Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za saobraćaj i veze. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam još jedan amandman na predlog ovog zakona koji danas razmatramo, Zakona o transportu opasnog tereta.

Ovaj član 51. odnosi se na transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju. U ovom članu se govori o savetnicima za transport opasnog tereta, ovog puta isključivo o savetnicima za železnički saobraćaj.

Međutim, zakon ne predviđa koliki broj treba da bude tih savetnika. Pošto se radi o železničkom saobraćaju, smatram, tu je i ministar, da se tačno zna koliki je broj zaposlenih na železnici, koliki su kapaciteti učesnika u transportu opasnog tereta na železnici.

Doduše, danas smo imali prilike da čitamo u novinama da je oko 500 ljudi već otišlo, uzelo otpremnine, ili u penziju, tako da negde oko 18.000, koliko mi se čini, ima zaposlenih. Pošto se radi o poznatom podatku, poznatom parametru, zato smatram da se može predvideti tačan broj savetnika.

Svojim amandmanom sam tražio da to bude 10. Ne tvrdim da je taj broj 10, odnosno rekao sam najviše 10, ne tvrdim da je najprimereniji broj, ali ideja mog amandmana je bila ta da se, s obzirom da se radi o podacima koji su poznati, tačno može definisati broj savetnika. Ministar i njegovi saradnici će proceniti. Ovaj broj može biti i veći od 10, može biti i manji od 10. Ne mogu da tvrdim koliko je to, ali mogu da tvrdim da se to može tačno precizirati.

Što se tiče ovog zakona koji danas razmatramo, materija koju tretira ovaj zakon do sada je bila razbacana kroz razne međunarodne sporazume, različite uredbe i kroz nekoliko drugih zakona. Mogu da se složim da je bilo neophodno da se ovo pretoči u jednu celinu, u jedan sasvim novi zakon, kao što je ovaj zakon o transportu opasnog tereta.

Međutim, moram da kažem da je ovo jedan od najlošijih zakona, a to sam rekao, ako se sećate, gospodine Mrkonjiću, i u načelnoj raspravi i sada ponavljam da je ovo jedan od najlošijih zakona iz oblasti saobraćaja i transporta, koje smo do sada razmatrali, a bilo ih je mnogo.

Ovaj zakon o transportu opasnog tereta se ne bavi suštinom transporta. Više se bavi administrativnim stvarima, pa se stiče utisak da je ovaj zakon donet zbog toga da bi se formirala uprava za transport opasnog tereta koja, kao što sam rekao kroz jedan od amandmana, ima neograničene nadležnosti i nikakvu odgovornost.

Kada se malo udubimo više u suštinu i sadržinu ovog zakona, a ako ne bi slučajno znali njegov naslov, onda bismo mogli komotno zaključiti da se radi o jednoj obrazovnoj ustanovi, nekoj školi ili u najgorem slučaju o nekom institutu čija je osnovna delatnost edukacija.

Videli smo da je uprava za transport opasnog tereta osnovna tema ovog zakona, ali se nigde ne govori ono što bi po meni bilo najvažnije za tu upravu, ko čini tu upravu, koliko će imati zaposlenih, kakva će biti kvalifikaciona njena struktura i slično, a uloga ove uprave toliko je prenaglašena, kao da se na našim drumovima transportuje polovina evropskog opasnog tereta.

Izgleda da, ili možda nisam dobro shvatio sve ovo, možda je zakonodavac kada je ovo pisao imao to u vidu, ali nije popularno da se kaže da ogromna količina opasnog tereta se transportuje drumovima Srbije.

Ova uprava za transport opasnog tereta je preglomazan organ. Mislim da kadrovi koji bi trebalo da rade u njoj, nisu na najbolji način sagledani ovim zakonom.

Na jednom mestu se govori o ovlašćenom telu koje daje odobrenje za tip vozila za transport opasnog tereta, ali se nigde ne kaže kada i pod kojim uslovima to ovlašćeno telo daje, a kada uskraćuje odobrenje za transport opasnog tereta. Onda ispada to odobrenje zavisi od dobre volje onoga ko to odobrenje daje, od njegovog diskrecionog prava, da ne kažem nešto drugo.

Znamo iz iskustva, a svedoci smo svakog dana u Parlamenti, da svi vaši zakoni koji donosite i usvajate ovde uglavnom su neprimenjivi, a ovaj zakon će biti sigurno neprimenjiv zbog mnogih manjkavosti i nedostataka koje ima.

