Sedam minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Upravo ovo što je rekao kolega Škrbić nastaviću, a to je da problemi u poreskoj upravi su akutni, oni se odnose i na motivisanje radnika, jer su zarade tih radnika vrlo male.
Srednja stručna sprema dvadesetak hiljada, visoka stručna sprema oko trideset, viša oko trideset i pet itd. Zbog toga smo izgubili visoku, kvalitetnu i stručnu radnu snagu koja je otišla u neke druge institucije, ostali oni koji su morali ostati, koji nemaju motiv da rade, nemaju motiv da izlaze i da rade one poslove za koje imaju rešenje i zbog kojih dobijaju zarade ovakve kakve jesu.
Poreska uprava u svom izveštaju za 2009. godinu kaže da je neposrednom kontrolom utvrđeno da na crnom tržištu ima jako mnogo robe, ima jako mnogo usluga i poreska utaja koju su oni utvrdili neposrednom kontrolom se kreće nešto preko 42 milijarde dinara. Ako uzmemo ovu cifru i uporedimo sa podacima o naplati po prekršajnim kaznama koje su izrečene, onda vidimo da je samo delić od toga što je utvrđeno poreskom utajom na kraju i naplaćeno.
Znamo da je naš poreski sistem složen, znamo da je naš poreski sistem birokratiziran, mnogo je administriranja, mnogo je nemogućnosti da inspektori na licu mjesta utvrde prekršaj i da ga kao takvog evidentiraju u zapisniku, i da se to onda kasnije u sudskom postupku i naplati, i što se tiče robe koja se zatekla nezakonito na mestima gde to nije dozvoljeno, i sistema novčanih kazni koje su do sada bile jako male.
Ovo jesu novčane kazne koje su znatno veće, mislim da ovog trenutka neće se moći naplatiti ovo. Mislim da ćemo dobiti na crnom tržištu daleko više roba i usluga nego što je trenutno.
Ono što aktuelna vlast ne želi da vidi, ono što sakriva, ono što je evidentno, to je da je crno tržište iz godine u godinu sve veće. Učešće u bruto društvenom proizvodu je od 2008. godine, kada je bilo negde 12%, danas poraslo na oko 30%. Desetak milijardi se očekuje roba i usluga, proizvoda na crnom tržištu, što predstavlja 30% bruto društvenog proizvoda i to je alarmantno stanje, ako to uporedimo sa EU, gde je 5 do 6% roba i usluga na crnim tržištima. Za visoko razvijene zemlje ovaj postotak od 5 do 6% je alarmantan, za nas 30% nije alarmantno.
Moguće da je ovaj zakon usledio baš zbog toga da se obračunamo sa tim ljudima koji se bave ovim, ali sigurno ti ljudi nemaju sredstava da plate ove novčane iznose i sigurno neće država imati velike koristi od toga.
Prema podacima poreske uprave u 2009. godini podneto je 15.144 prekršajne prijave i 1.992 krivične prijave za počinioce prekršaja iz raznih oblasti od strane poreske inspekcije.
Sreća bi bila da ovaj poreski postupak završi što pre, da se to naplati, da to uđe u kasu i da na taj način poboljšamo dostatnost nedostajućih poreza i doprinosa u budžetu, da smanjimo ovaj deficit koji imamo u budžetu.
Ako stoji činjenica da mi na crnom tržištu imamo roba i usluga u vrednosti 30% BDP, ako bi po nekoj prosečnoj stopi, ne ni po 18, ni po 8%, nego po 13% to umnožili, tačno pokrivamo deficit budžeta.
Evo, gospođo Dragutinović, vi kao ministar finansija, kao i dobar teoretičar i dobar praktičar, imate mogućnost da kroz korekcije, sveobuhvatnu poresku reformu, da kroz smanjenje, kroz stvaranje uslova da te ljude koji danas trguju na crnom tržištu uvedete u fabričku halu da rade, da ih uvedemo u normalne trgovinske tokove i da normalno plaćaju svoje poreze i doprinose.
