Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, evo sada jedan primer situacije o kojoj sam govorio u svom prethodnom izlaganju. Amandman se ne prihvata zato što se vrši usaglašavanje minimalnih iznosa novčanih kazni za poreske prekršaje pravnih lica i preduzetnike sa Zakonom o prekršajima. Znači, primenjujete druga zakonska rešenja samo onda kada to vama odgovara.
U obrazloženju na član 27. pozivate se da rokovi zastarelosti koji se primenjuju u Zakonu za prekršaje ne važe za Zakon za prekršaje koji su u Zakonu o poreskom postupku i za poresku administraciju.
Slažem se, postoji jedna odredba u Zakonu o prekršajima da poreski propisi i prekršajna dela mogu biti regulisana drugim zakonom. Sada postavljamo pitanje zašto jednom ne zaokružimo naš pravni sistem u jednu pravnu celinu.
Ono što najviše bode oči nisu samo visoke kazne, nego jedan izuzetno pogrešan odnos države prema privrednim subjektima, pogotovo kada su u pitanju pravna lica i preduzetnici. Raspon kazni između pravnih lica i preduzetnika je veliki.
Postavio sam pitanje, još nisam dobio odgovor, neka mi neko kaže u čemu je razlika, osim u statusu, znači, osim onoga što piše u registraciji između jednog preduzetnika i pravnog lica po pitanju njegove odgovornosti za poreski prekršaj? Nema je. Potpuno su isti.
Često i preduzetnik finansijski mnogo bolje stoji nego mala i srednja preduzeća. Zašto onda određivati samo za pravna lica, bez obzira da li su mala, srednja ili velika, ogromne kazne? Vi bi, kao ministar finansija trebalo već jednom da to, barem u ovom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao ministar u Vladi pokrenete i razdvojite kaznenu politiku između malih preduzeća, srednjih i velikih preduzeća i preduzetnika.
Tako možemo da kažemo da su pravila za sve ista. Jer, naravno, i težina dela koje učini veliko preduzeće, odnosno veliko pravno lice sigurno je mnogostruko veća nego što to može da uradi jedan preduzetnik ili malo pravno lice, ali plaćaju istu kaznu.
Sasvim je dovoljna različitost u plaćanju kazne zato što preduzetnik plaća samo jednu kaznu, a pravno lice plaća kaznu i odgovorno lice u pravnom licu. Tu treba da se stane. To je jedino što treba da razdvaja malo pravno lice i preduzetnika.
Sve ovo ostalo je da ćemo najveći broj preduzeća na teritoriji Republike, a mala pravna lica su najveći broj preduzeća, drakonski da kažnjavamo, često da ih sa visokim kaznama dovodimo u situaciju da prestanu da obavljaju svoju delatnost.
Neka mi neko kaže koliko ovde ljudi zna kako izgleda zaraditi na tržištu danas 100 hiljada dinara, da nije na državnoj plati? Neka mi to neko kaže. Neka mi kaže koliko će morati da radi da zaradi 100 hiljada dinara, kolika je minimalna kazna? A to malo pravno lice ili malo preduzeće najčešće ima dva ili tri zaposlena i ceo platni fond za jedan mesec mu iznosi 100 hiljada dinara. Sve zbog toga što moramo nešto da usklađujemo sa Zakonom o prekršajima.
Čini mi se da, ako hoćemo stvarno da se u državi nešto uradi nabolje, da država ima siguran i stabilan izvor prihoda kroz davanja poreskih obveznika, na prvom mestu moramo da zaštitimo poreske obveznike od ovakvih kazni.
Zamislite samo da neko prijavi porez, da treba da ga plati 10.000 dinara i nema novca na svom tekućem računu da tu poresku obavezu izvrši, platiće kaznu 100.000 dinara. Toliko o tome. Tako to izgleda kada se jedna ovako osetljiva materija vodi iz kancelarija, a ne sa terena, da se vidi prava jedna muka svih onih koji učestvuju u privredi i da se sazna za sve njihove probleme.
Kada bi Vlada imala malo više sluha za sve to, siguran sam da bi naša zakonska rešenja bila mnogo bolja, a da bi finansijska situacija u državi bila stabilnija.

