Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predstavnica predlagača dr Diana Dragutinović će nam se sada obratiti.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite da vam, u ime Vlade, predstavim paket finansijskih zakona, među kojima i onaj najvažniji, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.

Naravno, počeću s ovim zakonom. Napraviću i malu digresiju, da je ovo šesti budžet u periodu od 28 meseci, dakle u periodu mandata ove vlade, što zaista govori o tome da se otprilike na četiri i po do pet meseci revidira budžet, imajući u vidu promenjene i međunarodne i unutrašnje okolnosti. To je jedini način na koji Vlada Republike Srbije, dakle budžetom i njegovim promenama, može da reaguje na kompleksnost i promene eksternog okruženja.

Ali, ako hoćemo da zaista govorimo kakve su promene koje podrazumeva i uključuje u sebe ovaj rebalans, reći ću da su te promene, pod jedan, ne tako velike u kvantitativnom smislu, jer se tiču 2,5% ukupnih rashoda, i da su te promene, pre svega, rezultat želje ove vlade da balansira između stimulisanja privrede subvencijama i subvencionisanim kreditima i postizanje neke vrste socijalne kohezije, bez koje nema ni preživljavanja ni napretka.

Dakle, promene koje su uključene u ovaj rebalans jesu, pre svega, promene koje se tiču različitih kategorija socijalnih rashoda i ove promene jesu usaglašene sa programom koji imamo sa MMF-om.

Iskoristiću ovu priliku i sve nas zajedno podsetiti da smo budžet Republike Srbije za 2010. godinu radili na osnovu zaključene treće revizije i da je taj budžet podrazumevao deficit konsolidovane države u iznosu od 4% društvenog proizvoda.

Već prilikom zaključivanja četvrte revizije, zbog eksternog okruženja i sporijeg rasta regiona, pa i Srbije, od onog očekivanog, revidiran je, u osnovi, program sa MMF-om i dozvoljen je, odnosno preporučen kao nešto što jeste lek za privredu koja se sporije oporavlja, veći deficit, znači deficit konsolidovane države od 4,8% društvenog proizvoda, i ovaj rebalans je zapravo rađen i saglasan je u odnosu na ono što predstavlja četvrtu reviziju aranžmana sa MMF-om, koja je zaključena, ako se sećate, negde u junu 2010. godine.

Kao što je red, treba predstaviti neke ekonomske rezultate i pokazatelje. Naravno, moram da kažem da su oni mešoviti. S jedne strane, postoje nedvosmisleni dokazi da se privreda oporavlja, da o tome najbolje govori stopa ekonomskog rasta, i ekonomskog rasta onog dela društvenog proizvoda koji se ne odnosi na poljoprivredu, koji se u trećem kvartalu i drugom kvartalu ubrzava u odnosu na isti period prošle godine, to je negde oko 2,5%, ali ukoliko se primene statističke tehnike koje podrazumevaju desezoniranje i dizanje tog rasta koji je ostvaren u trećem i drugom kvartalu na godišnji nivo, to svedoči o nekom rastu koji je veći od četiri ili četiri i po posto na godišnjem nivou.

Ono što je takođe dobar znak jeste da se struktura tog rasta menja i da stvarno osnovni doprinos rastu jesu dali izvozno orijentisane grane, pre svega industrija, ali isto tako trgovina i telekomunikacije, a u okviru industrije, najviše sledeće delatnosti: osnovni metali, hemija, prehrambena industrija i plastika.

Na drugoj strani, postoje i neki ne baš tako poželjni simptomi. Ono što se dešava jeste inflacija koja je prvi put u oktobru prešla taj gornji nivo intervala koji Narodna banka cilja. Da se podsetimo – šest plus minus dva posto jeste ciljana inflacija. U oktobru je bila iznad tog cilja. Osnovni uzroci takvog kretanja cena jesu poznati, dakle rast prehrambenih proizvoda i taj efekat prenosa deprecijacije deviznog kursa na inflaciju.

