Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković.

Uvaženi gospodine predsedniče, gospođo predsedavajuća, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas kad govorimo o mišljenju Međunarodnog suda pravde ne treba da krijemo nezadovoljstvo, jer jesmo očekivali drugačije mišljenje, zato što mi zaista verujemo da je međunarodno pravo povređeno proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije.
Vrlo je važno da ne upadamo u zamku i da ne dovodimo u pitanje instituciju suda, jer mi jesmo i želimo da budemo aktivna članica UN, a sud je pravni organ UN i to moramo imati u vidu.
Danas ovde nije pitanje pesimizma ili optimizma. Danas je vreme za realizam. Sigurno je da je problem Kosova nasleđen i težak problem, problem težak za svaku vladu koja se s njim suočavala, ali su neke prethodne vlade svojim delovanjem, neadekvatnom politikom i nespremnošću da sagledaju realnost savremenog sveta samo još više doprinosile udaljavanju od rešenja, otežavanju pozicije Srbije, praveći uporedo Srbiji sve manji kredibilitet u međunarodnoj zajednici.
Danas se još susrećemo sa tom inercijom u znatnom delu međunarodne javnosti, sa inercijom da se na Srbiju gleda kao na zemlju koja proizvodi nestabilnost, probleme i sukobe, tako su nas godinama prikazivali, opravdano ili neopravdano, sad je svejedno.
Predsednik Tadić i ova vlada, cela vlada, pa i ovaj parlament, u ovoj meri u kojoj se bave međunarodnom saradnjom učinili su mnogo da se smanji ta negativna slika o Srbiji, da se predstavimo kao zemlja koja traži rešenja za probleme, koja aktivno doprinosi stabilnosti u regionu, kao zemlja koja poštuje institucije domaće i međunarodne. Zato smo tražili da se Međunarodni sud pravde izjasni o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim pravom.
Za koji smo se put sad opredelili? Za jedino mogući racionalni put, za borbu diplomatskim i pravnim sredstvima. Da li smo tad imali neke druge opcije? Neki predstavnici opozicije tvrde da jesmo. Moje mišljenje da smo do tad već isprobali sva ta druga radikalnija sredstva, i izolaciju, i rat, i bombardovanje i sukobe sa najmoćnijim državama na svetu.
Danas mi se čini da moramo podržati pribran, ozbiljan, odgovoran govor o Kosovu. Potrebna nam je hrabrost i odlučnost da donosimo odluke, vodeći računa o vitalnim interesima Srbije. Mnogi su prethodnih godina zarađivali dosta jeftine političke poene na pitanju Kosova.
Ova vlada i ova parlamentarna većina želi da nađe rešenje za problem sa kojim se tako dugo suočavamo. Ne želimo da zamrzavamo konflikte i nerešene probleme, već da u skladu sa našom evropskom orijentacijom uverimo svet da je Srbija pouzdan i predvidljiv partner.
Da li danas iko ozbiljno misli da možemo sebi da dozvolimo ponovnu ekonomsku konfrontaciju sa najuticajnijim državama sveta ili ćemo se svi složiti da je vreme da razvijemo saradnju i nastupamo zajednički kad za to imamo priliku. Mislim da svi delimo uverenje da je svim građanima dosta konfrontacija koje uvećavaju probleme, otežavaju naše evropske šanse i da ne donose pozitivne rezultate.
Ova vlada i ova parlamentarna većina imaju poverenje građana da vode Srbiju u članstvo u EU i da očuvaju teritorijalni integritet Srbije. Ovim ciljevima mi svakodnevno prilagođavamo naše delovanje. Ne priznajemo jednostranu deklaraciju o nezavisnosti Kosova i ne odustajemo od ideje da ovaj region treba da postane stabilno područje u kom se mirno i sigurno živi.
Zato nećemo odustati od toga. Na Generalnoj skupštini raspravljamo o političkoj dimenziji i posledicama secesije i da branimo svoj stav da su pregovori jedino mogući put za održivo i stabilno pravedno rešenje. Za takav stav, naravno, moramo da obezbedimo podršku. Verujem da će vlada pravilno procenjivati i razvoj događaja i uspeti da obezbedi podršku i zemlja članica EU, i SAD i drugih uticajnih zemalja u svetu.
