Gospodo poslanici, potpuno razumem potrebu da na ovu temu o kojoj govorimo, praktično, svi ponešto kažu. Moramo ipak poštovati dostojanstvo Skupštine. Molim vas da ne koristimo, odnosno ne zloupotrebljavamo povredu Poslovnika da bismo izneli takav stav. Imamo i druge mogućnosti i sednica na određenu temu. Dakle, ima različitih poslovničkih mogućnosti koje su u skladu sa Poslovnikom. Zaista vas molim da se vratimo današnjem dnevnom redu.

Obaveštavam vas da je u maloj sali Doma Narodne skupštine u toku Konferencija skupštinskih odbora nadležnih za pitanje smanjenja siromaštva u zemljama zapadnog Balkana i Turske. Pozivam članove odbora i zainteresovane poslanike da se pridruže i da učestvuju u radu.

Dobićete reč, ali vas zaista molim, ne bih želela da izričem, molim vas, dobićete svi reč, ali vas molim, molim vas da što pre pređemo na dnevni red, jer zaista svi pomalo zloupotrebljavamo atmosferu punu naboja, koju razumem. Zato zaista molim da prvo poštuju vreme oni koji reklamiraju Poslovnik, drugo da se pozovu na član, da ipak vodimo računa i o formi i o Poslovniku.

Gospodin Aleksandar Martinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS zaista najoštrije osuđuje relativizaciju, kako su rekla gospoda iz vladajuće koalicije, političkog nasilja i pozivam se na član 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Mićunoviću, kako je moguće da je 5. oktobra…
(Predsednik: Molim vas, nemojte se obraćati gospodinu Mićunoviću, nego parlamentu i meni.)
Dobro, obraćam se narodnim poslanicima, obraćam se građanima Srbije. Kako je moguće da je 5. oktobra bilo legitimno ne samo zapaliti Skupštinu, nego odnositi TV, umetničke slike, stolice, oružje itd. Ne znam da li ste videli, gospodo iz vladajuće koalicije, transparent na gej paradi, gde se vidi gospodin Dežer iz Evropske komisije, gospodin Čiplić i ovaj sramni transparent, na kome piše – "Smrt državi".
Šta mislite o kojoj državi se radi, gospodine Mićunoviću? Da li je ovo smrt SAD, Saveznoj Republici Nemačkoj ili Republici Srbiji? Kažite mi, kad ste već govorili o toleranciji i trpljenju, gde su granice poniženja srpskog naroda i građana Srbije? Kažite mi, koja je to donja granica do koje ćete srpski narod bacati u blato.
Ovo je sramota za državu Srbiju. Ovde piše, gospodine Mićunoviću, između ostalog i – "smrt gospodinu Čipliću", jer je on predstavnik države u Republici Srbiji. Kažite mi gde se ovo dešava u demokratskom i civilizovanom svetu? Da li Amerikanci, Francuzi, Nemci tolerišu transparente na kojima piše – "Smrt SAD", "Smrt Nemačkoj", "smrt Francuskoj"?

Narodni poslanik Nenad Prokić.

Poštovani, nije dobro kad sa ovoliko strasti razgovaramo i mislim da ovo nije mesto gde na ovaj način treba da razgovaramo, i zamagljujemo strašno stvarima iz prošlosti i svojim emocijama.
Da vidimo hladne glave šta se zaista prekjuče dogodilo. Meni lično smeta to što je tamo bilo od 1000 ljudi, 200 članova Alijanse i 800 onih koji su ih podržavali. Znači, preduslov moje solidarnosti je njihova solidarnost među sobom. To je pod jedan. Ali, svejedno, imate pravo, profesor Mićunović ima pravo, jer da je i 10 ljudi bilo tamo, mi moramo to da im dozvolimo.
S druge strane, svako zlo za poneko dobro. Mi sad jasno vidimo ko su proevropske snage u ovoj državi. Dobrodošli u klub SPS. Vi ste proevropska snaga u ovoj državi. Vas su juče spaljivali, prekjuče. To je nešto što je za mene dobra vest. To izgleda vide pijani maloletnici, ali ne vidi predsednik Tadić. To je nešto što je zabašurivanje.
Jasno smo podeljeni, tim povodom smo jasno podeljeni ko je ovde za to da zemlja prosperira, da se modernizira, da se evropeizira, a ko je onaj koji je protiv. To je političko pitanje. Juče nisu mogli to pijani maloletnici sami da odrede.
(Predsednik: Gospodine Prokiću, neke konstatacije mi vrlo gode, ali se ne držite Poslovnika. )
Znam da se ne držim Poslovnika.
(Predsednik: Htela bih da vas slušam, ali poslovnički ne mogu…)
Ne bih da zabašurujem preko Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, hteo sam da postavim pitanje na vreme, ali sistem nije funkcionisao. Sad su mi doneli karticu, pa sam se uključio.
Jako je mučno sve ovo slušati, ubiranje sitnih poena ovih dana – sinoć, danas, pojedinih političara na našoj nesreći, na našoj svađi, na našim problemima.
Ponavljam, jedno pitanje je veoma bitno za ovaj parlament koje mora da se pokrene – ko je organizovao manifestaciju 10. oktobra u Beogradu, taj je odgovoran za organizaciju i za bezbednost svih građana. (Isključen mikrofon.)

