Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 124 narodnih poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika i da postoji većina potrebna za rad Narodne skupštine.

Pre nego što krenemo na dalji rad sednice, obaveštavam Narodnu skupštinu da je za danas, 14. oktobar u 15.00 časova, zakazana sednica Odbora za odbranu i bezbednost u Sali 1 u Narodnoj skupštini, a na zahtev narodnih poslanika.

Dnevni red sednice je izveštaj o događajima od 10. oktobra 2010. godine i razno.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, sednica teče na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – predsednik odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo da traži obaveštenje ili objašnjenje, usmeno, u jednom obraćanju, tokom sednice u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, a odmah nakon otvaranja sednice.

Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Reč ima Milica Vojić Marković.

Iskoristiću priliku da postavim pitanje u ime poslaničke grupe DSS.

Dana 11. oktobra ove godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je Iliji Jurišiću prvostepenu presudu kojom je osuđen na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na kolonu JNA, koja se povlačila iz Tuzle 15. maja 1992. godine. Dakle, 11. oktobra Jurišiću je ukinut pritvor. Na tu odluku nema pravo žalbe i on je odmah pušten na slobodu.

Ne mogu a da vas ne podsetim da je tog 15. maja 1992. godine na Brčanskoj Malti poginulo najmanje 92 vojnika, ranjeno najmanje 33 vojnika i uništen veliki broj vojnih i sanitetskih vozila.

Ilija Jurišić je, inače, uhapšen na beogradskom aerodromu 2007. godine i od tada je odmah stavljen u pritvor. U septembru 2009. godine osuđen je u Beogradu na 12 godina zatvora, kako je navedeno, jer je naredio napad na kolonu JNA, koja se povlačila iz Tuzle.

Tokom drugostepenog postupka koji je počeo 22. septembra 2010. godine izvedena je prava farsa pred sudom, jer su se video-linkom iz Sarajeva javljali uglavnom svedoci odbrane, i to ne bilo koji ljudi, nego ljudi koji su tog 15. maja 1992. godine bili na vrlo visokim položajima, kao što je bio komandant teritorijalne odbrane, načelnik službe bezbednosti, načelnik opštine i drugi.

Dakle, sudija koji je obrazložio presudu, sudija Važić, objasnio je da će se predmet vratiti pred novo sudsko veće u prvostepeni postupak, ali moram da prokomentarišem i ono što je izjavio Jurišićev advokat – Jurišić je sada slobodan čovek i nema obavezu da se odazove bilo kakvom novom sudskom postupku i da dolazi u Beograd. To je pitanje njegovog obraza – kaže njegov advokat.

Posle sramne Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici kojom su srpske žrtve postale žrtve drugog reda, posle one posete da se oda počast srebreničkim žrtvama, a ne da se oda počast i žrtvama u Bratuncu koje je predsednik Tadić ignorisao, posle današnje deklaracije gde će se nastaviti rangiranje srpskih žrtava, pa će se uvesti kategorija i žrtve trećeg reda, a neće se imati hrabrosti da se kaže da imamo žrtve koje su stradale od NATO agresije, posle svega toga, u ovoj deklaraciji danas se pominje samo jedno blago žaljenje, kao da se dogodila saobraćajna nesreća u Kinšasi, a ne da su stradali srpski civili u vreme NATO agresije.

Nije nevažno pomenuti da je tokom kampanje u BiH Željko Komšić govorio da mu je Boris Tadić obećao da će Jurišića pustiti na slobodu. Nije nevažno uvideti činjenicu da je Jurišić 11. oktobra pušten na slobodu, a da je gospođa Hilari Klinton ovde bila 12. oktobra i gospodin Tadić silno je ishvaljen za posebne zasluge. Jedna od tih zasluga biće da je i ovaj poklon BiH, da se Jurišić pusti.

Moram da postavim dva pitanja. Jedno pitanje postavljam ministru pravde, gospođi Malović, i vrlo je jasno – pod čijim je direktnim uticajem "reformisano" srpsko pravosuđe pustilo na slobodu i oslobodilo Iliju Jurišića?

Drugo pitanje je za gospodina Tadića, reći ćete da je političko, ali mora da odgovori srpskom narodu: ko je njemu dao mandat da zločince pušta na slobodu, a srpske žrtve ubija ponovo i ponovo?

Završiću samo jednom rečenicom jednog od funkcionera iz Republike Srpske, kojoj je ovim udaren jako vruć šamar – Pošto su Jurišića oslobodili odgovornosti, u presudi je samo trebalo da navedu kako niko nije ubijen u ''tuzlanskoj koloni''.