Na kraju, kao što i u našem svakodnevnom životu, privatnom ili poslovnom, ima situacija kad naši ciljevi i interesi nisu jednako mogući ili se ne mogu ostvariti u celini ili ih je teško uskladiti, tako i u politici postoje situacije kad naši interese i ciljeve moramo procenjivati sa stanovišta njihove realne ostvarivosti.
Za to nam je potrebna i hrabrost i odlučnost, a verujem da će ova vlada nastaviti da vodi računa o vitalnim interesima Srbije i njenih građana i okolnostima u kojima delujemo. Zato je važno da damo podršku ovoj odluci koju nam je vlada predložila.

Narodni poslanik Jovan Palalić. Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo još šest minuta i 50 sekundi.

Gospodine predsedniče, predsedniče vlade, ministri, predsedništvo Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici,         danas ova rasprava nije samo rasprava o politici prema Kosovu i Metohiji, nego ukupno rasprava o rezultatima i odgovornosti izvršne vlasti, znači Vlade i predsednika Republike, za ukupne rezultate u spoljnoj politici Republike Srbije, gde je Kosovo i Metohija najvažnija tema. Sasvim sigurno da posle 25 meseci odsustva ovakve rasprave u Narodnoj skupštini prilika je da se o rezultatima te politike danas nešto kaže.
Postavlja se pitanje ovde za predstavnike vlasti, zašto ovakva odluka Međunarodnog suda pravde nije nešto tako strašno, zašto imamo prostora za dalju političku borbu i da bez obzira što je Međunarodni sud pravde doneo ovakvo mišljenje mi nismo izgubili.
Suština poraza Srbije je u sledećem: ovo je bila prva inicijativa u ovom kosovskom problemu koji je pokrenula Republika Srbija, a koja se završila našim porazom. Mi nismo želeli pregovore kad su pregovore otvorili, mi smo smatrali da standardi na Kosovu nisu zadovoljeni da bi se moglo ući u pregovore. Prva inicijativa koju smo pokrenuli, mi smo izgubili.
S druge strane, dodatni problem je što je otimačina koja se desila 2008. godine nakon proglašenja lažne države Kosovo ovakvim mišljenjem na inicijativu Republike Srbije dobila legalnost. Srbija je ovakvom jednom inicijativom nepripremljena dovela u poziciju sebe da ono što nikako nismo priznali sad Međunarodni sud pravde da za pravo onima koji su nam oteli Kosovo.
Mi smo danas čuli niz razloga zašto je trebalo tražiti mišljenje, a zašto nije trebalo ići sa tužbom. Izdvojio bih dva razloga i oni u stvari govore na koji način se vodila politika u ovom dosadašnjem periodu. Mi smo tražili mišljenje da bismo dobili na vremenu, da bi se smanjio broj država koje su priznale Kosovo i faktički da ništa ne rešimo tim mišljenjem.
S druge strane, mi nismo želeli da tužimo da ne bi otvorili konfrontaciju, kako se ovde reklo, sa najmoćnijim zemljama sveta koje su to Kosovo priznale. Sad se postavlja pitanje rezultata takve jedne politike i jedne takve strategije.
Suštinsko je pitanje ovde, i o tome je pričao ministar Jeremić, da države koje smo ubeđivali prethodne dve godine da ne priznaju nezavisno Kosovo, to nisu učinile zato što Međunarodni sud pravde nije doneo odluku. Mi smo sad svedoci da države koje su u početku odmah imale jasan stav o secesiji, nikad neće priznati nezavisno Kosovo, bez obzira kakva odluka suda bila.
Takođe, ni one države koje su gledale svoj interes i procenjivale da li će priznati ili neće priznati, koje možda nisu imale jasan stav, možda bi i priznale i verovatno bi priznale usled političkih pritisaka, a ne na osnovu mišljenja Međunarodnoj suda pravde. To je suštinsko pitanje i zato je ovaj neuspeh veći.
Rekli ste, nismo želeli da postavimo pitanje koje bi nas dovelo u problem da rešenje bude gore. Time ste hteli da kažete, nismo hteli da rešimo problem. Da smo išli tužbom, koju smo mi predlagali, sud bi morao da stvar presudi i da donese odluku.
Sad zašto vama da verujemo kad kažete, sud bi doneo ovakvu odluku, kad ste prošle nedelje govorili da će sud doneti suprotno mišljenje od ovog koje sad imamo. Na osnovu koje uverljivosti i argumentacije mi vama da verujemo da bi bilo drugačije nego ovo što mi sad tvrdimo. To je suštinsko pitanje.
