DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.10.2010.

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pet minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da SRS neće glasati za predloženi tekst deklaracije iz jednog jedinog razloga: ova deklaracija treba da predstavlja političku veš-mašinu u kojoj treba da se opere savest onih narodnih poslanika koji su glasali pre nekoliko meseci za to da se u Srebrenici desilo nešto što se nije desilo, dakle, da je srpski narod kolektivno odgovoran za navodni zločin genocida nad Muslimanima u Srebrenici.
Kada pročitate tekst deklaracije, prvo što pada u oči jeste da su oni koji su pisali ovaj predlog deklaracije zaista pažljivo vodili računa da deklaracije ne odiše suviše nacionalnim tonovima, da nam sutra neko ne bi zamerio, kad kažem nama mislim, naravno, na skupštinsku većinu koja će ovo da izglasa, da smo bili suviše veliki nacionalisti, da smo bili suviše agresivni i da smo bili suviše ratoborni.
Pa su se pisci Predloga deklaracije dosetili da iskoriste sintagmu - srpski narod i građani Srbije, da slučajno ne piše samo zločini nad srpskim narodom, nego smo se ogradili time što smo rekli – da, desili su se zločini nad Srbima, ali su se desili zločini i nad građanima Srbije.
Čak se u preambuli ove deklaracije kaže da Narodna skupština oseća duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i, zamislite, nacionalne manjine. Sada, kada čovek čita tekst predloga deklaracije, a da ne zna zaista šta se desilo od 1990. godine pa do danas, teško da bi mogao da sabere dva i dva, i teško da bi mogao da dođe do te toliko željene istorijske istine o tome šta se zaista desilo na prostorima bivše Jugoslavije u proteklih 20 godina.
Predlagači ove deklaracije propustili su da objasne građanima Srbije, da objasne svetskoj javnosti kako se u stvari i zašto se u stvari desilo sve ono što se desilo od 1990. godine? O tome u ovoj deklaraciji ni jedne jedine reči.
Zašto su se desili zločini nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na KiM? Zašto su se desili zločini, koje niko ne osporava, i nad Hrvatima i nad Muslimanima? Zato što je neko iz međunarodne zajednice dozvolio da se suprotno povelji UN, da se suprotno međunarodnom javnom pravu raspadne jedna međunarodno priznata država, da se bez uporišta u međunarodnom pravu prizna nezavisnost Slovenije, Hrvatske i BiH, i da se pri tome u političkom smislu, u medijskom smislu, u finansijskom smislu, u smislu neposredne vojne pomoći naoružaju paravojne formacije u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na KiM. Eto tako je sve počelo.
U svojoj knjizi "Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije", poznate beogradske profesorke dr Smilje Avramov, citiran je "Njujork Tajms" iz 1989. godine, pazite 1989. godina, u kome se kaže da će Slobodan Milošević biti najodgovorniji za sve zločine koji će se desiti na teritoriji SFRJ. Dakle, neko je unapred isprojektovao, da je ne samo Slobodan Milošević, nego da će Srbija i srpski narod biti najodgovorniji za raspad bivše Jugoslavije.
Da li ste vi, gospodo iz vladajuće koalicije, skinuli ili pokušali da skinete hipoteku sa leđa srpskog naroda ovim predlogom deklaracije? Niste. O tome u ovom tekstu nema apsolutno ni jedne jedine reči. Zašto su Srbi dobili više od hiljadu godina zatvora u famoznom Haškom tribunalu? Zašto je 16 Srba ubijeno u tom istom Haškom tribunalu u proteklih 15 godina? Zašto se danas ugrožava život na najbezočniji mogući način jednog građanina Srbije, koji nije samo predsednik SRS, koji je građanin Srbije, koji uživa, valjda, sva prava koja uživaju i svi drugi građani Srbije, a u pitanju je Vojislav Šešelj? Zato što postoji hipoteka koju niste ni pokušali da skinete – da su Srbi najodgovorniji za raspad bivše Jugoslavije.
Kada su najodgovorniji, onda nije nikakav problem da se taj najodgovorniji narod bombarduje, da se tom najodgovornijem narodu lepi žig genocida i da se pripadnici tog istog, navodno, genocidnog naroda u Haškom tribunalu osude na 1000 godina zatvora. Da ne postoji nikakva istorija, da ne postoje nikakve deklaracije, da ne postoje nikakve zvanične evidencije o žrtvama, dovoljno je samo uzeti presude Haškog tribunala, pa videti, ako je jedan narod osuđen na 1000 godina zatvora, pa valjda je taj narod zaista i najodgovorniji za ono što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije.