U osnovi ovog budžeta, kao i u osnovi onog budžeta koji smo usvojili krajem prošle godine, jesu u suštini dve stvari – poreska politika koja je u osnovi nepromenjena i politika rashoda koja u svojoj osnovi ima zamrzavanje tekućih rashoda, pre svega zarada, penzija i svih ostalih troškova radnog mesta, što se zove kupovina roba i usluga, da bi se stvorio prostor za one druge izdatke, dakle fiskalne podsticaje kao što su subvencije, subvencionisani krediti i investicije.

Sada nešto o samom okviru budžeta, odnosno rebalansa za 2010. godinu. Okvir budžeta predstavljaju prihodi od 660 milijardi dinara. Govorim okrugle cifre radi lakšeg pamćenja. U osnovi, to su nešto veći prihodi od onih koje smo planirali originalnim budžetom. Međutim, sama struktura prihoda je nešto različita. Prihodi od PDV-a su nešto niži, upravo kao rezultat izvoznog rasta naše privrede – kao što znate, izvoz jeste oslobođen plaćanja PDV-a svuda, pa i u Srbiji – ali su zato mnogo veći prihodi od planiranih po osnovu akciza.

Takođe, sa jedne strane imamo nešto niže prihode od poreza i doprinosa na zarade od onoga šta smo planirali originalnim budžetom, ali sa druge strane značajno veće prihode od poreza na dobit. Dakle, globalno posmatrano, rast prihoda veći je otprilike 3-3,5 milijarde dinara, sa nešto izmenjenom strukturom.

Rashodi izmenjenog budžeta Republike Srbije, odnosno rebalansa, jesu približno 780 milijardi dinara. To negde znači da je deficit budžeta Republike Srbije 120 milijardi dinara. Opet govorim o tome da budžet Republike Srbije čini negde 58% ukupnih javnih rashoda i da je ovaj rebalans u skladu sa opštim okvirom koji je dogovoren.

Ovom prilikom želela bih da vas upoznam i sa onim promenama za koje smatram da jesu bile najvažnije. Kao što sam rekla, to jesu bili izdaci koji su više orijentisani na zadovoljenje socijalnih potreba. Dakle, radi se o tome da je povećan transfer Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za otprilike sedam milijardi dinara i da se radi, u suštini, o redovnom izmirenju penzija.

Takođe, povećani su rashodi na ime jednokratne isplate zaposlenima u državnoj administraciji i javnim službama, dakle obrazovanju i zdravstvu. Taj izdatak je iznosio dve milijarde dinara. Takođe, povećani su izdaci na ime jednokratne pomoći penzionerima. Te mere su nam svima dobro poznate, to su mere koje su bile dogovorene pri ranijim revizijama aranžmana sa MMF-om. Ta mera je koštala otprilike oko 6,5 milijardi dinara.

Takođe, povećani su izdaci za osnovnu socijalnu zaštitu, za dečije i materinske dodatke, ali isto tako i za neke vanredne socijalne programe, koji su usmereni na one najsiromašnije, pre svega na siromašne opštine i mogućnost tih četrdesetak siromašnih opština da pružaju usluge socijalne zaštite, na lanč-pakete i obezbeđenje narodnih kuhinja za one najsiromašnije.

U ovom budžetu dodatni prostor dobile su i sve opštine. Dakle, povećani su transferi opštinama za jednu milijardu dinara – 500 miliona se po istom ključu deli svim opštinama, a 500 miliona se deli samo onima koje su siromašne, po posebnom ključu. Nakon usvajanja ovog rebalansa doneće se odluka Vlade kojom će se precizirati raspodela jedne milijarde na opštine.

Pored ovih izdataka, veći prostor je dobilo obrazovanje, sa 892 miliona dinara za različite namene u obrazovanju. Povećane su i subvencije privredi, za oko dve milijarde. Takođe, povećana su sredstva koja će obezbediti redovno snabdevanje mlekom. Posmatrajte ovaj budžet i kao nešto što pokušava da minimizira negativne efekte koji su se u skorije vreme pojavili. Dakle, 650 milijardi dinara je za redovno snabdevanje mlekom.

Isto tako, obezbeđena je grejna sezona. Povećane su robne rezerve za mazut. Ukoliko neke opštine ne budu imale dovoljno sredstava da nabave mazut za grejanje, tu su robne rezerve koje će ih podržati i, naravno, vraćanjem nekih starih dugova gradu, obezbeđena je grejna sezona i u onim toplanama koje presudno zavise od snabdevanja gasom.

