Dajem reč poslaniku Simi Vukoviću.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prevashodno i većim delom svoje diskusije ću se osvrnuti na dokument koji se zove – Plan razvoja zdravstvene zaštite.
Naime, radi se o jednom od dokumenata koji je po svom značaju u rangu onoga što su sistemski zakoni vezani za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje. Kao što je i predlagač rekao, u tekstu se radi o stručnom, ali i o političkom dokumentu.
Ovaj dokument, s obzirom da će usmeriti razvoj zdravstvene zaštite u jednom dužem periodu, svakako se tiče svakog građanina Srbije pojedinačno. Meni se čini da je ovo i dobar trenutak da se osvrnemo na ono što je rađeno u prethodnom periodu, ono što je današnji trenutak da bi mogli da ozbiljno i analitički govorimo o valjanosti prioriteta koji su određeni ovim planom.
I danas imamo diskutanata i imamo ono što je karakteristika brojnih osporavanja, kontraverzi, napada kojima je permanentno izložen sistem zdravstva u Srbiji, a prevashodno Ministarstvo zdravlja. Verujem da nijedan resor nije bio pod tolikim pritiskom lobističkih grupa, privatnih interesa, političke manipulacije, kao što je to resor zdravlja, a isto tako taj isti resor se stalno suočava sa poluinformacijama, laičkim pogledima na funkcionisanje zdravstvenog sistema, sa čestim izlaganjem jednostavnih rešenja, koja ni u jednoj praksi evropskih zemalja nisu moguća.
Želim da iskoristim priliku da kažem da u širem građanstvu, kod našeg stanovništva, postoje dve umrežene misli, odnosno navike koje u osnovi imaju logičku grešku. Jedna je da je zdravstvo besplatno, što apsolutno nije tačno. To je jedna od najskupljih delatnosti u svakoj državi.
Druga je da za ovoliki nivo novca, koji danas izdvajamo, a on je gotovo najmanji na evropskom kontinentu, možemo da dobijemo zdravstvenu uslugu koja je u svetskom rangu i potkrepljena tehnologijom koja je najbolja moguća, kojom danas svetska medicina raspolaže. To su činjenice koje rađaju nerealna očekivanja, a iz kojih proističe i nezadovoljstvo kojim se lako manipuliše.
Mislim da je dobar trenutak da se osvrnemo na ono šta je zatečeno, pošto se često spominje šta je urađeno za mandata prof. Milosavljevića. Moramo da kažemo da je zdravstveni sistem Srbije nasleđen od zdravstvenog sistema Jugoslavije, koja je bila daleko moćnija i u ekonomskom i u političkom smislu, zemlja koja je imala jedan od najrazvijenijih zdravstvenih sistema u Evropi. Naši ljudi, stručnjaci i političari su učestvovali u kreiranju politike tadašnje Svetske zdravstvene organizacije.
Imali smo po razvijenosti jednu od najboljih mreža zdravstvenih ustanova i najrazvijenije kadrove, a krajem 70-tih i početkom 80-tih godina, po tehnologiji, bili smo, praktično, u svetskom vrhu. Naravno, sa sudbinom te zemlje je došlo do urušavanja zdravstvenog sistema. On nije mogao ostati izolovan. Sa izolacijom zemlje, ratnim dešavanjima i svim onim što nam se dešavalo 90-tih godina, taj resurs zdravstvenog sistema je neprekidno iscrpljivan, da bismo pred kraj 90-tih godina došli do potpunog kolapsa.
Moram da podsetim da ono što se zove zdravstvena kasa, odnosno fond zdravlja, fond zdravstva, odnosno Republički zavod za zdravstveno osiguranje, 2000. godine je bio na rubu bankrotstva. O tome ovde treba da govorimo. To su činjenice koje bih želeo da neko ospori.
S druge strane, zbog samih dešavanja, 90-tih godina je došlo i do promena navika i odnosa prema sopstvenom i tuđem zdravlju stanovništva Republike Srbije. Eksplozija faktora rizika nije slučajna. Izloženost stresu je doprinela da se i nepravilno hranimo, da se manje krećemo. Imamo epidemiju alkoholizma i pušenja. Ne treba da nas začudi današnje stanje o zdravstvenoj slici stanovništva Srbije.
