Iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe, odnosno, izvinjavam se, pošto je vaš amandman, devet minuta i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Sad ću biti malo kraća zato što sam ovim povodom postavljala i poslaničko pitanje, a Kragujevac je bio u pitanju.
Član 5. Mi smo ovog puta tražili da ministar bliže uredi način plasiranja slobodnih novčanih sredstava i da vi dozvoljavate nekome da plasira višak onog što se nađe na njegovom račun, sem ako nema dospelih neizmirenih obaveza prema dobavljačima i izvođačima radova i nije zadužen zbog tekuće likvidnosti.
Zato što smo imali mnogo pritužbi, mnogo poslaničkih pitanja u kojima izvođači radova koji su radili za državu na nekom nižem nivou, na primer na nivou grada Kragujevca, jesu u stvari zaustavljeni u radu, blokirani, a sad se verovatno nalaze i u predstečajnim postupcima, zato što radeći sa nekim ko je, po pravilu, najsolidniji platac nisu izvršili svoje obaveze, nalaze se u velikim obavezama zbog uzetih kredita i ja sam sasvim smisleno u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS od vas kao nadležnog zatražila da vi uvedete ovakvo ograničenje.
Kule od karata koje se zidaju na kreditima se urušavaju svakodnevno. Ne govorim samo o nekim trgovinskim lancima, o nekim bankama od velikog sveta do najbližeg okruženja, govorim i o lokalnim samoupravama, odnosno o stečaju koji za državu ne može da bude proglašen, ali on evidentno postoji na nivou nekih lokalnih samouprava.
Gospođo ministre, vama sam postavila poslaničko pitanje – da li kontrolišete visinu zaduženosti grada Kragujevca u smislu kontrole državne pomoći, odnosno pored toga što su se unapred odrekli svojih budžetskih prihoda, prostirući ne crveni tepih, nego tepih od naših budžetskih sredstava pretvorenih u evre finansiranjem i dovođenjem Fijata, na čemu je i došla na vlast aktuelna koalicija, i da li ste vi neko ko je nadležan da kontroliše, a jeste nadležni da govorite koliko mogu da se zaduže?
Dali ste jedan odgovor koji ne kazuje mnogo i koji opet govori o tome da u ime koalicionog kapaciteta aktuelne Vlade vi ne smete da kažete gradu Kragujevcu - stop sa zaduživanjem.
Grad Kragujevac ne da duguje svojim izvođačima radova i dobavljačima, nego nije ni usamljen slučaj, mnogo je slučajeva takvih gde duguju izvođačima, zadužuju se mimo budžetskih kapaciteta u smislu mogućnosti naplate prihoda. Šta vredi jutrošnja vest da će prvo proraditi toplana i grejati Kragujevčane, ako svi znamo, jer mi tamo imamo odborničku grupu, kako u stvari funkcioniše na minusu jedna lokalna samouprava?
Vi ste meni u odgovoru na ovaj amandman napisali da se podrazumeva da oni koji plasiraju slobodna novčana sredstva jesu likvidni i da nemaju obaveza. Da li ste vi zaista spremni da tvrdite da imate verodostojnu dokumentaciju koju vam dostavljaju, da oni nemaju dugova kada plasiraju sredstva, odnosno da vas uvere da nemaju negde neki talog koji na kraju godine treba da vam uplate u budžet, a oni to ne učine, nego nastave oročavanjem sredstava kod nekih poslovnih banaka kod kojih na tim sredstvima, na sredstvima građana, slobodnim i neutrošenim, oni u stvari dobijaju neke privilegije, vidljive ili nevidljive?
Afere banaka u okruženju pokazuju da mimo zakona fizike i mimo zakona finansija novac ne može da teče, jer on ne može da promeni stanje i da iz ničega bude nešto, niti može novac da izgubi trag, samo je pitanje volje da se uđe u trag gubicima novca.
Zaista mislim da u ime ozbiljnosti jedne države, kao solidnog platca ili jemca, solidnog jemca u lokalnim samoupravama ne dozvolite zaduživanje i pravljenje navodnih uspešnih predsednika opština i kažem, nije to jedina opština, nego da zatražite od njih precizne podatke o tome da li imaju negde oročena sredstva i da li se mogu zaduživati u skladu sa prihodima koje ostvaruju te opštine.

