Gospođo predsedniče, gospođo ministar, ovaj amandman kolege Slađana Mijaljevića i ovo što je govorio profesor Žutić konkretno ću argumentovati jednim primerom, nažalost, tužne slike i ogledala našeg društva pod vašom vlašću.
Žao mi je što ovde danas nije ministar kulture Nebojša Bradić, jer je on direktno odgovoran, zajedno sa premijerom države, kao i predsednikom Republike, što se najpoznatija kulturno-istorijska zdanja i zadužbine jednog perioda u našoj državi danas nalaze u ovako jadnom stanju.
Pored svega onoga što smo govorili u načelnoj raspravi, kada smo vam nabrajali uništene ne samo spomenike kulture, već naše svetinje na okupiranom KiM, Staro zdanje u Aranđelovcu, u vašoj i mojoj Šumadiji, gospođo Đukić Dejanović, danas je jedno od najvećeg rugla ove vlasti i države Srbije.
Zbog čega? Zbog toga što je propadanje Starog zdanja, koje je bilo simbol evropeizacije, kako vi to volite da kažete, Srbije, ali ne sada kada vam NATO i Brisel uspostavljaju direktive, kada vam dolaze Dežer i ostali, postrojavaju vas i ove nesrećnike, otpadnike iz SRS, već u vreme kada je knez Miloš Obrenović, koji je kao neko ko je osnivač grada Aranđelovca i poznatog mondenskog lečilišta u Evropi tog doba, napravio Staro zdanje, zamišljajući u to vreme, a to je davne 1865. godine, da tu bude Skupština Kneževine Srbije.
Ali, kasnije kada je iz jednog kratkog perioda prestonice mog Kragujevca Skupština premeštena u Beograd, gde je i dan-danas, onda je Staro zdanje otvoreno kao balska dvorana, pre sveta kneževa sala za okupljanje državnika i diplomata, ne ovog vremena sada kada dolaze da vas ucenjuju, da vam govore da nedaleko od Starog zdanja u Aranđelovcu, u etno-selu Bajka jurite i dajete mito od 10 miliona evra slavnog srpskog generala, nego u periodu kada su svi poštovali Srbiju i srpski narod zbog toga što smo se najpre oslobodili 500 godina turskog ropstva, ali zato što smo herojski narod i zato što imamo naš ponos i naše dostojanstvo.
Taj kulturno istorijski spomenik i zadužbina dinastije Obrenovića je danas opljačkan, ruiniran, a u kampanji pred lokalne izbore, u aprilu ove godine, Nebojša Bradić, ministar kulture se u više navrata slikao, čak i u jednom trenutku usred kampanje je došlo do požara u zgradi Starog zdanja, gde su zidovi vlažni, gde je srećom to kulturno-istorijsko blago, pre svega klavir na kojem su svirali poznati svetski majstori, pijanisti, prilikom balova i svečanosti koje je knez pravio tamo, kao i određene umetničke slike koje su uspeli ljudi tamo da spasu.
A zbog čega? Pa zato što ste vi odgovorni, jer je i presudom, kao i posle Drugog svetskog rata, naravno, to su Broz i komunisti uradili, ali potvrđenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu 2005. godine, Staro zdanje pripada Direkciji za imovinu Republike Srbije i pod direktnim je patronatom kao spomenik kulture, a nekada zadužbina Obrenovića, pod vlašću ove neodgovorne Republičke vlade.
Zašto se to dešava? Zašto vama nije stalo do toga da čuvate ono što je naša tradicija, a što mi želimo drugačije, i gospodin Mijaljević upravo to predlaže amandmanom na član 2, da definišemo? Da vam to bude opomena zbog toga što su se svi ljudi, intelektualci iz te male sredine, ako tako možemo Aranđelovac da nazovemo, kao i svi ljudi koji su kulturni poslenici i istoričari, kao profesor Žutić i njegove kolege i mnogi drugi podigli, dali svoj glas i napravili jedan film koji je poslat i u Unesko, koji se zove "Spas ili SOS za Staro zdanje".