Ono što takođe treba da se istakne je, ono što je veoma važno, to su tzv. socijalne i ekonomske determinacije, odnosno odrednice na osnovu kojih su postavljeni prioriteti. Naše stanovništvo stari. Naravno, faktori koji utiču na to su mnogobrojni.
Praktično smo najstarije stanovništvo u Evropi. Populacija mladih se približava onoj granici gde imamo najmanje u onom najmlađem uzrastu, a da pri tome imamo, zahvaljujući onim faktorima rizika koje sam spomenuo, i jednu epidemiju tzv. hroničnih nezaraznih oboljenja.
Naravno, na sve to se nataložila i svetska finansijska kriza koja i otežava finansiranje u zdravstvenom sistemu. To su okolnosti koji je ovaj plan razvoja koji je sačinjen uvažio. To je veoma važno u kreiranju svih planskih dokumenata, da uvažite ono što su realni parametri.
Ono što takođe želim da kažem je, da kao i u onome što zovemo moralnom krizom i što su neki teoretičari nazvali moralnim samoubistvom ovog društva, za njegov oporavak su potrebne decenije. Tako ćemo u onome što smo dobili u zdravstvenom stanju stanovništva, takođe, morati dugo da sprovodimo aktivne mere kako bismo došli na neko nulto pređašnje stanje iz 90-tih godina.
Još jedna od važnih činjenica koju želim da apostrofiram, to je pitanje ljudskih resursa ili što se tradicionalno ovde poslednjih decenija govori - kadrovi. To je nezaposlenost u zdravstvu. Aktuelni ministar, profesor Milosavljević, još od 2002. godine upozorava na neracionalnu upisnu politiku koja postoji na fakultetima i visokim školama medicinske struke.
Da bih to slikovitije prikazao, reći ću vam da od 2006. godine do 2010. godine, aktivnim merama Ministarstva zdravlja je zaposleno 1.863 lekara i 4.125 medicinskih sestara. Ako se zadržimo samo na ovoj cifri, a pri tome znamo da samo na Medicinskom fakultetu u Beogradu svake godine se upiše do 500 studenata, praktično, i najbolje aktivne mere zapošljavanja u ovom sektoru ne mogu da potkrepe samo Beogradski univerzitet. Šta je sa Novim Sadom, Prištinom, Kragujevcem i Nišom? Pri tome, prošle godine imamo potpuno nerezonsko osnivanje Medicinskog fakulteta na VMA, da bismo taj problem, izgleda, pospešili.
U tom segmentu se ne može tražiti odgovornost Ministarstva zdravlja. To mora da bude krovno dogovorena politika.
Što se tiče samog dokumenta, kao što je i predlagač rekao, on svoje temelje ima u međunarodnim dokumentima. Svakako da je međunarodna konferencija u Alma Ati 1978. godine dala jedno opredeljenje u kome su učestvovali, moram to ponovo da kažem, i naši stručnjaci, gde se praktično reafirmisala definicija zdravlja, koju je spomenuo dr Krpić.
Naravno, ovde je jedan od važnih ugrađenih dokumenata i globalna strategija zdravlja za sve evropske regione iz 1984. godine. Po meni je možda i najvažnije to što se nalazi u duhu ovog dokumenta, a nije spomenuto u samom predlogu.
To je dokument koji je proistekao iz jednog sastanka koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine u Ljubljani, gde smo dobili dokument – Ljubljanska povelja, gde su se evropske zemlje dogovorile o sinergičnom, zajedničkom razvoju svojih zdravstvenih sistema, koji imaju svoje određene postulate na kojima se bazira ovaj dokument plana razvoja zdravstvene zaštite.
To su: jasno utvrđivanje ciljeva u pravcu očekivanih rezultata, formulisanje mera u skladu sa realnim potrebama stanovništva, jednaka dostupnost na svim nivoima i prevashodno orijentacija na primarnu zdravstvenu zaštitu.
Šta su današnje prednosti zdravstvenog sistema? Imamo veoma razvijenu zdravstvenu mrežu koja je na granici održivosti mreža zdravstvenih ustanova. Imamo u ukupnom obimu dovoljan broj stručnih kadrova. Međutim, zbog migracije stanovništva i unutrašnjih problema koji proističu iz neravnomernog regionalnog razvoja imamo neravnomernu raspodelu kadrova, te se u pojedinim područjima stiče utisak i zaista postoji potreba za stručnim specijalističkim i užim specijalističkim kadrovima.