Kada se govori o proceni finansijskih sredstava, kaže se da iz budžeta Srbije nije potrebno izdvajati dodatna sredstva za popunjavanje radnih mesta, već samo treba izdvojiti 80 miliona dinara za materijalna sredstva za početak uprave za transport opasnog tereta.

Ovde se vraćam na onaj prvi amandman koji sam imao, kada sam tražio da se sedište ove uprave za transport opasnog tereta iz Beograda preseli u Niš, jer ako već u Beogradu treba izdvojiti 80 miliona sredstava za početak rada ove uprave, siguran sam da dislociranje ove uprave, odnosno premeštanje ili postavljanje te uprave, pošto ona još nije zaživela, u Nišu bi koštalo duplo manje.

Što se tiče popunjavanja novo otvorenih radnih mesta u ovoj upravi, kaže se da se za to neće primati novi radnici, nego će se vršiti preraspodela iz drugih državnih organa posle sprovedenog internog konkursa.

Da vam verujem da ćete to tako uraditi, ali se predviđa jedna veoma važna činjenica, kada je ovo u pitanju. Ovde se radi o usko specijalizovanom poslu. Radi se o opasnom teretu. Ne može svako da se bavi ovom materijom.

Može neko biti obrazovan i visoko obrazovan i diplomirani pravnik i doktor pravnih nauka ili neke druge struke i vrhunski stručnjak, intelektualac, i znalac, ali on nema nikakvih dodirnih tačaka sa transportom opasnog tereta, tako da čisto sumnjam da će ti ljudi koji budu višak, odnosno neraspoređeni u drugim državnim organima moći da odgovaraju poslovima koji se zahtevaju od uprave za transport opasnog tereta.

Naprotiv, mislim da ogromna većina, a možda čak nijedan od tih koji budu višak, neće moći da odgovore ovim zahtevima. Praktično, ova konstatacija da neće biti potrebno primanje novih radnika ne stoji.

Zbog toga smo intervenisali velikim brojem amandmana. Prihvatili ste dva amandmana, mada sam lično očekivao, gospodine Mrkonjiću da ćete usvojiti mnogo više, ali dobro, šta je tu je.

Apelujem na vas da dobro razmislite još jednom o amandmanima koje je podnela SRS. Inače, zakon kao zakon je veoma loš i verujem da će se uskoro ovaj zakon ponovo naći na doradi i ako se to desi, onda ćete verovatno imati u vidu sve ovo što govorimo mi iz SRS.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, hteo sam da postavim jedno pitanje ministru za saobraćaj, gospodinu Mrkonjiću. Da li ste upoznati sa projektom "Vin", vezano za transport radioaktivnog otpada koji ovih dana odnosno do kraja godine mora da bude transportovan u zemlju porekla, Rusiju?

Što se tiče ovog radioaktivnog otpada, vi dobro znate koliko je potrebna ta predostrožnost, odnosno koliko je potrebno praćenje, ne samo kroz Srbiju nego kroz druge zemlje u okruženju kroz koje treba da prođe ovaj opasan teret.

Dobro znate da je 2002. godine 50 kg svežeg nuklearnog goriva, koji je takoreći bio bezopasan, imao je jednu ogromnu kontrolu i trebalo nazad da se vrati u zemlju porekla. Ako kažem da je bezopasan, to mogu da kažem sa sigurnošću. To znači da ga možete držati u ruci i neće biti opasan za zdravlje čoveka, dok je istrošeni radioaktivni otpad vrlo opasan.

Potpredsednica Skupštine, pošto se smeje mom izlaganju rekavši da li je taj teret opasan ili ne, sa sigurnošću vam mogu reći da je bezopasan, ali je njegova vrednost bila ogromna, neograničena i najzad je vraćen u zemlju porekla, ali, nažalost, tadašnja Vlada nije imala sluha da bi zajedno sa tim gorivom mogla takođe isto da vrati ovaj radioaktivni istrošeni otpad, već sada država mora da se zaduži za 25 miliona dolara da bi mogla da se normalno uključi u transport ove opasne materije.

Zato vas molim, da li ste vi kao ministar za saobraćaj uključeni i da li pratite ovo? Jer, mi iz Odbora za nauku i tehnološki razvoj, takoreći, svakih mesec dana zakazujemo Odbor da bismo mogli da pratimo u kakvom je stadijumu, da li su stigli ti kontejneri u koje treba upakovati ovaj radioaktivni otpad? Smatram da vi kao ministar za saobraćaj treba da budete upoznati s tim.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi  vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Na član 55. stav 2. SRS je pokušala amandmanom da pomogne da se definiše šta bi to moglo da bude pojam "male količine opasnog tereta koji se prevozi skelom".

