Ministar Bogdanović, ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Međunarodni sud pravde doneo je jedno političko mišljenje. Ne ulazeći u suštinu problema, on je svesno pitanje statusa južne srpske pokrajine sa pravnog vratio na politički teren.
Ono što uvek moramo imati u vidu, sud nije priznao pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje. Ovakva politizacija prava i pokušaj da se kroz savetodavno mišljenje progura nekakav politički kompromis ne predstavlja poraz Srbije. Na političkom planu stvara jedan opasan presedan, koji će imati dalekosežne posledice i rasplamsati mnoga žarišta širom sveta.
Za nas je sada najvažnije nastavak političke borbe za očuvanje Kosova i Metohije u ustavnim granicama Republike Srbije. Kamen temeljac ove borbe leži upravo na teritorije naše južne srpske pokrajine. Taj kamen temeljac su Srbi, koji su ostali na svojim vekovnim ognjištima. Našu borbu na političkom i diplomatskom planu možemo nastaviti samo ako srpska zajednica na Kosovu i Metohiji bude složna i jaka da odoli svim iskušenjima koja je očekuju.
Dame i gospodo, mislim da je danas važnije nego ikada da svima pokažemo da u ovako teškim trenucima i te kako možemo da budemo složni. Pred Srbijom je veliki izazov. Moramo naći snage da iza sebe stavimo sve političke nesuglasice i pokažemo da možemo da se složimo i da u ovom visokom domu danas donesemo odluku kojom ćemo jasno reći celom svetu, i što je još važnije, našim sunarodnicima na prostoru Kosova i Metohije, da Srbija nikada neće odustati od borbe za svoju srpsku južnu pokrajinu.
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, ma koliko bilo pravno neobavezujuće, faktički će dati Albancima i onima koji stoje iza njih, vetar u leđa da na svaki način pokušaju da uspostave vlast na celoj teritoriji pokrajine. Sve oči kosovskih Srba sada su uprte u ovaj dom, u njihovu Narodnu skupštinu. Mi smo ti koji im danas moramo dati snage da istraju na svojim ognjištima.
Srbi sa Kosova su prošli kroz mnoga iskušenja i mogu izdržati još mnogo toga, ali moraju sigurno da znaju da iza njih stoji njihova država Srbija. Mi danas moramo da pošaljemo potpuno jasnu poruku da je to tako.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikad nije bilo jasnije da se složimo nego sad. Naša prošlost, ali još pre naša budućnost i budućnost naše dece obavezuje nas da se danas odgovorno ponašamo i da budemo svesni trenutka u kome se nalazimo. Moramo nastaviti našu borbu za očuvanje suvereniteta nad našom južnom pokrajinom.
Pre svega, moramo učiniti sve da ekonomski ojačamo sve srpske sredine na prostoru Kosova i Metohije, da onima koji tamo žive pružimo šansu za opstanak, a onima koji su prognani pomognemo da se vrate na svoja vekovna ognjišta na Kosovo i Metohiju.
Verujte mi, ne govorim ovo kao ministar, kao član Vlade koji je došao da ubedi ovde parlament da usvoji neki zakon. Govorim vam kao građanin Srbije koji živi na Kosmetu, čija porodica živi na Kosmetu, čija deca žive na Kosmetu i koji se Kosova nikad neće odreći.
Govoreći kao neko ko dolazi sa terena, jasno mi je da će u teškom periodu koji nas čeka naša borba morati da se vodi na dva nivoa. Jedan nivo je međunarodni i moje kolege su već dovoljno rekle o tome. Na drugom nivou za nas, na terenu, naš cilj je da sačuvamo mir i stabilnost. Nijednim svojim potezom da ne otežamo ionako težak položaj Srba i drugih nealbanaca. Naravno, da ne dozvolimo da bilo ko, pod maskom nekakvih rezultata mišljenja pokuša da menja stanje na terenu na našu štetu.
Da budem još konkretniji, nama je jasno da je sad na delu pravo sile. Zato biće neophodno da izdržimo i da se odbranimo, jer bez toga procesa pregovora neće biti. Apelujem još jednom da pokušamo da se izdignemo iznad svih naših stranačkih razmirica i neslaganja i da kroz dijalog i kritiku potvrdimo ili preciziramo makar zajednički minimum daljeg postupanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, koji bi i ovoj, ali i bilo kojoj budućoj vlasti u Srbiji davao jasne smernice za dalje postupanje. Unapred vam hvala.