Ono što su definisani prioriteti koje bih akcentovao u ovoj svojoj diskusiji, a koji su veoma važni, to je uspostavljanje jednog povezanog, kako se to u ovom stručnom dokumentu kaže – integrisanog zdravstvenog sistema. On zapravo znači da mora postojati mnogo bolja komunikacija između, u onoj vertikali koju sačinjavaju jedan dom zdravlja, opšta bolnica i klinički centar, i sa druge strane, moramo da prihvatimo koncept javnog zdravlja, odgovornosti za zdravlje svih faktora u društvu, a to je da jedan dom zdravlja sarađuje i sa opštinom ili sa gradskom upravom, sa verskim zajednicama i ostalim institucijama koje postoje u lokalnoj zajednici.
Naravno da će dodatni kvalitet u uspostavljanju tog jedinstvenog zdravstvenog sistema činiti implementacija informacionog sistema, koja bi trebalo da se završi za nekih dve do tri godine, koja će nam omogućiti da, pre svega, pratimo pacijenta koji je upućen na više nivoe zdravstvene zaštite, da pratimo kvalitet usluge, i u krajnjem, što je isto tako važno, da vidimo kako se troši zdravstveni dinar.
Ono što je takođe postavljeno kao prioritet, to je finansiranje zdravstvene zaštite. Moram na ovom mestu da kažem da je još 2004. godine uspostavljena stabilnost u zdravstvenoj kasi, u RZZO. Tamo nema više dugova koji bi sprečavali servisiranje zdravstvenih usluga. Ono što postoji je jedan dug koji se iz godine u godinu nagomilava po osnovi doprinosa i molim sve one koji nisu upoznati sa tim, da se upoznaju sa tom činjenicom. Po osnovi doprinosa RZZO-u se duguje 45 milijardi dinara.
Gospodine Ranđeloviću, mislim da treba da raspolažete tom činjenicom i da vidimo šta ćemo raditi sa tim ljudima koji ne mogu da overe svoje knjižice, jer ne mogu da plate doprinos za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, imamo nešto što je prirodna potreba privatnog sektora, a to je da se u potpunosti izjednači u jednoj idealnoj situaciji sa državnim ustanovama, da svi zaključe ravnopravne ugovore sa RZZO i krenu u tržišnu utakmicu, da to tako izgleda u idealnim uslovima. Međutim, tu nameru je Ministarstvo zdravlja imalo još 2004. godine. Postojao je i pritisak MMF da tadašnji Zakon o zdravstvenoj zaštiti omogući tu ravnopravnost.
Međutim, procene su se pokazale apsolutno kao tačne zbog iskustvenih stvari koje postoje u zdravstvenim sistemima drugih zemalja šta bi se dogodilo? Imali bi smo jedan veliki odliv stručnog kadra iz državnih zdravstvenih ustanova u privatne.
To je jedna stvar, čime bi socijalno ugrožene delove stanovništva izložili osrednjem i lošem stručnom kadru u državnim ustanovama i sa druge strane, veoma brzo, kao što je iskustvo sa češkim zdravstvenim fondom, za šest meseci su doveli fond na rub bankrotstva. Mislim da bi to bila neodgovorna politika Ministarstva zdravlja.
Zato je pronađeno rešenje da se za tri godine odloži mogućnost odvojenog rada u privatnom i državnom sektoru. Zato danas, naravno, o tome će govoriti i moje kolege, imamo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje treba da omoguće dopunski rad i mnogo bolju dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite, s druge strane, da omoguće lekarima da na jedan zakonit i legalan način mogu da zarade i nešto više.
Mislim da je takođe važan prioritet koji je definisan u ovom Planu razvoja zdravstvene zaštite - sistem upravljanja u okviru zdravstvenog sistema. To je jedan od ozbiljnih problema sa kojima se suočavaju zdravstvene ustanove i ne postoji ta politika Ministarstva koja će moći da sprovede bilo kakav organizovan plan ukoliko nemate sposoban, organizovan i odgovoran menadžment u zdravstvenim ustanovama.
