Iskorišćeno je osam minuta i pet sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? Narodna poslanica Nataša Jovanović ima reč.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, delimično ću da nastavim ovu priču koju su započeli o istom članu gospodin Dragan Stevanović i Milan Avramović, s tim što ću ipak da se vratim na period od početka ove godine i na vašu izjavu, gospođo ministar.
Dakle, to je bio januar 2010. godine, kada ste vi izjavili: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan, jer štiti najbogatije. Želja nam je da ga menjamo i u tom smislu sačinili smo inovativni zakon o porezu na imovinu".
To nije ovaj zakon. Da ste hteli da ga učiniti pravednijim, da se obračunate sa tajkunima i sa onima koji zloupotrebljavaju i time čine veliku štetu fiskalnoj politici ove zemlje, vi biste krenuli od progresivne stope oporezivanja kada je u pitanju porez na imovinu.
Ne samo zbog toga što je ovih dana aktuelan obračun u kompaniji "Delta holding" između gospođe Forcan i Miroslava Miškovića, već i zbog naših dugogodišnjih upozorenja, srpskih radikala, da je Miroslav Mišković, uz Milana Beka, Đunića i ostale tajkune u Srbiji, taj koji je privilegovan i koji direktno krši i zakon, i Ustav i zloupotrebljava državnu imovinu i imovinu preduzeća koja su dovedena na ivicu propadanja ili su u stečaju.
Pa smo tako i pre nekoliko dana na jednoj televiziji mogli da vidimo vrlo detaljan prilog o tome da, recimo, u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i gospodin Mišković, i Beko, gospodin Đunić i ostali koriste poslovni prostor "Srbijateksa" i drugih preduzeća koja su upropašćena, a radnici ostali na ulici, Robnih kuća "Beograd", o tome smo već govorili, kako je došlo do te privatizacije.
Taj poslovni prostor oni iznajmljuju za svega 10 evra po kvadratnom metru u samom centru centra grada Beograd, a da u svojim tržnim centrima, koje su po privilegovanom statusu izgradili, kao što je "Delta siti", pa i Poslovni centar "Ušće" gospodina Petra Matića, taj isti prostor košta za najmanje lokale od 55 do 70 evra.
Recite, molim vas, gde je onda tu pravičnost. Kao ministar finansija verujem, gospođo Dragutinović, i svi mi srpski radikali verujemo da ste vi možda kao Diana Dragutinović imali nameru da to uradite, ali vam tajkuni ne dozvoljavaju. Jednostavno, vi ne smete da uđete u proces promene poreskog zakona, naročito kada je u pitanju porez na imovinu i takva poreska stopa koja bi se izvršila i gradirala na osnovu imovine tih poreskih obveznika, a za to imate i te kako uporište u Ustavu, koji se krši, a krši i se i Zakon o lokalnoj samoupravi ovim članom 13. Zbog toga je gospodin Jeremić podneo predlog za izmenu.
Podsetiću vas kako glasi član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde vi možete tačno, što bi naš narod rekao, da rebnete onako kako to zaslužuju i Mišković, i Beko, i Đunić i svi tajkuni i mafijaši koji ne plaćaju penzijsko i socijalno zaposlenima, jer i sami znate da ti njihovi radnici, prodavci u tim radnjama, u ekskluzivnim buticima primaju od 15.000 do 20.000 dinara. Pa i vi kada se pojavite tamo, i svako od nas, to su prve reči koje nam ti zaposleni kažu.
Član 91. stav 2. kaže – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Da li su to ekonomski moćnici i monopolisti ove zemlje? Jesu. Da li oni raspolažu ogromnim kapitalom i ogromnim prometom? Raspolažu.
Kako je onda moguće da vi ne smete njima na osnovu njihove ekonomske moći da naplatite porez i da je porez na imovinu koji je 2,5% na godišnjem nivou isti za Miroslava Miškovića, na imovinu kojom on raspolaže za ceo Delta siti, kao i za nekog penzionera u Kragujevcu koji ne živi čak ni u centru grada, a ista je jednoobrazna stopa poreza, nego u nekom prigradskom naselju, gde nemaju još ni vodovod, ni kanalizaciju itd?