Propustili ste, gospodo, u ovom predlogu deklaracije da osudite jedan zločin koji predstavlja uvod u sve druge zločine na prostoru bivše Jugoslavije, a to je zločin protiv mira. SAD, Nemačka, Vatikan, zemlje NATO pakta su najodgovornije zašto mi danas uopšte raspravljamo o deklaraciji o osudi zločina nad srpskim narodom i, kako vi kažete, građanima Srbije. Da te zemlje nisu dozvolile naoružavanje paravojnih formacija u bivšim jugoslovenskim republikama, da separatiste, da teroriste nisu proglašavali oslobodiocima i borcima za demokratiju, mi danas ne bi imali potrebe da o ovom tekstu razgovaramo.
Vrlo ste se trudili, gospodo iz vladajuće koalicije, da kada je reč o zločinima nad srpskim narodom izbegnete reč genocid. Ako i jedan narod može da se označi žrtvom genocida u 20 veku, pored Rusa, Poljaka i Jevreja, onda su to Srbi. U ovom tekstu predloga deklaracije nema apsolutno ni jedne jedine reči, ni jedne jedine rečenice gde se spominje da je nad srpskim narodom izvršen genocid, ali zato genocida ima u Srebrenici, tamo gde ga nije bilo.
Tamo gde ga je bilo na području Republike Srpske Krajine, na području Republike Srpske, odnosno BiH, na KiM, tamo ste izbegli da upotrebite reč genocid. Opet iz jednog politikantskog razloga, da oni sa Zapada koji budu čitali ovu deklaraciju slučajno ne pomisle kako je Narodna skupština Republike Srbije bila suviše militantna u ispoljavanju srpskih nacionalnih osećanja.
Propustili ste da osudite zločine nad srpskim narodom u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i isključivo ste se usredsredili na događaje iz devedesetih godina. Događaja iz devedesetih godina ne bi bilo da se nije desio zločin nad srpskim narodom, nezapamćen zločin genocida nad srpskim narodom u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U ideološkom, u političkom, u moralnom smislu današnja Republika Hrvatska je u najvećoj meri nastavljač mračne politike Nezavisne Države Hrvatske u periodu od 1941. do 1945. godine.
Možete vi sto puta na dan da kažete da ste za dobrosusedske odnose i da nam je Hrvatska prijatelj i da će nam dati prevode tih famoznih evropskih zakona da bi brže ušli u EU, ostaje činjenica, gospodo iz vladajuće koalicije, vi koji gledate hrvatsku televiziju, koji imate priliku da gledate hrvatsku radio-televiziju, danas u 2010. godini, a tako će verovatno biti i u narednim godinama, nema dana da se na hrvatskoj radio-televiziji na bilo koji način, u političkoj emisiji, u nekoj zabavnoj emisiji, u nekom igranom filmu, u nekom dokumentarnom filmu, ne udari šamar srpskom narodu.
Ako nikako drugačije, na onom famoznom TV Dnevniku, koji uređuje bivši Srbin, a sada veći katolik o Pape, Obrad Kosovac, iz naftalina se izvlače događaji i tzv. domovinskog rata i onda se Srbi optužuju da su odgovorni za zločine koji su se desili u Hrvatskoj.
Snimaju se filmovi danas u Hrvatskoj uz pokroviteljstvo Vlade Republike Hrvatske, u kojima se veličaju ustaški zločinci. Ne znam da li znate da u toj demokratskoj i prijateljskoj Republici Hrvatskoj danas imate ulice koje se zovu po imenu jednog od glavnih ustaških ideologa dr Mile Budaka, koji je proklamovao zvaničnu politiku Nezavisne Države Hrvatske, da jednu trećinu Srba treba pobiti, jednu treba raseliti, a poslednju trećinu treba prevesti u katoličku veru.
Da li je to neko osudio od vas? Da li je neko rekao jednu reč protesta, kad ste se susretali sa predstavnicima sadašnje Republike Hrvatske? Nije. Da li znate da od 1990. godine do danas, uključujući i ovu 2010. godinu, srpska deca se u osnovnim školama u Hrvatskoj izjašnjavaju kao Hrvati. Izjašnjavaju se kao rimokatolici. Ne smeju da pomenu da su Srbi i da ispovedaju pravoslavlje.
