Ovde se otvara jedno pitanje da li je nevladina organizacija isto što i udruženje građana. Na to ne mogu da dam odgovor, nisam sigurna kakav bi to bio odgovor. Ali, znam da smo mi prošle godine usvojili Zakon o udruženjima građana, koji je dugo vremena rađen i gde je radni naslov tog predloga zakona bio – Zakon o nevladinim organizacijama.

Postoji veliko preklapanje, odnosno – udruženje građana jednako nevladina organizacija. Mada jezičari znaju da ne postoji stopostotna sinonimija. Dakle, ne tvrdim da je to sto posto. Ali, vi meni u odgovoru kažete da se u pozitivnom pravu koristi izraz nevladina organizacija, to ne znam. Znam, dakle, da i u zakonu nismo hteli tako da navedemo zato jer ne postoji. Vi imate da se za taj tzv. nevladin sektor koristi i civilni sektor itd.

Vođena time, smatrala sam da ovde ne treba da stoji "nedobitna nevladina organizacija" nego da treba da stoji "nedobitna udruženja građana", ako ste već ušli u tu problematiku i da to definišite ovim članom.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospodin Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici SNS, poslanička grupa Napred Srbijo, podnela je veći broj amandmana na Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama. Amandmani su podneti u cilju popravke lošeg zakona, kako bi zakon bio prihvatljiv i na korist građana Srbije.

Oko 25% naših amandmana Vlada je razumela i prihvatila, što će svakako uticati na poboljšanje ovog zakona. To takođe pokazuje da imamo dobre namere i da želimo iz ove skupštine da izađu zakoni koji su na korist našim građanima.

Nažalost, veći broj naših dobrih amandmana Vlada nije razumela pa ih nije ni prihvatila, što nije dobro, jer će isti zakoni ponovo doći na dnevni red, kao i mnogi drugi do sada, radi ispravke. Ako ne za mandat ove vlade, onda kada se formira druga vlada.

Mi smo u SNS podneli amandman na član 6. ovog zakonskog predloga. Član 6. reguliše nedopuštene ciljeve zadužbine i fondacije. Ovaj član 6. dosta je dobar, kao i mnogi drugi članovi ovog zakonskog predloga, međutim, i ovaj član bi trebalo da pretrpi neke izmene i mi smo predložili sledeće.

U članu 6. stav 1. reči "ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom" zamenjuju se rečima "ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima". U članu 6. takođe smo predložili i da se briše stav 4.

Kao obrazloženje dali smo sledeće: u pravnoj teoriji, javni poredak je skup propisa kojim se između ostalog osigurava poštovanje osnovnih ustanova pravnog poretka, a pravni poredak je društveni poredak regulisan pravom. Pravni poredak je uži pojam od javnog poretka i može se definisati kao skup međusobno povezanih pravnih normi koje regulišu društvene odnose odnosno određena ponašanja ljudi.

Imajući to u vidu, pravne norme koje regulišu ciljeve i delovanje zadužbine i fondacije deo su pravnog poretka i kao takve ne bi smele biti u suprotnosti sa javnim poretkom. Kako pravni poredak čine prinudni propisi i dispozitivne pravne norme, jasno je da bi se moralo zakonom propisati da ciljevi i delovanje zadužbine i fondacije ne smeju biti u suprotnosti sa prinudnim propisima.

Deo društvenih odnosa i ponašanje ljudi je regulisan pravnim normama, a deo tih odnosa nije. Deo društvenih odnosa i ponašanje ljudi koji nije regulisan pravnim normama nije deo pravnog poretka, ali to ne znači da može biti u suprotnosti sa dobrim običajima.

Naprotiv, deo društvenog poretka koji je u suprotnosti sa dobrim običajima mora biti sankcionisan. Zato je amandmanom i predloženo da ciljevi i delovanje zadužbine i fondacije ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima.

Ovakva formulacija osim što je primerenija svrsi, bila bi i u funkciji uspostavljanja jedinstvenog pravnog poretka naše zemlje. Imajući u vidu da niz važećih zakona upravo koristi institut usaglašenosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima, kao uslov da se proizvedu željena pravna dejstva.

