Dame i gospodo, iako me malo poremetila ova pauza, neshvatljiva, kao i sve nas, pokušaću da se vratim na temu. Pre svega, moram ukazati na jednu činjenicu na koju do sada niko nije ukazao, a koja je, po mom mišljenju, sramna, a to je da danas u ovoj sali nema Borisa Tadića.
Boris Tadić je već u nekoliko navrata pokazao koliko ga zanimaju srpske žrtve, koliko oseća patnju srpskog naroda, odnosno koliko je ravnodušan prema njima. Još jedan pokazatelj takvog stanja je njegov nedolazak na današnju sednicu. Zaista moram da se zapitam šta je to što ga je danas odvojilo od Narodne skupštine i šta je to za predsednika Republike Srbije važnije, koji je to posao važniji od ove deklaracije kojom osuđujemo zločine počinjene nad srpskim narodom?
Boris Tadić je doduše taj svoj odnos prema zločinu nad Srbima pokazao i time što nikada nije želeo da ode u Bratunac i da se pokloni senima srpskih žrtava, iako je u nekoliko navrata išao u Srebrenicu i klanjao se žrtvama nekih drugih naroda. Mene zaista čudi da Boris Tadić ne oseća žrtve srpskog naroda. One su posebno stravične bile u tom delu oko Bratunca, tim pre što je Boris Tadić i sam bio državljanin Bosne i Hercegovine sve do maja 2004. godine.
Koliko je za ovaj režim značajna deklaracija o kojoj danas raspravljamo, najbolje pokazuje medijska pažnja koju ste joj pridali i za razliku od one deklaracije o Srebrenici, o gej paradi, o kojima ste pričali skoro godinu dana svakodnevno i do kojih je moralo doći po svaku cenu, očigledno je da režimskim medijima, a danas su u Srbiji svi mediji režimski, ova tema nije bila dovoljno atraktivna.
Predložena deklaracija je ograničena, i teritorijalno i vremenski, na 90-te godine, što za nas nije prihvatljivo, jer smatramo da su morali biti osuđeni i genocid koji je počinjen u NDH tokom Drugog svetskog rata, ali je neprihvatljivo i to što je teritorijalno ograničena na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, što znači da vi ne izražavate žaljenje i ne osuđujete žrtve zločina u Sloveniji, a podsetićemo da su upravo ti stravični zločini bili inicijalna kapisla i probni balon za dalje krvave sukobe i za nasilnu secesiju Hrvatske, koja je zatim dovela do građanskog rata.
Ne znam zašto izbegavate da osudite zločin i genocid u NDH, ukoliko je Republika Srbija podnela tužbu protiv Hrvatske za taj genocid, kao i za genocid koji je učinjen tokom 1995. godine kroz zločinačke akcije "Oluja" i "Bljesak" i zašto se toliko ustručavate da javno izgovorite reč genocid i da ono što jeste nesporno genocidno nazovete pravim imenom?
Postavlja se pitanje – da li vi, a to je nešto što bi se moglo i zaključiti iz ove rezolucije, planirate da povučete tu tužbu protiv Hrvatske, jer u stavu 5. deklaracije kažete, između ostalog, da se Republika Srbija zalaže za iznalaženje trajnog rešenja koje bi dovelo do istine i pomirenja.
Da li je to povlačenje tužbi koje je najavljivao Boris Tadić, jer se postavlja pitanje – ko ima pravo da oprosti genocid, u čije ime Boris Tadić i ko mu je dao mandat da pregovara sa Ivom Josipovićem, da trguje srpskim žrtvama, da trguje Jasenovce, da trguje Jadovnom, da trguje logorima za decu koji su postojali samo u NDH, a radi se o Jastrebarskom, Sisku i drugim logorima?
U NDH su za četiri godine izgubila život 74.762 deteta mlađa od 14 godina, a u dečijem logoru Jastrebarsko samo za mesec i po dana je umrlo 768 dece, po svedočenju grobara Franje Ilovara, koji je kasnije izjavio da ih je bilo 768, a tačnu evidenciju je vodio zato što je nagrađivan za sahranu po komadu, kako je rekao.