Prema tome, ne samo da je nepravičan, nego ovaj zakon, a naročito ovakvi članovi i član 13. koji govori o ovlašćenjima koje može ministar, a to je protivustavno i protiv Zakona o ministarstvima, da prenese na drugo lice, kao i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, i zbog toga je ova intervencija gospodina Jeremića.
Ne može po Zakonu o lokalnoj samoupravi da odlaganje izvršenja poreza, odnosno rešenje kojim se to daje kao mogućnost običnom nekom lokalnom tajkunu, sa kojim je on u nekom dilu, dogovoru itd. ili je finansijer te njegove političke stranke, da prenese na drugo lice. Ne može ni na zamenika gradonačelnika, ni na načelnika uprave za budžet i finansije, recimo grada Kragujevca. To je jednostavno nemoguće po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a vi im sada dajete tu mogućnost.
I da ste naveli koja su to lica, to je bila malo pre neformalna opaska kolege Mome Markovića, koji sedi ispred mene, da ste vi čak i nabrojali i rekli koja su to lica, a vi to čak niste ni uradili. Da li je to pomoćno lice koje radi u jedinici lokalne samouprave? Da li je to neko ko radi u sektoru za kulturu ili bilo gde? Da ste čak i rekli - zamenik gradonačelnika i načelnik uprave, to jednostavno nije moguće.
Po Zakonu lokalnoj samoupravi, gospođo Dragutinović, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik je direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Budžetski prihodi, porez na imovinu je direktni prihod, i to u celosti od pre dve ili tri godine, jedinica lokalne samouprave i kada odlučuje kako će taj novac da se troši iz budžeta, on je za to odgovoran.
Ovako skida sa sebe odgovornost i naravno krši zakon i, što je najgore od svega, vrlo je nejasan u osnovi ovaj član 73. osnovnog zakona, odnosno član 13. izmene i dopune koje se menja. Znate, široko se shvata i vrlo fakultativno u kojim to situacijama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik može da izvrši odlaganje izvršenja poreskog rešenja, odnosno plaćanja poreza.
Ovo svoje izlaganje ću da završim s jednim pitanjem vama, pa se nadam da ćete na kraju ove rasprave da na njega odgovoriti, ali s tim što moram da vam kažem da sam odgovor na to pitanje u zvaničnoj formi dobili od tadašnjeg potpredsednika DOS-ovske vlade davne 2002. godine Vuka Obradovića, na moje pitanje Vladi Republike Srbije.
Hoćete li, molim vas, da mi objasnite po kom zakonu se obračunava zatezna kamata na neplaćeni porez u državi od 0,02% dnevno, što je mnogo veće od eskontne stope NBS ili rasta troškova života na malo na kraju godine? Kada se to kumulativno obračunava na, recimo, neplaćeni porez od 100 dinara, to je daleko više od 24 i 25%, koliko otprilike iznosi, ako ne grešim, da li je tako gospodine Buha, ta eskontna stopa NBS ili se menja, a možda je čak i manja.
U svakom slučaju, to je direktna pljačka građana, jer po Zakonu o obligaciji, po onom starom zakonu iz SRJ to nije moguće i to su najveće primedbe građana, jer kada dođe neki penzioner, nezaposleni, neki mladi bračni par, ljudi koji moraju da plate istu stopu poreza kao i Miroslav Mišković i ostali tajkuni, kada dođu u poresku upravu jedinica lokalne samouprave i žali se na rešenje o porezu na imovinu, njemu neće predsednik opštine da da mogućnost odlaganja plaćanja poreza, već će da mu se zaračunava ta kamata, za koju odgovornom tvrdim da je protivustavna i protivzakonita jer nijedan zakon ne poznaje tu stopu od 0,02% dnevno.