Mi smo pokušali to da definišemo. Vi ste rekli da to nije dobro, da je definicija data u Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima ADN. Evo ga ADN – Ekonomska komisija za Evropu, Odbor za kopneni transport, Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima ADN, završni akt, pa spisak skraćenica.

Vidim da je Avramović ovo iz neke velike knjige kopirao. Svega ima ovde, ali ovi naši ljudi nisu mogli da pronađu kako je određen pojam "male količine opasnog tereta kad se prevozi skelom". To je na Južnoj Moravi, ono od Petlovca, ova skela, ili ova na Dunavu?

Naravno, ništa nije sporno da na skeli ne smeju da budu putnici itd. kada se prevozi opasni teret. Valjda se to podrazumeva. Onda smo došli do zaključka da ako se u našem zakonu napiše to ili u objašnjenju nekih članova zakona navede da pojam malog opasnog tereta je definisan međunarodnim aktima, onda Dragojlo iz Petlovca mora na skeli da ima i međunarodni sporazum. On nema gde da vidi da li je to dva kilograma, pet, deset ili 15.

Tu dolazimo do našeg problema koji je nastao 2006. godine. On je tada eskalirao, kada su neki koji su se potrudili da budu mnogo pametni zaključili da međunarodni standardi budu sastavni deo našeg pravnog poretka, bez obzira da li smo ih ratifikovali ili ih nismo ratifikovali.

Ako smo ih ratifikovali, oni se direktno primenjuju i država nema obavezu da pojedine obaveze iz međunarodnih ugovora koje smo ratifikovali pretoči u svoj unutrašnji pravni poredak, pa da tek tako postanu nešto obavezno za naše građane.

U izvedbi Vlade član 55. stav 2. bi glasio – mala količina, a kolika, videćemo. Gde da vidimo? Da odemo u Brisel da vidimo? Sada onaj Dragojlo ili sin Dragan iz Petlovca treba da ode u Brisel da pročačka međunarodni sporazum, pošto ako dođe do našeg ministarstva za spoljne poslove da pita – molim vas, dajte mi taj ratifikovani sporazum ili da tražite u biblioteci međunarodne ugovore ili da čita i onda bi prošao kao moj Avramović, fotokopirao knjigu od 900 i nešto strana i nije našao.

Ne mogu sada lično vas da prozivam, gospodine Mrkonjiću, imate službu, imate ljude koji to znaju itd, međutim, kada već pričamo o tom međunarodnom standardu, gospodine Mrkonjiću, vi ste 2001. godine bili poslanik u Saveznoj skupštini, kada je DOS preuzeo vlast, da li se sećate nekog Saše Vitoševića u to vreme, bio je ministar poljoprivrede?

Da li se sećate da je ovde bio veliki problem genetski modifikovane soje? Glavna na carini za kontrolu bila je Ivana Dulić Marković. Bilo je priče, ne može da bude bolje, ma što je slatko, prste da poližeš. Posle dve godine je donet zakon kojim je prihvaćen međunarodni standard da je to zabranjeno, a ove godine ste videli u Ratkovu, poljoprivredna inspekcija je poništila parcele gde je bila ta soja posađena.

To je za televiziju, a u praksi, to je sve skupljeno i poslato "Viktoriji grup" da to sve stavi u evro-dizel, nije evro-dizel nego eko-dizel, bio-dizel. Da li vidite kako je to rastegljivo kod nas sa međunarodnim standardima, kao žvakaća guma, kada u usta stavite deset pakovanja pa se napravi velika količina, pa kada se otvori ovako se razvuče propis? Ako ga pustite, on se sklopi na onoliko koliko je potrebno za kažnjavanje, selektivno.

Međunarodni standardi razvlače se ovako i sada imamo taj problem kako ovaj zakon da se primeni na skeli. Po meni je veliko pitanje da li uopšte skelom može da se vozi taj opasan teret? Naša realnost je da imamo skele i verovatno treba nešto malo tog opasnog tereta da se prebaci, jer sav opasan teret nije baš toliko opasan kao što pričamo, ima i koristan opasan teret. Doduše, još nisam primetio gde je pokazao neku veliku korist, ali verovatno ima, zato i postoji taj teret i ta vrsta opasnosti.