S druge strane, rekli ste, nećemo da tužimo da se ne bismo konfrontirali sa najmoćnijim zemljama sveta. Gospodo predstavnici vlasti, da li su se te zemlje, koje su sponzori nezavisnog Kosova, konfrontirale sa Republikom Srbijom, nasrnule na suverenitet Republike Srbije? Jesu, ali mi nemamo hrabrosti da do kraja našu politiku sprovedemo, politiku koja kaže – po cenu konfrontacije čuvamo naš teritorijalni integritet i suverenitet.
Sve je ovo činjeno u sklopu ukupne politike: I Kosovo i Evropska unija. Niste hteli da tužite da se ne biste zamerili predstavnicima Evropske unije. Očekivali ste izbalansirano mišljenje, jer spremali ste javnost toliko vremena. Neko vam je to i obećao. U međuvremenu, da se ne bi zamerali Evropskoj uniji kojoj ste težili, vodili ste tu mekanu politiku, pa ste na terenu popustili zahtevima Evropske unije. Doveli ste Euleks.
Gospodine Jeremiću, da li je Euleks dobro rešenje za Srbiju, voleo bih to da čujem od vas. Potpisali ste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sada hoćete da pričate sa Evropskom unijom u daleko nepovoljnijoj poziciji nego što je bila 2008. godina, kada su vam rekli da treba da pregovaramo.
Potpisali ste viznu liberalizaciju bez Kosova i Metohije, potpisali ste policijski sporazum. Sve ste potpisali što je tražila Evropska unija. Šta su rezultati te politike? Rezultati su te politike da danas ulazite ili ćete ući u pregovore sa Evropskom unijom kada vam je ona, posle svih ovih ustupaka, rekla - možemo da pričamo o svemu, ali ne o statusu Kosova. Došli smo do zida gde morate da odlučite na koji način će ta politika vaša da se vodi u budućnosti.
U svakom slučaju, rezultati ove politike su katastrofalni. Ona je propala i put u Generalnu skupštinu je put u potpuni poraz Srbije, ili ćemo da čujemo danas kako ćete nas uveriti da je to sigurna pobeda, kao što smo već slušali prethodnih dana.
Vreme je za novu politiku. Vreme je da se otkaže misija Euleks, ono što ste im dali na Kosovu. Vreme je da se pokrenu tužbe i vreme je da se podnese ostavka.

Vreme je isteklo. Gospodin Boško Ristić ima reč. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ova sednica jeste zakazana povodom veoma značajnog pitanja koje će opredeliti verovatno karakter budućih poteza i vlasti i opozicije i svih nosilaca javnih funkcija koji imaju odgovornost za vršenje tih javnih funkcija pred građanima koji su ih birali.
Ovde smo tokom rasprave čuli različitu argumentaciju povodom Predloga odluke koja se nalazi na razmatranju u raspravi pred Skupštinom. Raspravu su okarakterisali različiti stavovi, od podrške tome da se ovakva odluka sa ovakvom sadržinom donese i usvoji, do njenog potpunog osporavanja.
Motiv za takvo postupanje pojedinih poslanika u parlamentu ima pre svega ili različite političke stavove, različite političke programe, želju za političkim pozicioniranjem u dnevno-političkim okolnostima ili, sa druge strane, ima i takvih motiva da poslanici žele da se stvore temelji jedne racionalne politike koja će se voditi u kontekstu ukupnih odnosa u kojima se Srbija nalazi i u međunarodnoj zajednici, ali i u kontekstu političkih odnosa koji vladaju u samoj Srbiji.
Predstavnici stranaka koje su politički mandat od građana dobili na osnovu politike koja podrazumeva i evropske integracije i očuvanje suvereniteta i integriteta na Kosovu i Metohiji smatraju da racionalnim pristupom i analizom postojećeg stanja, argumentacijom koja može da obezbedio podršku naših političkih prijatelja u međunarodnoj zajednici, vodimo dalju borbu za očuvanje suvereniteta i integriteta na Kosovu i Metohiji.
Demokratska stranka će glasati za ovu odluku jer je njena politika takva da je dobila podršku građana na poslednjim izborima za politički program očuvanja Kosova i Metohije u sklopu Republike Srbije, ali isto tako za politiku evropskih integracija, regionalne saradnje, očuvanja mira i stabilnosti, očuvanja rešenja putem diplomatskih, političkih i pravnih instrumenata.