Narodni poslanik Paja Momčilov želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da uputim dva pitanja premijeru Vlade Republike Srbije. Prvo pitanje bi otprilike moglo da glasi – šta Vlada konkretno čini u vezi sa alarmantnim stanjem zdravlja državljanina Srbije, prof. dr Vojislava Šešelja, koje se medicinskim rečnikom slobodno može okarakterisati kao kritično?

Pitanje broj dva, koje takođe upućujem premijeru, jeste – šta Vlada planira da učini povodom sprečavanja pružanja adekvatne stručne savetodavne pomoći iz Srbije, a u vezi je sa lečenjem prof. dr Vojislava Šešelja?

Ono što želim da navedem, ali i da vas podsetim na izvesne činjenice, svima vama je dobro znano, a to je da se već osmu godinu prof. dr Vojislav Šešelj nalazi u Haškom tribunalu, gde se na poziv odazvao dobrovoljno i gde je sudski proces došao u totalni ćorsokak.

Ono što nije bitno za ova pitanja koja postavljam, ali je i te kako bitno za stanje njegovog zdravlja, jeste da je Vojislav Šešelj dugogodišnji bolesnik koji je bolovao od hipertenzije i od astme, i koji zbog toga već dugo godina uzima terapiju. Međutim, šta je problem? Problem je da se u zadnjih šest meseci stanje prof. dr Vojislava Šešelja izuzetno pogoršalo i tu su sada prisutne bolesti koje vitalno ugrožavaju gospodina Vojislava Šešelja.

Ukazali smo i ukazujemo da niti dijagnostički tretman niti terapijski tretman ne doprinose saniranju njegovog zdravstvenog stanja, štaviše, one ga direktno vitalno ugrožavaju. Smatramo da je neophodno, pošto se radi o državljaninu, građaninu Srbije, da se i država Srbije založi adekvatno, a kad kažem adekvatno pozivam se na član 24. Ustava Srbije, gde je garantovano pravo na život svakom građaninu Srbije i na 21. član Ustava, gde je zabranjen svaki vid diskriminacije.

Ovo drugo pitanje je motivisano činjenicom da zahtev poslanika SRS nije naišao na adekvatne i normalne reakcije ovog doma, a kojim se traži da se razmatra neobičan čin načelnika VMA, generala Jevtića, koji je odbio da dozvoli svom lekaru da se uključi i pruži savetodavnu pomoć timu koji se brine o zdravlju prof. dr Vojislava Šešelja.

Naime, u Odboru za zdravlje nismo u stanju da održimo sednicu, da raspravljamo o zdravstvenom stanju i o potrebnim merama koje je neophodno preduzeti, budući da stručna mišljenja najstručnijih kardiologa ukazuju na vitalnu ugroženost našeg predsednika. Mi, koji činimo jednu trećinu Odbora, pokušali smo da sazovemo sednicu na pravilan način, u skladu sa Poslovnikom.

Međutim, poslanička većina nije želela da raspravlja o ovom pitanju, već su sugerisali da se pozovu i general Jevtić i kolega Mijailović, i mi smo i to pokušali. Međutim, ministar odbrane je odbio da da dozvolu ovim licima da se pojave na Odboru da bismo mogli u mirnoj, razumnoj atmosferi da se založimo za zaštitu osnovnog ljudskog prava, a to je pravo na život.

Danas imamo sednicu Odbora koja je uredno zakazana, pa smo ispoštovali i sugestiju da moramo da molimo ministra da on da dozvolu lekarima da raspravljaju o zdravstvenom stanju i problemima u vezi sa lečenjem. Sad očekujemo da se i danas neće pojaviti. Na stranu što je učinjen strašan etički prekršaj, ovde se sada na delu krši i jedno od elementarnih i najvažnijih osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na život.

Reč ima poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana predsedavajuća, želim da postavim pitanje ministru prosvete – ko i zašto vrši opstrukciju akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru?

Naime, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru osnovan je 2002. godine odlukom Vlade premijera Zorana Đinđića i do danas je izrastao u značajan univerzitet, koji pohađa 4000 studenata, sa isturenim odeljenjima u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu.

Taj Internacionalni univerzitet je pre 19 meseci krenuo u postupak akreditacije i do dana današnjega akreditacija nije završena, odnosno taj postupak akreditacije se odugovlači i čini se da tu postoji politička volja da se akreditacija Internacionalnom univerzitetu ne dozvoli.

Naime, činjenice koje govore u prilog ovoj mojoj konstataciji su sledeće – izveštaj izvestioca za pojedine programe na Internacionalnom univerzitetu, koji je bio pozitivan, nije obavezivao Komisiju za akreditaciju da dodeli akreditaciju tim programima. Takođe, deluje neverovatno, ali istinito, da je ta ista Komisija za akreditaciju sačinila akta upozorenja u oktobru 2009. godine, a uručila je Internacionalnom univerzitetu u junu 2010. godine, i to slučaj ekonomije – akt datira iz oktobra 2009. godine, a uručen je u junu 2010. godine, slučaj informatike – akt datira iz novembra 2009. godine, a uručen je u junu 2010. godine i slučaj umetnosti – akt datira iz decembra 2009. godine, a uručen je početkom oktobra 2010. godine.