Međutim, ovo nije tema razgovora između Ive Josipovića i Borisa Tadića, jer su za Borisa Tadića i Josipovića važniji bili hrvatski lipicaneri nego što su hiljade ubijenih Srba i stotine hiljada proteranih sa teritorije Republike Srpske Krajine.
Ono što je još začuđujuće je to što vi krijete tekst te tužbe. Ja sam još pre nekoliko meseci, tu je kompletna dokumentacija, pokušao da dobijem tekst protivtužbe Republike Srbije. Prvo sam od strane Slavice Đukić Dejanović obavešten da ona takvom tužbom ne raspolaže i tražio sam je ponovo, jer smatram da je to potrebno za vršenje poslaničke dužnosti. Onda sam obavešten od strane Ministarstva spoljnih poslova da se tekst te tužbe i priloženi dokazi smatraju tajnim. Kako je moguće da bilo koji državni organ smatra nešto tajnim što zahtevaju narodni poslanici, zaista ne znam?
Boris Tadić najavljuje u poslednje vreme odlazak u Vukovar. Danas je od njega trebalo da čujemo u čije ime i kome će se tamo izvinjavati i trebalo je danas da podnese izveštaj jer je prilikom donošenja Deklaracije o Srebrenici tvrdio kako mi moramo biti prvi da se izvinimo za naše zločine, a da će odmah potom uslediti i u okruženju izvinjenja od strane drugih država i predstavnika drugih naroda.
Naravno, oni su se izjasnili odmah nakon donošenja naše Deklaracije, rekli su da im ne pada na pamet da se nama izvinjavaju, ali su od nas, koje smatraju pravim zlikovcima i zločincima, izjavili i najavili da očekuju nova izvinjenja. Ono što ne sadrži ova deklaracija, što je morala sadržati, to je, pre svega, našu izjavu i naše viđenje toga kako je došlo do krvavih ratnih sukoba i morali ste jasno navesti da je do građanskog rata došlo zbog nasilne secesije koje su sprovele Slovenija i Hrvatska.
Neshvatljivo je da nemate hrabrosti da osudite NATO zločine i NATO bombardovanje, već da kažete da Narodna skupština RS izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja i uverenje da mir i stabilnost počivaju na poštovanju međunarodnog prava.
Kog međunarodnog prava? Međunarodnog prava u skladu s kojim su bombardovali Srbiju? Međunarodno pravo u skladu s kojim danas uzimaju Kosovo i Metohiju od Srbije? Neshvatljivo je da zločin u Srebrenici, dakle to nije bio genocid, najoštrije osuđuje Narodna skupština RS, a da za NATO bombardovanje izražavate nekakvo žaljenje, kao da se radi o nesrećnom slučaju.
Vi dalje pružate punu podršku organima Srbije u čijoj nadležnosti je da preduzimaju gonjenje u skladu sa zakonom. Da li to znači da podržavate ponovno pokretanje postupaka protiv onih koji su odgovorni za zločin NATO bombardovanja i ubijanja hiljada građana Srbije? Da li to znači da ćete ponovo protiv ratnih zločinaca Solane, Širaka, Klintona i ostalih pokrenuti sudske postupke i osuditi ih u skladu sa zakonom?
Vi ste pre dva dana sa najvišim počastima dočekali Hilari Klinton, ženu Bila Klintona, ratnog zločinca, čoveka koji je naredio NATO napade na Srbiju, u kojima je izginulo hiljade naših sugrađana. Postavlja se pitanje – da li je zločin zločinca dočekati sa crvenim tepihom i počasnom stražom?