Poslanik Smiljana Milisavljević ima reč.

Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji već duže vremena nema važnijeg državnog pitanja od Kosova i Metohije, i nažalost i na sreću.
Nažalost, što je došlo do toga da Kosovo bude težak problem na međunarodnom planu, na sreću za nas Srbe i nealbance sa Kosova, kako mi to dole kolokvijalno kažemo, što nismo pušteni niz vodu.
Situacija u kojoj se Srbija nalazi nije laka, ali nema mesta defetizmu. Zato u narednom periodu treba delovati oprezno, pametno i jedinstveno. Potrebna je široka podrška i građana i svih parlamentarnih stranaka.
Pošto živim na Kosovu i Metohiji, moram da prenesem reakciju i strahove srpske zajednice. Više nego ikad Srbi gledaju i okrenuti su ka matici. Zato vas molim da pažljivo birate poruke koje šaljete iz Skupštine. Narod je zbunjen zbog disonantnih tonova koji se šalju odavde.
Potrebno je da parlamentarne stranke prestanu da koriste Kosovo u demagoške svrhe i pokažu odgovornost prema ljudima koji brinu za sopstvenu egzistenciju.
Dobili smo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. Gospodo, osvrnimo se na činjenice. Sud je odbio da diskutuje o secesiji i time ostavio prostor daljim interpretacijama normi međunarodnog prava.
Bitno je da građani znaju da sud nije podržao secesiju, kako to izgleda laicima, već se ogradio na čisto tehničko pitanje, što nam govori da su u našim rukama čvrsti argumenti. Dakle, suverenitet naspram secesije, pravo naspram sile, diplomatska borba naspram pritisaka.
Da je sud odobrio secesiju, makar i u naznakama, stvorio bi pogodno tle za rađanje jednog novog međunarodnog poretka i menjanje najvažnijih postulata na kojima počiva međunarodno pravo.
Suština naše spoljne politike jeste potvrđivanje ključnog cilja, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Naša obaveza je da sve političke i diplomatske kapacitete usmerimo na donošenje nove rezolucije pred UN.
Politika Vlade ne bi trebalo da se menja. Mora da ostane državotvorna, ali da dokaže da suština koja je ovog puta izbegnuta ili prećutana nije u skladu sa međunarodnim pravom. Našom politikom ne čuvamo samo sopstveni suverenitet, već suverenitet kao postulat, što znači da štitimo suverenitet i ostalih zemalja, a to je dobar argument za zajedništvo i savezništvo.
Naša pažnja mora sada biti usmerena na države koje nisu priznale Kosovo. Moramo pružiti dovoljno jake argumente da ne podlegnu pritiscima. Imali smo priliku ovih dana i kroz medije, pa i danas u parlamentu, da čujemo teške optužbe naše opozicije tobože za nesposobnost i Vlade i predsednika Republike.
Gospodo, promašili ste metu. Danas ne udarate na Vladu i na predsednika Republike, ne znam da li ste svesni toga, ali udarate na Srbiju. Nemoralno je što se borite za političke poene u ovom trenutku. Danas ste nam držali lekcije, tražili odgovornost i ostavke, a zamislite vi ste nam u nasleđe ostavili Kosovo kao problem. Mi smo očigledno krivi što činimo sve i nastavljamo borbu za Kosovo i Metohiju. Zaista imam utisak da želite da se odreknemo Kosova, pa da vi na miru dođete na vlast.
Zaista je licemerno osporavati napore naše diplomatije u cilju ostvarivanja zacrtane politike. Ova vlada je ponajmanje kriva za teško stanje na Kosovu i Metohiji, a najviše čini da to stanje promeni.
Gospodo, borba za Kosovo i Metohiju nije ni laka, nije ni kratka. Nije počela juče, a neće se završiti ni sutra. Vodimo borbu na više frontova. Nasledili smo je. Hajde da zajedno učinimo da se ta borba završi u skladu sa državnim interesima i na korist obe strane, i na taj način rešimo problem potomcima.
Danas je neophodno jedinstvo. Politika i naš ukupan odnos prema Kosovu i Metohiji zaista bi trebalo da bude ona tačka okupljanja oko koje se slažemo, a ne oko koje se sukobljavamo i rasipamo energiju.
Ponavljam, borba tek predstoji. Biće teška, biće istorijska i zbog toga iziskuje ozbiljnost. Zato pozivam sve poslanike, posebno iz redova opozicije, da prepoznaju istorijski trenutak u kome se Srbija nalazi. Postoje stvari koje su iznad dnevne politike, iznad stranačkih interesa. Pokažite zrelost i odgovornost i glasajte za predloženu odluku. Srbi i nealbanci sa Kosova i Metohije očekuju to od vas.

Narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vaša poslanička grupa ima još tri minuta.

Poštovana predsednice, čini mi se da je tri minuta i 20 sekundi, ali nema veze. Poštovani gospodine predsedniče, poštovani ministri i predsedniče Vlade i svi poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, danas smo uspostavili takvo jedinstvo da nam predstavnici vladajuće većine nisu dozvolili da o ovako važnoj temi, za Srbe najvažnijoj, govorimo duplo vreme, te ću imati samo tri minuta.
Pošto vidim da se gospodin predsednik priprema za završnu reč, možda će moja neka pitanja i razmišljanja pobuditi njegovu pažnju, a čini mi se da će ovo što ću pitati interesovati mnogo građana, odgovoriti na ta pitanja.
Pitao bih i gospodina predsednika Vlade, pošto je Vlada po Ustavu nadležna za spoljnu politiku, ali čini mi se da se on neće danas uključivati u raspravu. Gospodina ministra Vuka Jeremića bih pitao mnogo toga, ali priznajem da bi mi možda prevladale emocije, pošto je on poreklom iz mog rodnog grada, a mislim da danas kod većine narodnih poslanika, pogotovo kod opozicionih poslanika, nisu prevladale emocije, čak mislim da su se predstavnici opozicije danas ovde ponašali zrelije i odgovornije, shodno ovoj temi.
Gospodine predsedniče, da li mene neki osećaj vara ili mi danas razgovaramo o Srbiji, a ne o Kosovu i Metohiji? Da li mi danas razgovaramo, 26. jula 2010. godine, o opstanku Srbije? Ne želim da upotrebljavam floskule "Kosovo je Srbija" i "Bez Kosova nema Srbije", ali zaista se pitam da li će i vaša deca i moja deca, za šta se svaki roditelj bori, da žive kvalitetnije i bolje u svom životu.
Da li je to današnja tema? Da nije možda tema gde će oni da žive i da više ne slušamo da granice nisu bitne, kada je svakome od nas potrebno kao građaninu da donese dokument da napravi garažu? Dakle, bitne su granice.
Ono što želim da vas pitam, a vi ćete proceniti da li to možete da kažete građanima Srbije, bio sam pozvan da uvek pitam konkretno, možda je bolno, ako Bajram Redžepi ostvari nameru, sada ima i nekih pravnih mogućnosti za to, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde i uđe sa nekim svojim postrojbama na sever Kosova, da li ćete vi kao vrhovni komandant reagovati onako kako mislim da treba da reagujete i kako hoću da verujem danas ovde, gledam vas u oči, da ćete reagovati? Dakle, da li će naša vojska ući na sever Kosova da zaštiti Srbe na Kosovu?

Poštovani gospodine predsedniče Republike, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani građani Srbije, ja sam Srđan Milivojević, član Odbora za Kosovo i Metohiju i dolazim iz Kruševca, iz istog onog grada iz koga je 1389. godine knez Lazar krenuo put Kosova. U istom tom gradu Kruševcu i dan-danas nalazi se spomenik kosovskim junacima.

Uradio ga je Đorđe Jovanović, jedan naš poznati vajar, i na vrhu tog spomenika nalazi se najbolji prikaz situacije Srbije posle Kosovskog boja 1389. godine. Boško Jugović desnom rukom drži slomljeni mač, a levom rukom krstač barjak predaje krilatoj vili kao simbol borbe za Kosovo i Metohiju.

Danas mnogi ljudi u Srbiji kažu da je Đorđe Jovanović, izradivši taj spomenik, na najbolji mogući način prikazao srpski ep na kome su vaspitavane generacije Srba.

Drugi kažu da je ep pretočen u mit i da je vreme da između mitomanske, ratom razorene Srbije, i Srbije koja zna da spozna svoje prave vrednosti, napravimo bedem kakav okružuje kulu u Kruševcu.