Tri minuta i 25 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, slušamo te probleme koje imamo, a vezani su za izmene i dopune ovog zakona. Mislim da niko nije izneo neke veoma važne stvari, a tiču se baš tih poreskih uprava i upoznao nas, pre svega građane, sa stanjem u poreskoj upravi, kako u pogledu organizacije i funkcionisanja, nekompetentnosti koja se graniči sa nedobronamernošću.
Ovaj proces traje godinama unazad, počeo je 2004. godine intenzivno. Kada su sistematski i na razne načine oterani iz poreske uprave ili su sami otišli sposobni i stručni kadrovi, to moramo priznati, a došli su kadrovi koji nemaju porezničko iskustvo. Rezultat svega toga je da trenutno poreska uprava nije u stanju da odgovori izazovima teške ekonomske krize, a posledice su u suštini loša naplata i zahvat poreskih oblika.
Posle te permanentne ''kadrovske obnove'', da bi se sve uradilo lako usledile su takođe ''reformske mere'', kao na primer, formiranje centra za velike poreske obveznike u Beogradu, CVPO, gde su sklonjeni na jedno mesto najveći poreski obveznici, za šta nije bilo nijednog razloga, ni potrebe, jer se tobože lakše kontroliše naplata. Čemu to, ako svi radimo po istom zakonu i po jedinstvenim procedurama? Nameće se samo pitanje. U stvari, to je centar za zaštitu najvećih krupnih kapitalista, jer oni ne trpe kontrolu i nedodirljivi su, a verovatno je to bio i njihov zahtev prilikom privatizacije istih.
Postoje indicije da se oni uopšte ne kontrolišu ili retko, a to je posebno interesantno kada govorimo o njihovoj ostvarenoj dobiti. Novi sistem oporezivanja, uvođenje PDV-a je u startu podelio sve filijale na PDV i na ne-PDV u pogledu administriranja kontrole i naplate i time bez razloga otežao komunikaciju s poreskim obveznicima, uz lakšu kontrolu i naplatu. Čemu sve to kada su svi naši inspektori, oni koji su zatečeni tada, promenom zakona, znači inspektori terenske kontrole poreske uprave obučeni za ove poslove i rade po istom zakonu?
Zatim, prenos nadležnosti, tj. formiranje lokalne poreske administracije je greška. Navešću vam primer iz opštine iz koje dolazim, gde je u vreme pre donošenja ovog zakona naplata poreza, to sam i pričao u više navrata u Skupštini, u opštini bila blizu 75%, a prosek Vojvodine je bio nepunih 35%. Znači, postojala je jedna stručna i osposobljena uprava koja je vrlo dobro radila taj posao kao republički organ.
Sada imamo velikih problema, jer su te izmene rađene na brzinu i došli su neki ljudi koji nisu vični tom poslu.
Znači, prenos tih nadležnosti je, u stvari, slabljenje funkcija poreske uprave, jer umesto da se poreska uprava sama i bolje organizuje da utvrđuje i naplaćuje lokalne javne prihode, ona ih prenosi opštinama i tako, umesto decentralizacije prihoda, imamo decentralizaciju poslova, kvazilokalne poreske uprave, zbunjujemo građane, otežavamo sebi rad i kontrolu, buduće elektronsko povezivanje bez podataka i razni programi, Lira itd, mnoge opštine su zbunjene, a pre svega građani Srbije, jer im sada ništa nije jasno.
Formiranjem nove mreže sudova u Srbiji, mislimo da su bez potrebe poreske uprave izmeštene i izmešteni poresko-prekršajni poslovi. Da li su prekršajni sudovi osposobljeni i spremni da vode takve postupke, kada smo već imali nešto što je uhodano?
Sektor za razvoj i računarsku podršku je bez stručnih ljudi i ne funkcioniše na pravi način koji im proizvodi krivične problem u radu poreske uprave. Naime, sve je počelo uvođenjem programa DIS 2003, softverske podrške za evidentiranje baze podataka poreske uprave, uz paralelno funkcionisanje Pupinovog programa, a koji nisu završeni zbog odluka stručnih ljudi.
Rezultat svega toga je kašnjenje poreskih završnih računa, netačna stanja na analitičkim karticama, neblagovremeni razrezi poreskih obaveza, bespotrebna centralizacija, uvođenje nekih poreskih obaveza, kao što su porez na poljoprivredu i doprinosi zemljoradnika itd.
