Pedeset dva minuta je ostalo SRS, a ovlašćenom predstavniku 13. Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Podneo sam još jedan amandman na Predlog zakona za transport opasnog tereta i to ovaj put na član 10. Predloga zakona.

Ovaj član zakona govori o članovima ispitne komisije. Smatrao sam da prilikom sastavljanja ispitne komisije i ljudi koji čine tu ispitnu komisiju treba da se vodi računa o tome da to budu ljudi od struke.

Vlada je opet odbila ovaj amandman. U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana stoji da se Vlada poziva na član 22. ovog zakona. U tom članu, odnosno tom delu na koji se Vlada poziva, kaže se da ministar propisuje program, način i visinu troškova polaganja ispita. To zaista tako stoji u ovom pomenutom članu 22. ovog zakona, ali to nije predmet mog amandmana.

U mom amandmanu nisam niti govorio, niti tražio da se menja program, već sam tražio da se povede računa o sastavu ispitne komisije.

Onaj ko pravi program, naravno, može da taj program pravi na način koji on smatra da je najbolji, ali to ne mora da znači da će taj koji bude pravio program činiti ispitnu komisiju. Može, ali ne mora. Obično, ljudi koji prave program ili ovaj ili bilo kojeg tipa ne čine ispitnu komisiju, nego to čine neki drugi ljudi.

U mom amandmanu nisam govorio o načinu polaganja ispita. Znamo da postoje različiti načini polaganja ispiti, pa ispiti mogu biti usmeni, pismeni, mogu biti praktični itd, ali Vlada odgovara o nečemu o čemu nisam govorio.

Nisam govorio ni o visini troškova polaganja ispita i o visini troškova dobijanja licence za savetnike. Naravno, to je stvar ministra, ministarstva i stvar Vlade i u to se nisam mešao. Tražio sam da se prilikom svih ovih stvari, sastavljanja komisije, sastavljanja ispitnih pitanja, uvažava struka i uvažava nauka.

U obrazloženju amandmana sam naveo ko bi sve trebalo da čini tu komisiju i ko bi sve trebalo da učestvuje u sastavljanju pitanja. Pre svega, smatram da u svemu ovome treba da učestvuju istaknuti stručnjaci sa fakulteta koji su kompatibilni sa ovom oblašću, pre svega tehnološki fakultet, hemijski fakultet, mašinski fakultet, fakultet zaštite na radu i neki drugi fakulteti. Smatram da mogu i stručnjaci sa odgovarajućih instituta.

Ovako kada se striktno i bukvalno tumači ovaj zakon, moglo bi se zaključiti da je i šofer taj koji može sastavljati ispitna pitanja, jer on u tom praktičnom delu učestvuje u transportu ovog opasnog tereta.

Iskorišćeno je minut i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 10. ovog zakona odnosi se na taksativno nabrajanje poslova koje uprava za transport opasnog tereta obavlja, a u tački 12. člana 10, na koji sam podneo amandman, predložio sam da se posle reči "sastavlja ispitna pitanja za proveru stručne osposobljenosti kandidata za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta i objavljuje ih na utvrđeni način", dodaju se reči "pri čemu je potrebno izvršiti konsultacije sa stručnjacima iz ove oblasti sa fakulteta i instituta".

Dakle, ova tačka 12. odnosi se na sastavljanje pitanja za proveru stručne osposobljenosti kandidata za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. Verujem da će u upravi za transport biti stručnih lica, s obzirom da će ova uprava biti u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ali za obavezu sastavljanja ispitnih pitanja za savetnika, dakle, ne za vozača, već za lice koje je u rangu po stručnoj spremi možda čak i većoj od tih kolega koji sede u upravi i zato smatram da bi bilo neophodno da se izvrše konsultacije sa stručnjacima iz ove oblasti sa fakulteta ili sa instituta, koji će sigurno svojim iskustvom i znanjem da doprinesu i struci i rešavanju ovog pitanja.

U obrazloženju za odbijanje amandmana naveli ste da će se pitanja sastaviti u skladu sa sadržinom programa koji će doneti ministar nadležan za poslove saobraćaja. Ovo je još jedan dodatni razlog zašto treba prihvatiti ovaj amandman, jer malo deluje sebično da se odbacuje pomoć stručnjaka sa odgovarajućeg fakulteta i instituta, a ministra stavlja u ulogu sveznajućeg ili nepogrešivog.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Narodni poslanik Nikola Savić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 12. doda novi član 12a. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Podneo sam još jedan amandman na Predlog zakona o transportu opasnog tereta i tražio sam da se posle člana 12. doda novi član.

Naime, ovaj član 12. odnosi se na Upravu za transport opasnog tereta. Uprava za transport opasnog tereta ima ogromne nadležnosti. To se može videti ako se samo delimično pogleda ovaj zakon jer najveći broj članova ovog zakona govore o nadležnostima ove uprave.

Međutim, nijedan član ovog zakona ne govori o odgovornosti uprave koja je nadležna za transport opasnog tereta. Smatrao sam da ipak ta uprava nekome treba da polaže račun. Zbog toga sam amandmanom predložio da ova uprava podnosi izveštaj o svom radu na svakih šest meseci i taj izveštaj treba da podnosi nadležnom ministarstvu.