Mora da vas zabrine ovaj podatak da mi na crnom tržištu imamo toliko roba koje su bez poreza. Nažalost, ima tu jako mnogo roba prehrambenog karaktera, gde su zdravstveni i higijenski uslovi vrlo strogi i te robe se prodaju po raznim pijacama, po raznim trgovima, ulicama itd. To se sakriva. To je razlog da se zabrinete. Te proizvode koriste naša deca, stari i nemoćni i često dolazi do raznih negativnih pojava. To je sve rezultat nepreduzimanja mera.
Ono što je stav SRS, ova vlada ako želi da kaže da je socijalno odgovorna vlada, onda mora uravnotežiti obaveze, jer ne može u našem sistemu gde su…

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Na član 41. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Edip Šerifov. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Edip Šerifov.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovana ministarka, trudiću se da budem kratak. Ovaj amandman je jako jednostavan, a ima višestruki značaj i za Republiku Srbiju i lokalne samouprave, pogotovo grad Beograd koji jeste najveća lokalna samouprava u Republici Srbiji.
Reč je jednostavno o saniranju duga koji poreski obveznici imaju prema budžetu Republike Srbije, kao i najsvrsishodnijem načinu da se u ovoj godini taj dug eliminiše i da se preko 300 hiljada poreskih obveznika koji duguju nešto Republici Srbiji uvedu u normalan sistem.
Prema evidenciji koju grad Beograd i poreska uprava grada Beograda ima, oko 300 hiljada poreskih obveznika je u prethodne tri godine došlo do toga da duguje preko 23 milijarde dinara budžetu Republike Srbije. Od toga je glavni dug negde oko 14 milijardi dinara, a kamata je već dostigla devet milijardi dinara.
Ono što je struktura duga, jako je bitno da oko 200 hiljada ljudi duguje porez na imovinu fizičkih i pravnih lica. Takođe, postoji dug za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse koju naplaćuje grad Beograd. Ono što je zabrinjavajuće, od celog duga koji iznosi oko 24 milijarde dinara, struktura duga je takva da 55% ovog duga čini glavnica, a 45% su kamate koje su u prethodnom periodu narasle.
Imajući u vidu ovu tešku situaciju u kojoj se nalazi zemlja pogođena svetskom ekonomskom krizom, grad Beograd i lokalna samouprava naša misli da većina ovih ljudi nije u mogućnosti da ovaj dug izmiri u celosti zbog toga što je kamata u nekim slučajevima čak i prerasla ovu glavnicu.
Mi ovim amandmanom od poštovane ministarke Dragutinović i Vlade Republike Srbije tražimo da ona jedinicama lokalne samouprave omogući da se ovim zakonom stvori pravni osnov da jedinice lokalne samouprave mogu da otpisuju kamatu koju su ovi ljudi u prethodne tri godine napravili na ovaj osnovni dug. Time će se stvoriti pravni osnov da se u ovoj godini izmiri glavnica tog dugovanja, čime bi se stekli uslovi da ovih 300 hiljada poreskih obveznika urednije izmiruje tekuće obaveze.
Šta je poenta cele priče? Ako se kamata bude otpisala, mi smatramo da će skoro 90% ovih dužnika, a napomenuo sam da ih ima oko 300.000, izmiriti obaveze koje ima prema budžetu Republike Srbije i da će time u kasu Republike Srbije da se slije između 10 i 13 milijardi dinara, što je, imajte na umu krizu i sve ostalo, oko 130 miliona evra, a da će tih 250 do 270 hiljada poreskih obveznika od ove godine redovno da plaća svoje obaveze, tj. da bude ponovo uvedeno u sistem.