Pokušali smo da kažemo – pet tona, to je nešto što može da stane na skelu. Vi ste rekli da ne može pet tona. To po međunarodnim standardima može da bude kolko kaže ADN. Ko ne veruje, neka pogleda ADN. Kad pogleda ADN – mućak. Zašto mućak? Evo da vam kažem sa čime kreće – evropski sporazum o međunarodnom transportu, pa onda faktor biokoncentrancije, pa biohemijska potreba, pa centralna komisija za plovidbu Rajnom, pa asocijacija za zbijene gasove, pa genetika, pa polihlorisani bio-fenili, pa eksploziv ekstremno neosetljiv itd.

Sa vidite Dragojla kada dođe na skelu i dođe mu onaj Milašin, kako beše, zemljače, Milašin jeste, i sin Dragan i on kaže – molim te da vidimo ovaj ADS, ADN, da vidimo da li u tvojoj paklici cigareta postoji ovaj četvorocifreni broj za obeležavanje materija ili predmeta prema modul propis UN?

Ovo Đelić ne bi mogao da prepozna. On ne bi mogao da primeni. Božidar Đelić, to je onaj što je poznat po tome - onaj ga častio da uzme jagnje, on mu uzeo šarplaninca. Nije znao razliku između šarplaninca i jagnjeta. Evo to su ti međunarodni standardi.

Znam da je gospodin Mrkonjić čovek iz naroda, da i on se teško snalazi, ali zaskočili brate ovi eksperti oko njega, hoćemo u Evropu, pošto hoćemo u Evropu nema se izbora, mora se sve po šiframa, a da se nikako ne primeni.

Gospodine Mrkonjiću, pretpostavljam da će da se vrlo brzo promeni ovo i da se ubaci evropski standard za skele, za vesla, vodotoke, uzvodno, nizvodno i po sajli. Mora posebna hidraulika, da kada padne ono dole da mogu kola da izađu da ne udare karteri dole itd.

Trudim se da ovo malo smešno ispadne da bi bilo zanimljivo, da bi ljudi mogli da čuju, da se slatko nasmeju koliko su besmisleni ovi propisi Evropske unije. Pošto vidim da se spremate na repliku, da vam kažem gospođo Čomić da odavno imamo problem u Srbiji, odavno.

Sada ću da ga definišem otprilike da bi bilo inspirativno, nego nema Milivojevića, on je moj stalni pacijent, mora neko drugi da se pojavi. Kažem zamislite da ambasador moj u vašoj zemlji sad pozove vašeg premijera pa ga pita da s njim ruča, pa ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Da li vam je poznato to, gospođo Čomić? Jeste.

Šta kaže ovaj davalac intervjua? Kaže ovako – jer da imamo ministre koji na takav poziv kažu hladno izvinite, nemam vremena za to, posle dva ili tri puta oni bi odustali. Ali, pošto imamo još uvek taj kompleks niže vrednosti, ja nemam, da se razumemo, mislim da i mi pomalo generišemo tu jednu nezdravu situaciju, da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu, nego što se raspravlja o sličnim zemljama kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego te druge zemlje. Deset godina pričam ovo. Deset godina. Mrkonjiću zavedi red tamo u toj vladi. Rasteraj ove što idu na ručkove sa ambasadorima, pa kao rezervnu varijantu ih pozovu u Arenu.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i ambasadori i ručkovi nemaju veze sa dnevnim redom.)

Imaju veze sa ADN i sa skelama, gospođo, ne sa ovim skelama ovde oko zgrade. Gospođo Čomić, vi ste valjda jači za jedno iskustvo. Ja sam prvi pomenuo pitanje ovih loših portreta, čovek je podneo ostavku. Prvi sam postavio pitanje skela. Verovatno će još nešto izaći. Mnogo puta sam prvi put prvi pokrenuo nešto, pa ste se vi smeškali. Na kraju je potvrđena ona izreka – ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. I ovo sam pre roka završio.

Osam minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Reč ima narodni poslanik Zoran Popović.

Koliko vremena?

(Predsedavajuća: Poslanička grupa ima sedam minuta i 30 sekundi. Ovlašćeni predstavnik tri minuta.)

Smatram da je neophodno da Vlada prihvati ovaj amandman, jer se njime bitno popravlja i razjašnjava član 69. Predloga zakona. Vlada je propisala da pošiljalac opasnog tereta ima obavezu da stručno osposobi zaposlena lica koja transportuju opasan teret.