Što se tiče stava 4, on kako je predložen nije loš, međutim, on je po ovom zakonskom predlogu nepotreban, imajući u vidu član 155. Zakona o nasleđivanju, koji propisuje da je zaveštanje ništavno ako je njegova sadržina u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Gospodine ministre, vidite da ova izmena ne narušava koncepciju zakonskih predloga, nego samo poboljšava Predlog zakona o zadužbinama. Stoga, mogao bi biti prihvaćen jer ne postoji nijedan dobar razlog zašto se ovaj amandman ne prihvata.

Dva minuta i 50 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.

Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandra Janković i zajedno narodni poslanici Milan Dimitrijević i Milica Vojić Marković.

Reč ima gospođa Donka Banović.

Hvala, gospodine Novakoviću, samo mi recite koliko ima vremena moja poslanička grupa. (Predsedavajući: 11 minuta.)

Mi smo predložili brisanje stavova 2. i 3. iz ovog člana, gde su navedeni nedopušteni ciljevi zadužbine i fondacije, pa se ovde kaže da ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija ne smeju biti usmereni na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka, ono što se smatra tim neposrednim učešćem itd.

Zašto predlažemo brisanje? Zato što smatramo da će ovo ostati mrtvo slovo na papiru i da se praktično neće moći sprovesti. Vi i danas u Srbiji imate mnogo fondacija. Nekim je fondacijama, na primer, zadatak i cilj da sarađuju sa strankama koje se nalaze na levoj strani spektra političkih stranaka, druge fondacije sarađuju sa strankama koje se nalaze na desnom spektru, tako da već imate fondacije koje i te kako sarađuju sa različitim strankama.

Između ostalog, na primer, nekada te fondacije organizuju obuke za kandidate za odbornike ili za kandidate za gradonačelnike, ili za kandidate za poslanike. Da li je to posredno ili neposredno učešće u kampanji?

Smatram da ovo prosto treba izbrisati, zato što će ovo ostati mrtvo slovo na papiru i neće značiti ništa. Naravno, neće doprineti kontroli rada svih tih fondacija, kada je u pitanju politički život u Srbiji. Zašto ovo unosite, kada ovo neće moći da se primeni?

Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Pošto sam s koleginicom Donkom Banović, odnosno kolegama iz DSS-a, podnela amandman u istovetnom tekstu, nemam praktično šta da dodam onome što je koleginica Banović govorila, ali ću iskoristiti da malo prokomentarišem ne samo ovaj član 6, nego generalno Zakon o zadužbinama i fondacijama i koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Rizikujući da budem dosadna i da čak u ovoj trećoj diskusiji o Predlogu zakona o zadužbinama i fondacijama apelujem na predlagače da zakon povuku i vrate ga na doradu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog poštovanja činjenice da pitanje zadužbina nije ni tranzitorno, ni tranzicijsko, već duhovno filantropsko.

Cinici bi rekli da aktuelno na snazi nije filantropija, već mizantropija, te je utoliko razumljivo što se zadužbinama daje karakter organizacija na određeno vreme, sa određenom političkom namenom, kao da je reč o ministarstvima.

Izgleda da narod Srbije neće morati da interveniše jer se unutar Vlade ministri već debelo svađaju. U 21. veku u zemlji Srbiji nema mleka, a ministri Milosavljević i Dinkić se svađaju ko je za to kriv. Naravno da ni jedan ni drugi ne mogu da daju mleko, ali su kao socijalno pravedna Vlada tu da obezbede stvorenjima koja ga daju i ljudima koji gaje dotična stvorenja da to urade na adekvatan način.

Uostalom, ako ne znaju kako da obezbede mleko građanima Srbije, neće im pomoći nikakvo hemijsko čišćenje biografija kroz pravljenje ličnih zadužbina, pa taman odlučili da sagrade…

(Predsedavajući: Gospođo Janković, moram da vas prekinem zbog vaše obaveze da govorite o temi koja je na dnevnom redu i moje obaveze da vas upozorim kada sa te teme odete u mlekarstvo jer, i pored najbolje volje, ne vidim kako ćete povezati, ali izvolite. Odmah imate šansu.)

To je tema. Povezano je, veoma je povezano. Onaj ko ne može da obezbedi mleko, ne može da čisti svoju biografiju i da pravda svoju nesposobnost, taman i da sagradi zadužbine koje će predstavljati kopiju Hrama Svetog Save. Niste mi dozvolili da završim, teče vreme, zapravo me ometate da nastavim diskusiju.