Šta se nama u praksi dešava? S obzirom da nemamo specijalizovan kadar za zdravstveni menadžment, veoma često na direktorska i upravljačka mesta regrutujemo lekare koji su većinom izvanredni u svojoj struci, ali za početak ne znaju ni šta je virman. Onda se narednih godinu dana uče tom poslu kako upravljati zdravstvenom ustanovom. S druge strane, nemaju iskustvo u sprovođenju zdravstvene politike koja mora da bude jedinstvena, bez obzira na sektor ili na područje Republike.
U tom smislu podržavam apsolutno napor da se izvrši jedna intenzivna obuka ljudi koji bi se bavili isključivo zdravstvenim menadžmentom, čime bi se uspostavila racionalizacija i troškova, omogućila bolja organizacija zdravstvene službe na terenu.
Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je organizacija zdravstvene službe u narednom periodu. Svakako da je tačna činjenica da je u međuvremenu, u poslednjih 10 godina, došlo do značajnih promena i u ekonomskom stanju, da će popis iz 2011. godine sigurno dati nekakve izlazne podatke koji će nas usmeriti na to kako i na koji način najbolje možemo da izvršimo jednu preraspodelu kapaciteta unutar našeg zdravstvenog sistema. Bilo u posteljnom fondu, bilo u broju kadrova, negde ćemo morati da smanjimo kapacitete, a na drugom mestu moraju da se povećaju zbog povećanja broja stanovnika.
Ono što je jako važno, s obzirom na strateško opredeljenje ovog dokumenta, to je da u potpunosti definišemo i učinimo funkcionalnim tzv. referalni sistem koji čine primarni, sekundarni i tercijalni nivo. Taj sistem apsolutno je nešto što je u svetu razrađen model i u kome domovi zdravlja treba da budu čuvari kapije tog sistema, da čuvaju potrošnju, da čuvaju zdravstveni dinar, a sa druge strane, da servisiraju i do 85% potreba stanovništva.
To sada nije slučaj. Mi imamo uvrežene navike da samo odemo po uput u dom zdravlja da bismo išli na viši stepen zdravstvene zaštite, čime se neracionalno troše sredstva.
Dakle, ono što je po meni možda i najvažnije u ovom dokumentu, to je opredeljenje u budućnosti za primarnu zdravstvenu zaštitu, a to pre svega u konkretnom smislu znači promociju zdravlja i zdravog načina života, a sa druge strane, to je prevencija i rano otkrivanje hroničnih nezaraznih oboljenja. To je zapravo jedini način da se ozbiljno suprotstavimo onome što danas predstavlja epidemiju tih oboljenja. Kao što je ministar rekao, učešće u mortalitetu tih bolesti danas je oko 85%.
Na kraju, na samom Odboru za zdravlje i porodicu bilo je diskusija, a verujem da će i danas biti. Pitanje je - zašto u samom dokumentu Plana razvoja zdravstvene zaštite nije spomenuta borba protiv korupcije? S obzirom da je korupcija evidentno bolest današnjeg društva i države, za nju je svakako potreban mnogo širi front u borbi od pojedinačnog resora.
Svi smo upoznati da je Vlada gospodina Cvetkovića, kojoj pripada i Ministarstvo zdravlja, u jedan od svojih prioriteta odredila borbu protiv organizovanih kriminala i korupcije. Ministarstvo zdravlja aktivno sprovodi mere u tom pravcu, a u ovom stručnom političkom dokumentu ne vidim da ima mesta za promovisanje aktivnih mera protiv korupcije, što mora da bude organizovana politika Vlade.
Dakle, poslanička grupa G17 plus podržava odluku o saglasnosti na Plan razvoja Republike Srbije i time mi izražavamo volju i podršku za nastavak onih promena koje su započete još 2002. godine, donošenjem dokumenta Zdravstvena politika Srbije. Verujemo da ćemo u narednom periodu doći do onoga što je naš zajednički interes, a to je da pacijentima, građanima Srbije, ponudimo najbolju moguću zdravstvenu zaštitu.

Gospodin Nebojša Ranđelović se javio ponovo. Replika.

Poštovana gospođo predsednice, javio sam se za repliku, jer je u jednom apologetskom pristupu odbrane politike Ministarstva zdravlja moje ime pomenuto u negativnom kontekstu. Nema potrebe za izvinjavajućim govorima kojima će se braniti ministar zdravlja. Samim tim što je napravljeno faktičko vraćanje na neka rešenja od pre 2005. godine, ministar je rekao – ljudi, pogrešio sam. Ako neko kaže – pogrešio sam, nisam dobro radio, nema potrebe da se taj neko na takav način brani.