Da li je to neko pomenuo kao problem u odnosima sa ovom i ovakvom Republikom Hrvatskom? Nije. To je problem tih Srba koji tamo žive. To nije naš problem. Dajte da oni nama daju te famozne prevedene evropske zakon, a šta se dešava sa srpskim narodom u Hrvatskoj, baš nas briga.
Moje kolege iz drugih poslaničkih grupa su tačno primetile da je deklaracija nepotpuna i zato što se ne pominju zločini u Sloveniji. Taj zločin se zaista desio krajem juna 1991. godine, kad je teritorijalna odbrana Slovenije pucala u vojnike JNA kojima prethodno nije podeljena bojeva municija.
Trebalo je da brane granične prelaze prema Austriji sa praznim puškama. Za to isto vreme, slovenački teritorijalci su ih ubijali, streljali, pucali u potiljak. Imate čak i onu monstruoznu fotografiju na kojoj se vidi kako jednog uhvaćenog vojnika JNA bukvalno okreću na ražnju.
Zbog istorije, vi to niste ubacili u tekst deklaracije, pa to neće ostati kao zvaničan dokument Narodne skupštine Republike Srbije, ali zbog ljudi koji su poginuli u Sloveniji, zbog porodica, želim da podsetim i vas i građane Srbije, da su u junu 1991. godine u Sloveniji mučki ubijeni: kapetan prve klase Anton Mrvak, poručnik Dragan Bubalo, potporučnik Aleksandar Milošević, stariji vodnici Bojanče Obinovski i Milko Brnaušanović, razvodnik Zoran Ješić i vojnici Zoran Stojanović, Ljubo Babić, Branko Bojanić, Dušan Dejanović, Antonije Šumanović, Ratko Jovanović, Mirko Lučić, Goran Maletić, Zoran Marković, Stojan Mitić, Vojko Obradov, Dragan Đokić, Borislav Pevač, Špiro Ponjević, Dragan Rodić, Goran Stanković, Obrad Stevanović, Slobodan Stojković, Muhamed Palić, Doma Gligotovac, Spiro Tati, Kalmi Popaj i mnogi drugi. Kao što vidite, ne samo Srbi, nego i Hrvati i Muslimani i Albanci.
Šta reći za ovaj drugi deo Predloga deklaracije gde ne osuđujete NATO bombardovanje, nego izražavate žaljenje zbog žrtava koje su se desile u toku NATO bombardovanju. Potpisujem sve što je rekao gospodin Dragan Marković Palma i svi smo toga svesni da se desio zločin i na Varvarinskom mostu, i u Grdeličkoj klisuri i da je zverski ubijena mala Milica Rakić u Batajnici.
Sad pitam gospodina Dragana Markovića Palmu, koji trenutno nije u sali, zašto to ne piše u Predlogu deklaracije? Šta vredi sad da se junači i da nas podseća na nevine srpske žrtve u NATO agresiji, kad to ne piše u Predlogu deklaracije za koju će glasati on i svi vi. Što niste smogli tri čiste da to stavite na papir i da kažete da je NATO pakt odgovoran za zločine koji su se desili 1999. godine.
Ako uzmete puni naziv Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu, videćete da je on odgovoran za gonjenje onih koji su počinili zločine na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. godine. Valjda se u taj vremenski tesnac uklapa i NATO bombardovanje 1999. godine. Što niste rekli da je NATO počinio zločin? Ne smete da kažete, zato što po informacijama koje mi imamo, Hilari Klinton prvo što je rekla Borisu Tadiću jeste da nema ništa od ulaska u EU dok Srbija ne uđe u NATO. Da li je to istina?
Da li je neko poveo raspravu o tome? Kako je moguće i gde to u belom svetu u diplomatskoj praksi se razgovori obavljaju, kažu, u četiri oka. Najpre sa gospodinom Borisom Tadićem, a posle toga sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem. Ko može da bude svedok razgovora u četiri oka? Možemo li mi da znamo koja je prava poruka gospođe Hilari Klinton, ako zanemarimo ono kurtoazno smeškanje za TV kamere i rukovanje. Možda zbog toga niste smeli da napišete da je NATO izvršio ratni zločin na području SRJ.
