Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nije teško dokazati da neko iznosi neistinu zato što postoje tragovi koji svedoče o onome što je istina.
"Ovo je spomen soba naše nesreće i našeg stradanja. Ne samo mi, već i svet mora da zna za patnju našeg naroda. Imamo pravo na tu istinu iznad svega zbog onih koji su izgubili živote u ovom ratu. Večna slava svim poginulima i moje večno poštovanje", upisao je Boris Tadić 7. januara 2006. godine u spomen knjigu u Kravicama, povodom obeležavanja godišnjice stradanja Srba.
"Zato sam i do sada govorio i govoriću i ubuduće o zločinima i zločincima kao centralnoj liniji razlikovanja anticivilizacije i civilizacije jednog naroda i neću da pristanem niti jednog trenutka na bilo kakvo kompromisno ili prećutno rešenje kada je na dnevnom redu ova tema. Zato ću uvek da pozivam i političare iz drugih nacija i političare iz Srbije da ne prave kompromise kada se radi o ratnim zločinima i o krivcima za te zločine".
Ako elementarna ljudskost nije fundament naših politika, onda politika gubi svaki smisao. Zato je vaša politika izgubila svaki smisao i to su građani dobro prepoznali.

Narodni poslanik Nemanja Šarović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Moje izlaganje je pogrešno protumačeno.

Narodni poslaniče, niste dobili pravo na repliku.       

Onda po članu 107. Dakle, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo Kolundžija, veoma dobro znate kada je centralno obeležavanje stradanja Srba u tom delu srpske teritorije. Dakle, ne radi se o 7. januaru, ne radi se o 14. oktobru, radi se o 12. julu.
Boris Tadić je veoma dobro znao kada je centralno obeležavanje stradanja Muslimana u Srebrenici i okolini i on je dva puta išao na to centralno obeležavanje, išao je 2005. i išao je 2010. godine. Svake godine ga pozivaju porodice žrtava onih koji su tamo stradali. Svake godine ga poziva Vlada Republike Srpske. Svake godine to od njega očekuje srpski narod.
To je bila njegova dužnost, kao što je njegova dužnost bila da danas bude ovde. Prošao je 7. januara usput, pa se upisao u knjigu da biste vi imali šta da citirate. To nije dovoljno, gospođo Kolundžija. On je predsednik Republike Srbije, matice srpskog naroda. Majke one nesrećne srpske dece tamo ga očekuju svake godine. Imao je vremena 11. da ode u Srebrenicu sa Erdoganom, ali nije imao 12. vremena da se pokloni srpskim žrtvama.
Znate vi, gospođo Kolundžija, veoma dobro o čemu govorim i nemojte pokušavati da izvrćete teze na način na koji činite. Režim u Srbiji je i ove godine onemogućavao odlazak građana Srbije na obeležavanje stradanja Srba u Bratuncu. Mene lično je policija zaustavila na granici, izvela iz kolone i držala 15 minuta. Tražili su da se pozovem na poslaničku legitimaciju da bi me pustili. To nisam želeo jer ništa nisam skrivio. Moj greh je bio to što sam rekao kada su pitali dokle idem – idem do Bratunca. To je bio moj greh.

Prošlo je dva minuta. Nema povrede člana 107, a vas upozoravam da ne zloupotrebljavate pravo iz člana 103. čijim prvim stavom je dato pravo poslanicima da govore o povredi Poslovnika.
Ovo je poslednje upozorenje, nakon toga ću primeniti član 103. u svim njegovim odredbama koje se odnose na poslanike koji imaju prava da zloupotrebljavaju najdragocenije pravo, a to je pravo na slobodnu reč.
Ukoliko insistirate na primeni člana 109, poslednjeg stava, i na izricanju kaznenih mera, ja sam vam na raspolaganju.
Promocije prostote i promocije neznanja neće biti jer je to urušavanje ugleda Narodne skupštine. Molim vas da to imate u vidu pri volji da pokažete da samo neki poslanici imaju sva prava i da samo neki poslanici mogu da zloupotrebljavaju pravo na slobodnu reč. Ne mogu, ne može nijedan poslanik.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača ima reč.

