Šest minuta i pet sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sve ovo što je napisano u izmenama i dopunama i u ovim obrazloženjima kojima ste odbijali amandmane nekako ne liči na praksu koju imamo kad vaši zakoni dolaze u skupštinsku proceduru, odnosno na raspravu. Ne znam ko je sve ovo pisao.
Pazite sad ovako, vi u ovom članu predviđate ne mogućnost, ovde definisanu, o odlaganju plaćanja poreskog duga po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti. Da ne čitam dalje. Znači, ovde nije data mogućnost, ovde ste vi ili neko koga vi ovlastite obavezani da to uradite.
Pazite u obrazloženju šta piše. Amandman se ne prihvata iz razloga što davanje ovlašćenja određenom licu da odlučuje po zahtevima za odlaganje plaćanje poreza nije obaveza ministra finansija. A čija je? Znači, u zakonu kažu da ste vi dužni da vi ovlastite, vi ili neko drugi, a ovde kaže da to nije vaše ovlašćenje.
Tako da suština cele priče, kad je ovaj amandman u pitanju, to smo pomenuli u načelnoj raspravi, jeste da na osnovu navike i prakse koja je danas u poreskoj politici u državi postoji, mi zaista imamo opravdanu sumnju da će ovde i kroz ovakve mogućnosti dolaziti do zloupotreba, naročito kod onih kojima vi poverite mogućnost da tako nešto urade.
Ovde smo i kroz ovaj i kroz sledeći amandman insistirali na poverenju vas, kao ministra, ne vas personalno, ministra, odnosno gradonačelnika. Sad će gradonačelnik, o tome ćete slušati malo kasnije, dati ovlašćenje nekom, a on u principu se stara na osnovu Zakona o izvršenju budžeta itd. Znači, mnogo je razloga, pominjali smo ih u načelnoj raspravi, za jednu dozu nepoverenja. Svašta se dešava.
Navešću vam primer koji sam jutros čuo. Na području Vojvodine poreskim obveznicima, ne na teritoriji cele autonomne pokrajine, u nekim gradovima i opštinama, to možete da proverite i treba da proverite, došla su rešenja o naplati poreza, došla su građanima rešenja sa pogrešnim tekućim računom. Oni koji su savesni i odgovorni, da ne bi plaćali kamate državi, izmirili su dug na vreme, a onda im je posle nekoliko dana stiglo novo rešenje sa drugim brojem i obaveštenjem da je tekući račun pogrešan, pa su građani dužni da plate porez, a država će onaj prvi prihod koji je ubrala po osnovu poreza da im vrati.
Moje je sad pitanje – da li su građani dužni to da urade, s jedne strane? Sa druge pitam - da li će njihov novac koji su dali i ustupili državi na korišćenje biti okamaćen, kao što bi im sledila kamata na eventualno kašnjenje poreskog prihoda? Hoće, ali sutra malo. Zna gospodin Novaković, isto kao i ja, to dobro. Neće.
Zato vam kažem, postoje zaista veliki problemi u funkcionisanju i poreske uprave i poreske administracije, tog poreskog postupka. Ne kažem da ne postoji namera da se to unapređuje i da se menja. Čini mi se da nekako zbog činjenice da država nema novca, da vam novac fali, da ne možete da pokrpite nerazumno stvorene rupe u budžetu, da se opredeljujete i odlučujete na neke mehanizme koji samo u perspektivi mogu mnogo više da vas koštaju nego što će vam suštinski doneti efekte.
Da ne govorim o tome šta se dešava na nivou lokalnih samouprava, a ovde takođe otvarate mogućnost da gradonačelnici ovlašćuju pojedina lica da donose tako diskreciono hoće li neko biti oslobođen, odnosno hoće li mu plaćanje poreza biti odloženo na određeno vreme ili neće.
Govorio sam i u načelnoj raspravi. Znači, imate primere gde su ljudi radili i funkcionisali u skladu sa zakonom, bili paušalci, kako se to zove, a onda su zbog kolizije jednog i drugog zakona i zbog nesavesnosti onih koji rade u poreskim upravama dovedeni u situaciju da plaćaju neke kazne za koje zaista nisu obavezni. Ne mogu da se izbore ni sa pravosudnim, ni sa državnim organima u ostvarivanju svojih prava.