Narodni poslanik dr Paja Momčilov ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, mi opet po ustaljenoj praksi imamo objedinjenu raspravu o dva zakonska akta i prvi je, kao što znate, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Ne bih se mnogo bavio ovim šminkerskim zakonom, koji želi da prizna i da ispravi velike greške koje su nanete ranijim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, bar što se tiče dopunskog rada lekara. Kao što je ovde već rečeno, moji prethodnici su ukazali da praktično mi tu imamo doradu člana 199, koji, na nesreću predlagača, opet uvodi haos u zdravstveni sistem.
Gledajte šta u članu 200. starog zakona, a u članu 2. novog zakona je predviđeno – ugovor o dopunskom radu može da zaključi za pružanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem u pogledu sadržaja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na način i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pitanje na koje tražim odmah i konkretan odgovor, odmah sam prešao na konkretne stvari – gde će vam lekari primarne zdravstvene zaštite i kako će oni ostvarivati dopunski rad, kada je sadržaj njihovog rada zabranjen da se ostvaruje u dopunskom radu? Tako ste napisali, nezgrapno i u dva-tri člana i doveli u vrlo neprijatnu poziciju veliku armiju lekara primarne zdravstvene zaštite.
Ono što je bitno, vi brišete član 277, koji je praktično i omogućavao, uz vaš pravilnik, koji ste naknadno doneli, veliku neravnopravnost, gde su nastavnici mogli da rade i dopunski, a ostali lekari nisu i, u stvari, ovim vi sada vraćate potpuno situaciju na onu kakva je bila pre 2005. godine i vi sada imate situaciju koju ste kritikovali žestoko, spominjući najviše prethodnog aktuelnog ministra Bojića.
Nema različite situacije sada na ovaj način. Šta je problem srpskog zdravstva?
Naravno, vrišteća korupcija na koju ukazuju strane međunarodne organizacije koje se bave ispitivanjem iste, ali i izvesne domaće. Ono što dobijamo kao odgovor iz Ministarstva zdravlja da je ima u istoj meri kao u ostalim sferama društva. To je tačno i nije sporno, ali je isto tačno da je situacija kada je zdravlje u pitanju daleko složenija i da sa moralne tačke gledišta je obaveznija za nas lekare da bude razmatrana i da se uključimo u borbu protiv korupcije.
Vaši zakoni su prepoznati prilikom donošenja, sistemski zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju, kao koruptivni, koji generišu korupciju. Na koji način? Omogućili ste liste čekanja koje se mogu preskočiti plaćanjem.
Dalje, vanstandardne usluge koje danas mimo zakona koji je tačno definisao šta mogu biti vanstandardne usluge uzimaju dodatna sredstva građanima Srbije koji se leče i u državnom zdravstvu.
I, naravno, ovaj konflikt interesa kada vi dozvoljavate državnim službenicima da rade i privatno. Sada vi kažete u obrazloženju, kad čovek čita obrazloženje, razlozi za donošenje su stalno rastuće potrebe stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite. Koje su to potrebe niste kazali, na koji se dokument pozivate voleli bismo da znamo.
Dalje kažete, unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na način kojim se obezbeđuje smanjenje liste čekanja.
Ako uzmemo događanja u Kamenici i haos koji je trenutno zavladao, gde kapaciteti nisu zadovoljavajući, i ljudski resursi su praktično na izdisaju, kako, a tamo smo upravo imali taj mehanizam dopunskog rada i liste čekanja, onda vidimo šta vaše mere u stvari generišu. Generišu haos i neadekvatno lečenje.
Čuli smo na Odboru, na 33. sednici smo raspravljali situaciju onkološke zaštite. Onkolozi su nam rekli da nemaju kapaciteta, ni materijalnih ni ljudskih resursa u dovoljnoj meri. Kazaćete kako pre 2000. godine nije bilo toliko mašina ili je bilo, ali pogledajte samo statistike o incidenciji malignih bolesti i o smrtnosti, stalni porast.
A tada, što volite često da kažete, kada sam bio ministar šta sam uradio, hvala bogu, nisam ništa uradio od onoga što mi se čini da se danas mnogo radi, a vezano je i te kako za korupciju, nisu postojale liste čekanja, manja je bila smrtnost i to u knjigama koje ste sami objavili koje posedujem ovde. To se lako može dokazati.