Pored tog efekta, smatramo da će da postoji efekat i kod pravnih lica i kod preduzetnika, jer će se stvoriti jedno fiskalno rasterećenje koje će omogućiti razvoj privrede i preduzetništva u lokalnoj samoupravi. Smatramo da je to od višestrukog značaja i za Vladu Republike Srbije i za lokalne samouprave, ne samo za grad Beograd, da se omogući jedna ovakva stvar u ovom zakonu i nadam se da, iako je Vlada odbila ovaj amandman, da će ministarka da uvaži argumente koje sam izneo danas ovde i da će ipak amandman postati sastavni deo zakona i tako ipak omogućimo priliv, složićete se, velikih sredstava u budžet Republike Srbije.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministarka Diana Dragutinović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pokušaću da spojim prihvatanje poslednjeg amandmana sa svojom završnom rečju.
Moji saradnici su bili veoma protiv prihvatanja ovog amandmana, a ja sam se stvarno dugo dvoumila. Mislim da se negde lično sa njim ne slažem, ali na ovom amandmanu insistira veliki broj predstavnika lokalnih samouprava.
Do ovoga trenutka u Ministarstvo finansija je stiglo 40-ak sličnih zahteva. Dakle, već 40-ak zahteva iste sadržine, različitih opština, bez obzira ko je predsednik opštine ili gradonačelnik. Alternativa je blokada i verovatno još veći problemi lokalne samouprave.
Da je normalna situacija, svakako bih rekla ne i poslušala svoje saradnike. U sadašnjim uslovima, kada lično takođe smatram da, osim investicija u infrastrukturu, jedino što treba sačuvati i jedini fiskalni podsticaji koji zaista imaju smisla jesu oni koji će očuvati radna mesta, odlučila sam da prihvatim ovaj amandman.
Neko je rekao, i može da kaže nakon prihvatanja ovog amandmana, da u isti koš stavljam redovne platiše i one koji to ne rade, ali zaista mislim da je i poreska uprava neko ko treba da balansira između prinude i servisa, da kombinuje štap i šargarepu, pa neka ovo bude šargarepa, a sve zbog bolje naplate javnih prihoda i bolje poreske uprave.
Na ovaj način bih završila svoje izlaganje. Osvrnula bih se još veoma kratko na ono što je na mene ostavilo najviše utisak tokom vaše diskusije.
Dakle, kao i obično, bilo je dosta kritika, ali ono što me je definitivno iznenadilo, bilo je i nekih pohvala, čak i od poslanika opozicije, naročito kad su u pitanju dva člana, odnosno dve promene, ne u ovom broju i ne baš od svih poslaničkih grupa. Oko toga kakav će biti redosled isplata odnosno kakva će buduća kaznena kamatna stopa biti gotovo svi su imali jedinstven stav.
U nadi da će zakoni koje planiram za prvo jesenje zasedanje naići na još veće prihvatanje i opozicije, a naravno i pozicije, svima se vama zahvaljujem na otvorenoj, fer i često veoma prijateljskoj diskusiji.
Na kraju, rekla bih da je bilo i dosta postavljenih pitanja koja nisu imala direktne veze sa temom o kojoj je reč. Nažalost, poslanika koji takva pitanja postavljaju, više ih nema u ovoj sali, ali, ja sam veoma spremna da i u ovom mesecu, sutra, do kraja sledeće nedelje, odgovorim na sva pitanja, sa i bez kamere, svim poslanicima. Hvala još jednom na saradnji.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi još jednom završnu reč, s obzirom da je to već učinila? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, a saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 28. jul 2010. godine, sa početkom u 12.00 časova, kao Dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Istovremeno, koristim priliku da ćete danas, u toku dana, u poslaničkim klubovima ili redovnom poštom, ili usmenom informacijom, dobiti informaciju o zakazivanju sednice za utorak, 27. juli, u 10.00 časova, znači sednica Petog vanrednog zasedanja, čiji je sadržaj odluke o izborima, odluke o izborima sudija za one sudije koji se prvi put biraju, odluke o izborima predsednika Saveta guvernera Narodne banke i odluke o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine. Zahvaljujem.