S druge strane, imate ljude koji su otvoreno pljačkali državu, za koje da su pljačkali državu i uskraćivali joj PDV, a i običan laik i neko sa srednjom ekonomskom školom može to da ustanovi i utvrdi. Ne samo da država ima jedan materinski odnos prema njima, nego daje im hrabrost da tuže državu i da zbog navodno neke pretrpljene duhovne boli ili štete ostvare neku svoju naknadu i prihod. To morate da menjati, ali mislimo da zaista nije put kojim pokušavate i kroz ove izmene i dopune to da uradite.

Tri minuta i 45 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Vladan Jeremić podneo je ovaj amandman u cilju poboljšavanja rada svih lokalnih samouprava. Moram da krenem jednu genezu iz početka da bih vama, gospođo ministre, objasnio šta je jedinica lokalne samouprave.
U Zakonu o lokalnim izborima definisana je jedinica lokalne samouprave, definisana je administracija ili vrsta obaveza koju ima u nadležnosti grad. Grad ima obavezu, čak i ovim zakonom glavni grad, da bliže uređuje jedinice lokalne samouprave ili da bliže uređuje rad organizacionih jedinica u svom gradu.
Statutom grada Beograda donesena je odluka da se jedinice lokalne samouprave pretvaraju u skupštine gradskih opština. U gradu Beogradu ima 17 skupština gradskih opština i one nemaju status jedinice lokalne samouprave.
Ovaj zakon, ovaj predlog i ovaj član se odnose isključivo na gradonačelnike i na predsednika opštine jedinice lokalne samouprave. Dakle, automatski se slažemo svi s tim da se to ne odnosi na skupštinu gradskih opština u gradu Beogradu i da će grad Beograd i predsednici opština u skupštinama gradskih opština biti u nemogućnosti da sprovode ovaj član zakona.
Dakle, ako uzmemo u obzir i ovaj naš amandman, koji predlaže da nema mogućnosti da se daju ovlašćenja drugom licu, osim predsedniku opštine, pa makar on bio i predsednik opštine skupštine gradske opštine, nije važno koje od ovih 17 u gradu Beogradu, onda imamo jasnu sliku da ovlašćenje i odgovornost za posao odlaganja duga poreskih obveznika ne može imati niko, osim predsednika opštine.
Postoji jedna verzija u kojoj grad Beograd često profitira, a to je donošenje odluka na sednicama Skupštine grada, u kojoj gradonačelnik da jedan predlog, odluka se usvoji i ona se sprovodi po automatizmu po jedinicama skupština opština.
Tako je i nastao predlog da se obezbede prostorije za poreske uprave u svim lokalnim jedinicama ili u svim skupštinama opština, pa su skupštine opština bile u obavezi da na osnovu te odluke gradonačelnika obezbede prostoriju za poresko odeljenje u svojim objektima i tačnije u svom poslovnom prostotu.
Tako će doći i ovaj primer, da će se doneti odluka u Skupštini grada Beograda, po kojoj će ovlašćeno lice isključivo moći da bude možda načelnik finansija za grad Beograd ili načelnik finansija za jedinicu skupštine gradske opštine, ne jedinicu lokalne samouprave.
Onda će gradonačelnik ili predsednik opštine poštovati tu odluku u onoj meri koliko to ide u prilog pojedincu, a u onoj meri ukoliko to ne ide u prilog pojedincu, ako je to u prilog nekom stranačkom kolegi ili nekom ko je napravio poprilično veliki dug, onda će mogućnost odlaganja dati lično gradonačelnik ili predsednik opštine.
Tu pravimo selekciju - da li će biti nešto doneto kroz odluku i poštovano na najbolji način i da li će nešto biti doneto kroz odluku i poštovano na selektivan način? Dakle, ovima amandmanom mi predviđamo da ne bude selekcije, da predsednik opštine, da gradonačelnik budu striktno odgovorni za odlaganje duga bilo kog poreskog obveznika.