Iz ovoga proizilazi da onaj ko šalje opasan teret ima obavezu da osposobi sva lica koja učestvuju u transportu opasnog tereta. To je apsurdno. Onaj ko šalje opasan teret može da bude odgovoran za njegov transport samo do trenutka dok taj teret ne preda nekom drugom ovlašćenom prevozniku opasnog tereta, koji će ga prevesti do krajnjeg odredišta.

Na primer, postoji situacija kada se opasan teret prevozi i avionom. Ako ostane rešenje koje je predložila Vlada, onda onaj ko šalje opasan teret ima samo dve mogućnosti: prva mogućnost da obučava pilota aviokompanije koja će vršiti prevoz i druga mogućnost da sebi kupi avion, ili aviokompaniju i angažuje pilote, a onda ih obučava da budu stručni za prevoz opasnog tereta. I jedno i drugo rešenje je u velikoj zavadi sa zdravim razumom.

Zbog toga predlažem gospodinu Mrkonjiću da pokaže minimum dobre volje i razumevanja i prihvati ovaj amandman koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke.

Da li još neko želi reč?

Na član 74. amandman je podnela Vlada, a Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman je podnela Vlada. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio i ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 80. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, evo došli smo i do poslednjeg amandmana na ovaj zakon i uobičajeno je da se ovako sa par rečenica sumira šta je zapravo stav Srpske radikalne stranke, s obzirom da smo mi jedini amandmanima intervenisali na ovaj zakon i najkraće bi se moglo reći da je ovo loš zakon i da bi bilo najbolje da se povuče iz procedure, jer još uvek nije kasno za to i da se zaista donese zakon koji bi imao smisla i koji bi bio primenljiv.

Čuli smo ovde argumente i zbog čega zakon nema smisla, čuli smo i argumente zbog čega je ovaj zakon neprimenljiv i verujte ovo je poprilično gubljenje vremena i nije prvi put. Naprotiv, vrlo često i sasvim sigurno više od dve trećine propisa koji se donose u ovom parlamentu su neprimenljivi i mi srpski radikali redovno skrećemo pažnju na to i to ne reda radi, nego vrlo argumentovano i vrlo konkretno, i predstavnici Vlade to ne žele da prihvate, predstavnici skupštinske većine takođe to ne žele da prihvate.

I šta se dešava? I onda za mesec, dva ili najviše tri imamo izmene na dnevnom redu, izmene i dopune tog istog zakona, i opet imamo iste argumente i opet se troši isto vreme, isti period vremena i zapravo se vrtimo ukrug i to što predstavnici vladajuće većine vole da se hvale koliko je propisa, koliko je zakona doneto u ovom parlamentu i kada bi neko to ozbiljno analizirao, onda bi sasvim jasno bilo da mi zapravo nismo doneli ni jednu trećinu, odnosno da vi niste izglasali ni jednu trećinu od tih zakona, zato što jedan isti zakon menjate po nekoliko puta.

Ovo govorim u kontekstu i ovog zakona, odnosno predloga i ovog amandmana, zato što bi bilo dobro da se prihvate amandmani Srpske radikalne stranke, pa da se koliko-toliko ovaj zakon privede u neke normalne okvire i bar, ako ništa drugo, da bude primenljiv.

Šta znači ovaj član 80. na koji je podnet amandman? On je jedan od članova iz glave 10. koji govori o inspekcijskom nadzoru nad primenom ovog zakona. Vi onda imate u članu 80. stavu 1, na koji smo amandmanski intervenisali, takvu mogućnost zloupotrebe da je to prosto neverovatno.

Neverovatno je da skupštinska većina zakon donosi na taj način da otvara široka vrata zloupotrebe u primeni ovog zakona. Zakon bi trebalo valjda da se donosi sa suprotnim namerama, da primenom zakona se maksimalno spreči zloupotreba.

Zašto tvrdimo da je to ovako? Zato što član 80. u stavu 1. kaže da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi metodom slučajnog izbora vozila. Mi mislimo da treba da stoji da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi prema potrebi, vodeći računa da se nadzorom obuhvate sve vrste opasnih tereta koje se prevoze našim putevima.

Ovo je apsolutno preciznije, apsolutno svrsishodnije. Ako mi ostavimo mogućnost da se ova kontrola sprovodi metodom slučajnog izbora vozila, a poučeni iskustvom, ne samo u ovoj oblasti, nego nažalost u svim oblastima i u svim delovima društva u našoj državi, takva je korumpiranost i toliko je kriminala da to ozbiljnog čoveka zastrašuje.