Ali, kako se kampanja završila i izbori, ovi su tamo sa Canetovim parama vršljali sa pola miliona evra, isto obećavali kako će oni da rekonstruišu, ako dođu na vlast, Staro zdanje. Međutim, pare kriminalaca su potrošili, vlast nisu sastavili, ali vi koji jeste, vi ste dozvolili da sačekamo, na pragu je zima, iako je još uvek lepo vreme, ali svaki dan može da udari kijamet.
Mladi gospodine koji sedite pored našeg državnog sekretara, a nekada naše koleginice, šta je vama smešno? Mislila sam da se to desilo prošlog puta kada ste bili da vam je takav dan, to je bilo pre 10 dana, da ste ustali tako odjutros i da vam je celog tog dana smešno, međutim ovo je simptomatično, vama je i danas sve smešno.
Zaista ne znam šta je smešno u situaciji kada govorim o tome da je jedan simbol Srbije, simbol vremena u kome smo bili cenjeni i poštovani od čitave Evrope, za razliku od današnjeg dana, kada nam rasturaju državu, kada nam okupiraju južnu pokrajinu, kada nam uvode sve ono što narod ne može da podnese, vama je to smešno. Prošlog puta sam pokušala, verujte mi, toliko ste beznačajni u mom životu, neko mi je rekao kako se zovete i prezivate, ne znam kako vam je ime i prezime, ali lik sa smehom, to je neverovatno.
Što se tiče ove ozbiljne teme i činjenice, pokušaću da vam predočim kako je stanje u Starom zdanju, taj čuveni dvorski luster koji postoji samo u toj zgradi, koji je od najsitnijih kristala napravljen, koji je okružen sa još četiri zaista prelepa lustera tog romantičarskog stila, kakva je i cela zgrada arhitekture tog vremena i čuvenog arhitekte češkog đaka, našeg porekla, koji je izvršio projekciju.
Dakle, danas ni delova lustera nema. Ne možemo da napravimo. Ne možemo da vratimo ni preko 30 poznatih umetničkih slika koje su ukradene iz Starog zdanja, ali zato ste vi, gospodo iz vlasti, mogli od trenutka kada ste sastavili lokalnu vlast u Aranđelovcu do današnjeg dana da napravite čitav krov, a ne samo 25% krova, da zamenite stakla. Zašto je to problem, bar toga ima? Da vidite šta je sa stolarijom. Zašto je problem da imate jednog čuvara odnosno da postoji jedan čuvar koji će da čuva Staro zdanje.
Ovo svoje izlaganje, mislim da sam jednim primerom tužnim, potkrepila ovaj izvanredni amandman koji je podneo kolega Mijaljević, da završim citatom književnika i magistra Ivana Zlatkovića, koji je u jednoj takvoj prilici, gde je apelovao, zajedno sa svojim kolegama i istoričarima, da se zaštiti Staro zdanje, rekao: "Svojim učešćem u ovoj akciji postajemo veliko duhovno bratstvo koje se ne miri sa smrću nečega što je vekovima živelo u srcu svih Aranđelovčana i svih ljudi koji su bar jednom prekoračili njegov prag".
Mogu da kažem da sam ponosna na to što je jedna od prvih promocija knjige koja je simbol onoga za šta se borimo, i simbol postojanja naše stranke i života našeg utamničenog predsednika, i ideologiju srpskog nacionalizma promovisali upravo u zgradi Starog zdanja, kada je to još uvek bilo moguće.
Ali, kako vreme prolazi sve manje sam uverena da će simbol Starog zdanja vas da probudi iz očiglednog sna u kome se nalazite i ne vidite da je kulturno, nacionalno i istorijsko blago budućnost naše dece i budućnost i simbol Srbije.