Ovo su bile najvažnije promene koje se tiču rebalansa budžeta Republike Srbije. Još jednom bih ponovila da smo pokušali da nađemo pravi balans između subvencija i stimulisanja i socijalne kohezije i zaista se nadam da smo ovim rebalansom taj cilj ostvarili.

Pored rebalansa budžeta Republike Srbije, pred vama se nalaze izmene i dopune finansijskih zakona, pre svega Zakona o bankama, Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

O ovom paketu zakona smo više puta govorili. Upoznala bih vas sa osnovnim izmenama, pre svega šta je bio osnovni razlog što smo se odlučili da menjamo ove zakone. To je, pre svega, očuvanje finansijske stabilnosti Republike Srbije, sprečavanje ili eventualno ublažavanje negativnih efekata eventualno novih kriznih situacija, povećana zaštita interesa deponenata i očuvanje i jačanje poverenja u bankarski sektor.

Izmenama ova četiri zakona u suštini se stvara pravni osnov za brzo reagovanje Vlade ukoliko nastupi slučaj pojave banke u problemu, sprečava se prenos efekata sa pojedinačne problematične banke na sistemski nivo, obezbeđuje se stabilnost bankarskog sektora, a sa druge strane, ono što je jako važno, minimiziraju se troškovi Republike Srbije i Agencije za osiguranje depozita i NBS i obezbeđuje se očuvanje vrednosti imovine banaka.

Želela bih da uporedim sadašnje stanje stvari koje regulišu ova četiri finansijska zakona i kratko vas informisala o tome šta su osnovne novine. Kao što se sećate, ovaj zakon smo menjali negde u oktobru 2008. godine. To je bio Zakon o osiguranju depozita, kada smo povećali minimalnu sumu osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, po deponentu i po banci. Isplate osiguranih depozita počinju u roku od tri dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka. To je bila jedna od mera, pored ostalih, kojom je Vlada Republike Srbije pokušala ublažiti negativne efekte kada su na ne samo jednu lošu vest o propasti banke čije ime je asociralo na neku lokalnu banku, počeli depoziti da se povlače.

Dakle, važeća zakonska regulativa predviđa sledeći scenario. Imate NBS i u okviru regularnih funkcija NBS imate njenu kontrolnu funkciju, kojom ona kontroliše banke pojedinačno. NBS, preko svojih pokazatelja, može da identifikuje problematičnu banku. Ukoliko banka ima teškoće ili ukoliko je tzv. problematična banka, ono što sadašnja pravna regulativa omogućuje, to je da ili NBS donese rešenje o prinudnoj upravi, imenuje prinudnog upravnika i, ukoliko se finansijski rezultati poslovanja banke poprave pod tom prinudnom upravom, ta problematična banka nastavlja sa svojim poslovanjem.

Drugi slučaj jeste da NBS oduzima banci dozvolu za rad, Privredni sud nakon toga donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka, nastupa stečaj i likvidacija banaka, onda tu nastupa Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da isplati minimalnu osiguranu sumu.

Šta smo ovim zakonom, zapravo, izmenili? NBS i dalje ima tu svoju osnovnu kontrolnu funkciju, da identifikuje da li postoji problematična banka. Ukoliko postoji banka koja ima teškoće u poslovanju, opet NBS donosi rešenje o prinudnoj upravi, postavlja prinudnog upravnika, a u toku prinudne uprave moguća je dokapitalizacija banke od strane postojećih ili novih akcionara i, što nije postojalo u postojećem zakonu, prinudno pripajanje drugoj banci. I jedan i drugi instrument, naravno, odvija se bez finansijske podrške države.

Naravno, moguć je i drugi scenario koji predviđa ovaj zakon, a to je da Narodna banka Srbije oduzme poslovnoj banci dozvolu za rad. Ona imenuje Agenciju za osiguranje depozita kao administratora takve banke i banka pod administrativnim upravljanjem, zapravo Agencija sprovodi test najmanjih troškova, ima na raspolaganju više opcija nego što je imala u važećem zakonu.