Tokom rasprave smo čuli olako date pravne savete da je Srbija i srpska diplomatija mogla raznim pravnim sredstvima da ostvari svoje političke ciljeve. Lično smatram kao građanin, kao pravnik i kao političar da olako dati pravni saveti mogu samo da navedu Srbiju da srlja u povlačenju političkih poteza.
Isto tako, kada govorimo o jedinstvu, o državnom i o političkom, smatram da treba ostvariti državno i političko jedinstvo u vezi sa vrednostima koje su osnova i garant izgradnje jednog demokratskog društva.
Ne smemo posegnuti za instrumentima zaštite naših interesa koji bi išli na štetu demokratizacije društva i koji bi ugrozili mir i bezbednost i u Srbiji, i u regionu i uopšte u međunarodnoj zajednici.
Stranke koje žele da, koristeći pitanje Kosova, iznude prevremene izbore, ne shvataju ili ne žele da kažu da to predstavlja iznuđeni potez za koji bi ceh plaćali građani Srbije.
Kosovo i Metohija jesu značajno i važno pitanje. Kosovo i Metohija jeste ustavna obaveza svih nosilaca javnih funkcija i svih institucija. Obaveza da se borimo za integritet Srbije i za Kosovo i Metohiju kao integralni deo Srbije jeste na nama, ali metod političke borbe i izbor politike mora da bude takav da se racionalnim pristupom obezbedi napredak u ostvarenju interesa Republike Srbije u pregovorima sa svim zainteresovanim stranama.
Pre svega mislim na građane na Kosovu i Metohiji, ali isto tako sa akterima međunarodne politike, od kojih u dobroj meri zavisi dalji proces priznavanja jednostrane nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ali isto tako i zaštite interesa Republike Srbije.
Smatram da politička aktivnost Srbije treba da bude isto razmatrana u kontekstu dalje demokratizacije društva, zaštite svih vitalnih interesa Srbije na bazi mira, dobrosusedstva, ali isto tako zaštite ljudskih prava na celoj teritoriji Republike Srbije.
S obzirom da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde neobavezujuće, ali isto tako, prema mnogim komentarima i štetno po interes Republike Srbije, smatram da treba istovremeno čitati razloge kojima se rukovodio Međunarodni sud pravde prilikom zauzimanja ovakvog stava.
Mislim da je suočavanje sa posledicama dugogodišnje politike na Kosovu i Metohiji veoma korisno za dalje vođenje politike Republike Srbije u međunarodnim odnosima, ali i na unutrašnjem političkom planu. Time ne želim da odgovornost za određene političke posledice svalim na pojedine partije, zato što su partije koje su bile akteri političkog života devedesetih godina doživele unutrašnju transformaciju. To pokazuju njihovi programi i njihove političke aktivnosti u današnjem vremenu.
Ono što je najteže za naše srpsko društvo, to je da su posledice nekog nedemokratskog postupanja pogodile demokratsko društvo kakva je Srbija danas. Mislim da je apsolutno nekorektno da se srpsko društvo i politika koju vodi vladajuća koalicija, pa i ova vlada, karakteriše pogrdnim nazivima, da se karakteriše na pogrešan način, zato što je evidentno i u samoj Srbiji i u međunarodnoj zajednici da institucije Srbije jačaju svoje kapacitete u zaštiti ljudskih prava, u stvaranju mehanizama koji tu zaštitu ljudskih prava garantuju.
S tim u vezi, želim da zaključim da Vlada Republike Srbije, narodni poslanici, sve institucije Republike Srbije koje se bave politikom i koje treba da se bave u budućnosti zaštitom integriteta i suvereniteta Republike Srbije treba da vode računa o političkom kontekstu u kome se Srbija nalazi, o putu i statusu evropskih integracija u kojima se Srbija nalazi.
Ali isto tako da svojom retorikom i argumentacijom koja se vrlo često ovde čuje, a koja je protivna demokratskim principima i vrednostima na kojima se zasniva jedno demokratsko društvo, možemo da stvorimo osnov za dalja priznanja Kosova i Metohije i od onih država koje nisu obavezane ovakvim stavom Međunarodnog suda pravde, ali zbog retorike i povlačenja nekorektnih i nedemokratskih političkih poteza mogu da stvore reakciju koja bi išla na štetu interesa Republike Srbije.