Jednostavno ovih dana je sve moguće. Ako se daju takvi predlozi kao što stižu od ovog Šojića, Nikolića, ovog nesrećnika pre nekoliko dana ili već juče, da Boris Tadić kao predsednik Republike danas posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju ne znamo kakva će biti, sačekaćemo danas, treba da okuplja predstavnike parlamentarnih stranaka, što nije nikako ustavno ovlašćenje predsednika Republike, jer o tim stvarima i o spoljnoj politici zemlje se govori isključivo u parlamentu i nju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Onda je tako normalno i vama da kažete – predsednik opštine i gradonačelnik može na neko tamo treće lice, ko zna koga, sekretaricu, što kaže gospodin Buha, da prenese ovlašćenje da se odlaže izvršenje poreza.
Ono što nigde nije normalno u demokratski uređenim državama i u državi u kojoj se poštuje Ustav, ovde očigledno jeste, ali smatram da vi ipak imate odgovornost kao ekonomista i kao žena koja nije valjda tek tako prihvatila neku ulogu marionete u Vladi Republike Srbije i da ćete pokušati da ispunite ovo obećanje dato s početka godine, da se poreski sistem u Srbiji menja, da on bude pravičan za sve građane i da krenete u obračun sa tajkunima u ovoj zemlji. Ako to ne budete uradili građani će vas kazniti na sledećim izborima.

Iskorišćeno je 10 minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milorad Buha.

Ovim amandmanom SRS predlaže da se jedan poseban vid stečaja koji se zove reorganizacija, a to je poseban oblik stečaja u kome privredni subjekti iz kome ulaze u život, a izlazeći iz kome i stvarajući preduslove za novi život tom privrednom subjektu treba puno vazduha, puno energije da živi, pa između ostalog obaveza je državnih organa da pomognu takvom subjektu.
S obzirom da mi znamo da u praksi godišnje iz stečaja kroz reorganizaciju izađe nekoliko desetina, čini mi se da je u 2009. godini 30 i nešto, prošle godine 38 reorganizacija smo imali, znači, radi se o malom broju reorganizacija ovog vida izlaska iz stečaja i zadatak republičkih organa bio bi da pomognu, posebno Republike Srbije, da mu se kroz odlaganje poreskih obaveza omogući da istrpi sav taj teret koji ima u tržišnim uslovima privređivanja, pa smo pomerili taj rok odlaganja sa 60 na 120 dana.
Nažalost, niste udovoljili ovom našem amandmanu. Nijedan amandman nije prihvaćen. Mi smo navikli na to, ali pokušavamo ne samo kroz normativno-pravnu dogradnju određenih rešenja, nego i kroz ekonomsko-finansijske pozicije da pomognemo privrednim subjektima jer žive u vrlo otežanim uslovima.
Ono što je bitno naglasiti, to je da aktuelna Vlada koja je došla nešto pre dve godine, obećala je, a gospođo Dragutinović vi ste bili jedan od ministara u toj Vladi, i sada ste, sveobuhvatnu poresku reformu. Dve godine su prošle, a mi nismo dobili nijedan reformski zakon iz ove oblasti. Obećali ste izmenu sistema oporezivanja i prelazak na progresivno oporezivanje. Obećavali ste smanjenje izdvajanja za zaposlene. Obećavali ste određene korekcije u PDV itd.
To su samo gola obećanja, mi objektivno do sada ništa u ovom domu nismo razmotrili iz te oblasti. To je tragično jer imamo ogromne probleme u oblasti privrede. Naša privreda je prezadužena.
Spominjao sam ovde prošli put i ponovo ću još jednom apelovati na vaše ministarstvo i Vladu da izvrši korekciju u oblasti PDV-a, posebno kod onih privrednih subjekata koji uvoze, koji moraju prilikom uvoza repromaterijala plaćati carinu, plaćati PDV na onaj deo vrednosti koji se utvrdi od strane poreskog organa.
Pored toga, prilikom proizvodnje, prilikom realizacije naplate određenih svojih prodatih proizvoda, samim fakturisanjem robe ili usluge privredni subjekt plaća PDV. Znači, imali smo jednu naplatu, drugi put ponovo država uzima PDV.
Pored toga, privredni subjekt uvek mora da izmire svi materijalni i nematerijalni troškovi, sve obaveze koje proizilaze iz drugih zakonskih propisa i tu dolazi do raskoraka. Taj raskorak je problematičan sa aspekta poslovanja privrednog subjekta zato što on mora to premostiti kroz određena zaduživanja.