Treći kažu – znate, neuspešni narodi su oni narodi kojima se istorija ponavlja. Pripadam onoj političkoj grupaciji koja kaže: mi pamtimo prošlost, ne zaboravljamo heroje koji su tu prošlost stvarali, ali gledamo u budućnost i stvaramo budućnost.

Mogu sa puno prava danas u ovoj sali da mnoge pitam da li pamtite Belu Crkvu, ima li je Gračanica, čije ovce pasu u porti manastira Devič, čije se dete ljulja u kolevci srpstva?

Da li će meni biti bolje ako postavim to pitanje i da li će onima koji znaju odgovor na to pitanje biti gore ili bolje? Neće. Nije vreme da gledamo u prošlost. Vreme je da gledamo u budućnost. Nije vreme da razmišljamo emocijama i instinktima, nego da razmišljamo trezveno, ali odlučno.

Vreme je da, gledajući budućnost, prisetimo se reči svetog patrijarha Pavla, koji kaže – ako ne znate na koga treba da se ugledate, ugledajte se na vaše neprijatelje, njih je svakoga dana sve više i svi su složniji, a nas je svakoga dana sve manje i sve smo više posvađani. Ako tako gledamo i ako tako razmišljamo, hajde da se podsetimo da ipak pripadamo onom narodu koji ima nepokolebljivu veru u krajnju pobedu dobra.

Kao član Otpora i kao član DS, nikada nisam izgubio veru u krajnju pobedu dobra. Kao pravoslavni hrišćanin, verujem u jedan mnogo pravedniji sud, ali dok ne dođemo u taj sud, moramo da se za naše Kosovo borimo i pred Međunarodnim sudom.

Zaista stoji ona bista boginje Justicije pred tim Međunarodnim sudom pravde i ona ima povez preko očiju, i mač pravde, i ona ima i tas, ali ako tas nepravde prevagne, šta je nama u Srbiji činiti? Da li da nabijemo glavu u pesak i da kažemo – takve su okolnosti, vratićemo mandat narodu, mi smo se uplašili onoga što nas čeka? Ili ćemo kazati – ne, neće nas napustiti vera u krajnju pobedu dobra i mi ćemo se truditi da nekada goloruki, nekada s mačem pravde, nekada sa štitom spasenja koračamo u susret nepravdi.

Boris Tadić, predsednik Republike, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, često koračaju u susret nepravdi natovareni bremenom koje nije njihovo. Nije kosovski problem, problem ove Vlade, to je problem mnogih drugih vlada, ali to breme koje nas opterećuje i koje nosimo na plećima treba da nas i vas, kolega koji dobacujete, ovo breme treba da upozorava i da vas preispita kad stanete pred ogledalo koliki ste deo tog bremena vi i vaša politika natovarili na pleća

Kazaću vam nešto čime želim da završim - kada smo 1974. godine mi u ovoj sali, ne ovaj saziv parlamenta, niti poslanici, usvajali Ustav Republike Srbije, te 1974. godine, na kraju usvajanja tog Ustava, predsedavajući je kazao – pa znate, jedan poslanik je protiv. A ja ću vam kazati, taj poslanik je ustao i kazao – ja se zovem Radenko Mandić iz Viljuše i nije to poslanik, to je Radenko Mandić koji je protiv.

Pogledajte na kraju ovog glasanja koliko će nas biti za, pa onda kada budete videli koliko nas ima za, videćete da je za politiku o Kosovu važno imati čistu savest, a ne čvrstu ruku, kako neki kažu, jer često čujem ratne bubnjeve kada je reč o KiM, pogotovo kada dođe vreme izbora.

Često čujem i rečenicu – silom ćemo vratiti Kosovo. Znate, ti koji kažu – silom ćemo vratiti Kosovo, neka teraju silu sa svojom decom, a ne sa decom Kruševca, Čačka, Leskovca, Kraljeva. Ja sam iz Kruševca, kao što rekoh, a tamo postoji lepa pesma – jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci.

Nikada više, dok DS vodi odlučujuću ulogu u ovoj zemlji, crnina neće biti narodna nošnja u zemlji Srbiji i nikada se više neće silom odgovarati na bezumlje nekih međunarodnih institucija, jer to smo prošli put jedva preživeli i nema potrebe ponovo da to preživljavamo.