Tri minuta i 10 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ovaj amandman sam obrazložila maločas kad sam pitala gospođu ministar zašto je odbijen amandman da se u članu 6. ne prikažu pojedinačno prihodi od kamata, prihodi privatizacioni, naknade od organizovanja organa na sreću, drugi javni prihodi utvrđeni zakonom, upravo zato što je u članu 19. takav raspored prihoda i naveden.
Znači, ništa novo, ništa detaljnije nisam tražila da se ovim amandmanom uradi, samo da se formulacija iz člana 19. zadrži i ovde u članu 14. da bi mogli da pratimo kako se vrši naplata prihoda. Mogu samo da ponovim pitanje, želite li da mi imamo uvid u to kako naplaćujete i trošite pare ili ne? Time što ste odbili ovaj amandman, smatram da vi ne želite da mi imamo uvid u trošenje sredstava.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Razlog zašto je podnet amandman i na član 8. odnosno u članu 19. gde se traži preciziranje i ostvarivanje privatizacionih prihoda kao posebnog prihoda koji mora da bude prikazan, jeste upravo razlog što se možemo sporiti oko njegovog metoda, načina, puteva kako smo došli u bedu u kojoj se nalazimo.
Možemo se sporiti i oko puteva i načina izlaska iz te bede, ali se ne sporimo da su privatizacioni prihodi ostali mimo budžeta u velikoj meri, da je Agencija za privatizaciju jedan od flagrantnih primera kako je država propustila da posao koji je ona bila nadležna da radi, da prodaje preduzeća i da onima koji su ostali bez posla u tim preduzećima nalazi i stvara uslove za zapošljavanje u drugim preduzećima i da su u privatizacijama zloupotrebljena ogromna sredstava.
Razlog za ovakav amandman je bio minimum vašeg izjašnjavanja da li ste spremni da ono što je nekad gospodin Đelić nazivao jednokratnim prihodom, pa ga zato ne treba prikazati u budžetu, on je to izjavljivao 2003. godine, a onda se to ipak pokazalo neophodnim, hvala bogu na pritisak nekog sa strane, da se mora prikazati u budžetu.
S obzirom na to da privatizacija nije završena, naprotiv mi imamo reprivatizaciju koja se radi kroz konverziju potraživanja, kroz subvencionisanje, kroz Zakon o stečaju, ne zaboravite, gde ako se ne uplati predujam na vreme sve što se zove imovinom preduzeća postaje vlasništvo države.
To je onda, gospođo Čomić, kad nismo imali struje, pa smo izlazili za govornicu i usvajali smo taj zakon, pa je možda nekom promakla ta strašna odredba gde je još jedan od načina da se vrši ponovna etatizacija u ovoj državi. Znači, biće još verovatno iz izbornih razloga pokušaja da se ono jednom proda to, pa vraćeno pod okrilje države ponovo proda. Insistiram da privatizacioni prihodi budu posebno prikazani.
Jutros, kad stiže vest, ponavljam, da Energoprojekt mimo zakona ponovo postaje vlasništvo države na neki način, kad se raskidaju ugovori sa nekim preduzećima gde su izvršavane ugovorne obaveze prema Agenciji, a prema nekim drugim kojima se prolongiraju rokovi više puta, ugovori se ne raskidaju, vi ne smete da dozvolite da građani Srbije, da narodni poslanici nemaju uvid u privatizacione prihode, pogotovo što ste i svetski stručnjaci iz MMF slažu s tim da je privatizacija u Srbiji, iako zakasnelo, urađena brzopleto, bez efekata i sa odlivanjem sredstava o kojima će morati da se pokažu računi.

Minut i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Branka Ljiljak. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Ovaj amandman je Vlada prihvatila. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman bih prokomentarisao zajedno sa amandmanom koji je bio pre ovog, amandman kolege Dejana Mirovića, a koji je Vlada prihvatila, jer se odnose na isti član, a indirektno ukazuju na neke principe i stavove Vlade koji se odnose na ovo poglavlje, proceduru i donošenje izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde u stavu 3. tog člana 27g stoji da sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta ili bez njega, ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, ministar priprema predlog izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ovde ste prihvatili amandman i izbrisali ste ovo – ili bez njega ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, jer zaista čemu budžetski kalendar, čemu fiskalni savet, ako neko ima obavezu, a i ne mora da ima obavezu da donese, odnosno da dostavi neko mišljenje. Ovaj amandman koji niste prihvatili, a u istom je članu ovog zakona, možda najviše govori o suštini, prirodi i zamisli svega ovog što se nama poslanicima ponudi.