Ukoliko za to bude odgovorno nadležno zaposleno lice ili načelnik odeljenja koji će ostati u službi i lokalne samouprave, i skupštine jedinice i skupštine opštine jedinice lokalne samouprave, on neće imati odgovornost bilo koju drugu, sem povredu rada i zloupotrebu službenog položaja.
Kada predsednik opštine ili gradonačelnik napravi zloupotrebu službenog položaja, teško je utvrditi i kazniti tu odgovornost, a kada zaposleno lice kao načelnik odeljenja ili načelnik odeljenja na nivou grada napravi propust bilo koje vrste, onda odgovornost od tog gradonačelnika i predsednika opštine odmah sledi.
Dakle, da ne bi bili na udaru zaposleni ni u jedinicama lokalnih samouprava, ni u jedinicama skupština gradskih opština u gradu Beogradu, odgovornost mora snosi lično gradonačelnik i predsednik opštine, da ne bi bilo ono – ajde vi to ispeglajte, ne znam idite kod načelnika pa vidite, pa ako vam on to odobri, ako je dobro doručkovao biće kako treba, ako nije dobro doručkovao neće biti.
A onda će neko doći kod predsednika opštine i reći - načelnik nije dobro doručkovao, predsednik opštine će da preinači odluku načelnika i on će da ispadne sjajan i bajan, a načelnik odeljenja rogat i ovakav i onakav zato što nije hteo da izađe u susret poreskom obvezniku čiji je dug poprilično velik.
Moram da vam kažem i to da mnogo znači kada odete u elektrodistribuciju i odlože vam na rate da platite dug koji ste napravili. To mnogo znači, ali za to je lično odgovorno lice koje donosi odluku, piše izveštaj zbog čega je to odobrilo.
Dakle, ako budemo dali ulogu drugim licima da se bave ovim stvarima oko poreskih obveznika kojih i nema puno, ako uzmemo da su i jedinice lokalnih samouprava uzele da skupljaju pare samo od otkupa stanova, kredita i svega ostalog, poreza na promet, a da sva administracija i sve ostalo što se dešava, barem u gradu Beogradu, ide u budžet grada Beograda, a ne opštine, onda vam je jasno da je ovaj naš amandman potpuno u pravu.
Ono što u ovom obrazloženju stoji, predlaže se da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za odlučivanje po zahtevu za odlaganje plaćanja poreskog duga po osnovu izvornih prihoda, a ovde izvorne prihode ubira grad, ne jedinica skupštine gradske opštine, lokalne samouprave, a lokalna samouprava je grad Beograd, ne gradska opština, na koji način se daje doprinos fiskalnoj decentralizaciji.
Ako u gradu Beogradu, recimo, opština Savski venac je najveća matična kuća na Balkanu, ima tri porodilišta, ima krug bolnica u kojima se vade izvodi iz matične knjige preminulih i iz matične knjige rođenih, ako opština iz svog budžeta plaća ljude da rade te izvode i ljude da vode kompletnu evidenciju o tome ko je rođen u ove tri bolnice, a sav prihod od poreza i taksi na taj njihov rad ide skupštini grada, a ne ide opštini, onda to nije fiskalna decentralizacija.
Vi ste ovde naveli, u obrazloženju ovog amandmana, da je to poboljšanje fiskalne decentralizacije. Zemljište je oduzeto opštinama i opštine više nemaju pravo da rukovode ni zemljištem u gradu Beogradu. U gradu Beogradu je najgora moguća centralizacija napravljena, sve se svodi na gradonačelnika i na njegova ovlašćenja, njegove odluke.
Tako i ovo. Ako će gradonačelnik da ima ovlašćenja, onda neka ima i odgovornost, a ne gradonačelnik da ima ovlašćenja, a odgovornost da snose neka druga zaposlena lica u jedinicama lokalnih samouprava ili u skupštinama gradskih opština.
Dakle, gospođo ministre, mislim da sam pokušao da na najbolji mogući način objasnim koja je paralela, prvo, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, između skupština gradskih opština i jedinica lokalnih samouprava, što se navodi u ovom zakonu i, drugo, koje ovlašćenje može da zloupotrebi gradonačelnik ili predsednik opštine, a kakvu odgovornost može da ima.
