Hvala. Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Ostojić.

Upotrebio sam, gospođo Kolundžija, reč "licemerje" ne u kontekstu vas i ove deklaracije, nego u kontekstu kreatora politike zločina koji ne sedi u vladajućoj većini, ali vladajuća većina ne otvara, uslovno rečeno, tu politiku zločina, i to je bila moja zamerka.
Način na koji smo došli dovde, jer setite se, taj kompromis, tada su kolege koje su levo i desno od mene tražile da se u Deklaraciju o Srebrenici ubaci i zločin nad Srbima, da se to sve smućka i pomeša. I mi smo nešto slično predlagali, ali smo predložili da se zločin u Srebrenici ne zove svojim imenom, jer i Evropski parlament je usvojio jednu deklaraciju gde je osudio sve zločine, genocid u Srebrenici i ostale zločine. Svi parlamenti u Evropi su usvojili sličnu deklaraciju. Mi smo bili pretposlednji parlament u Evropi koji je to uradio, nekako je prirodno da bosanski bude poslednji, ipak se to tamo desilo.
Ne optužujem vas za licemerje. Samo kažem da ovakav način, probate kompromis, ne piše se genocid, onda ovi danas kažu, nećemo da glasamo da se osudi zločin nad srpskim narodom.
Prosto, to je nepoštovanje prema srpskim žrtvama, jer ispada da je ova deklaracija o zločinima nad Srbima samo alibi da se donese ona, gde može da bude argument nešto što su oni rekli, kolege koji neće glasati, da je ono bilo za spoljnu upotrebu, a da je ovo za unutrašnju. Mi želimo da ono budu za unutrašnju, a ovo je svakako za unutrašnju i to niko normalan ne može da ne podrži.

Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica.

Uvek mi je bilo najteže kada neko navodno podržava ono što radimo, a onda nas kritikuju za ono što radimo i to neko drugi.
Dakle, ako ste pažljivo pratili, a moram da konstatujem da niste pažljivo pratili raspravu o Srebrenici, pošto niste ni glasali za tu deklaraciju, onda ste mogli da vidite jasan stav parlamentarne većine o tome.
Sve ovo što ste sada izrekli, apsolutno ne stoji.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, na večito pitanje šta je pravda, stari grčki filozofi su rekli – pravda se sastoji u tome da svako dobije ono što mu pripada.
Sada vas pitam, gospodo iz vladajuće koalicije, da li je moguće da Srbima pripada 1000 godina robije, Hrvatima da pripada oko 150 godina robije, a Albancima 20 godina robije?
Da li je moguće da se na bazi takvih presuda ne može doneti politički zaključak o tome ko je u stvari odgovoran za raspad bivše Jugoslavije?
Gospođo Kolundžija, ne znam da li ste pratili suđenje pokojnom predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zastupnik tužilaštva gospodin Džefri Najs je kao dokazni materijal protiv Slobodana Miloševića pustio snimak sa skupa na Gazimestanu i pesmu "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala". Dakle, kao dokaz da je Slobodan Milošević imao plan da stvori etnički čistu veliku Srbiju.
Da li vam toliki broj godina zatvora za Srbe ne govori o tome da je za međunarodnu zajednicu srpski narod odgovoran za raspad bivše Jugoslavije, jer priznaćete nije isto kada sudite čuvarima zatvora, kada sudite običnim vojnicima i kada sudite predsednicima država, predsednicima vlada, ministrima i načelnicima. Zar se ne pitate, gospođo Kolundžija, kako je moguće da se samo na strani srpskog naroda sudi najvišim državnim i vojnim zvaničnicima, a ne sudi se hrvatskim, muslimanskim ili albanskim?
Kako je moguće da nijedan predsednik Hrvatske nije optužen pred Haškim tribunalom ili neki hrvatski ministar ili načelnik Generalštaba hrvatske vojske, a isto to može da se kaže za muslimanske političare iz BiH, ali Tužilaštvo Haškog tribunala nije časilo časa da optuži ljude poput Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Radovana Karadžića itd.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija.