Pored toga, prisutna je loša strategija rada i planiranja u oblasti kontrole poreskih obveznika, koja je stručno neosposobljena i malobrojna, što za rezultat ima relativno retke kontrole, ponavljam, retke kontrole poreskih obveznika, koji sigurno mogu da iz toga izvlače modele svog ponašanja koji vode poreskim utajama.
Umesto toga akcenat treba staviti na redovne, tj. češće kontrole raznim metodama koje su opšte poznate a koje mi preskačemo i izbegavamo. U domenu naplate istih, umesto da se iscrpljujemo jureći naplatu starih dugova koje bi uzgred rečeno trebalo rešiti nekim zakonskim odredbama, sve snage treba angažovati u naplati tekućih dugova za budžetsku godinu, a mi to ne radimo.
Izmenama zakona, tj. delokruga rada Agencije za privredne registre mogli smo onemogućiti izbegavanje plaćanja obaveza onim obveznicima tj, osnivačima i s njima povezanim licima koja konstantnim otvaranjem novih radnji i preduzeća nastavljaju da rade kao i uvođenjem novog depozita, ili zalaganjem imovine za namirenje eventualnog poreskog duga.
Svi ovde prisutni, a i mnogi koji se ne bave ovim poslom znaju da su to poznate metode kako se izbegavaju naplate poreza, otvaranjem drugih preduzeća itd, ali to nekom odgovara i to je vrlo lako sprečiti samo ako se hoće, ako ima dobre volje.
Puno toga bi se još moglo reći, ne znam koliko imam vremena, još će se neko verovatno javiti. Sve ovo treba preispitati na kraju i promeniti i to bi bila prava reforma poreske uprave i daleko bolje punjenje budžeta na svim nivoima.

Sedam minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Upravo ovo što je rekao kolega Škrbić nastaviću, a to je da problemi u poreskoj upravi su akutni, oni se odnose i na motivisanje radnika, jer su zarade tih radnika vrlo male.
Srednja stručna sprema dvadesetak hiljada, visoka stručna sprema oko trideset, viša oko trideset i pet itd. Zbog toga smo izgubili visoku, kvalitetnu i stručnu radnu snagu koja je otišla u neke druge institucije, ostali oni koji su morali ostati, koji nemaju motiv da rade, nemaju motiv da izlaze i da rade one poslove za koje imaju rešenje i zbog kojih dobijaju zarade ovakve kakve jesu.
Poreska uprava u svom izveštaju za 2009. godinu kaže da je neposrednom kontrolom utvrđeno da na crnom tržištu ima jako mnogo robe, ima jako mnogo usluga i poreska utaja koju su oni utvrdili neposrednom kontrolom se kreće nešto preko 42 milijarde dinara. Ako uzmemo ovu cifru i uporedimo sa podacima o naplati po prekršajnim kaznama koje su izrečene, onda vidimo da je samo delić od toga što je utvrđeno poreskom utajom na kraju i naplaćeno.
Znamo da je naš poreski sistem složen, znamo da je naš poreski sistem birokratiziran, mnogo je administriranja, mnogo je nemogućnosti da inspektori na licu mjesta utvrde prekršaj i da ga kao takvog evidentiraju u zapisniku, i da se to onda kasnije u sudskom postupku i naplati, i što se tiče robe koja se zatekla nezakonito na mestima gde to nije dozvoljeno, i sistema novčanih kazni koje su do sada bile jako male.
Ovo jesu novčane kazne koje su znatno veće, mislim da ovog trenutka neće se moći naplatiti ovo. Mislim da ćemo dobiti na crnom tržištu daleko više roba i usluga nego što je trenutno.
Ono što aktuelna vlast ne želi da vidi, ono što sakriva, ono što je evidentno, to je da je crno tržište iz godine u godinu sve veće. Učešće u bruto društvenom proizvodu je od 2008. godine, kada je bilo negde 12%, danas poraslo na oko 30%. Desetak milijardi se očekuje roba i usluga, proizvoda na crnom tržištu, što predstavlja 30% bruto društvenog proizvoda i to je alarmantno stanje, ako to uporedimo sa EU, gde je 5 do 6% roba i usluga na crnim tržištima. Za visoko razvijene zemlje ovaj postotak od 5 do 6% je alarmantan, za nas 30% nije alarmantno.