Kako razumeti vašu nameru da osudite i da podstaknete druge države da istražuju zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije. Kažite mi koji sud u Hrvatskoj, koji sud u BiH, koji sud na teritoriji ove lažne države Kosovo će da pokrene krivični postupak zbog zločina nad srpskim narodom kad mi, u centru Beograda, u sedištu države Srbije puštamo na slobodu čoveka koji je odgovoran za ubistvo oko stotinu vojnika JNA u Tuzli.
Ko ozbiljno nas da doživljava? Ko će da kaže, ovi ljudi zaista veruju u ovo što su napisali. Mi tražimo od drugih država da pokrenu krivične postupke zbog onih koji su počinili zločine nad Srbima, a mi te iste zločince puštamo na slobodu. Smeju nam se u lice.
Da li je kraj ponižavanju Srbije? Da li je kraj zveckanju oružja u Srbiji? Nije. Ako pogledate internet izdanje "Sandžak pres", onda možete, između ostalog, da pročitate i sledeći tekst: "Hoće Srbi sličan rat kao u Bosni, samo što Sandžaklije nisu glupi, videli smo šta ste uradili u Bosni, pa smo svi oružje lagerovali, vi zapucajte, a mi ćemo da nastavimo; ako bude došlo do čega će doći, branićemo se, to sigurno znajte, ima nas koji će i sa strane da dođu; mi koji smo u dijaspori i koji jedva čekamo da se zarati u Sandžaku, da se i to jednom više rješi, kad ne može na miran način da dođemo i da zađemo redom; iz dijaspore bi došlo najmanje 500.000, jer nas ima više od pet miliona, pola Kosova bi došlo u Sandžak, nema sa koje strane nas ne bi stiglo; više vas" misli se Srba "nema u policiji zaposlenih 90% nego 5% i sad na ulicu kad vaši šetaju po ušima su se pokrili, ne smiju da pogledaju nikog, spustili nos, četnici potuljeni".
To se danas objavljuje u Republici Srbiji, u jednom delu Republike Srbije koji se zove Raška oblast. Da li je neko reagovao od zvaničnih predstavnika države Srbije na ovakve tekstove? Nije.
Moram da podsetim moje kolege iz SPO, 1986. gospodin Vuk Drašković je objavio jedan sjajan tekst "Šta to kuva Vjesnik"? Taj tekst je deljen po Beogradu, po intelektualnim krugovima. Sad vas ja pitam, zašto ćutite vi iz SPO? Šta to kuva "Sandžak pres" danas u Novom Pazaru i zašto ćuti država Srbija? Zašto vi ćutite? Zašto se oni, kako sami kažu, lageruju oružje i spremaju se da udare na Srbe i proglašavaju borcima za demokratiju?
Da li znate da "Sandžak pres" poziva EU da pošalje posmatrače u Novi Pazar i da spreči, kako oni kažu, zločine države Srbije nad Bošnjacima. Da li je neko od vas zbog toga reagovao? Nije. Kao što nisu reagovali ni odgovorni u JNA na pravi način, kad su se naoružavale Tuđmanove formacije u Hrvatskoj ili kad su se naoružavale Zelene beretke u BiH.
Sve u svemu, završavam gospođo Čomić, jedan prazan tekst, jedan bezličan tekst, jedan tekst koji ne da neće doprineti utvrđivanju prave istine o tome šta se desilo na području bivše Jugoslavije. Jedan tekst deklaracije koji ćete vi danas da usvojite, koji će samo dodatno da ponizi ionako već ponižen srpski narod.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Mirko Čikiriz je prijavljen. Želite da govorite o povredi Poslovnika? (Da.) Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Gospođo predsedavajuća, direktno smo prozvani od predstavnika SRS i iskoristio bih pravo za repliku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nemate pravo na repliku. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, na isti način kao što smo 30. marta ove godine podržali Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Mi smatramo da svaki zločin treba da se osudi bez obzira ko je izvršio taj zločin i ko su bili žrtve. Raduje nas činjenica da su neki naši predlozi na kolegijumu Narodne skupštine usvojeni, da je čak i naziv ovog dokumenta, ovog predloga izmenjen i da se u naslovu deklaracije ne govori isključivo o srpskom narodu, nego i o građanima Srbije, pripadnicima drugih naroda.