To je primer da se fiskalna decentralizacija rešava ovim problemom više nego nelogično. Dao sam vam čak i navode koje možete slobodno proveriti i videćete da nijedna skupština gradske opštine u Beogradu nema svoje izvore prihoda, jer sve što zaradi odlazi u budžet grada, a budžet grada isključivo ima pravo da koristi gradonačelnik.

Iskorišćeno je osam minuta i pet sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? Narodna poslanica Nataša Jovanović ima reč.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, delimično ću da nastavim ovu priču koju su započeli o istom članu gospodin Dragan Stevanović i Milan Avramović, s tim što ću ipak da se vratim na period od početka ove godine i na vašu izjavu, gospođo ministar.
Dakle, to je bio januar 2010. godine, kada ste vi izjavili: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan, jer štiti najbogatije. Želja nam je da ga menjamo i u tom smislu sačinili smo inovativni zakon o porezu na imovinu".
To nije ovaj zakon. Da ste hteli da ga učiniti pravednijim, da se obračunate sa tajkunima i sa onima koji zloupotrebljavaju i time čine veliku štetu fiskalnoj politici ove zemlje, vi biste krenuli od progresivne stope oporezivanja kada je u pitanju porez na imovinu.
Ne samo zbog toga što je ovih dana aktuelan obračun u kompaniji "Delta holding" između gospođe Forcan i Miroslava Miškovića, već i zbog naših dugogodišnjih upozorenja, srpskih radikala, da je Miroslav Mišković, uz Milana Beka, Đunića i ostale tajkune u Srbiji, taj koji je privilegovan i koji direktno krši i zakon, i Ustav i zloupotrebljava državnu imovinu i imovinu preduzeća koja su dovedena na ivicu propadanja ili su u stečaju.
Pa smo tako i pre nekoliko dana na jednoj televiziji mogli da vidimo vrlo detaljan prilog o tome da, recimo, u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i gospodin Mišković, i Beko, gospodin Đunić i ostali koriste poslovni prostor "Srbijateksa" i drugih preduzeća koja su upropašćena, a radnici ostali na ulici, Robnih kuća "Beograd", o tome smo već govorili, kako je došlo do te privatizacije.
Taj poslovni prostor oni iznajmljuju za svega 10 evra po kvadratnom metru u samom centru centra grada Beograd, a da u svojim tržnim centrima, koje su po privilegovanom statusu izgradili, kao što je "Delta siti", pa i Poslovni centar "Ušće" gospodina Petra Matića, taj isti prostor košta za najmanje lokale od 55 do 70 evra.
Recite, molim vas, gde je onda tu pravičnost. Kao ministar finansija verujem, gospođo Dragutinović, i svi mi srpski radikali verujemo da ste vi možda kao Diana Dragutinović imali nameru da to uradite, ali vam tajkuni ne dozvoljavaju. Jednostavno, vi ne smete da uđete u proces promene poreskog zakona, naročito kada je u pitanju porez na imovinu i takva poreska stopa koja bi se izvršila i gradirala na osnovu imovine tih poreskih obveznika, a za to imate i te kako uporište u Ustavu, koji se krši, a krši i se i Zakon o lokalnoj samoupravi ovim članom 13. Zbog toga je gospodin Jeremić podneo predlog za izmenu.
Podsetiću vas kako glasi član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde vi možete tačno, što bi naš narod rekao, da rebnete onako kako to zaslužuju i Mišković, i Beko, i Đunić i svi tajkuni i mafijaši koji ne plaćaju penzijsko i socijalno zaposlenima, jer i sami znate da ti njihovi radnici, prodavci u tim radnjama, u ekskluzivnim buticima primaju od 15.000 do 20.000 dinara. Pa i vi kada se pojavite tamo, i svako od nas, to su prve reči koje nam ti zaposleni kažu.
Član 91. stav 2. kaže – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Da li su to ekonomski moćnici i monopolisti ove zemlje? Jesu. Da li oni raspolažu ogromnim kapitalom i ogromnim prometom? Raspolažu.