Zaduživanja kod poslovnih banaka su ogromna. Kamate su ogromne i to stvara kod privrednog subjekta nemogućnost da on normalno posluje i da ostvari dobitak. To je anomalija od uvođenja PDV-a.
Privredni subjekti, privredna komora, svi vam se obraćaju. Vi ste državu zaštitili. Privredni subjekt ima da plati, ako ne plati, onda su vrlo stroge kazne – od 800.000 dinara pa naviše, i za odgovornu osobu u tome privrednom subjektu ili privredniku.
Država je zaštićena. Država dobija svoj prihod. Kako će biti to na tržišnoj utakmici, na koji način će se snaći privredni subjekt? On je ostavljen sam da se bori sa svim alama ovoga sveta. Otvorili smo tržište, smanjili smo carine, izgradili ovakav zakonski sistem u kome te jednostavno država oguli ukoliko ne platiš sve ono što je ona propisala zakonskim propisima i onda danas imamo oko 60.000 blokiranih preduzeća. Samo ove godine je u stečaj otišlo 8.000 itd. Radi se o stvarno tako teškoj poziciji naše privrede da se iz nesvesti morate osvestiti, jer ovo privreda ne može više da trpi.
Iduću godinu ćemo dočekati sa daleko većom nezaposlenošću, daleko većim brojem privrednih subjekata koji će biti u blokadi i imaćemo blokadu celokupnog poreskog sistema. Zašto? Zato što privredni subjekti koji su blokirani ne mogu izmirivati svoje obaveze.
Sada ću vam izneti neke podatke, a vi to jako dobro znate. Poreska uprava je blokirala, ovoga trenutka ima oko 58.000 ne samo privrednih nego i drugih subjekata, ukupna zbirna stopa svih blokiranih obaveza tih subjekata je bila krajem godine oko 250 ili 260 milijarde. Do danas je to preko 300 milijardi. To je blokirano.
Kako da država aktivira tih 300 milijardi? Nikako. Ko razmišlja o tome – hajde da vidimo da im odložimo određeno davanje, da ih ponovo oživimo, da ih reorganizujemo, da im omogućimo da žive, rade, privređuju i isplaćuju zarade, poreze i doprinose i da pomognemo državi?
Imate apele Privredne komore, i regionalnih privrednih komora, i Republičke privredne komore, i Unije poslodavaca i sindikata itd, a vi o tome ćutite. Ne možete više ćutati. Privreda to ne dozvoljava. Privreda više ne može to da trpi.
Ministarstvo ne može da iz svega ovoga izađe i da kaže mi gledamo sebe, a vi ostali – snađite se. To ne može tako. Gledajte, ceo svet je izašao sa određenim programima mera. U Americi su uložili u banke, u Engleskoj su uložili itd. Ulaže se u privredu. Kupuju se akcije, ono što je bilo nezamislivo pre 20 i 30 godina. Danas celokupan sistem je promenjen. Promenimo i mi jednom razmišljanje o našoj privredi, o uslovima privređivanja, o problemima koje ima ta privreda jer ćemo izgubiti.
Predsednik Republike je pre mesec dana rekao na jednom sastanku da imamo mnogo neprimereno bogatih. To treba da bude alarm za Vladu, za Ministarstvo finansija i za Poresku upravu. Međutim, vi predsednika ne slušate.
Ako je on konstatovao to što je izgovorio, verovatno je istina. Ako nije istina, onda treba da izađete i da kažete – ne, naši podaci, dokumenti i činjenice govore da nemamo nepristojno bogatih, svi su pristojno bogati odnosno svi su svoj kapital stekli na zakonit način i nisu to situacije u kojima treba preduzimati zakonske mere.
Međutim, ako smem da tumačim, a tako je i celokupna javnost protumačila, da je više dogorelo i predsedniku Republike i on je morao izgovoriti tu rečenicu, to treba da zapali sve državne službe i da kažu sada nešto moramo preduzeti.