Svi mi vrlo dobro znamo da su u ratovima 90-ih godina ginuli, u onim ratovima u kojima Srbija zvanično nikad nije učestvovala, da su u tim ratovima ginuli i pripadnici nacionalnih manjina, i Albanci, i Bošnjaci, i Hrvati, i Bunjevci, i Mađari i svi drugi, da su i ti ljudi bili primoravani da učestvuju u tim ratovima u kojima zvanično Republika Srbija nikada nije učestvovala, naravno i pripadnici tih nacionalnih manjina su ginuli u tim ratovima i zbog toga deklaracija treba da nosi ovaj naziv koji nosi.
Mi smo predlagali da se malo ublaži formulacija iz tačke 5. ove deklaracije jer smatramo da u 21. veku tužbe i protivtužbe ne treba da budu sredstva za rešavanje sporova između država, ukoliko postoji drugi način da se ti sporovi prevaziđu i smatramo da je u interesu i pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj i pripadnika hrvatske nacionalne manjine u Srbiji da se sporovi između Hrvatske i Srbije rešavaju vansudskim putem.
Naravno, na tome nismo insistirali. To nije pitanje za mađarsku nacionalnu manjinu u Srbiji, ali sam smatrao važnim da napomenem da na takav način gledamo na ovo pitanje.
Veoma je dobro što je u 3. tački ovog predloga deklaracije navedeno da Narodna skupština pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama da istražuju zločine, da prikupljaju dokaze u skladu sa najvišim krivičnim pravnim standardima i da čuvaju trajno sećanje na žrtve, stalno podsećaju svetsku javnost na stravične zločine počinjene nad srpskim narodima i građanima Srbije tokom 90-ih godina 20. veka.
Isto tako smatramo da ovi principi treba da se odnose na sve zločine koji su učinjeni i pre 90-ih godina 20. veka. Kao što znate, genocid i druga slična krivična dela ne zastarevaju. Zločini nisu činjeni samo 90-ih godina 20. veka. Istorija nije počela 90-ih godina 20. veka i zbog toga, kao što sam uradio i u martu, kada je Narodna skupština raspravljala o Predlogu deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, ovom prilikom želim da podsetim javnost Srbije na zločine koji su činjeni 40-ih godina prošlog veka u Vojvodini, ne samo u Vojvodini nego na teritoriji čitave tadašnje Jugoslavije.
Naravno, ne sporimo i to treba da bude uvek prva rečenica, to sam rekao i u martu, da su činjeni stravični zločini protiv srpskog naroda 1941. i 1942. godine, mislim pre svega na Novosadsku raciju. Isto tako, treba da čitava javnost Republike Srbije zna za zločine koji su činjeni 1944. i 1945. godine protiv onih koji su streljani samo zbog toga što su pripadali određenoj naciji, koji su bili optuženi za saradnju sa okupatorima, ali njihova krivica nikada nije dokazana. Krivica nije dokazana zbog toga što ni sudski postupci nisu vođeni ni presude nisu donete.
Treba neko da odgovori gde je onih pola miliona Nemaca iz Vojvodine koji su živeli na ovim područjima do 1944. godine. Kako je moguće da je prema tadašnjim popisima stanovništva živelo oko pola miliona Nemaca u Vojvodini, a sada ih je oko četiri ili pet hiljada.
Samo ako govorimo o pripadnicima mađarske nacionalne manjine, oko 20.000 Mađara je streljano 1944. i 1945. godine. To je rađeno i hrvatskom narodu i svim drugim narodima koji su živeli na teritoriji Vojvodine, uključujući i Srbe koji su bili optuženi od tadašnjih vlasti za saradnju sa okupatorima.
Najveće žrtve su sigurno bili Nemci i Mađari, ako gledamo broj streljanih tih godina. Mađari su proglašeni kolektivnim krivcima. Samo u Čurugu, Žablju i Mušorinu je streljano više hiljada građana pripadnika mađarske nacionalne manjine. Oni koji nisu streljani bili su deportovani. Njihova imovina je konfiskovana i te odluke su na snazi dan-danas u Republici Srbiji. Oni su streljani bez sudske odluke ili presude.
Samo u logoru Bački Jarak od decembra 1944. do aprila 1946. godine ubijeno je 6.429 lica, od njih 955 dece. O tim istorijskim činjenicama javnost Republike Srbije treba da zna i zbog toga govorim o ovoj temi.