Moguće da je ovaj zakon usledio baš zbog toga da se obračunamo sa tim ljudima koji se bave ovim, ali sigurno ti ljudi nemaju sredstava da plate ove novčane iznose i sigurno neće država imati velike koristi od toga.
Prema podacima poreske uprave u 2009. godini podneto je 15.144 prekršajne prijave i 1.992 krivične prijave za počinioce prekršaja iz raznih oblasti od strane poreske inspekcije.
Sreća bi bila da ovaj poreski postupak završi što pre, da se to naplati, da to uđe u kasu i da na taj način poboljšamo dostatnost nedostajućih poreza i doprinosa u budžetu, da smanjimo ovaj deficit koji imamo u budžetu.
Ako stoji činjenica da mi na crnom tržištu imamo roba i usluga u vrednosti 30% BDP, ako bi po nekoj prosečnoj stopi, ne ni po 18, ni po 8%, nego po 13% to umnožili, tačno pokrivamo deficit budžeta.
Evo, gospođo Dragutinović, vi kao ministar finansija, kao i dobar teoretičar i dobar praktičar, imate mogućnost da kroz korekcije, sveobuhvatnu poresku reformu, da kroz smanjenje, kroz stvaranje uslova da te ljude koji danas trguju na crnom tržištu uvedete u fabričku halu da rade, da ih uvedemo u normalne trgovinske tokove i da normalno plaćaju svoje poreze i doprinose.
Mora da vas zabrine ovaj podatak da mi na crnom tržištu imamo toliko roba koje su bez poreza. Nažalost, ima tu jako mnogo roba prehrambenog karaktera, gde su zdravstveni i higijenski uslovi vrlo strogi i te robe se prodaju po raznim pijacama, po raznim trgovima, ulicama itd. To se sakriva. To je razlog da se zabrinete. Te proizvode koriste naša deca, stari i nemoćni i često dolazi do raznih negativnih pojava. To je sve rezultat nepreduzimanja mera.
Ono što je stav SRS, ova vlada ako želi da kaže da je socijalno odgovorna vlada, onda mora uravnotežiti obaveze, jer ne može u našem sistemu gde su…

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Na član 41. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Edip Šerifov.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovana ministarka, trudiću se da budem kratak. Ovaj amandman je jako jednostavan, a ima višestruki značaj i za Republiku Srbiju i lokalne samouprave, pogotovo grad Beograd koji jeste najveća lokalna samouprava u Republici Srbiji.
Reč je jednostavno o saniranju duga koji poreski obveznici imaju prema budžetu Republike Srbije, kao i najsvrsishodnijem načinu da se u ovoj godini taj dug eliminiše i da se preko 300 hiljada poreskih obveznika koji duguju nešto Republici Srbiji uvedu u normalan sistem.
Prema evidenciji koju grad Beograd i poreska uprava grada Beograda ima, oko 300 hiljada poreskih obveznika je u prethodne tri godine došlo do toga da duguje preko 23 milijarde dinara budžetu Republike Srbije. Od toga je glavni dug negde oko 14 milijardi dinara, a kamata je već dostigla devet milijardi dinara.
Ono što je struktura duga, jako je bitno da oko 200 hiljada ljudi duguje porez na imovinu fizičkih i pravnih lica. Takođe, postoji dug za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse koju naplaćuje grad Beograd. Ono što je zabrinjavajuće, od celog duga koji iznosi oko 24 milijarde dinara, struktura duga je takva da 55% ovog duga čini glavnica, a 45% su kamate koje su u prethodnom periodu narasle.
Imajući u vidu ovu tešku situaciju u kojoj se nalazi zemlja pogođena svetskom ekonomskom krizom, grad Beograd i lokalna samouprava naša misli da većina ovih ljudi nije u mogućnosti da ovaj dug izmiri u celosti zbog toga što je kamata u nekim slučajevima čak i prerasla ovu glavnicu.
Mi ovim amandmanom od poštovane ministarke Dragutinović i Vlade Republike Srbije tražimo da ona jedinicama lokalne samouprave omogući da se ovim zakonom stvori pravni osnov da jedinice lokalne samouprave mogu da otpisuju kamatu koju su ovi ljudi u prethodne tri godine napravili na ovaj osnovni dug. Time će se stvoriti pravni osnov da se u ovoj godini izmiri glavnica tog dugovanja, čime bi se stekli uslovi da ovih 300 hiljada poreskih obveznika urednije izmiruje tekuće obaveze.