Naime, kolega Martinović je tražio da se poslednji stav promeni i da glasi da je Vlada dužna da prihvati preporuke koje je dala Narodna skupština, takve izmene unose se u revidirani izveštaj o fiskalnoj strategiji koji se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Šta smo mi ovde hteli? Mi smo ovde hteli da obavežemo vladu da je dužna i obavezna da prihvati sugestije Narodne skupštine. Valjda tako treba da razumemo kontrolnu funkciju s jedne strane Skupštine, a sa druge strane razumemo i da je ovo najviše predstavničko telo i da je jedino nemoguće prepraviti volju većine u ovom domu.
Pazite ovaj odgovor, kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što je u skladu sa Ustavom nadležnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku. Ko to vama brani ovim amandmanom? Kako vam to branimo mi iz Skupštine da vi utvrđujete i vodite politiku? Gospođo Dragutinović, vi ne možete da dobijete u praksi nijednu politiku koju utvrdite dok ne dobije blagoslov ili podršku ovde. Da li je to tačno? To je tačno.
Sad vas pitam, s kojim pravom Vlada može da zanemari stav većine ukoliko želi većina u ovoj skupštini da da neku sugestiju na ovaj fiskalni izveštaj. Šta to znači? Vi vodite politiku i nećete da prihvatite stav većine ovde.
Šta ako se u trenutku definisanja fiskalnog izveštaja iskonstruiše drugačija većina koja neće da smenjuje vašu Vladu, ali će imati drugačiji stav, gde većina u odnosu na ono što je Vlada predložila. Ko ste vi da to ne prihvatite? Tako je, pitam vas, ko ste vi da to ne prihvatite, ne vi lično, nego Vlada.
O kakvom parlamentarizmu i principima parlamentarizma i demokratije danas u Srbiji govorimo? Ovo je indikator kakva je namera čega? Vlada pre svega hoće da se zaštiti. Ovo devalvira i težinu saveta, a da ne govorim o Skupštini.
Kada za vas nije obavezujuće to što vam Skupština kaže, šta vas briga šta će vam savet reći. Savet koji, između ostalog, činjenica jeste, kako ste ovde napisali, imamo aktivno učešće, danas raspravljamo o tome, ovaj će zakon da se izglasa i naravno glasaćemo za savet odnosno vaša većina će izglasati savet koji ćete predložiti vi, Boris Tadić i Dejan Šoškić. Takva politička disperzija, namete pojma. Sve jedno suprotstavljeno drugom.
Vi nama kažete da ćemo ovde da imamo aktivno učešće. U čemu? Šta ste budžetskim kalendarom predvideli. Kada će Skupština da dostavi svoje mišljenje – 31. avgusta, kada ne radimo? To nam je rok i to što ste nam poverili kao aktivno učešće u ovoj priči, poverili ste nam za avgust kada smo svi na moru, oni koji mogu da idu, oni koji ne mogu sede negde. Baš ste darežljivi, baš ste široki vi iz Vlade. Smejurija.
Interesuje me, u ovu skupštinu je došao izveštaj DRI o kojem nismo raspravljali, kojim se bavio samo odbor. Ova skupština nikada nije raspravljala o ni jednom završnom računu budžeta iz prethodne godine od 2001. godine do dana današnjeg. Pre podne smo ovde vodili raspravu, izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, takođe obavezan zakonom nikad nije došao u ovaj parlament.
Vi nas ubeđujete da mi u svemu ovome imamo aktivno učešće? Nemojte da se poigravate sa Ustavom i sa zakonom. Ne dajte Vladi u kojoj sedite da omalovažava Skupštinu. Dužni ste i obavezni i po zakonu i po Ustavu da prihvatite sugestije koje daje najviše zakonodavno telo. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Član 15. je jedan od ključnih članova ovog zakona i bilo bi dobro da bude zapisan posebnim slovima u stenografskim beleškama, jer u jednom članu obuhvata 10 članova i tim članom se definiše ceo zakon koji se odnosi na deo fiskalne odgovornosti.
O tome smo govorili pre nekoliko dana, čini mi se pre dva dana, kada je bila načelna rasprava, jer se ovim zakonom definišu sva ona ključna pravila o kojima se najviše govorilo u javnosti.