Zato ne smemo tvrdoglavom i iracionalnom politikom da izazovemo novi lanac priznanja, već u Skupštini Ujedinih nacija treba da se zalažemo da se na demokratskim vrednostima, demokratskim principima, u mirnim pregovorima svih zainteresovanih strana dođe do ciljeva koji treba da budu u interesu pre svega građana Republike Srbije.

Narodni poslanik Nemanja Šarović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, braćo Srbi i sestre Srpkinje, poštovani građani Srbije, donošenjem presude Međunarodnog suda pravde Srbija je doživela veliki udarac. Međutim, ovo nije poraz bilo koga od vas eurofanatika koji sedite u ovoj sali pojedinačno, ni Tadićev, ni Nikolićev, ni Dinkićev, ni bilo čiji drugi, ovo je poraz politike koju vi sprovodite prethodnih godina.
Mi ne tražimo danas, kako neki kažu, nečiju glavu jer - šta bi danas Srbija imala od toga da Vuk Jeremić ili Boris Tadić podnesu ostavke? Srbija je dobila još jednu žestoku šamarčinu od EU i SAD i vi ne možete sada reći da će neko podneti ostavku i da će to tu činjenicu izbrisati, da će biti u redu.
Ne, to nije u redu i ne može biti u redu, jer ovo nije samo lični poraz Borisa Tadića, ili bilo koga od vas, ovo je poraz politike koju zagovarate prethodnih 20 godina i koju prethodnih 10 godina sprovodite u Srbiji. Ovo je poraz politike bespogovornog ispunjavanja uslova EU i politike koja kaže da EU nema alternativu.
Za SRS, Srbija, njen teritorijalni integritet i suverenitet, nemaju alternativu. Dobro je da danas imamo i da se vodi ova rasprava, dobro je jer će neke maske pasti. Dobro je da se vidi koliko se bivšem četničkom vojvodi svidelo u Briselu i Vašingtonu, da mu se svidelo toliko da danas traži da ide ponovo, makar kao poštar Borisa Tadića.
A i kako ne bi išao, kad on uporno ponavlja kako je politika Borisa Tadića dobra, kako bi on tu politiku sprovodio još brže i Srbiju još bolje i brže odveo u Evropu, ali da jedino, eto, ne valjaju neki Tadićevi saradnici?
Međutim, današnja ponuda Vuka Jeremića govori koliko je zapravo srpska diplomatija loša, kada je kao glasnik i kurir Borisa Tadića prihvatljiv neko ko se preko noći transformisao od ultranacionaliste do eurofanatika.
Postavljam pitanje Vuku Jeremiću – može li neko ko je ukrao poslanički mandat, neko ko se odrekao ideologije koju je zastupao prethodnih 18 godina, neko ko je pogazio crkvu, zakletvu datu u crkvi pred Bogom, neko ko 30 godina nije uspeo da završi fakultet, može li neko takav biti moralni i intelektualni autoritet koji će biti emisar predsednika Srbije i ko će ubeđivati nekoga u inostranstvu, predstavljati Srbiju i ubeđivati ga da ne prizna nezavisno Kosovo?
Ako nekome do sada nije bilo kristalno jasno, danas nema nikakve sumnje da su SAD neprijateljski nastrojene prema Srbiji. Možemo li nekoga ko otima deo naše teritorije, danas KiM, sutra Rašku, Vojvodinu ili Šumadiju, smatrati svojim prijateljem? Nema goreg akta neprijateljstva od bombardovanja i otimanja teritorije, a upravo je to ono što su SAD i vodeće zemlje EU učinile prema Srbiji, a vi ih i dalje nazivate našim prijateljima i zaklinjete im se na vernost.
Pre 20 godina otimanje KiM nije izgledalo realno, danas je to realno svima. Pre deset godina otimanje Vojvodine nije izgledalo realno, svakome ozbiljnom u Srbiji danas to izgleda veoma realno i vaš režim upravo izgrađuje novu naciju. Izgrađujete nekakve Vojvođane.
Da li je neko pokušao da prebroji koliko puta dnevno neko ko živi na teritoriji Vojvodine čuje pridev vojvođanski? Vojvođanski budžet, vojvođanski premijer, Vojvođanska akademija nauka, vojvođanski sekretar, vojvođansko ovo ili vojvođansko ono.