Dobar primer odnosa režima prema srpskim žrtvama i politička trgovina povodom hapšenja i zahteva za ekstradiciju Ejupa Ganića. On je uhapšen 1. marta. Tužilaštvo je tražilo ekstradiciju, dostavilo dokumentaciju, a onda je kao grom iz vedra neba stigla izjava Borisa Tadića ,koji je rekao da je svejedno gde će biti suđeno odgovornim za masakriranje vojnika u Dobrovoljačkoj ulici.
Citiraću, 16. marta on je rekao: "Za Srbiju uopšte nije centralno pitanje da Ganić bude izručen, već da se dogodi sudski proces. Srbija nema ništa protiv da on bude izručen Bosni i Hercegovini, jer Srbija želi da veruje da će pravosuđe biti u stanju da obezbedi fer suđenje".
Nakon 18 godina od izvršenja zločina tokom kojih Ganić nije saslušan ni kao svedok, a kamoli kao osumnjičen, samo idiot može da veruje u nepristrasnost i fer mogućnost suđena pred pravosuđem u Bosni i Hercegovini.
Ono što je nakon oslobađanja upalo u oči, a to je obrazloženje i pokazatelj objektivnosti suda u Londonu, to da je on poverovao svedocima odbrane Ejupa Ganića koji su tvrdili "da je napad na kolonu JNA bio čin samoodbrane, jer su pijani vojnici pucali na sve strane", iako postoje video snimci iz kojih se vidi da je to bila klasična zaseda i da je to bio masakr vojnika čija su tela kasnije danima stajala na ulici.
Ganić je oslobođen, režim u Beogradu je glumio iznenađenje, ali već nakon nekoliko dana 6. avgusta vi ste odustali od žalbe na tu odluku. Kaže tužilaštvo: "Nakon opsežne analize zaključeno je da bi ulaganje žalbe i snošenje velikih troškova bilo necelishodno".
Koliko je to po vašim demokratskim standardima celishodno troškova za pravosudno gonjenje onoga ko je odgovoran za smrt više od 50 ljudi? Takođe, što je zanimljivo, to je činjenica, da je sudija Timoti Vorkman saopštio da je u pozadini zahteva za izručenje Ganića politika, odnosno da je u pozadini svega pokušaj Beograda da od Sarajeva dobije podršku za skupštinsku deklaraciju o Srebrenici kako bi bio ubrzan put Srbije ka EU.
Kako kaže, ja sam i tu presudu dobio, Srbija je nudila dve stvari, to je da usmeno garantuje da će pristati da srpski zahtev za ekstradiciju ne bude sertifikovan ili da se ne usprotivi zahtevu Ejupa Ganića za puštanje na slobodu uz kauciju, pod uslovom da se Silajdžić uzdrži od kritikovanja rezolucije srpskog parlamenta o Srebrenici i da Silajdžić prisustvuje Istanbulskom samitu sa predsednikom Tadićem. Ovo su zvanični dokumenti i dobro bi bilo da čujemo i zvanično objašnjenje ko ima pravo i ko mu je dao mandat da trguje srpskim žrtvama?
Pošto mi se vreme koje imam na raspolaganju bliži kraju, moram reći i vama i poručiti građanima Srbije da bolji život i nacionalno dostojanstvo nisu vrednosti koje se isključuju, kako pokušavate vi koji propagirate EU da nas ubedite da se odreknemo tog nacionalnog dostojanstva zarad boljeg života, srpski narod se sada nalazi u jednoj od najtežih borbi za očuvanje otadžbine, za očuvanje celovitosti Srbije. Jedini način da u toj borbi pobedimo je da ostanemo dosledni ideologiji srpskog nacionalizma, ideologiji antiglobalizma i ideologiji rusofilstva.
Vi nam nudite prozapadnu ideologiju vazalnog odnosa, deset godina ispunjavate naloge Zapada, deset godina ponižavate Srbiju, deset godina se iznenađujete što je naš međunarodni rejting na tom bednom nivou na kome jeste. Mislim da je konačno vreme da građani Srbije otvore oči i da se još žešće usprotive diktatorskom režimu Borisa Tadića i DS.