Naravno, ovu temu nikad nismo spominjali u svetlu ili sa namerom sticanja dnevno-političkih poena, ali kada se govori o zločinima u Narodnoj skupštini, onda treba govoriti i o ovim zločinima.
U mađarskoj zajednici je prisutno živo sećanje na nevine žrtve tih vremena, a skoro u svakom selu je određeni broj građana streljan.
Svi mi pripadnici mađarske nacionalne manjine na Dan mrtvih obeležavamo dan sećanja na njih.
Kao što sam rekao, nevinih žrtava je bilo 1941. godine, ali je Mađarska država u periodu nakon Drugog svetskog rata ispoljila značajne gestove priznavanja krivice za nasilje i, kao što znate, još je pre nekoliko decenija snimljen film pod naslovom "Hladni dani" u kojem je reč o tim zločinima 1941. godine u Novosadskoj raciji.
Petnaestorica glavnih krivaca iz redove mađarskih vojnih i žandarmerijskih snaga i još tokom 1943. godine osuđeni su delom na smrtne kazne, a delom na kazne zatvora. Tadašnji premijer Mađarske je 1942. godine okarakterisao zločinom ta dešavanja, ta ubistva 1941. godine. Skupština AP Vojvodine donela je rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice. Tom rezolucijom se zalažu za punu rehabilitaciju svih prognanih, nevino optuženih, nevino stradalih tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, ne dovodeći u pitanje individualno utvrđenu odgovornost.
Sve ovo govorim zbog toga što očekujemo da s punim pravom takvu rezoluciju ili deklaraciju donese i Narodna skupština RS. Parlament i Vlada ćute o tim zločinima i neko mora ovo pitanje da pokrene pred javnošću.
Godine 2009. su predsednici Srbije i Mađarske, Boris Tadić i Laslo Šoljom, dogovorili se oko formiranja mešovite komisije istoričara. akademija nauka i umetnosti Srbije i Mađarske. Smatramo da je to pravi put. Treba da se formira mešovita komisija istoričara i ti istoričari treba na isključivo naučnoj osnovi da istraže šta se desilo od 1941-1945. godine i nakon obavljanja tog rada, smatramo da treba doneti i u parlamentu Srbije i parlamentu Mađarske, usvojiti parlamentarnu rezoluciju o međusobnom priznavanju krivice.
Smatramo da je to jedini ispravan put, ali je problem u tome što bez obzira na činjenicu da je mađarska strana imenovala istoričare još pre skoro godinu dana, srpska strana, Republika Srbija, to nije učinila. Ukoliko se to ne dogodi u dogledno vreme, a mislimo da nema razloga da se to ne dogodi, onda neće doći do uspešnog obavljanja tog rada u što skorijem periodu i tada neće biti moguće doneti tu zajedničku rezoluciju i u Narodnoj skupštini Srbije i u parlamentu Mađarske.
Zbog toga apelujem pre svega na predsednika Republike, Vladu RS da se što pre ovi istoričari imenuju, da ova tema ne bude dnevno-politička, kao što nije ni danas, i da se to poglavlje naše zajedničke istorije zatvori.
Bili bismo veoma srećni kada bi i pre obavljanja tog veoma teškog naučnog rada parlament Srbije, Narodna skupština RS, delegacija Narodne skupštine učestvovala u prvim danima novembra u Vojvodini na onim manifestacijama gde se sećamo tih nevinih žrtava. Takvih manifestacija ima skoro u svakom selu Vojvodine i mislim da je 2010. godina pravo vreme da delegacija Narodne skupštine bude prisutna na tim događajima.
Znači, očekujemo što skorije formiranje te mešovite komisije istoričara u punom sastavu i što skorije donošenje rezolucije o priznavanju krivice i u parlamentu Mađarske i u parlamentu Srbije, a mi ćemo danas glasati za ovaj predlog deklaracije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 14 minuta i 15 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

Za evropsku Srbiju
Tako je, želim da govorim o povredi Poslovnika, član 104. Gospodin Martinović iz SRS je u svom izlaganju pitao poslanike SPO zašto ćute o pojedinim pitanjima iz njegovog izlaganja. Moram ukazati da ste vi prekršili Poslovnik.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, pravo na repliku ne predstavlja osnov za povredu Poslovnika. Pravo na repliku je…
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

Za evropsku Srbiju
Vi ste povredili Poslovnik…