U situaciji kada čak 22,7% građana Srbije kaže da u poslednja dva meseca nije imalo dovoljno novca za hranu, svega 4,9% građana Srbije je zadovoljno svojim životom, pri čemu najveći broj njih, čak 78% jedva sastavlja kraj s krajem, nije čudno da 65% građana Srbije nema poverenja u Vladu, dok svega njih 18% veruje da je premijer dovoljno stručan. Tu su rezultati istraživanja agencije Galup, koje je predstavljeno u Briselu juče, u okviru projekta "Balkan monitor".

Narodu u Srbiji nije potreban nikakav monitor da bi došli do zaključka kako nema te rekonstrukcije koja će ovu vladu učiniti efikasnom i odgovornom. Generalno, a i što se ovog predloga zakona o zadužbinama i fondacijama tiče, mi zapravo samo produžavamo agoniju, a ministri se trude da se dodvore faktičkom premijeru BT, kako ih ne bi izbacio iz fotelja njihovih nasušnih, s tim što narod ne veruje da će biti bolje i ne bi me čudilo da na zgradi Vlade osvane grafit "Džabe ste krečili".

Očigledno je da se nisu uzvrpoljili samo žuti ministri, koji imaju dupli razlog, jer moraju da se dokažu u Vladi, a i u stranci, već se stanje uznemirenosti širi i na polaznike šifrantske stranke kojoj pripada ministar kulture koji je trenutno odsutan.

Kao čuveni paranoik, stvarno ne znam čemu bih inače pripisala krajnje neuobičajenu dvočasovnu pauzu u današnjem skupštinskom zasedanju, a posle koje je usledilo odsustvo resornog ministra, ako ne i činjenici da je on jedan od potencijalnih ministara u rekonstrukciji, pa je ubrzano proširio opseg svog delovanja.

No, kada se već rekonstruiše Vlada, kada postoje najave da će uskoro doći do rekonstrukcije Ustava, šta je ono što vas sprečava da rekonstruišete još i Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama.

Već sam napomenula da ovim predlogom zakona nije obuhvaćena teritorija Kosova i Metohije, kao da jednostavno nije deo teritorije Srbije, tako da se zadužbine na ovom području ne tretiraju kao srpske, dok se na više mesta, u članovima 12. dva puta, 25. dva puta, 52. dva puta i 58. navodi uloga AP Vojvodine.

Obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana koji sam podnela, recimo, na član 12, tražeći da se posle reči "na teritoriji AP Vojvodine" dodaju reči "AP Kosova i Metohije" zvuči krajnje nebulozno jer se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga…

(Predsedavajući: Izvinjavam se, u pitanju je amandman na član 6.)

Rekla sam da koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

(Predsedavajući: Bez obzira, morate govoriti o temi. Izvinjavam se. Tako piše u Poslovniku i izvinjenja nema.)

Dobro. Sada ću da se vratim onda na član 6, u kome se ista stvar događa. U članu 6. se daje časna Titova pionirska reč u 1. stavu, pa se kaže – ciljevi delovanja zadužbina i fondacija ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom, a naročito ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije.

To je jako zanimljivo, ako nije dozvoljeno, u čemu se slažemo, da se narušava ustavni poredak, kako vi to pregovarate sa Tačijevom vladom i kako to da izostavljate iz ovog predloga zakona čitavu jednu južnu pokrajinu, sa ogromnim brojem zadužbina koje se nalaze u njoj.

Ono što Vlada tvrdi je da se amandmani na neke članove zakona ne mogu prihvatiti, zato što je na osnovu Rezolucije 1244 na KiM uspostavljen privremeni pravni sistem, pa poslove državne uprave dok traje tako uspostavljen sistem obavljaju nadležni republički organi. Logično je pitanje dokle će tako sistem da traje i da li ovom formulacijom Vlada Republike Srbije zapravo priznaje nezavisnost Kosova ili radi na daljem rasturanju teritorijalne celovitosti države.

Znači, prošlog puta kada smo o ovome govorili, ministar se nije oglašavao, ali su predstavnici poslaničke grupe ZES, kao stručnjaci za sva pitanja od kijavice preko šizofrenije do ekonomije međunarodnog prava, sa prezirom konstatovali kako su ovakve konstatacije gluposti i maliciozne opaske opozicije, jer u članu 6. piše da ciljevi i delovanje zadužbina nisu u suprotnosti sa pravnim poretkom, a naročito ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanja celovitosti Srbije.