Smatram da bi na ovaj način barem donekle smanjili uticaj odnosno ovlašćenja koja poseduje ova uprava, jer ona, pored toga što ima ogromne nadležnosti, pored toga što nema nikakvu kontrolu i nikakvu odgovornost, može učestvovati i zloupotrebiti tu svoju ulogu i takav svoj položaj, a na neki način i reketirati sve učesnike u transportu opasnog tereta.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, obično kada vi predsedavate ministar nije tu, ali ipak ću iskoristiti priliku da se obratim savetnicima tačnije pomoćnicima ministra, zašto je važno usvojiti ovaj amandman.

Dakle, amandmanom na član 12. u kome se traži da uprava podnese izveštaj o svom radu na svakih šest meseci ministru nadležnom za poslove zdravlja i ministru nadležnom za poslove rada i zapošljavanja, dakle, ne ministru za saobraćaj i samom gospodinu Mrkonjiću, nego i ministru nadležnom za poslove rada i zapošljavanja. Zbog čega?

U ovom smešnom obrazloženju razlog kaže se – "Uprava za transport opasnog tereta kao državni organ uprave u sastav ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja", ne postoji nigde Ministarstvo rada i zapošljavanja ili Ministarstvo zdravlja, "obrazovana za obavljanje poslova transporta opasnog tereta", to nije sporno, "odgovornost državnih organa uprave i njihovi odnosi sa drugim državnim organima propisani su zakonom kojim se uređuje državna uprava".

Pitam vas, pošto iks zakona koje smo usvojili u prethodnom periodu jedno ministarstvo ako ima zajedničku oblast polaže izveštaj drugom, tačnije jedna agencija polaže izveštaj drugom ministarstvu, zašto to ne bi bio slučaj i sada?

Podsetiću vas da i u samoj Skupštini Odbor za inostrane poslove podnosi izveštaj, Agencija za privatizaciju podnosi izveštaj, Narodna banka podnosi izveštaj. Moram da vas podsetim i to da ovaj izveštaj uprave ne ide samo ministarstvu. Zašto?

Zato što je ministar taj koji predlaže Ministarstvu finansija količinu novca koja treba da se usvoji budžetom za narednu godinu da bi ova uprava radila. Tako je i u ovom predlogu zakona traženo da se 80 miliona odvoji za rad uprave u budžetu Republike Srbije. Da li mislite da niko ne treba da ima kontrolu kako je potrošeno 80 miliona? Da li mislite da narodni poslanici ne usvajaju budžet i taj predlog ministarstva nego uprava sama po sebi?

Dakle, izveštaj se mora podnositi. Nije poenta da li se izveštaj podnosi terminološki rečeno uprave ministarstvu ovog ili onog naziva nego generalno da se izveštaj podnosi. Zbog toga je ovaj amandman i te kako dobar.

Podsetiću vas na još jednu stvar, a to je da predlog ovog zakona stupa na snagu tek posle 180 dana, a da članom 98. ste napisali da privredna društva i pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnost transporta opasnog tereta dužni su da svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, zakon stupa za godinu i nešto meseci i godinu dana privredna društva imaju da se slože ili uklope u zakon. To je dve i po godine. Dve i po godine po 80 miliona, to je 160 miliona. Da li mislite da za to uprava ne treba da podnese izveštaj? Plus što u ovim odredbama ovog zakona stoji da za dva meseca mora uprava da preuzme kompletnu dokumentaciju od ministarstva kako bi počela sa svojim radom.

Imate ograničenje vremenskog roka da uprava mora da krene za dva meseca, a sa druge strane imate ograničenje primene rada uprave za dve i po godine ili tačnije poslodavac za godinu dana, a za godinu i po dana sama uprava da krene sa implementacijom ovog zakona.

Zato je neophodno podneti izveštaj ministarstvu, ministarstvo podnosi izveštaj kada ministar dođe na sednicu Skupštine poslanicima, jer poslanici donose odluku o tome kolika će novčana sredstva biti odvojena, da li manje ili više za rad tog organa, da bi taj organ uopšte mogao da funkcioniše po principu kao i svaka druga regulatorna tela unutar ministarstva. Ona mora polagati nekome račune, ako ne samom ministru.

Iskorišćeno je 4 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o transportu opasnog tereta. Naime, ovaj član 19. govori o tome ko i na koji način podnosi izveštaj savetnika za prethodnu godinu.

Mojim amandmanom sam tražio da to ne čini učesnik u transportu opasnog tereta, kako se predviđa zakonom, nego sam tražio da to čini savetnik. Naime, savetnik za transport opasnog tereta je obaveza koju zakonodavac nameće učesniku transporta opasnog tereta.

Sam učesnik u transportu opasnog tereta, gazda firme, pravno ili fizičko lice, preduzetnik ne želi i ne traži da ima savetnika. To mu nameće zakon. Štaviše, to je za njega jedna dodatna obaveza koju mora da plaća. Opterećuje njegovo poslovanje.

U zakonu stoji da učesnik u transportu opasnog tereta mora da dostavlja izveštaj savetnika. Apsolutno je logično da svaki izveštaj treba da dostavi onaj ko ga je sačinio. U ovom slučaju to je sačinio sam savetnik i on to treba da radi.

Ako bi bukvalno protumačili ovo kako stoji u zakonu da učesnik u transportu opasnog tereta mora da dostavlja taj izveštaj, onda bukvalno gledajući učesnik u transportu opasnog tereta je šofer i onda bi om morao da sastavlja taj izveštaj i dostavlja taj izveštaj, a onda se postavlja pitanje čemu savetnik? Da li je on samo tu da bi dodatno opteretio poslovanje učesnika u transportu?.