Za kraj mogu samo da vam kažem, ako govorimo o Kosovu, Kosovo nije samo teritorija, Kosovo je narod koji živi na toj teritoriji, naša braća Srbi i drugi nealbanci. Ako zaista hoćemo da očuvamo te ljude na tom prostoru, nisam čuo mnogo reči o tome da im treba dati ekonomske preduslove za život.

Koliko je vas spremno da ode i kupi sir sa Šare, da kupi vino iz Dečana, da ode i kupi pšenicu iz potočare u Zvečanu, koliko je vas spremno da kupi grožđe iz Velike Hoče? Izvolite u supermarkete i tamo izložite robu i omogućite ljudima da imaju proizvode koje prodaju ovde i platite im skuplje, ali da imaju od čega da žive. Tako se brani Kosovo danas, ekonomskom politikom.

Ako još govorimo o današnjoj situaciji na Kosovu, nemojmo nikada da mislimo da se to samo nama desilo. Bilo je naroda, poput izraelskog, koji je preživeo egipatsko ropstvo, ali je pevao – ako tebe zaboravim Jerusalime, neka i gospod zaboravi desnicu moju. Siguran sam da gospod neće zaboraviti desnicu kojom ću glasati za ovu rezoluciju jer glasam čiste savesti i čistih ruku.

Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege, sa žaljenjem ne možemo da glasamo zato što je kontinuitet politike jasan u ovoj deklaraciji.
Zašto smo protiv kontinuiteta? Zato što je ta politika dovela do ovog rezultata. Oni koji su zadovoljni ovim rezultatom će glasati. Oni koji su zadovoljni ovim rezultatom jer je prikrio nekakve ranije neuspehe, i oni će glasati. Mi smo se zaista od svog osnivanja zalagali za drugačiju politiku, ali za sada ne nailazimo na razumevanje većine u ovoj sali. To se vidi po današnjoj raspravi.
Šta je Međunarodni sud pravde, čije smo mišljenje tražili, rekao? Niko to otvoreno narodu neće da kaže. To je prvo, kada pominjemo odgovornost. Recite građanima istinu. Nemojte, gospodine Bogdanoviću, da pričate da je ovo politička odluka, ovo je najviši sudski organ UN, poštuju ga sve zemlje.
Setite se samo pre neku godinu, kada je taj sud presudio da Srbija nije kriva za genocid po tužbi Bosne, jer smo tada govorili kako je to politički sud.
Tada su se Bošnjaci osećali kao što se većina građana Srbije oseća danas. LDP neće da stavlja so na ranu, ali nemojmo biti toliki licemeri da jednom kažemo da je to super sud, a onda pošto je super, idemo da tražimo mišljenje od njega, onda kažemo – sada nam se mišljenje ne dopada.
Bilo je jasno pitanje i dobili smo jasan odgovor. Šta se ovde krije? Ovde se krije na osnovu čega je sud rekao da je Deklaracija o kosovskoj nezavisnosti predstavnika naroda u skladu sa međunarodnim pravom ili, kako su rekli, nije protivna međunarodnom pravu, a dozvolićete, skoro da znači da je u skladu.
Sud je jasno rekao da je to na osnovu Rezolucije 1244 i ustavnog okvira. Rezolucija 1244, to je rezolucija koja se ovde građanima Srbije, nažalost, Srbima sa Kosova prodaje već 11 godina kao papir koji garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Sud je rekao – ne. Po toj rezoluciji oni su imali pravo da proglase nezavisnost, i po ustavnom okviru, i to je izvor međunarodnog prava, kada je u pitanju Kosovo, što znači da je Kosovo jedinstven slučaj. Dobro, doći ćemo do Generalne skupštine i videćemo šta će odlučiti. Zato kažemo da je kontinuitet, zato što se i dalje nastavlja obmanjivanje građana.
Sud je rekao – po 1244 mogli su da proglase i niko to neće jasno i glasno da kaže, nego i dalje ovde ima onih, doduše, bili su vlast kada je doneta Rezolucija 1244, predstavili su to kao pobedu i očuvanje Kosova, koji kažu – mi se pozivamo na Rezoluciju 1244. Na Rezoluciju 1244 pozivali su se i oni koji su glasali za nezavisno Kosovo i oni koji su priznali to nezavisno Kosovo.
Nemojmo lagati ljude. Kažimo istinu. To mišljenje je možda samo mišljenje, ne obavezuje, ali budite sigurni da od 192 članice UN u Generalnoj skupštini većina prihvata odluku i mišljenje suda. Ako gospodin Jeremić ovog novopečenog Evropljanina namerava da proizvede u izaslanika, savetujem mu Severnu Koreju i Venecuelu. Tamo bi mogao da završi neki posao.
Vratimo se mi na ono što je činjenica, to je međunarodno pravo za Kosovo i to je jedinstven slučaj. Siguran sam da će na Generalnoj skupštini i države koje nisu priznale Kosovo, kao što su Španija, Slovačka, Rumunija, biti za taj stav, baš zbog svojih problema.
Sva ova kampanja, spinovanja, sud nije odgovorio na ključno pitanje, nije se izjasnio o državnosti, opet obmanjivanje građana. Sud se izjasnio o državnosti. Rekao je – država priznaje i druge države. Nema šta sud o tome da se izjašnjava.
Kada dođemo do Generalne skupštine i kada bude tumačeno ono što je sud rekao da treba da se politički tumači, biće je li to jedinstven slučaj ili presedan. Iz svega onoga što je izrečeno jasno je da je jedinstven slučaj. Možda se to nekome ne dopada. Možda se ne dopada nekim drugim zemljama. Ali, da li je interes Srbije da to bude presedan? Ne.
Prema tome, kada ova zemlja i njeni narodni predstavnici budu imali hrabrosti da kažu građanima istinu, mi ćemo početi da se menjamo. Nažalost, ovde se mnogo priča o konsenzusu, jedinstvu itd.
Podsećam vas na istorijske primere. Postojao je konsenzus u Nemačkoj oko Hitlerove politike Postojao je decenijama u Japanu oko japanskog militarizma. Postojao je u Velikoj Britaniji i u Francuskoj o kolonijalnoj politici, pa su se oni, u jednom trenutku, odrekli tih vrednosti i postali zdrava demokratska društva koja u principu utiču sada na odnos u svetu, mnogo više nego Srbija.
Ovo zavaravanje koje se nalazi u ovoj rezoluciji samo će se obiti o glavu Srbima u Kosovu, a verujte mi, dobijamo i mi poruke. Kažu – nismo mi baš takve ovce da nismo čuli šta je rečeno, a da slušamo tumačenja zvaničnika. Ovde ćete za ovu rezoluciju koja će nas odvesti do kraja, kada ćemo udarati glavom o zid, dobiti većinu onih koji su bili za Ustav.
Za Ustav nije bio LDP, nećete imati tu većinu. Verujem da ćete imati obe frakcije radikala kada bude glasanje. Nećete imati DSS, ali dobro, dobili ste Čanka u međuvremenu.
Mislim inače da je ovo što vi njima zamerate da su odstupili zaista nedovoljno da bi to moglo da bude odstupanje od politike. U pitanju je kontinuitet onih koji su izgubili Kosovo, a nisu to hteli da priznaju. Jedina zamerka sadašnjoj Vladi je što je na vreme došla u situaciju da kaže izgubljeno, a mi ćemo probati da ga vratimo. Nismo uspeli.
Na kraju, gospodine Jeremiću, nas interesuje samo Evropa i sa tim u vezi kosovska politika. Ako to bude prepreka za Evropu, apsolutno ćete imati u nama snažnog protivnika.
Vi stalno kažete, ako nas dovede u dilemu da biramo Kosovo ili Evropu, mi nećemo izabrati Evropu. Franko Fratini je rekao – pregovori da, ali ne o statusu. I mi smo za pregovore i vi ćete dobiti pregovore, ali ne o statusu.
Prema tome, pošto volite da pominjete reči: o svemu, ali ne o statusu, onda mogu samo da vam kažem, podsećam se Žaka Klajna, on je tamo bio izaslanik za Slavoniju, rekao je odlazeći – Srbi ne propuste nikad priliku da propuste priliku.
Pregovori o podeli, ako vam je to cilj, prošli su onda kada ste se izigravali sa predstavnikom generalnog sekretara Ahtisarija i nazivali ga pogrdnim imenima. Ako ste do dileme, gospodine Jeremiću, da sam na vašem mestu, imao bih samo jednu dilemu – da li sada da podnesem ostavku ili posle Generalne skupštine. Ako nemate takvu dilemu, onda gospodine Tadiću, vi ozbiljno treba da razmislite o tome ko vam vodi spoljnu politiku.