Gospođo Čomić, zajedno ćemo da proverimo posle toga, samo da se vratimo na ovu deklaraciju.
Znači, tražite da vam verujemo, evo mi smo vas malo istestirali. Dali smo vam Predlog deklaracije koji se odnosi na osudu ustaških zločina, odbili ste. Dali smo vam deklaraciju koja se odnosi na genocid nad Jermenima, odbili ste, pa ste se tu, iskreno, moram da kažem, izjasnili. Iskreno prvi put vam priznajem, rekli ste - mi dajemo prednost ekonomskim interesima i saradnji sa Turskom.
Znači, ono što je definicija genocida, ono što su ljudska prava, ne interesuje vas, vas interesuje samo ekonomija. Efekti tog vašeg interesovanja za ekonomiju jesu prebogati pojedini ministri. Hajmo, hajte - sećate se onog malog što više ne može da uđe u ovu zgradu.
Znači, vi ste pokazali svoj vrednosni odnos prema ovom pitanju, zločin, žrtve, osuda itd. Pokazali ste ko ste, šta ste. Ne možemo da vam verujemo. Imamo neko iskustvo. Znamo vas, znamo da svaki papir koji ovde stavite i počinjete da branite preko Nataše Kandić i ostalih, ili preko aparature za pripremu, ili preko tog kapilarnog organizovanja, znamo šta se krije. Krije se podvala. Krije se širenje straha prema građanima, kako bi dobili podršku i naše, pristajanje Republike Srbije na sve ovo loše što nam se dešava.
Dižem glas protiv toga. Ne smemo mi da kao država dajemo pristanak na ove stvari, za koje svi znamo da su loše i da ne dozvoljavaju budućnost i razvoj ove države. Mi za ovu deklaraciju nećemo da glasamo. Pozivamo i druge poslaničke grupe, pogotovo one koje smatraju da su prosrpske stranke, da nikako ne prihvate ovaj tekst deklaracije, jer ne znam u šta treba da verujemo.
Kažite mi rečenicu u koju treba da poverujemo, da ste bili iskreni, da ste bili tačni. Namagarčili ste 60 država, države koje su prihvatile da uđu u koštac u Generalnoj skupštini da bi se sačuvalo međunarodno pravo.
Ako ste 60 lidera, 60 država, jednu moćnu Rusiju mogli da prevarite na ovakav način da oni kažu – pa oni traže od nas Rusa da mi budemo veći Srbi od njih, ako ste njih mogli, onda nije ni čudo šta radite s ovim narodom.
Mi ne želimo da učestvujemo u ovome. Želimo da ovo žigošemo, da kritikujemo, da upozorimo građane RS koliko je opasno verovati ZES-u i proevropskim strankama. Hvala, gospođo Čomić.

Reč ima predstavnica predlagača, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, 12. aprila 2004. godine u Bratuncu je otvorena Spomen soba. Ono sa čim ne želim da polemišem jeste da li nam neki poslanici opozicije veruju ili ne. Nama je bitno da nam veruju građani Srbije, jer ih nismo izneverili, jer svoja obećanja koja smo dali ispunili.
Skoro da razumem da oni koji su učestvovali u stvaranju ovih žrtava ne mogu da učestvuju u donošenju deklaracije, u kojoj bi se izrazilo poštovanje prema tim žrtvama i pružila podrška institucijama da počinioci zločina odgovaraju pred sudovima. To skoro ne treba nikome objašnjavati, mislim da to građani Srbije razumeju.
Kada su građani glasali za nas, a nisu glasali za radikale, glasali su za mir. Kada su glasali za nas, a nisu za radikale, glasali su za saradnju sa svetom, za toleranciju, za budućnost svoje dece u mirnom i bezbednom okruženju. Glasali su i za putovanje bez viza, glasali su za to da se Srbiji i njenim građanima opet vrati poštovanje, i to su i dobili, i zato su glasali za nas, a ne za vas.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.
Povredu Poslovnika reklamira poslanik Zoran Krasić.

Član 107. stav 1, povređeno je dostojanstvo. Zamolio bih da gospođa Kolundžija bude što preciznija – koje su to moje žrtve, gde sam učestvovao u stvaranju žrtava? Hoćete li da kažete, molim vas, gde su te moje žrtve? Kažite mi gde su moje žrtve? Brže, gospođo Kolundžija, molim vas da srpska javnost čuje koje su to moje žrtve.
U Hagu nisu mogli da nađu žrtve Vojislava Šešelja niti dobrovoljaca SRS, a vi ste našli. Ko ste vi da nađete žrtve? Kada ste vi sproveli žrtvu? Da se niste i vi možda javili da budete svedok tužilaštva? Znam da baštinite tekovine vašeg predsednika, koji je 17. februara 2003. godine rekao – Šešelja vodite i ne vraćajte ga. To je objavila Karla del Ponte. Molim vas, hitno napravite spisak mojih žrtava.

Nema povrede člana 107. i nije narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, a vas molim da ne zloupotrebljavate pravo koje je dato članom 103. stav 1.
Pravo na repliku, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Nisam znala da je Šešelj tako poštovao i slušao mog predsednika, pa kada je on nešto tako rekao, on se skupio pa sam otišao u Hag. Dakle, istina je to da je on sam otišao u Hag. Sve drugo može biti pokušaj da se politički opravda. Možda vi svi ovde sada mislite da je on pogrešio tada, ali sada je, bojim se, kasno. Sam se prijavio i sam je svojom voljom tamo. Niko ga tamo drugi nije poslao.
Želim da kažem da postoje politike koje vode u sukobe, da postoje politike koje tragaju za mirnim rešenjima. Postoje politike koje seju mržnju i postoje politike koje se zalažu za toleranciju. Postoje politike koje ne priznaju razlike i ispoljavaju mržnju prema svakoj različitosti, i postoje politike koje duboko poštuju različitosti među ljudima bilo koje vrste. Ako je neka politika sejala mržnju, ako je htela da ratuje, ako je sukobljavala narod sa svima drugima u okruženju, onda može da se govori i o odgovornosti takve politike.

Narodni poslanik Dragan Todorović traži pravo na repliku. Nemate pravo na repliku. U onome što je rečeno nije rečeno ništa neistinito.
Molim vas da ne dobacujete. Nemate pravo na repliku. Želite da govorite o povredi Poslovnika? Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika.

Pozivam se na član 104, da su iznete neistine u prethodnoj diskusiji ...

Narodni poslaniče, član 104. ne može biti predmet povrede Poslovnika.
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.