Prvi ko treba da stupi u akciju je Ministarstvo finansija, Poreska uprava i celokupna inspekcijska struktura države. Šta ste vi sada tu napravili? Ništa. Kao i kod mnogih drugih izjava viših državnih činovnika, nižih državnih činovnika itd. Ali, ne možete gurati dugo ovaj sistem. To jednostavno pada. To se ruši. Zaduživanje na ovaj način, kao što se sad čini, nema izlaza.
Nadalje, svi se borite za pomoć izvozu itd. Sad ću vam pročitati izvozne rezultate za 2009. godinu, gde se mi to nalazimo. Srbija je u toku 2009. godine na izvozu robe u vrednosti od devet milijardi dolara, gledajte, naš komšija, Bugarska 16 milijardi, Hrvatska 37 milijardi, Slovačka 45 milijardi, Češka 106 milijardi itd. Sada da vidimo gde se nalazimo po izvozu po glavi stanovnika: Srbija 1.100 dolara, Makedonija 1.500, čak i Makedonija, Bugarska 2.100, Hrvatska 8.300 itd., do Slovenije 11.500.
Gledajte, pukim političkim ne pragmatskim rečnikom govoreći, zalažemo se za, zalažemo se itd. Iza svega toga mora stajati aktivnost države da obezbedi sredstva, finansije i preduslove administrativne, neadministrativne i sve druge preduslove za pomoć izvoznoj privredi. Takvih aktivnosti nema. Postoji jedna asocijacija, jedna agencija koja pomaže izvoznike, ali su sredstva te agencije tako mala da od nje nećemo imati koristi.
Gospođo Dragutinović, zadatak vašeg ministarstva je sveobuhvatna poreska reforma što pre, progresivno oporezivanje, morate smanjiti poreze i doprinose na zarade, PDV ne smete dirati, jer je to atak na postojeće uslove privređivanja privrede i to će biti atak na džep svakog građanina Republike Srbije.
Niti građani imaju mogućnosti da plaćaju više nego što plaćaju danas, niti privreda može istrpeti taj teret, jer će morati ugraditi u svoj proizvod dva, tri ili pet posto koliko ćete povećati PDV. Doći će do kolapsa. Upozoravali smo i ranije i sad upozoravamo, a na vama je da radite ono što treba da radite.

Iskorišćeno je ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika i minut i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

U sklopu ovog što je predložio gospodin Buha, mi takođe u SRS imamo predlog da pogledate analizu gospodina prof. Raičevića, koji je ekspert za javne finansije sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, od 30. 5. 2010. godine, i on upravo insistira na smanjivanju PDV-a, posebno na osnovne prehrambene i komunalne potrebe. Takođe, smatra da se preteralo sa akcizama i pre svega, njegov fokus i fokus u ovoj analizi je konstruktivna dividenda vlasnika kapitala.
Zbog građana Srbije ćemo reći da je to upravo pojava da ljudi o kojima su moji prethodnici govorili žive u kućama koji su vlasništvo firme, voze kola koja su vlasništvo firme, plaćaju karticom firme i gospodin prof. Raičević upravo kaže da bi država, tačnije Ministarstvo finansija moralo da učini udar na konstruktivnu dividendu ili na pojavu kad se lični troškovi prikazuju kao troškovi firme.
Da nema te anomalije ili jedne vrste prevare, da tako upotrebom malo slobodniji izraz, ne bi se desilo da u Srbiji prvi po veličini mesečnih prihoda je izvesni kontrolor leta sa Voždovca, a ne gospodin Mišković, o kome je prethodno bilo reči.
Takođe, postoji još jedan veoma aktuelan primer, mada za njega još više treba i političke i druge hrabrosti, da se ugledate na primer Mađarske i na primer mađarske Vlade, koja je pre nekoliko dana prekinula pregovore sa MMF-om, zato što ona smatra da su dovoljno oporezivani građani, da su dovoljno oporezivana mađarska preduzeća i da je sada na redu upravo finansijski strani sektor tj. banke u Mađarskoj. Razmislite i o toj mogućnosti.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Evo, ovo je nešto u vezi sa onim što sam govorio još na početku na članu 3. i, gospođo ministar, bilo bi korektno bar nešto da kažete, da nisam u pravu, odnosno da Srpska radikalna stranka nije u pravu kada insistira na činjenici da lokalne samouprave nemaju mogućnost vršenja svojinskih prava i ne možete da ovlastite nadležni organ lokalne samouprave da donese rešenje da određena nepokretnost ide u svojinu lokalne samouprave.