Elem, da završimo, na Odboru za zdravlje tesnom većinom narodni poslanici su prihvatili izmene ovog zakona, a poslanici SRS neće. Naravno, neću da upadnem u zamku da kritikujem ministra zdravlja, pa da ga onda moraju moje jadne kolege iz poslaničke grupe da brane, kad već sam sebe ne može da odbrani, on je sam rekao da je razvlašćen i da je u tom našem sistemu nemoćan. U Vršcu je njegova izjava preneta jasno u svim medijima i to je verovatno i realnost.
Kada upućujem apele i kritike, kritikujem Vladu Republike Srbije i premijera, koji je po meni najodgovorniji za situaciju koju imamo u zdravstvenom sistemu Srbije.
Da se pozabavimo Planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine. Obično govorim iz glave, obično stojim, međutim iz pijeteta prema stvarno postojećim ekspertima iz oblasti narodnog zdravlja i zdravstvene politike koje ova zemlja ima i od kojih sam učen, i zbog značaja samog dokumenta, ja ću ovaj put sebi dozvoliti da čitam, i nemojte mi zameriti, sedeću.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao što znate u decembru 2005. godine je članom 16. i 17. jasno predvideo da je potrebno doneti plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije. Predlog odluke o Planu razvoja nam je stigao 30. decembra 2009. godine. Dakle, od 2005. godine, stigao je 2009. godine i to u decembru.
Odbor za zdravlje Republike Srbije na 27. sednici obavio je opsežnu raspravu, višesatnu, sa učesnicima iz različitih sektora koji su zainteresovani za zdravstvenu zaštitu i za sprovođenje zdravstvene politike u Srbiji.
Ono što treba istaći, stigle su i brojne primedbe, sada ovde ističem primedbe Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, koja predstavlja, kako nam kažu u dopisu, preko 800.000 osoba i koje su precizne predloge za izmene zakona uputili. Ni jedna jedina izmena onoga što su invalidne osobe u prisustvu predstavnika Ministarstva zdravlja na spomenutoj sednici ispredlagali nije usvojena. To je ono što vi zovete dovesti građanina u centar sistema i ono što ste u programu deklarativno rekli o nevladinim organizacijama.
Naravno, i Klub zdravlja vam je dao primedbe, SLD vam je dalo primedbe, dali su vam primedbe i privatni lekari i stomatolozi. Ništa od ovoga, a u martu smo raspravljali o tome detaljno, vi niste uzeli u obzir. Verovatno imate savršen plan.
Još jedna stvar je interesantna, mi imamo da raspravljamo Predlog odluke, međutim, zakon je izričit i u svom članu kaže – NS RS donosi plan razvoja, a ne odluku o planu razvoja. Čemu ova veštačka gimnastika, mogu da pretpostavim, štaviše mislim i da znam, da biste izbegli amandmansku intervenciju i izmenu ovog dokumenta dosetili ste se da ovo ovako krstite, ali zakon to ne dozvoljava.
U uvodnim napomenama, plan razvoja zdravstvene zaštite je zakonska obaveza, njega donosi Narodna skupština, a Vlada radi njegovog sprovođenja donosi programe zdravstvene zaštite.
U članu 17. Zakona o zdravstvenoj zaštiti je utvrđeno da se plan zasniva na analizi zdravstvenog stanja stanovništva, potreba za zdravstvenom zaštitom i raspoloživim kadrovskim, finansijskim i drugim mogućnostima. Zakon u deset tačaka precizira šta plan mora sadržati, ovaj vaš plan ne sadrži ono što je taksativno pobrojano, a ja ću vam to dokazati.
Dostavljeni dokument Ministarstva zdravlja zahteva da se pre razmatranja njegovog sadržaja raščiste određena pitanja koja su unela nepotrebnu konfuziju kod nas narodnih poslanika. Moram samo da kažem da ovaj predlog nije dobio prolazno svetlo na Odboru za zdravlje. Odbor za zdravlje nije podržao ovaj dokument.
Vama, poštovani narodni poslanici, ukazujem i skrećem pažnju na tu činjenicu da nema saglasnosti Odbora za zdravlje, a na istoj sednici ima saglasnosti za prethodni zakon.