Dakle, ne sme se teritorijalni integritet zemlje rušiti silom, ali može tako što će srpska Vlada sarađivati silom sa Tačijevom kancelarijom, pripremajući platformu za završnu fazu priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Prema predlogu te kosovske platforme, dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da bude podeljen u tri faze, pripremna ili faza bez statusa, srednja ili faza sa neutralnim statusom i finalna ili faza sa statusom.

Cilj je da ovim postupnim metodom, citiram "Kosovo je Srbija", reše praktična pitanja i normalizuju odnose. Na kraju procesa, opet citiram "dve države će se uzajamno razumeti i postati članice EU kao suverene zemlje".

Sada je jasno zašto se za neprihvatanje amandmana podnetih na ovaj predlog zakona daje ovakvo obrazloženje Vlade, koje zapravo podrazumeva ograničenje trajanja statusa Kosova kao južne pokrajine i kao što sam čula da insistira da je najvažniji opštekorisni cilj promovisanje i ostvarivanje evropskih integracija i međunarodnog razumevanja.

Dakle, iako predlagač ovog zakona jeste Ministarstvo kulture, mislim da u Vladi ne može ništa da se dogodi bez blagoslova faktičkog premijera, osobe u ulozi predsednika Srbije, koji može da katapultira ministre koji ne razumeju, gde suštinski prevod predizbornog slogana i EU i Kosovo, zapravo ni EU ni Kosovo.

Manje od polovine građana Srbije, njih oko 44% smatra da je članstvo u EU…

E, sada je red na mene. Upozoravam vas poslednji put, a citiram član 106. stav 1. "Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres". Tačka dnevnog reda je član 6. stav 2. se briše. Stav 2. člana 6. Zakona glasi – ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija ne smeju biti usmereni na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka. Od ovog momenta vas upozoravam da ću bez ikakvog mog učešća, osim blagonaklone molbe da se vratite na tačku dnevnog reda, sledeći put bez obrazloženja mog uvodnog, izreći vam opomenu, što ovog puta ne činim. Hvala na razumevanju.

Dobro, zato sam i predložila da se briše upravo ovaj član koji kaže da ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija, odnosno stav člana 6, ne smeju biti usmereni na ostvarivanje posebnih interesa političkih stranaka. Verujem da vi nemate lični interes i da ovo što sada radite jeste ostvarivanje posebnog interesa vaše političke stranke.

Prosto ne mogu a da ne verujem da postoji ovde neka kvaka 22 i ne mogu da verujem u dobre namere predlagača ovog zakona, pa čak i kada se radi o članu 6. ovog zakona, kada su im tekst pisali Soroš, Fond za otvoreno tajno društvo i američka Agencija za međunarodni razvoj. Oni su pisali član 6.

Uz dužno poštovanje njima na njihovom trudu, srpski narod ima više iskustva i daleko bogatiju tradiciju zadužbinarstva, te pored Kolarca, Kalenića, Nikole Spasića, Perside Milenković, Petra Srnića, mi stvarno ne moramo da tražimo mega giga sorbonske eksperte da bismo napisali zakon koji nije namenjen samo jednom vremenu, jednoj grupi ljudi, jednoj verskoj ili nacionalnoj organizaciji, već se piše za večnost, tako da obogati svetsku baštinu.

Ako želite da promovišete domaće, zašto u razmatranje niste uvrstili krajnje opravdane prigovore Asocijacije zadužbina i fondova, koje broje 80 naših, a svetskih stručnjaka, zašto je uvek bolje tuđe i kako to da se časkom odričemo svog, a pogotovu kada se taj svoj umeša u posao koji mu je dat.

Očigledno je da je predlagač zakona bio selektivno gluv za opaske koje su imali naši zadužbinari, naravno, i na član 6. stav 2, tako da ću u narednim izlaganjima objasniti ili pokušati da preko gospođe Kalanović prenesem ministru, koji je pokazao ovu selektivnu gluvoću, da u svoje rediteljsko znanje ubacim neke stavke koje su ovi ljudi iz Asocijacije zadužbina i fondacija dali i da se tako napravi jedan bolji scenario od ovog teksta koji imamo pred sobom.

Deset minuta i trideset sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.