Šta je poenta cele priče? Ako se kamata bude otpisala, mi smatramo da će skoro 90% ovih dužnika, a napomenuo sam da ih ima oko 300.000, izmiriti obaveze koje ima prema budžetu Republike Srbije i da će time u kasu Republike Srbije da se slije između 10 i 13 milijardi dinara, što je, imajte na umu krizu i sve ostalo, oko 130 miliona evra, a da će tih 250 do 270 hiljada poreskih obveznika od ove godine redovno da plaća svoje obaveze, tj. da bude ponovo uvedeno u sistem.
Pored tog efekta, smatramo da će da postoji efekat i kod pravnih lica i kod preduzetnika, jer će se stvoriti jedno fiskalno rasterećenje koje će omogućiti razvoj privrede i preduzetništva u lokalnoj samoupravi. Smatramo da je to od višestrukog značaja i za Vladu Republike Srbije i za lokalne samouprave, ne samo za grad Beograd, da se omogući jedna ovakva stvar u ovom zakonu i nadam se da, iako je Vlada odbila ovaj amandman, da će ministarka da uvaži argumente koje sam izneo danas ovde i da će ipak amandman postati sastavni deo zakona i tako ipak omogućimo priliv, složićete se, velikih sredstava u budžet Republike Srbije.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministarka Diana Dragutinović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pokušaću da spojim prihvatanje poslednjeg amandmana sa svojom završnom rečju.
Moji saradnici su bili veoma protiv prihvatanja ovog amandmana, a ja sam se stvarno dugo dvoumila. Mislim da se negde lično sa njim ne slažem, ali na ovom amandmanu insistira veliki broj predstavnika lokalnih samouprava.
Do ovoga trenutka u Ministarstvo finansija je stiglo 40-ak sličnih zahteva. Dakle, već 40-ak zahteva iste sadržine, različitih opština, bez obzira ko je predsednik opštine ili gradonačelnik. Alternativa je blokada i verovatno još veći problemi lokalne samouprave.
Da je normalna situacija, svakako bih rekla ne i poslušala svoje saradnike. U sadašnjim uslovima, kada lično takođe smatram da, osim investicija u infrastrukturu, jedino što treba sačuvati i jedini fiskalni podsticaji koji zaista imaju smisla jesu oni koji će očuvati radna mesta, odlučila sam da prihvatim ovaj amandman.
Neko je rekao, i može da kaže nakon prihvatanja ovog amandmana, da u isti koš stavljam redovne platiše i one koji to ne rade, ali zaista mislim da je i poreska uprava neko ko treba da balansira između prinude i servisa, da kombinuje štap i šargarepu, pa neka ovo bude šargarepa, a sve zbog bolje naplate javnih prihoda i bolje poreske uprave.
Na ovaj način bih završila svoje izlaganje. Osvrnula bih se još veoma kratko na ono što je na mene ostavilo najviše utisak tokom vaše diskusije.
Dakle, kao i obično, bilo je dosta kritika, ali ono što me je definitivno iznenadilo, bilo je i nekih pohvala, čak i od poslanika opozicije, naročito kad su u pitanju dva člana, odnosno dve promene, ne u ovom broju i ne baš od svih poslaničkih grupa. Oko toga kakav će biti redosled isplata odnosno kakva će buduća kaznena kamatna stopa biti gotovo svi su imali jedinstven stav.
U nadi da će zakoni koje planiram za prvo jesenje zasedanje naići na još veće prihvatanje i opozicije, a naravno i pozicije, svima se vama zahvaljujem na otvorenoj, fer i često veoma prijateljskoj diskusiji.
Na kraju, rekla bih da je bilo i dosta postavljenih pitanja koja nisu imala direktne veze sa temom o kojoj je reč. Nažalost, poslanika koji takva pitanja postavljaju, više ih nema u ovoj sali, ali, ja sam veoma spremna da i u ovom mesecu, sutra, do kraja sledeće nedelje, odgovorim na sva pitanja, sa i bez kamere, svim poslanicima. Hvala još jednom na saradnji.