Kako je onda moguće da vi ne smete njima na osnovu njihove ekonomske moći da naplatite porez i da je porez na imovinu koji je 2,5% na godišnjem nivou isti za Miroslava Miškovića, na imovinu kojom on raspolaže za ceo Delta siti, kao i za nekog penzionera u Kragujevcu koji ne živi čak ni u centru grada, a ista je jednoobrazna stopa poreza, nego u nekom prigradskom naselju, gde nemaju još ni vodovod, ni kanalizaciju itd?
Prema tome, ne samo da je nepravičan, nego ovaj zakon, a naročito ovakvi članovi i član 13. koji govori o ovlašćenjima koje može ministar, a to je protivustavno i protiv Zakona o ministarstvima, da prenese na drugo lice, kao i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, i zbog toga je ova intervencija gospodina Jeremića.
Ne može po Zakonu o lokalnoj samoupravi da odlaganje izvršenja poreza, odnosno rešenje kojim se to daje kao mogućnost običnom nekom lokalnom tajkunu, sa kojim je on u nekom dilu, dogovoru itd. ili je finansijer te njegove političke stranke, da prenese na drugo lice. Ne može ni na zamenika gradonačelnika, ni na načelnika uprave za budžet i finansije, recimo grada Kragujevca. To je jednostavno nemoguće po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a vi im sada dajete tu mogućnost.
I da ste naveli koja su to lica, to je bila malo pre neformalna opaska kolege Mome Markovića, koji sedi ispred mene, da ste vi čak i nabrojali i rekli koja su to lica, a vi to čak niste ni uradili. Da li je to pomoćno lice koje radi u jedinici lokalne samouprave? Da li je to neko ko radi u sektoru za kulturu ili bilo gde? Da ste čak i rekli - zamenik gradonačelnika i načelnik uprave, to jednostavno nije moguće.
Po Zakonu lokalnoj samoupravi, gospođo Dragutinović, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik je direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Budžetski prihodi, porez na imovinu je direktni prihod, i to u celosti od pre dve ili tri godine, jedinica lokalne samouprave i kada odlučuje kako će taj novac da se troši iz budžeta, on je za to odgovoran.
Ovako skida sa sebe odgovornost i naravno krši zakon i, što je najgore od svega, vrlo je nejasan u osnovi ovaj član 73. osnovnog zakona, odnosno član 13. izmene i dopune koje se menja. Znate, široko se shvata i vrlo fakultativno u kojim to situacijama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik može da izvrši odlaganje izvršenja poreskog rešenja, odnosno plaćanja poreza.
Ovo svoje izlaganje ću da završim s jednim pitanjem vama, pa se nadam da ćete na kraju ove rasprave da na njega odgovoriti, ali s tim što moram da vam kažem da sam odgovor na to pitanje u zvaničnoj formi dobili od tadašnjeg potpredsednika DOS-ovske vlade davne 2002. godine Vuka Obradovića, na moje pitanje Vladi Republike Srbije.
Hoćete li, molim vas, da mi objasnite po kom zakonu se obračunava zatezna kamata na neplaćeni porez u državi od 0,02% dnevno, što je mnogo veće od eskontne stope NBS ili rasta troškova života na malo na kraju godine? Kada se to kumulativno obračunava na, recimo, neplaćeni porez od 100 dinara, to je daleko više od 24 i 25%, koliko otprilike iznosi, ako ne grešim, da li je tako gospodine Buha, ta eskontna stopa NBS ili se menja, a možda je čak i manja.
U svakom slučaju, to je direktna pljačka građana, jer po Zakonu o obligaciji, po onom starom zakonu iz SRJ to nije moguće i to su najveće primedbe građana, jer kada dođe neki penzioner, nezaposleni, neki mladi bračni par, ljudi koji moraju da plate istu stopu poreza kao i Miroslav Mišković i ostali tajkuni, kada dođu u poresku upravu jedinica lokalne samouprave i žali se na rešenje o porezu na imovinu, njemu neće predsednik opštine da da mogućnost odlaganja plaćanja poreza, već će da mu se zaračunava ta kamata, za koju odgovornom tvrdim da je protivustavna i protivzakonita jer nijedan zakon ne poznaje tu stopu od 0,02% dnevno.