Uveliko se propagira, da ne kažem mržnja, ali negativan odnos i neprijateljstvo prema Srbiji i prema Beogradu. Osiromašene, gladne i razočarane građane Vojvodine ubeđujete da bi živeli bolje, ali, eto, nedostaje im EU i smeta im Beograd. Odoše u Beograd sve pare, ode u Beograd budžet, Beograd ne da ovo, Beograd ne da ono. Na kraju ćete se valjda, za dve ili tri godine, silno iznenaditi kada generacije koje danas stasavaju kažu – kakva Srbija, mi smo Vojvođani?
Od koga je Boris Tadić dobio mandat da premijera Turske pusti da vršlja po Srbiji kako hoće? Umesto da Boris Tadić ode u Bratunac i pokloni se srpskim žrtvama, Boris Tadić je u pratnji Erdogana otišao u Novi Pazar i veoma je zanimljivo kako su državni mediji, ponavljam, državni mediji, preneli tu vest.
Citiraću kratko – predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Turske Redžep Erdogan ocenili su danas, nakon razgovora sa gradonačelnicima Sandžaka, da će konkretnu korist od saradnje dveju država imati region Sandžaka. Osim što će Turska učestvovati u izgradnji puteva u Sandžaku, vlada u Ankari će razvoju Sandžaka pomoći tako što će podsticati saradnju i bratimljenje opština.
U dve rečenice - četiri puta Sandžak. Povezujete Sandžak, kako vi kažete, Rašku, kako jeste, sa Turskom, istorijski, i ekonomski, i verski, evo, sada ćete i opštine bratimiti. Postavlja se pitanje – kada budu sve te veze ostvarene između Raške i Turske, čime će to Raška sa Srbijom biti povezana?
Evropska unija nije i neće primiti Tursku u članstvo EU, već to kompenzuje preko naše grbače i pušta Tursku da širi svoj uticaj i moć na Srbiju, na Rašku oblast i na BiH, ne na Sandžak, naravno, kako kaže državna televizija. Da li postoji zakon o teritorijalnoj podeli i da li su svi državni organi i institucije dužni da taj zakon poštuju? Neki su i danas rekli kako nije važno kako se to zove, kako se šta naziva i kako Rašku oblast može nazivati ko kako hoće, da to nije rešenje problema.
Nekada ste tvrdili da nije važno na KiM čije se zastave ističu i koji se nazivi koriste. Vama nije bilo važno, ali Šiptarima jeste bilo važno. Pogledajte dokle nas je to dovelo. Danas vam nije važno, u Vojvodini Srbima nije, ali je važno Vojvođanima.
Nije vam važno u Raškoj čije se zastave ističu, a sve se crvenelo od turskih zastava, nijednu nismo videli srpsku. Vama to nije važno, ali Erdoganu jeste. Kako vam u Raškoj ne smeta mešanje crkve u politiku, u izbor nacionalnih saveta? Zukorlić se kandidovao za nacionalni savet Bošnjaka i čitava Raška je bila oblepljena plakatima sa sloganom – glasaj za muftiju.
Da li je Srbija sekularna država ili u Beogradu jeste, a u Novom Pazaru nije? Šta bi se desilo da je Srpska pravoslavna crkva učestvovala na nekim izborima i da je na plakatu stajalo – glasaj za vladiku? Jedan od najvažnijih razloga što se Srbija danas nalazi u ovako teškoj situaciji jeste povlačenje tužbi protiv zemalja NATO koje su bombardovale Srbiju, jer bi presuda protiv tih zemalja danas bila ključni argument Srbije u upravo negativno završenom postupku pred Međunarodnim sudom.
U čije ime je DOS režim abolirao ubice hiljada građana Srbije? U čije ime ste oprostili i ko vam je dao mandat da oprostite desetine milijardi evra materijalne štete? U čije ime Boris Tadić već nekoliko puta razgovara sa Ivom Josipovićem o povlačenju tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid?
Ima li mandat Boris Tadić stotina hiljada proteranih, hiljada ubijenih i opljačkanih Srba iz Republike Srpske Krajine? U čije ime Tadić najavljuje odlazak u Vukovar? U čije ime i kome će se u Vukovaru sutra izvinjavati? U čije ime je Boris Tadić bio u Srebrenici? Zašto je MUP Republike Srbije sprečavao građane Srbije da odu u Bratunac i odaju poštu srpskim žrtvama?