U uvodnom delu se navodi da je predloženi plan urađen sa 16 međunarodnih dokumenata i usklađen sa njima. Međutim, zakon ne predviđa usklađivanje plana razvoja sa međunarodnim dokumentima. Kao zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije, Srbija je dužna da svoj plan razvoja zdravstvene zaštite uskladi sa dokumentom evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u 21. veku", u kome su utvrđeni ciljevi i mere evropske zdravstvene politike do 2020. godine. Ovaj, za našu zemlju obavezujući dokument, uopšte se ne navodi. Naveli ste 16, a ovaj obavezujući nigde.
U predloženom dokumentu vi navodite da je on usklađen sa ciljevima zdravstvene politike Srbije i nabrajate sedam tačaka tih ciljeva. Dokument o ciljevima i merama zdravstvene politike u Srbiji do sada nije donela Narodna skupština, koja bi bila jedino nadležna da ga donosi.
Pominje se i neki dokument koji je početkom ove decenije donela Vlada Srbije. Ako takav dokument i postoji, on ne obavezuje najviši zakonodavni organ države da sa njime usklađuje dokumente iz svoje nadležnosti.
Ako krenemo na teren definicija, šta je planiranje? Proces postavljanja ciljeva i odgovarajućih tokova akcije da bi se oni postigli. A šta je politika, pa i zdravstvena? Dugoročni plan koji utvrđuje opšte smernice za odlučivanje, donošenja odluka. Ako je to tako, a jeste, to su definicije Svetske zdravstvene organizacije, ako Skupština donosi plan, ona je sigurno najkvalifikovanija da donese i politiku zdravstvene zaštite ove zemlje.
Kao osnov za donošenja plana navode se multisektorske i zdravstvene strategije, nacionalni programi i aktivnosti, koje su usvojili Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja. Zakon je izričit, i vi morate da date danas ovde odgovor zašto ga ne poštujete. Plan razvoja zdravstvene zaštite je osnov za programe zdravstvene zaštite, a ne obrnuto.
Evo, čitam vam član 16: "Radi obezbeđivanja i sprovođenja društvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna skupština Republike Srbije donosi plan razvoja zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: plan razvoja)". Radi sprovođenja plana razvoja, Vlada donosi programe zdravstvene zaštite, a vi obrnuli politiku. Imamo neku koju vi smatrate da je merodavna i vi pišete programe i strategije, umesto obrnuto, iz ovog programa da proisteknu programi i strategije. Kako ste to uradili i zašto, nije mi jasno.
Zakon predviđa da plan razvoja zdravstvene zaštite sadrži ciljeve, mere i aktivnosti zdravstvene zaštite. U predloženom dokumentu se kaže da je glavni cilj plana, čije su osnovne premise sadržane u ciljevima zdravstvene politike, očuvanje i unapređenje zdravlja i održivost sistema zdravstvene zaštite.
Ovde moraju dve stvari da se raščiste. Ne mogu se navoditi ciljevi i to na ovako krajnje uopšten način iz spornog dokumenta Zdravstvene politike kao premise. Ciljevi u vremenski ograničenom periodu moraju biti konkretni i kvantificirani i to je jedna od najvećih manjkavosti ovog vašeg dokumenta, koji ne sledi ni evropsku praksu, ni preporuku Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog ureda, da ciljeve u određenom vremenskom periodu mora iskazati brojevima.
Ako pogledamo zdravstveno stanje stanovništva, utvrdio je da se plan razvoja zdravstvene zaštite zasniva na analizi zdravstvenog stanja i potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom. Umesto toga, vi ste u dokumentu poglavlje nazvali - prikaz aktuelnog stanja zdravstvene zaštite. I tu se navodi 15 različitih dokumenata.
Međutim, sasvim je bilo dovoljno da ste dali podatke koje Institut za javno zdravlje "Batut" sakuplja u okviru svojih nadležnosti i dva dokumenta o stanju zdravlja iz 2000. i 2006. godine koji, ako se stručno vrednuju, pružaju sve potrebne podatke da izradite i kvalitetan plan.
Ono što je osnovni problem već više od jedne decenije, postoji sve više izražena ugroženost biološkog integriteta naroda. To je posledica kontinuiranog opadanja nataliteta i rasta opšte smrtnosti. Taj odnos nataliteta i mortaliteta, iz koga proizilazi prirodni priraštaj, u predloženom dokumentu se potpuno zanemaruje.