Ponavljam, Srpska radikalna stranka bi volela da to može, i to bi zaista pomoglo funkcionisanje lokalnih samouprava, ali zaista nije moguće, jer ne postoje drugi zakonski preduslovi koji bi svojinu, koja je od Ustava 2006. javna svojina Republike Srbije, podelili na svojinu lokalnih samouprava, autonomnih pokrajina i Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da smo u pravu, vaše kolege iz G17 takav zakon ne bi podneli u skupštinsku proceduru.
S druge strane, na početku ove godine i neposredno posle onog Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ti autonomaški glasovi su stigli iz Vojvodine da će se tražiti svojina, odnosno da će se doneti ili predložiće se administracija, odnosno zakoni kojima će se regulisati status svojine Autonomne Pokrajine Vojvodine, jer na osnovu aktuelnih zakona to ne može, tako da nam ne ostaje nam ništa drugo nego da, posle usvajanja eventualno jednog ovakvog zakona kakvog ste vi predvideli, pokrenemo postupak za ispitivanje ustavnosti zakona.
Prinuđeni smo to da uradimo i uradićemo to ukoliko ne prihvatite ono što smo ili kroz amandmane tražili ili ne nađete neko drugo, da li proceduralno rešenje ili ne znam kako da se ovo promeni.
Vi ovde u zakonu predlažete da nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi rešenje koje nepokretnost prenosi u svojinu jedinice lokalne samouprave.
Mi smo amandmanom tražili da nadležni državni organ, u ovom slučaju je to Direkcija za imovinu Republike Srbije, donese rešenje kojim će ustupiti na korišćenje nepokretnost jedinici lokalne samouprave. Ta je jedino moguće. Znači, mi uopšte ne osporavamo pravo i obavezu lokalnim samoupravama da ostvaruju prihode.
Na kraju krajeva, lokalne samouprave, osnovni prihod im je porez na imovinu. Ako izanalizirate od 1. januara do današnjeg dana najstabilniji u strukturi prihoda da su prihodi na imovinu. Gospodin Buha je malopre spomenuo, ili gospodin Mirović, izvinjavam se, akcize su velike i prihodi su loši sa akcizama. To pretpostavljam da i vi znate.
Prema tome, ovo nije loša namera, nije maliciozno nešto i nije nešto utemeljeno na aktuelnim zakonima koji postoje i koji, nažalost, kroz vreme nisu promenjeni, ali ovo morate da rešite. Ponavljam još jednom ono što sam rekao, to što ste prinuđeni da se dovijate na različite načine, da tražite mehanizme kojima ćete povećati prihode, jednostavno, ovo nije dobar put, ali sam rekao da su prihodi od imovine koliko-toliko i stabilni.
Vi u Vladi, gospođo Dragutinović, imate problem ne toliko s prihodima, koliko imate sa rashodima i dok u strukturi rashoda dominantni ili u nepovoljnom odnosu budu tekući i kapitalni rashodi, ne postoji teorija, ne postoji praksa koja je prepoznala mehanizme kojima ćete pokriti budžetski deficit, odnosno rupe u budžetu.
Vi to kao čovek koji razume javne finansije vrlo dobro znate, ali ovo nije put i sebe ćete dovesti u jedan pravni nonsens u trenutku ili u postupcima primene ovog zakona, što će proizvesti možda neke dublje, veće, opširnije i ne znam kakve probleme.
Ne kažemo da ne treba da se menja poreski postupak i poreska administracija. Mnogo bi više efekta bilo ovde da smo govorili o fiskalnoj odgovornosti ili nekim drugim zakonima, koji bi možda mogli da pomognu u smislu ostvarenja tog budžetskog balansa.
Ovako nešto jeste potrebno, ali radite ga na pogrešan način. Zaista očekujem od vas, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog stenograma, da mi kažete da nisam u pravu, da SRS ima pogrešan stav o ovome i da mi objasnite i nađete argumente koji predstavljaju osnovu za ovakvu izmenu i dopunu.