Postavlja se pitanje na koji način je Komisija za akreditaciju uputila ova upozorenja Internacionalnom univerzitetu?

Primer Državnog univerziteta iz Novog Pazara samo pojačava činjenicu da se tu radi čak i o jednoj vrsti diskriminacije. Naime, Državni univerzitet iz Novog Pazara osnovan je 2007. godine kao posledica političke trgovine između Vlade Vojislava Koštunice i Sulejmana Ugljanina, i taj Državni univerzitet nije osnovan kao univerzitet koji treba da bude dopuna već postojećeg Internacionalnog univerziteta, već kao kopija Internacionalnog univerziteta, i što je najvažnije, jedini univerzitet na području Republike Srbije koji u svom nazivu ima reč država jeste Državni univerzitet iz Novog Pazara.

Taj Državni univerzitet iz Novog Pazara akreditaciju je dobio za tri nedelje, dok Internacionalni univerzitet ne može već 19 meseci da dobije akreditaciju.

Rešenja o akreditaciji Komisija za akreditaciju objavi na svom sajtu, a ne dostavi ta rešenja Univerzitetu, i na taj način sprečava mogućnost započinjanja drugostepenog postupka, odnosno žalbenog postupka.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici i građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje od svih nadležnih organa u državi Srbiji koji su nadležni za poštovanje ljudskih prava i zakona u ovoj zemlji, a posebno od javnog tužilaštva, koje se često oglašavalo povodom izjava nekih narodnih poslanika iz ove Skupštine.

Pozivam se na intervju iz časopisa NIN od 7. avgusta, koji je dao sad već bivši sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, gospodin Karadžić. Na pitanje: ''Da bi vas uvredio, ministar je kao jedan od razloga zbog kojih ne želi da radi s vama navodio vašu seksualnu orijentaciju?'', a Karadžić odgovara: ''Nije normalno da ministar za ljudska prava ide kod premijera i priča mu da je državni sekretar homoseksualac i da mu je to jedan od najvećih problema''.

Pozivam državne organe da provere da li je ovo istina i da tako dokažu da zakonima i poštovanju ljudskih prava podležu svi građani ove zemlje, sviđao im se neki zakon ili ne. Zakon o zabrani diskriminacije je donet u ovoj Skupštini. Znamo ko ga je izglasao i nezavisno od toga ko ga je izglasao, svi mora da ga poštuju. Bez obzira da li mi se sviđa ili ne, ja sam za poštovanje zakona. Zaista me začuđuje da vladajuća većina ne komentariše i ne reaguje na ovako nešto, pa čak ni stranka koja je zastupljena ovde u parlamentu, a čiji je gospodin Karadžić član.

Pozivamo javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde, Vladu RS i sve koji su nadležni za poštovanje ljudskih prava da se izjasne o ovome što je rekao gospodin Karadžić. Možda je nekom čudno što ja postavljam ovo pitanje, kad već neki drugi borci za ljudska i manjinska prava nisu to pitanje postavili.

U vezi sa poštovanjem ljudskih prava takođe želim da pitam i uputim apel da se puste svi nevino pohapšeni u nedelju 10. oktobra. Verujte mi, ima ih dosta. Ima studenata. Ima građana koji su se slučajno zatekli na ulicama Beograda. Koliko znam, policijski čas u nedelju nije bio zaveden.

Uhapšen je gospodin pred vratima jedne crkve sa naforom u džepu. Za one koji znaju, da ne ponavljam šta je nafora. To je bio jedini dokaz i optužen je po članu 344a Krivičnog zakonika. Zaprećena mu je kazna do osam godina.

Apelujem na državne organe da puste nevine. Oni koji su vršili zločine u nedelju, koji su kršili zakon neka odgovaraju, neka budu drastično kažnjeni. Apelujem za one koji su nevino pohapšeni.

Dalje, tvrdim da su i nekim građanima u nedelju kršena ljudska prava. Tvrdim i da je bilo prekoračenja ovlašćenja policije. Želim da kažem da najoštrije osuđujem ne kamen nego kamenčić koji je pao na policiju.

Svedoci smo ovih dana, ova dva dana smo svedoci, policiju zastupaju svi mediji i gotovo svi državni organi. Te ljude koji su tamo nevino pohapšeni, nema ko da zastupa. I oni imaju pravo na ljudska prava. Apelujem i molim da se puste, neka se brane sa slobode.