Jednostavno ovih dana je sve moguće. Ako se daju takvi predlozi kao što stižu od ovog Šojića, Nikolića, ovog nesrećnika pre nekoliko dana ili već juče, da Boris Tadić kao predsednik Republike danas posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju ne znamo kakva će biti, sačekaćemo danas, treba da okuplja predstavnike parlamentarnih stranaka, što nije nikako ustavno ovlašćenje predsednika Republike, jer o tim stvarima i o spoljnoj politici zemlje se govori isključivo u parlamentu i nju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Onda je tako normalno i vama da kažete – predsednik opštine i gradonačelnik može na neko tamo treće lice, ko zna koga, sekretaricu, što kaže gospodin Buha, da prenese ovlašćenje da se odlaže izvršenje poreza.
Ono što nigde nije normalno u demokratski uređenim državama i u državi u kojoj se poštuje Ustav, ovde očigledno jeste, ali smatram da vi ipak imate odgovornost kao ekonomista i kao žena koja nije valjda tek tako prihvatila neku ulogu marionete u Vladi Republike Srbije i da ćete pokušati da ispunite ovo obećanje dato s početka godine, da se poreski sistem u Srbiji menja, da on bude pravičan za sve građane i da krenete u obračun sa tajkunima u ovoj zemlji. Ako to ne budete uradili građani će vas kazniti na sledećim izborima.

Iskorišćeno je 10 minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milorad Buha.

Ovim amandmanom SRS predlaže da se jedan poseban vid stečaja koji se zove reorganizacija, a to je poseban oblik stečaja u kome privredni subjekti iz kome ulaze u život, a izlazeći iz kome i stvarajući preduslove za novi život tom privrednom subjektu treba puno vazduha, puno energije da živi, pa između ostalog obaveza je državnih organa da pomognu takvom subjektu.
S obzirom da mi znamo da u praksi godišnje iz stečaja kroz reorganizaciju izađe nekoliko desetina, čini mi se da je u 2009. godini 30 i nešto, prošle godine 38 reorganizacija smo imali, znači, radi se o malom broju reorganizacija ovog vida izlaska iz stečaja i zadatak republičkih organa bio bi da pomognu, posebno Republike Srbije, da mu se kroz odlaganje poreskih obaveza omogući da istrpi sav taj teret koji ima u tržišnim uslovima privređivanja, pa smo pomerili taj rok odlaganja sa 60 na 120 dana.
Nažalost, niste udovoljili ovom našem amandmanu. Nijedan amandman nije prihvaćen. Mi smo navikli na to, ali pokušavamo ne samo kroz normativno-pravnu dogradnju određenih rešenja, nego i kroz ekonomsko-finansijske pozicije da pomognemo privrednim subjektima jer žive u vrlo otežanim uslovima.
Ono što je bitno naglasiti, to je da aktuelna Vlada koja je došla nešto pre dve godine, obećala je, a gospođo Dragutinović vi ste bili jedan od ministara u toj Vladi, i sada ste, sveobuhvatnu poresku reformu. Dve godine su prošle, a mi nismo dobili nijedan reformski zakon iz ove oblasti. Obećali ste izmenu sistema oporezivanja i prelazak na progresivno oporezivanje. Obećavali ste smanjenje izdvajanja za zaposlene. Obećavali ste određene korekcije u PDV itd.
To su samo gola obećanja, mi objektivno do sada ništa u ovom domu nismo razmotrili iz te oblasti. To je tragično jer imamo ogromne probleme u oblasti privrede. Naša privreda je prezadužena.
Spominjao sam ovde prošli put i ponovo ću još jednom apelovati na vaše ministarstvo i Vladu da izvrši korekciju u oblasti PDV-a, posebno kod onih privrednih subjekata koji uvoze, koji moraju prilikom uvoza repromaterijala plaćati carinu, plaćati PDV na onaj deo vrednosti koji se utvrdi od strane poreskog organa.
Pored toga, prilikom proizvodnje, prilikom realizacije naplate određenih svojih prodatih proizvoda, samim fakturisanjem robe ili usluge privredni subjekt plaća PDV. Znači, imali smo jednu naplatu, drugi put ponovo država uzima PDV.