Gospođo predsedavajuća, sada se obraćam i tražim da mi objasnite po kom osnovu je dobio pravo na repliku, jer vi niste pustili predstavnika SPO da odgovori na nešto što je bila očigledna uvreda, a dopustili ste sada da on priča o nečemu, jer  niti sam njega pominjala, niti sam nekoga vređala, nisam iznela nijednu činjenicu.
Zaista molim da imate kriterijume jednake za sve.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Pre nego što pređemo na deo sednice gde će govoriti narodni poslanici po redosledu prijava za reč u jedinstvenom pretresu po ovoj tački dnevnog reda, želim da na osnovu člana 27, člana 87. i člana 90. stav 2. dam sledeća obaveštenja Narodnoj skupštini.
Danas će biti pauza određena u uobičajeno vreme, dakle, od 14.00 do 15.00 časova. Zatim, danas ćemo raditi i posle 18.00 časova i takođe vas obaveštavam o odlaganju početka Treće sednice Drugog redovnog zasedanja, koja je bila zakazana za 15.00 časova, a s obzirom da je prijavljeno 32 poslanika, očigledno je da će biti iskorišćeno celokupno vreme po poslaničkim grupama, da će početak Treće sednice biti nakon zaključivanja sednice, odnosno Druge sednice Drugog redovnog zasedanja, odnosno završetka rada sednice koja je u toku.
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika.
Prvi ima reč narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a posle njega narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, neko je u prethodnoj diskusiji govorio da se ovde vladajuća većina proziva za ono za šta nije kriva i šta nije uradila, a ja ću vas kritikovati za ono što radite i za ono što je trebalo da uradite a niste.
Mi raspravljamo o rezoluciji koja sadrži osudu zločina nad pripadnicima srpskog naroda. Generalno, u toj rezoluciji nema mnogo spornog. Ne može da bude sporna osuda bilo kog zločina, tako da ovaj predlog rezolucije zadovoljava sve te kriterijume.
Šta je onda sporno, odnosno šta može da bude sporno? Najspornije su posledice serviranja ovakve rezolucije. Između ostalog, ona je prepuna opštih mesta koja daju odličan prostor za demagoške tirade. Uvažene kolege i koleginice iz vladajuće većine, vi bezličnošću dajete prostor da na srpskim nesrećama, kojima smo uglavnom sami kumovali, lamentira ko hoće i kako hoće. Zato ovde slušamo, između ostalog, i nacionalističke naricaljke.
Naravno, kada smo već kod pomenutog nacionalizma, nadovezaću se na ono što je rekao moj kolega Zoran Ostojić. Najopasniji su nacionalisti koji su ispali iz komunističkog šinjela. Nacionalisti koje je iznedrila građanska Srbija, oni su bili malo drugačiji, bili su najpre demokrate, onda Evropejci, a tek onda nacionalisti.
Postavlja se pitanje šta je još podložno kritici u vezi ove i ovakve rezolucije? Odgovor na pitanje šta radi ozbiljna država i šta treba da radi ozbiljna država. Nije dovoljno samo pisati rezolucije. Ako smo već prihvatili pravila igre koju je nametnula međunarodna zajednica, onda treba da igramo po tim pravilima igre.
Šta je država uradila da se na pravi i adekvatan način međunarodnim institucijama serviraju dokazi o zločinima nad pripadnicima srpskog naroda? Nije uradila ništa. Ako meni ne verujete, pitajte profesora Zdravkovića sa Medicinskog fakulteta u Nišu, inače, jednog od najboljih patologa u ovom delu Evrope. Pitajte kako je on insistirao da se pravi dokazi prezentiraju na adekvatan način i kako za to niko nije imao sluha, država je bila gluva, i Vlada Vojislava Koštunice, i ova sadašnja Vlada.
Kolegama koji su se pozivali i pozivaju se na patriotizam i koji tu patriotsku zastavu dižu jako visoko, pokušaću da dam jedan odgovor, pozvaću se na neke autoritete srpskog patriotizma, na Marka Miljanova i na vladiku Rada.
Marko Miljanov je govorio o čojstvu i junaštvu. Čojstvo je braniti drugoga od sebe. Onim što smo osudili zločine pripadnika našeg naroda nad pripadnicima drugih naroda pokazali smo šta je čojstvo. Sve ostale pitam da li su ovakve rezolucije junaštvo? Ili, kada vladika Rade kaže: "Ne bojim se od vražijeg kota, neka ga je ka na gori lista, već se bojim od zla domaćega", upravo imamo primer da domaće zlo, perući savest, još jednom suštinu zamenjuje demagogijom.
Shodno tome, imamo i šizofrenu situaciju – da nam se oni koji bi po definiciji trebalo da budu ekstremni Evropejci dave u epskom blatu kvazizaštite nacionalnih interesa, a potpredsednici Vlade, koja je izgubila suludi rat i kumanovskom kapitulacijom izgubila KiM, drže moralne pridike, prazne i demagoške. Hvala na pažnji.