Za one za koje postoje dokazi da su očigledno kršili zakon i vršili nasilje, ne interesuje me, neka odgovaraju pred zakonom, najstrože. Znam za makar jedan slučaj da je čovek uhapšen na stepenicama beogradske crkve i nije hteo da beži. Na pitanje: ''Zašto i ti nisi bežao?'' on je rekao: ''Nisam kriv, ovo je slobodan grad''.

Prema tome, molim vas, vi koji odlučujete tamo u sudu, u tužilaštvu, pustite nevine ljude. Ima nevinih tamo. Znam da kod nekih od vas ovo nije popularno, ali svi moramo da shvatimo da čak i oni koji su vršili nasilje imaju pravo na ljudska prava i na poštovanje zakona. Ne govorim u ime njih, govorim u ime onih koji su očigledno nevino pohapšeni u nedelju. A ima ih, verujte mi.

Podsećam sve poslanike na poštovanje Poslovnika Narodne skupštine i podsećam na svest o tome kolika je odgovornost naše javne reči. Molim vas da, dok dajemo stavove, postavljamo pitanja ili izražavamo naš politički stav, ne kršimo zakon. To nije dobar primer i nije dopustivo na sednici Narodne skupštine.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da nije dostavljeno obaveštenje ni za jednog poslanika da je sprečen da prisustvuje sednici Narodne skupštine.

Obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akta iz predloženog dnevnog reda.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda.

Predlog za razmatranje akta po hitnom postupku.

Grupa od 123 narodna poslanika predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije, koji su podneli Narodnoj skupštini 11. oktobra 2010. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne.

Od 154 narodna poslanika, za je glasalo 127.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Predlog za dopunu predloženog dnevnog reda.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se predloženi dnevni red dopuni tačkom: Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH, koji je Narodnoj skupštini podnelo 55 narodnih poslanika SRS, 26. marta 2010. godine.

Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.

Izvinjavam se, prekidamo glasanje. Narodna poslanica Vjerica Radeta je u pravu. Da li narodna poslanica Vjerica Radeta želi reč, na osnovu člana 92. Poslovnika? Imate tri minuta.

Moje lično izvinjenje. Elektronski sistem je na glasanju, zato niste mogli da se prijavite, a ja sam propustila da vas prozovem. Molim vas da se prijavite. Izvolite.

Dame i gospodo, SRS je 26. marta podnela Predlog rezolucije o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Podsećamo na to da je nezavisna država Hrvatska bila klerofašistička, kvinslinška država, osnovana na delu Kraljevine Jugoslavije, koja je uz podršku Hitlerove Nemačke postojala pod ustaškim vođstvom Ante Pavelića od 1941. do 1945. godine, i to smo napisali u obrazloženju, a vi ste odbili da po hitnom postupku raspravljate o ovom predlogu rezolucije. Nadamo se da danas tako neće biti,.

Nezavisna Država Hrvatska je u istoriji ostala zabeležena po zverstvima i genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima. Program NDH formulisao je Mile Budak i on je predviđao istrebljenje Srba iz Hrvatske po principu – 1/3 pobiti, 1/3 proterati i 1/3 pokatoličiti i asimilovati.

Cilj NDH bio je uspostavljanje "velike" Hrvatske, kao čiste etničke države sa samo jednom katoličkom religijom i ostvarenje sna Ante Starčevića i Josipa Franka. Genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH sprovođen je u kraškim jamama, stratištima, klanicama i koncentracionim logorima. U NDH su imali posebnu ulogu u sprovođenju genocida nad ovim narodima sa tog područja.

Čudovišna nedela surove nečovečnosti, razulareni sadizam, mučenje bespomoćnih žrtava, silovanja, sadističko uživanje u stradanju ljudi, nezasita halapljivost za tuđom imovinom, piromansko uživanje u paljenju čitavih naselja i ostala zverstva užasavali su tada ceo svet. Zverska ubijanja i genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima posebno su se dešavala u logorima Jasenovac, Stara Gradiška, Sajmište, Metajna, Pag, Đakovo, Jadovno, Lepoglava itd, a samo u Jasenovcu je ubijeno više od 760 hiljada srpskih žena, dece i muškaraca.

Činjenica takođe da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane Hrvatske, da se ustaški zločini slobodno veličaju u javnosti u Hrvatskoj, da ekumenizam uzima sve više maha, kao i najnoviji pokušaj formiranja hrvatske pravoslavne crkve, dovoljni su razlozi da usvojite ovu Deklaraciju.

Molim vas, samo još jednu rečenicu, dajemo vam priliku, gospodo iz vladajuće većine, da pokažete da niste licemerni kod ovog vašeg Predloga deklaracije.

Prihvatite da raspravljamo i da usvojimo Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH, i ustaškoj, naravno.