Pored toga, privredni subjekt uvek mora da izmire svi materijalni i nematerijalni troškovi, sve obaveze koje proizilaze iz drugih zakonskih propisa i tu dolazi do raskoraka. Taj raskorak je problematičan sa aspekta poslovanja privrednog subjekta zato što on mora to premostiti kroz određena zaduživanja.
Zaduživanja kod poslovnih banaka su ogromna. Kamate su ogromne i to stvara kod privrednog subjekta nemogućnost da on normalno posluje i da ostvari dobitak. To je anomalija od uvođenja PDV-a.
Privredni subjekti, privredna komora, svi vam se obraćaju. Vi ste državu zaštitili. Privredni subjekt ima da plati, ako ne plati, onda su vrlo stroge kazne – od 800.000 dinara pa naviše, i za odgovornu osobu u tome privrednom subjektu ili privredniku.
Država je zaštićena. Država dobija svoj prihod. Kako će biti to na tržišnoj utakmici, na koji način će se snaći privredni subjekt? On je ostavljen sam da se bori sa svim alama ovoga sveta. Otvorili smo tržište, smanjili smo carine, izgradili ovakav zakonski sistem u kome te jednostavno država oguli ukoliko ne platiš sve ono što je ona propisala zakonskim propisima i onda danas imamo oko 60.000 blokiranih preduzeća. Samo ove godine je u stečaj otišlo 8.000 itd. Radi se o stvarno tako teškoj poziciji naše privrede da se iz nesvesti morate osvestiti, jer ovo privreda ne može više da trpi.
Iduću godinu ćemo dočekati sa daleko većom nezaposlenošću, daleko većim brojem privrednih subjekata koji će biti u blokadi i imaćemo blokadu celokupnog poreskog sistema. Zašto? Zato što privredni subjekti koji su blokirani ne mogu izmirivati svoje obaveze.
Sada ću vam izneti neke podatke, a vi to jako dobro znate. Poreska uprava je blokirala, ovoga trenutka ima oko 58.000 ne samo privrednih nego i drugih subjekata, ukupna zbirna stopa svih blokiranih obaveza tih subjekata je bila krajem godine oko 250 ili 260 milijarde. Do danas je to preko 300 milijardi. To je blokirano.
Kako da država aktivira tih 300 milijardi? Nikako. Ko razmišlja o tome – hajde da vidimo da im odložimo određeno davanje, da ih ponovo oživimo, da ih reorganizujemo, da im omogućimo da žive, rade, privređuju i isplaćuju zarade, poreze i doprinose i da pomognemo državi?
Imate apele Privredne komore, i regionalnih privrednih komora, i Republičke privredne komore, i Unije poslodavaca i sindikata itd, a vi o tome ćutite. Ne možete više ćutati. Privreda to ne dozvoljava. Privreda više ne može to da trpi.
Ministarstvo ne može da iz svega ovoga izađe i da kaže mi gledamo sebe, a vi ostali – snađite se. To ne može tako. Gledajte, ceo svet je izašao sa određenim programima mera. U Americi su uložili u banke, u Engleskoj su uložili itd. Ulaže se u privredu. Kupuju se akcije, ono što je bilo nezamislivo pre 20 i 30 godina. Danas celokupan sistem je promenjen. Promenimo i mi jednom razmišljanje o našoj privredi, o uslovima privređivanja, o problemima koje ima ta privreda jer ćemo izgubiti.
Predsednik Republike je pre mesec dana rekao na jednom sastanku da imamo mnogo neprimereno bogatih. To treba da bude alarm za Vladu, za Ministarstvo finansija i za Poresku upravu. Međutim, vi predsednika ne slušate.
Ako je on konstatovao to što je izgovorio, verovatno je istina. Ako nije istina, onda treba da izađete i da kažete – ne, naši podaci, dokumenti i činjenice govore da nemamo nepristojno bogatih, svi su pristojno bogati odnosno svi su svoj kapital stekli na zakonit način i nisu to situacije u kojima treba preduzimati zakonske mere.
Međutim, ako smem da tumačim, a tako je i celokupna javnost protumačila, da je više dogorelo i predsedniku Republike i on je morao izgovoriti tu rečenicu, to treba da zapali sve državne službe i da kažu sada nešto moramo preduzeti.