Posebno zabrinjava činjenica da se olako prelazi preko činjenice da je stopa opšteg mortaliteta izuzetno visoka i iznosi 14 na hiljadu stanovnika. Upravo visoka stopa opšteg mortaliteta je glavni činilac odgovoran za ugrožen biološki integritet.
Mi smo kao narod biološki ugroženi, nigde to niste spomenuli. Kada su Finci ostvarili smanjenje mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti za 75%, a malignih za 20%, opšta stopa mortaliteta je smanjena za 48%.
Šta vidimo u dokumentu? Vidimo konstataciju Republičkog zavoda za statistiku da predstoji dalje kontinuirano smanjenje broja stanovnika. Smanjenje preventabilnog mortaliteta uzrokovan hroničnim nezaraznim bolestima je upravo glavna obaveza zdravstvene službe, a o tome se u ovom vašem dokumentu ništa ne govori.
Ovde ću zastati. Moje kolege će takođe govoriti o ovom dokumentu, ja ću biti dužan da još izvesne stvari izanaliziram na način kako smo analizirali u SRS. Ovaj plan razvoja zdravstvene zaštite nije pripremljen u skladu sa članom 16. i 17. Zakona. Kao zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije, nismo ispoštovali dokument "Zdravlje za sve u 21. veku". Da je urađeno kako je trebalo, umesto bezbroj strategija i nacionalnih programa koje nudite, imali bismo planirani razvoj sa jasnim ciljevima i merama, a sada ga nemamo.
Ovde bih zastao i u daljoj diskusiji elaborirajući gomilu nedopustivih manjkavosti ovakvog papira. Mi često putujemo u inostranstvo, pa smo bili u poseti britanskom parlamentu, pa imam i njihov plan zdravstvene zaštite, koji usvaja njihov parlament, pa da se vidi kako to otprilike izgleda. Nije loše i to je moja preporuka ljudima koji rade u Ministarstvu.

Narodni poslanik Simo Vuković želi reč kao izvestilac Odbora za zdravlje i porodicu, kao zamenik predsednika Odbora. Mi smo već u toku sednice kada govore predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, ali obzirom da je vaše pravo da date izveštaj sa Odbora neprikosnoveno, kao i u slučaju kada smo, primenjujući Poslovnik tako da pravo poslanika bude zadovoljeno, mimo toka sednice, u okviru člana 286. stav 2, poslanicima davali reč, u tom slučaju i narodni poslanik Simo Vuković ima reč.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, činjenice radi želim da kažem da se Odbor za zdravlje nije ni izjašnjavao o odluci o planu razvoja zdravstvene zaštite. Neki od poslanika imali su istovremeno zakazane sastanke određenih radnih grupa.
Između ostalog, poslanici SRS u takvoj situaciji su napustili odbor, te smo ostali bez kvoruma. Dakle, to su činjenice vezane za poslednju sednicu, na kojoj smo imali jedinstveni pretres o planu razvoja zdravstvene zaštite.

Narodni poslanik Paja Momčilov, pravo na repliku.

Prvo, nisam davao izveštaj Odbora, samo sam konstatovao činjenicu koja je važna za raspravu. Smatrao sam da treba da imaju u vidu i ostali poslanici kada razmatramo ove važne dokumente.
Drugo, vašim izmenama ojačan je Odbor. U kom pravcu? Imate debelu većinu vi iz pozicije. Umesto da dobijemo dva nova člana, dobili smo samo jednog iz redova DS. Drage moje kolege, imate komotno prostora da obezbedite kakvu hoćete većinu. Ta većina je postojala kada se raspravljao prvi zakon. To što je niste vi obezbedili, nemojte da spočitavate nama koja smo manjina, a u krajnjem nismo ni dužni da mi obezbeđujemo taj kvorum.
Kad smo već kod toga, vi uporno u tri sednice obarate kvorum i ne želite da se raspravlja o vitalnim problemima vezanim za zdravlje profesora Vojislava Šešelja i događanjima u vezi sa tim, pa nemojte ni to da nam spočitavate da je nelegalno. Vi, većina, obarate kvorum, a nama zamerate da vam tobože rušimo harmoniju jednog lepog kvoruma. Toliko.