Zaista je tužno i tragično da na ovakvoj temi na ovako jadan način neko pokušava da dobije neki glas. Da je vreme takvog prikupljanja glasova prošlo, to najbolje pokazuju građani Srbije na izborima. Zato više ne želim da polemišem sa neistinama koje iznosite.
Vi kažete – nije nikada bio, a onda kada imate dokaze da je odlazio tamo, onda kažete – da, ali nije bio kad se nama sviđalo itd. Potpuno je besmisleno.
Dakle, ono što je činjenica, jeste da je predsednik Republike Boris Tadić, na isti način kako vrednuje svaki ljudski život, vrednovao taj život, za razliku od vas, ne pokušavajući od toga da pravi političku karijeru.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 103. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27.
Dakle, gospođo Čomić, meni zaista nije jasno postoje li granice u toj dvostrukoj primeni odredaba Poslovnika.
Da vas podsetim, danas je gospođa Nada Kolundžija, koja je na početku rasprave apelovala na sve narodne poslanike da budu civilizovani, tolerantni, da ovu raspravu ne koriste u dnevno-političke svrhe, za poslanike SRS rekla sledeće – da su iščašeni, da su jadni, da smo odgovorni za smrt stotina hiljada ljudi, za proterivanje. Gospodin Nenad Čanak nas je optužio, bez bilo kakvog dokaza, da smo bacali bombe ljudima u kuće i da smo ih proterivali iz Vojvodine.
Da su te reči potekle od nekog od mojih kolega iz poslaničkog kluba SRS, mi bismo verovatno zaradili neku disciplinsku meru. Ovde kako kome padne na pamet udara po SRS kao po nekoj vreći peska, bez bilo kakvih sankcija.
Dakle, ako ćemo da vodimo civilizovanu raspravu, hajde da je vodimo. Ako ćemo da se vređamo, da li to znači da samo gospođa koja je predstavnik predlagača ima pravo nas da vređa, a mi nemamo pravo da kažemo bilo šta?
Gospodin Nemanja Šarović je na osnovu argumenata, na osnovu dokaza iznosio stavove poslaničke grupe SRS. Niti je rekao za gospođu Kolundžiju da je jadna, ni da je iščašena, ni da je promenila 10 partija od 1990. godine i da je možda ona jedna od onih koji su odgovorni za ono što nam se dešavalo tokom 90-ih godina. Ne, čovek je izneo činjenice, izneo je dokaze na najučtiviji, na najkulturniji, na najcivilizovaniji mogući način.
Dakle, mi ne vređamo nikoga, klanjamo se senima svih koji su postradali na prostorima bivše Jugoslavije, naravno, najviše nas bole žrtve srpskog naroda, ali ovu raspravu danas nismo iskoristili ni u jednom momentu da vređamo bilo kog kolegu iz bilo koje poslaničke grupe koja je predložila ovaj predlog… (Isključen mikrofon.)

Prošlo je dva minuta.
Narodni poslaniče, nema povrede člana 27, naprotiv, staram se o punoj primeni Poslovnika i potpuno svesna da će to izazivati nezadovoljstvo, danas smo svi svedočili, poslanika svih poslaničkih grupa.
Svi mi volimo da kažemo da volimo red i primenu Poslovnika, ali ne volimo da se primenjuje na nas. Razlog zašto mislim da treba da se primenjuje na sve nas je razlog zašto striktno primenjujem odredbe Poslovnika. Kada je reč o tako očiglednoj zloupotrebi prava na slobodnu reč po povredi Poslovnika, onda sam u obavezi da kažem da je to nedopustivo, zabranjeno i da će biti sankcionisano.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača, ima reč.