Mi sada ostavljamo mogućnost nekim inspektorima da oni biraju. To što će to biti slučajan uzorak, to niko ozbiljan u to ne veruje. Nego će na osnovu ovog člana i ovog stava zakona lepo da se dogovore sa onim ko vrši transport opasnog tereta. Naravno, na taj način će se stvoriti monopol, kao jedna od opasnih tvorevina i tekovina, nažalost, u ovih 10 godina koliko je DOS na vlasti u Srbiji i ne samo u ovoj oblasti, nego gde god krenete susrećemo se sa monopolom.

Džabe nam antimonopolske komisije, džabe nam razna kojekakva regulatorna tzv. nezavisna tela. Svaki dan se susrećemo da nijedno od tih tela, zapravo, nije nezavisno. Dakle, inspektori će da se narodski rečeno udiluju sa tim prevoznicima opasnog tereta i kontrolisaće nekoga gde nemaju nikakav interes, a onoga gde imaju interes i gde će da, naravno, naprave neku finansijsku transakciju taj će da radi šta god hoće na našim putevima.

Vlada pošto nije imala nijedan ozbiljan argument da zameri ovom amandmanu, jer priznaćete gospodine Mrkonjiću da je amandman izuzetno smislen, da zaista poboljšava tekst zakona i da bi mnogo značilo u primeni zakona kada biste ovaj amandman prihvatili.

Pošto Vlada nije bila za to raspoložena, onda ona kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je način vršenja inspekcijskog nadzora koji je propisan u ovom članu i ovom stavu utvrđen uputstvom saveta ministara, tamo neki broj, jedinstvenim procedurama za provere prilikom transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju.

Opet imamo istu priču, opet imamo primenu nekih propisa koji možda negde postoje, a možda i ne postoje, ali se zaboravlja, Vlada Republike Srbije zaboravlja da je ona Vlada Republike Srbije, da mi donosimo propise za Republiku Srbiju.

Nažalost, u Republici Srbiji je korupcija na svim nivoima vlasti, na visokom nivou. Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u ovom parlamentu mora da učini sve da dobrim propisima spreči, da svede na minimum, ili da ne kažem da potpuno uništi korupciju u društvu.

Nažalost, nije namera Vlade da to učini. Nije namera režima Borisa Tadića da se ozbiljno suprotstavi korupciji. On to koristi tako, s vremena na vreme, kao da se reklamira na svim medijima, pa zapreti prstom – videćete vi Boga svoga. Sada ću ja ozbiljno da se počnem suprotstavljati korupciji. To traje samo koliko i taj prilog u nekom od TV dnevnika. Od borbe sa korupcijom i sa kriminalom u državi Srbiji nema ništa.

Pošto ste vi, gospodine Mrkonjiću, jedan od ministara za koga smo uvereni da jeste spreman da se bori i da se izbori sa korupcijom i sa kriminalom, prihvatite ovaj amandman, pa ćete biti sigurni da bar u ovoj oblasti koja jeste u vašoj nadležnosti, neće ili će barem biti maksimalno onemogućena korupcija, kriminal, stvaranje monopola, zloupotreba inspekcijskog nadzora.

Nije svrha i nije smisao inspekcijskog nadzora da inspektor može da radi šta hoće i da kontroliše koga hoće. Svrha inspekcijskog nadzora, ne samo kada je u pitanju ovaj zakon, nego uopšte, jeste da inspektor svoju nadležnost ima apsolutno i precizno utvrđenu zakonom i da inspektor samo sprovodi zakon, da nema mogućnosti da inspektor bira – ovo bih, ovo ne bih, ovo hoću, ovo neću, ovaj mi je platio, ovaj mi nije platio.

Prihvatite ovaj amandman i koliko toliko će ovaj zakon biti bolji od onog njegovog izvornog teksta, iako tvrdimo i ponavljamo više puta danas, idealno bi bilo i najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se ovakav ne usvoji, jer ovo je loš zakon, a materija koju reguliše je veoma ozbiljna. Transport opasnog tereta je nešto što može da ima i te kako teške posledice po građane Srbije. Imali smo dosta primera u prošlosti i u skorijoj prošlosti sa akcidentima koji se, maltene, svakodnevno dešavaju, a primenom…

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno.)

Hvala. Samo da završim. Dozvolite mi rečenicu.

Primenom ovog zakona, to neće biti sprečeno, nego naprotiv biće još više takvih problema.