Mene je lično zaustavila policija na granici, na Drini kod Zvornika, izvela iz kolone i držala 15 minuta. Tražili su da se pozovem na poslanički imunitet da bi me pustili da pređem granicu. Zašto RTS nije obavestila javnost da je na vojničkom groblju u Bratuncu bio zabranjen pristup svima onima koji su imali majice sa likom Vojislava Šešelja ili Ratka Mladića? Kako je moguće da je jedino reporter RTS bio slep i gluv za transparent od 25 metara, na kome je pisalo ''Tadić nije Srbija'' i ''Srpska nije genocid''?
Danas, ali i čitave prethodne decenije, na delu je rasturanje Srbije, temeljno osmišljeno i uporno. To čine SAD i vodeće zemlje EU. Oni nam otkidaju deo po deo države, a vi ubeđujete narod i građane Srbije kako to nije važno. Vi kažete – važni su ljudi, važan je bolji život. Kažete Srbima da zaborave Kosovo, kako bi bolje živeli i kako bi ušli u EU.
Doneta je presuda protiv interesa Srbije. Žive li danas građani Srbije bolje ako svi kažete da smo korak dalje od Kosova i bliže EU? Da li je pojeftinilo nešto u Srbiji? Hleb? Mleko? Grejanje? Bilo šta? Naravno da nije, i neće ni pojeftiniti. Čak i ako uđemo u EU, za nekih 15 godina, očigledno je da nas tamo ne žele. Nemac ni rođenom bratu ne poklanja evro, a kamoli Srbiji.
Moram reći još jedanput, da vaša fascinacija EU potiče od one komunističke devize – radio, ne radio, svira mi radio. Ubedili ste građane Srbije, da je EU rajski vrt. Kada uđemo, nestaće svi problemi. Onaj ko sebi ne pomogne, ni Bog mu neće pomoći. Nema za Srbiju ni za srpski narod napretka dok sami sebi ne pomognemo, dok privreda ne radi i dok sami sebe ne počnemo da poštujemo ni drugi nas neće poštovati.
Vuk Jeremić tvrdi da je pitanje pred Međunarodnim sudom bilo dobro postavljeno, ali kaže, kako god pitanje da smo postavili, ovakav MSP ne bi odgovorio na suštinu pitanja. Šta to znači? To znači da za Srbiju nema pravde, jer je sud pod velikim uticajem SAD i vodećih zemalja EU, koje i na ovaj način pokazuju da su neprijatelji Srbiji. To pokazuje vaš međunarodni rejting. To pokazuje rejting predsednika Srbije, naše Vlade i naše diplomatije.
Jeremić je naveo kao razlog neprijateljskog odnosa, inertnost politike, koja se nije promenila od 90-ih godina, kada je kako kaže, zacrtano utapanje Republike Srpske u unitarnu BiH i nezavisnost Kosova. Postavlja se pitanje – kakva je uloga Borisa Tadića, koji se jedne nedelje grli sa Sulejmanom Tihićem i Erdoganom, a naredne nedelje sa Miloradom Dodikom? Vi odlučite, i vi i Milorad Dodik, da li želite samostalnu Srpsku ili unitarnu BiH.
Teško je očekivati bolje odnose SAD i EU, ako se svi vi neprekidno zaklinjete, da šta god oni urade, da kako god zlo da nam nanesu, vi svoj kurs prema EU i put evroatlantskih integracija nećete promeniti. Ovo je poslednje zvono za uzbunu, ali ne za vas, jer ste vi tu potpuno nebitni. Ovo je zvono za uzbunu za građane Srbije, za državu. Poslednji poziv Srbima da se usprave, da počnu da pružaju otpor, da veruju u državu.
Ovo je poslednji poziv da politički kurs promenimo za 180 stepeni, da otvoreno kažemo da je evropska perspektiva Srbije mrtva tačka, nemamo mi više šta sa njima da razgovaramo, i da se okrenemo tradicionalnim i jedinim prijateljima Srbije – Rusiji, Kini, Indiji, arapskim državama i južnoameričkim državama.

Ministar Vuk Jeremić ima reč.

Želim samo na početku da kažem da je Vlada razmotrila predložene amandmane SNS i da predlaže usvajanje prva tri amandmana SNS u tehničkoj proceduri.