Tri minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj uvaženi kolega Krasić je podneo amandman na član 21, a više je nego očigledno, gospodine ministre, da s obzirom da niste odgovorili gospodinu Stevanoviću, da ne znate šta da odgovorite i ovo je protivustavno i protivzakonito.
SRS će pokrenuti određene korake, jer bez vašeg obrazloženja stvarno je besmisleno i učestvovati dalje u raspravi.
Gospodin Stevanović je rekao da su osnovni prihodi lokalne samouprave porez na imovinu. Mogu da vam kažem, dolazim iz opštine koja je jedna od prvih u svojoj opštini uvela lokalnu poresku inspekciju. To smo uradili još pre tri godine i mogu vam reći da su prihodi znatno povećani i da je na neki način bio omogućen sam rad lokalne samouprave.
Šta želite ovim zakonom? Želite, s obzirom da ste ukinuli transfere lokalnim samoupravama, da ih naterate da sami sebi obezbeđuju prihode, pa makar to bilo i protivzakonito.
Svojevremeno smo vas upozoravali šta će se sve desiti, pre svega u AP Vojvodini, kada je usvojen separatistički statut, a posebno šta će se desiti primenom zakona o prenosu nadležnosti.
Čuli ste da su stigli računi za porez sa pogrešnim žiro računom, ali jednostavno, poreski obveznici, koji su bili korektni, odgovorni, koji su hteli da plate, u obrazloženju su dobili da mora da plate ponovo, a da će im taj deo biti vraćen, a kažem vam da im neće biti vraćen, već da će oni pokušati da preknjiže na neku drugu obavezu koju imaju, ako imaju, ako ne, to će ostati tako, pa će im kasnije verovatno umanjiti za taj iznos koji su preplatili.
Ali ono što je svakako sigurno je da im neće obračunati kamatu na taj novac što su bili u preplati, kako državni organi rade i obračunavaju kamate poreskim obveznicima koji na vreme ne stižu da plaćaju svoje obaveze.
Lično sam bio u Poreskoj upravi u Odžacima i gledao sam mnoge stavke, a pre svega za socijalno i zdravstveno osiguranje kada su naši profesionalni poljoprivrednici u pitanju. Verujte da, recimo, glavnica iznosi 40-50 hiljada dinara, a da su kamate čak i do 100.000 dinara.
Kako se to država ponaša prema našim građanima i prema našim poreskim obveznicima? Ovo ne da su zelenaške kamate, ovo su veće kamate i od ovih zelenaških banaka koje ste doveli u Srbiju.
Mi iz SRS smo ubeđeni da bi svi poreski obveznici, odnosno građani Srbije, svoje obaveze izmirivali da mogu, da im je obezbeđeno da rade, da žive od svog rada, da žive normalno, pa, normalno, i da plate dažbine, poreze i sve ostalo što treba da plate.
Vidite, ovde smo imali na dnevnom redu Zakon o trgovini, imali smo Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ovaj Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Svi ovi problemi o kojima sam vam sada pričao, kada je Statut Vojvodine u pitanju, kulminirali su i ovim izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Mi smo vas na vreme upozoravali šta će se desiti, međutim, vi ste bili prinuđeni da sada na dnevni red stavite to. Jasno je, pre svega, da niste mogli da se izborite sa pokrajinskom administracijom i da niste mogli da utičete na pokrajinske poslanike da ispune svoju obavezu i da se do 1. aprila odluče koju će funkciju da zadrže. Mislim da na ovaj način ne treba pre svega da se bavi država.
Gospođo Dragutinović, ne vi lično, ali ova vlada ponaša kao da ne živi u Srbiji. Zamolio bih vas da siđete malo u narod, da vidite kako građani žive, a ne da samo po nalogu koji imate iz EU i Evropske komisije, usvajate zakone koji ali bukvalno ništa neće doneti našim građanima, već vi ispunjavate neke uslove ne bi li navodno bili bliži EU, a sve je jasnije, a budite sigurni da je i našim građanima jasnije, da od toga nema ništa. Naši građani žele samo da žive od svoga rada i ništa drugo.