sada bile jako male.
Ovo jesu novčane kazne koje su znatno veće, mislim da ovog trenutka neće se moći naplatiti ovo. Mislim da ćemo dobiti na crnom tržištu daleko više roba i usluga nego što je trenutno.
Ono što aktuelna vlast ne želi da vidi, ono što sakriva, ono što je evidentno, to je da je crno tržište iz godine u godinu sve veće. Učešće u bruto društvenom proizvodu je od 2008. godine, kada je bilo negde 12%, danas poraslo na oko 30%. Desetak milijardi se očekuje roba i usluga, proizvoda na crnom tržištu, što predstavlja 30% bruto društvenog proizvoda i to je alarmantno stanje, ako to uporedimo sa EU, gde je 5 do 6% roba i usluga na crnim tržištima. Za visoko razvijene zemlje ovaj postotak od 5 do 6% je alarmantan, za nas 30% nije alarmantno.
Moguće da je ovaj zakon usledio baš zbog toga da se obračunamo sa tim ljudima koji se bave ovim, ali sigurno ti ljudi nemaju sredstava da plate ove novčane iznose i sigurno neće država imati velike koristi od toga.
Prema podacima poreske uprave u 2009. godini podneto je 15.144 prekršajne prijave i 1.992 krivične prijave za počinioce prekršaja iz raznih oblasti od strane poreske inspekcije.
Sreća bi bila da ovaj poreski postupak završi što pre, da se to naplati, da to uđe u kasu i da na taj način poboljšamo dostatnost nedostajućih poreza i doprinosa u budžetu, da smanjimo ovaj deficit koji imamo u budžetu.
Ako stoji činjenica da mi na crnom tržištu imamo roba i usluga u vrednosti 30% BDP, ako bi po nekoj prosečnoj stopi, ne ni po 18, ni po 8%, nego po 13% to umnožili, tačno pokrivamo deficit budžeta.
Evo, gospođo Dragutinović, vi kao ministar finansija, kao i dobar teoretičar i dobar praktičar, imate mogućnost da kroz korekcije, sveobuhvatnu poresku reformu, da kroz smanjenje, kroz stvaranje uslova da te ljude koji danas trguju na crnom tržištu uvedete u fabričku halu da rade, da ih uvedemo u normalne trgovinske tokove i da normalno plaćaju svoje poreze i doprinose.
Mora da vas zabrine ovaj podatak da mi na crnom tržištu imamo toliko roba koje su bez poreza. Nažalost, ima tu jako mnogo roba prehrambenog karaktera, gde su zdravstveni i higijenski uslovi vrlo strogi i te robe se prodaju po raznim pijacama, po raznim trgovima, ulicama itd. To se sakriva. To je razlog da se zabrinete. Te proizvode koriste naša deca, stari i nemoćni i često dolazi do raznih negativnih pojava. To je sve rezultat nepreduzimanja mera.
Ono što je stav SRS, ova vlada ako želi da kaže da je socijalno odgovorna vlada, onda mora uravnotežiti obaveze, jer ne može u našem sistemu gde su…