Prvi ko treba da stupi u akciju je Ministarstvo finansija, Poreska uprava i celokupna inspekcijska struktura države. Šta ste vi sada tu napravili? Ništa. Kao i kod mnogih drugih izjava viših državnih činovnika, nižih državnih činovnika itd. Ali, ne možete gurati dugo ovaj sistem. To jednostavno pada. To se ruši. Zaduživanje na ovaj način, kao što se sad čini, nema izlaza.
Nadalje, svi se borite za pomoć izvozu itd. Sad ću vam pročitati izvozne rezultate za 2009. godinu, gde se mi to nalazimo. Srbija je u toku 2009. godine na izvozu robe u vrednosti od devet milijardi dolara, gledajte, naš komšija, Bugarska 16 milijardi, Hrvatska 37 milijardi, Slovačka 45 milijardi, Češka 106 milijardi itd. Sada da vidimo gde se nalazimo po izvozu po glavi stanovnika: Srbija 1.100 dolara, Makedonija 1.500, čak i Makedonija, Bugarska 2.100, Hrvatska 8.300 itd., do Slovenije 11.500.
Gledajte, pukim političkim ne pragmatskim rečnikom govoreći, zalažemo se za, zalažemo se itd. Iza svega toga mora stajati aktivnost države da obezbedi sredstva, finansije i preduslove administrativne, neadministrativne i sve druge preduslove za pomoć izvoznoj privredi. Takvih aktivnosti nema. Postoji jedna asocijacija, jedna agencija koja pomaže izvoznike, ali su sredstva te agencije tako mala da od nje nećemo imati koristi.
Gospođo Dragutinović, zadatak vašeg ministarstva je sveobuhvatna poreska reforma što pre, progresivno oporezivanje, morate smanjiti poreze i doprinose na zarade, PDV ne smete dirati, jer je to atak na postojeće uslove privređivanja privrede i to će biti atak na džep svakog građanina Republike Srbije.
Niti građani imaju mogućnosti da plaćaju više nego što plaćaju danas, niti privreda može istrpeti taj teret, jer će morati ugraditi u svoj proizvod dva, tri ili pet posto koliko ćete povećati PDV. Doći će do kolapsa. Upozoravali smo i ranije i sad upozoravamo, a na vama je da radite ono što treba da radite.

Iskorišćeno je ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika i minut i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

U sklopu ovog što je predložio gospodin Buha, mi takođe u SRS imamo predlog da pogledate analizu gospodina prof. Raičevića, koji je ekspert za javne finansije sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, od 30. 5. 2010. godine, i on upravo insistira na smanjivanju PDV-a, posebno na osnovne prehrambene i komunalne potrebe. Takođe, smatra da se preteralo sa akcizama i pre svega, njegov fokus i fokus u ovoj analizi je konstruktivna dividenda vlasnika kapitala.
Zbog građana Srbije ćemo reći da je to upravo pojava da ljudi o kojima su moji prethodnici govorili žive u kućama koji su vlasništvo firme, voze kola koja su vlasništvo firme, plaćaju karticom firme i gospodin prof. Raičević upravo kaže da bi država, tačnije Ministarstvo finansija moralo da učini udar na konstruktivnu dividendu ili na pojavu kad se lični troškovi prikazuju kao troškovi firme.
Da nema te anomalije ili jedne vrste prevare, da tako upotrebom malo slobodniji izraz, ne bi se desilo da u Srbiji prvi po veličini mesečnih prihoda je izvesni kontrolor leta sa Voždovca, a ne gospodin Mišković, o kome je prethodno bilo reči.
Takođe, postoji još jedan veoma aktuelan primer, mada za njega još više treba i političke i druge hrabrosti, da se ugledate na primer Mađarske i na primer mađarske Vlade, koja je pre nekoliko dana prekinula pregovore sa MMF-om, zato što ona smatra da su dovoljno oporezivani građani, da su dovoljno oporezivana mađarska preduzeća i da je sada na redu upravo finansijski strani sektor tj. banke u Mađarskoj. Razmislite i o toj mogućnosti.