Ustav i zakon je organizovao.

Niste se pozvali ni na jedan član. Nemate reč.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Govorim o povredi Poslovnika, član 108. stav 2, a u vezi sa članom 107.
Naime, gospođa Gordana Čomić je, kada mi je izrekla opomenu, povredila moje dostojanstvo jer je pred javnošću Srbije rekla da mi izriče drugu opomenu, a prvu uopšte nisam dobila odnosno nije mi izrekla prvu opomenu jer nije bilo čak ni po njenim kriterijumima razloga za izricanje prve opomene.
Osim toga, gospođa Čomić je izrekla opomenu našem kolegi srpskom radikalu, Dušanu Mariću, koji uopšte nije sedeo u sali u momentu kada je gospođa Čomić izricala opomene.
Ovakva bezobzirnost i ovakav bezobrazluk, gospođo Đukić Dejanović ne može da se toleriše. Ako hoćete da prekinete ovo i ako hoćete da se, kako vi volite da kažete, vratimo dnevnom redu, mada je za nas sve dnevni red, i vaše bahato ponašanje je dnevni red, gospođo Đukić Dejanović. Ne mislim na vas lično, nego uopšte na vladajuću većinu, a danas ju je odlično prezentovala Čomić.
Dakle, ako hoćete da se to zaustavi, onda izrecite opomeni gospođi Čomić, jer je najgrublje moguće više puta prekršila Poslovnika.
Gospođo Čomić, nemojte da mi se smejete u lice, molim vas. Pristojna sam, budite i vi.
Takođe, gospođo Đukić Dejanović, predlažem vam da povučete sramne opomene koje je gospođa Čomić izrekla poslanicima SRS, očigledno sa namerom da nam svima uzme po 10% od plate da bi gospodin Konstantinović opet mogao da se hvali kako će u neke dobrotvorne svrhe da daje naše pare, a opomena nam je izrečena, da podsetim javnost, zato što smo držali transparent "Zaustavite ubijanje Šešelja". Hvala.

Gospođa Čomić vam se izvinila i rekla je da je napravila grešku kada je izgovorila. Radi se samo o jednoj opomeni.

Gospodin Dušan Marić je, kažu ostali koji sede u predsedništvu, nisam bila ovde, bio u sali.

Učiniću još jedan uvid pa ćemo videti, ali je bio u sali.

Reč ima gospodin Dragoljub Mićunović.

Postoji jasna razlika koju sam želeo da istaknem od početka. Negde je neko imao transparent ili parolu, rekao je "Smrt državi". Šta je pod tim mislio, to ne znam. Ali, između toga i kamenica, i batina i kretanja na ubijanje ljudi postoji ogromna razlika. O tome je reč.
Ovde se radi da li ćemo dopustiti da pretnje nasiljem nas nateraju da odustanemo od zakona, kako reče gospodin Ilić. Desetog je trebalo nekoga da pitamo kada smemo, kada ko sme da protestuje u ovoj zemlji, mora pitati neku grupu, za koju ne znamo gde je, osim što skuplja kamenje da ubija ljude.
Prema tome, o tome se radi, da li ćemo mi sada braniti zakon koji smo doneli i odbraniti dostojanstvo Skupštine i prava ljudi ili ćemo popustiti pred bilo čijom bahatošću, makar se to zvali slavni navijači, a mi znamo mnogo štošta o tome. Hvala.