Moram da odgovorim na nekoliko pitanja i na nekoliko upozorenja i kritika koje su izrekli predstavnici DSS. Kao prvo, oko tužbi zaista mislim da treba staviti tačku na tu raspravu. Tužbe protiv bilo koje zemlje u ovakvom trenutku, pred ovakvim MSP, bile bi najdirektniji put da se sve izgubi i ko god i dalje govori o tužbama zaboravlja da sa tim tužbama treba da ode u taj isti Hag. Plašim se da, u političkom smislu, takva reakcija samo predstavlja novo guranje glave u pesak.
U četvrtak MSP nama nije oduzeo Kosovo, kao što ga Generalna skupština u septembru, čak i ukoliko uspemo da i pored svih teškoća ostvarimo na njoj pobedu, a učinićemo sve da je ostvarimo, neće vratiti. Ovo je jedan dug i težak proces u kome ne smemo da odustanemo.
Ono što je najvažnije je da ipak, i pored svih političkih razlika kada je reč o Kosovu, pokušamo da sačuvamo jedinstvo. Kada smo bili zajedno u Vladi sa DSS, mnogo puta smo imali razlike u mišljenju kada je reč o Kosovu. Svaki put smo se na kraju složili. Mnogo više puta smo se mi složili sa stavom DSS, nego što je to bilo obrnuto, zbog toga što smo poštovali potrebu da se ostvari jedinstvo.
Uopšte, mislim da kada je ovakva stvar u pitanju, a ovo je stvar od vrhunskog državnog i nacionalnog interesa, mislim da opozicija treba da podrži Vladu. Sutra, kada mi budemo u opoziciji, Vladu ćemo podržavati oko ovih ključnih nacionalnih pitanja.
Prema tome, nisam čuo od DSS danas ni jedan novi predlog. Svi su ti predlozi već bili na stolu mnogo puta i, žao mi je, ali ne smatram nijedan od tih predloga konstruktivnim.
Na kraju, želim da kažem još jednom, iako današnja sednica nije o tome, pitanje Euleksa, pitanje rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na teritoriji Pokrajine, ono bi se u 2008. godini dogodilo ovako ili onako. Dogodilo bi se bez učešća Saveta bezbednosti, da se nismo blisko angažovali po tom pitanju i uspeli da raspad UNMIK, koji je u tom trenutku bio u procesu, zaustavimo i da Euleksovo razmeštanje stavimo pod mandat Saveta bezbednosti.
Prema tome, glavni razlog našeg angažovanja sa Savetom bezbednosti po pitanju rekonfiguracije je bio taj da možemo da nastavimo da pomažemo ljudima koji žive na terenu. Pošto mi sa ilegalnim secesionistima ne možemo direktno da razgovaramo, pošto nam to obavezujuće odluke Narodne skupštine zabranjuju, morali smo da sa međunarodnim civilnim prisustvom angažujemo na način koji ne krši naš Ustav i međunarodno pravo. To smo postigli kroz odluku Saveta bezbednosti, koja je predvidela rekonfiguraciju međunarodnog civilnog prisustva u Pokrajini.
Priča o Euleksu, priča o tužbama su priče koje su već ispričane. Danas moramo da gledamo napred. Ovo je jedan jako težak trenutak za Srbiju. Zaista bih voleo kada bi predstavnici DSS u tom smislu, nakon svih ovih kritika koje su nam uputili i na kojima im se zahvaljujem, smogli snage da nas podrže, kao što smatram da bi svaka opozicija svaku vladu po pitanju Kosova trebalo da podrži, ne samo danas već i za deset, 20 ili već koliko godina bude bilo potrebno da se ova borba za Kosovo vodi.
Još jednu stvar želim da pojasnim, Vlada je razmotrila sve predložene amandmane opozicije i smatra da su samo ova tri amandmana SNS u skladu i duhu sa ovom rezolucijom koju predlažemo parlamentu na usvajanje.
Što se tiče predstavnika SRS, želeo bih da pojasnim svoj stav - bili bismo izuzetno zahvalni ako bi neki visoki predstavnik SRS pristao da bude nosilac državne poruke Srbije u jednu zemlju sa zahtevom države da ne prizna Kosovo. Postoje neke zemlje u kojima SRS ima veliki ugled i zaista bismo bili zahvalni ukoliko bi nas podržali u tome i ukoliko bi pomogli da se ova poruka prenese tamo gde treba.