Ministarka je dala objašnjenje da kada se govori o opštem dugu države, on ne obuhvata brojna zaduženja koja država de fakto ima, što je interesantno i mislim da je i te kako trebalo razmišljati kada se govorilo o ovom zakonu. S jedne strane imamo kriterijum koji definiše dug države. Šta je sve država? Očigledno je da je to stvar diskusije jer opšti nivo države ne obuhvata obaveze Narodne banke, ne obuhvata sredstva koje je Vlada Republike Srbije povukla na bazi onih sredstava povećanih kvota koje smo imali od MMF, ali su to sredstva koja moraju da se vrate.
Mislim da postoji drugi parametar koji na mnogo bolji način definiše mogućnost i zaduživanja i duga države. Kada odete u banku da tražite kredit niko vas ne pita, pitaju vas razne stvari, ali između ostalog pitaju kolika vam je plata i koliko mogu da vam budu obaveze koje ćete vraćati jedne godine.
Kada se upoređujemo sa mastrihtskim kriterijumima, rekli smo da je to dogovorni kriterijum, većina zemalja ga nije prihvatila i to je problem koji EU ima. Kada je došla kriza svako je tu relativizovao taj kriterijum od 60%, jer videli smo da Grčka duguje mnogo više.
Dug Srbije u ovom trenutku, dug samo Vlade Republike Srbije, bez nekih drugih stvari, je oko 36 – 37%, ali je ovde važna stvar da se zadužujemo po nekoliko puta većim kamatnim stopama nego što se zadužuju druge zemlje. Citirao sam pre nekoliko dana dokumente Evropske komisije koji kažu da se u avgustu dok smo se zadužili po 13-14%, Hrvatska se zaduživala po 3,3%, Crna Gora 3,36%, Bugarska čak na dve i po godine, ali sa kamatom 3,4%, Makedonija za šestomesečne zapise, bez devizne klauzule 5%, sa deviznom klauzulom 4,7%, a Rumunija 7%, a prodavala je zapise i po 6,5%.
Znači, ako se zadužujete po 14%, onda za isti iznos kredita vama je potrebno nekoliko puta više sredstava nego kada se zadužujete po 3 ili 3,5%, tako da jedan kriterijum može da bude opšti nivo duga, ali drugi kriterijum je naša sposobnost da ta sredstva vraćamo. Čini mi se da je to i te kako važno, tim pre ako se uzme u obzir da imamo obaveze ili da moramo da imamo obavezu da svake godine uplaćujemo u penzioni fond još 5, 6, 7, 8% BDP i u brojne druge fondove koje neke od ovih zemalja o kojima pričam nemaju.
Druga stvar, čini mi se da ti 45% možda lepo zvuči, ali očigledno je da nas čeka još nekoliko godina budžetskog deficita, i 2011. i 2012. godine, tim pre što su javne investicije izuzete iz ovog iznosa, do 2% investicija. Nije dobro ovo što piše da deficit može da bude veći od planiranog ako se sredstva koriste za javne investicije i to do maksimum 2% preko planiranog deficita.
Ovo što pričam o tih 3-4% kada budemo krenuli da smanjujemo na srednji rok i na duži rok ne obuhvata javne investicije pošto mi i te kako moramo da popravimo i izgradimo koridore i sve ostale stvari. To su dodatne sredstva. Prema tome, najverovatnije da će do isteka mandata ove Vlade taj limit biti postignut. Šta ćemo onda? Ako dobro računamo, 37 do 45 je svega 8%.
Druga stvar, danas se pojavila u štampi naznaka plana Vlade za sledećih 10 godina kako će Srbija izaći iz krize. Govorili su gospodin Bajec i još neki ekonomisti. Između ostalog piše da će sledećih deset godina da se očekuje da će kurs evra biti 134 dinara, pesimistička prognoza i optimistička, da će biti 124 dinara. Da li vi verujete u to? Da li postoji iko ko veruje da će za sledećih 10 godina kurs da ode za samo 18 dinara? Takve stvari dovode pod ozbiljnu sumnju sve te ozbiljne dokumente na kojima se ozbiljno radilo.
To je isto to, ako kažemo da će naš deficit biti još samo 8% veći nego što je to danas, pa ova Skupština je usvojila brojne kredite koji još nisu povučeni, kada ti krediti budu realizovani, to će da poveća javni dug. Hajde da razgovaramo na ozbiljan način. Možemo da se pravimo da te stvari ne vidimo, ali to neće pomoći ni nama ni vama ni bilo kome trećem. To su činjenice.
Prema tome, kada budemo razgovarali otvoreno i na pravi način i kada sve to uzmemo u obzir, onda ćemo sigurno krenuti putem rešavanja problema.