U važećem zakonu imala je opciju samo stečaja i likvidacije. Sada postoje još dve opcije – kupovina imovine i preuzimanje obaveza banke od strane druge banke i prenos ukupne imovine ili dela imovine i obaveza banke na banku za posebne namene, tzv. bridž banku, koja se osniva na period od dve plus dve godine, kojoj NBS daje licencu za rad.

Na ovaj način mogućnost države da reaguje kada se pojavi slučaj problematične banke jeste veći, imate veći broj instrumenata, ali ideja uvođenja većeg broja instrumenata jeste da se postignu najmanji troškovi za državu. Jer, u suštini, najskuplje je isplatiti osigurani depozit.

Dakle, Vlada je ta koja na predlog Agencije za osiguranje depozita odlučuje o finansijskoj podršci. Finansijska podrška se daje tek nakon što Agencija za osiguranje depozita pokaže koji je metod i koje je sredstvo najjeftinije. Sama Agencija za osiguranje depozita u okviru ovog paketa zakona ima više funkcija nego što je imala po tekućim zakonima – obezbeđuje finansijsku podršku bankama, obavlja funkciju administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, osniva banku za posebne namene, sprovodi naplatu potraživanja u ime i za račun Republike Srbije.

Napominjem da se finansijska podrška ne može obezbediti banci koja je pod prinudnom upravom, niti banci kojoj je oduzeta licenca za rad.

Šta su izvori sredstava, ukoliko se javi ovakav slučaj? Izvori sredstava jesu sama sredstva Agencije za osiguranje depozita, naravno budžet Republike Srbije i drugi izvori. Ukoliko ta sredstva nisu dovoljna, Agencija može da se zaduži i za to ima garanciju Republike Srbije. Dakle, sve u cilju zaštite deponenata i sve u cilju minimiziranja troškova za budžet Republike Srbije.

Kao možda poslednja promena jeste da je ovim zakonom uvedena mogućnost Vlade da u određenim slučajevima, kao što je recimo sistemska svetska ekonomska kriza, možda i poveća stepen zaštite deponenata. Taj stepen zaštite ona može povećati na dva načina. Jedan način jeste da proširi obuhvat, dakle da osim fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, uključi čak i velike kompanije, ili da poveća minimalnu sumu osiguranih depozita, a sve, opet ponavljam, u funkciji sigurnosti i stabilnosti finansijskog sektora.

Na kraju bih rekla samo dve ili tri rečenice o malim promenama koje se tiču Zakona o sprečavanju pranja novca. Samo su dve krupne izmene o kojima bih htela da vas obavestim. Dakle, uvodi se sistem provere elektronskog transfera novca da bi se umanjio rizik koji takvi transferi nose. Znači, onaj ko naloži elektronski transfer, mora biti identifikovan.

Takođe, proširena je nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca. Uprava za sprečavanje pranja novca praktično nadzire i kontroliše sledeće obveznike: lica koja se bave poštanskim saobraćajem, preduzetnike i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga, takođe i pravna lica koja se bave uslugama prenosa novca, računovodstvenim uslugama, revizorskim uslugama, posredovanjem u sklapanju kreditnih poslova, poreskim savetovanjem itd. Dakle, to su, u osnovi, samo dve krupne promene.

Na ovaj način bih završila svoje uvodno izlaganje o paketu finansijskih zakona. Mislim da su važni i zato vas molim da u Danu za glasanje, bez obzira na kojoj strani bili, podržite ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem gospođi ministarki.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Gospodin Balint Pastor ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će gospođa ministarka odgovoriti na neka moja pitanja i da ćemo napokon imati jednu živu raspravu ovde na plenumu. U ovim budžetskim raspravama uvek sam iznosio neke zamerke, predloge, neka naša viđenja, u nadi da ćete nam pomoći u rešavanju ovih dilema, ali vi nikad niste odgovarali na ta naša pitanja, barem ne ovde u skupštinskoj sali. Nikada se nije desilo da imamo odgovore na ta pitanja u vezi s budžetom.

Nadam se da će ovaj rebalans biti presedan i da ćemo mi, narodni poslanici SVM, posle ove budžetske rasprave biti pametniji i informisaniji i da ćete nam omogućiti da glasamo za ovaj predlog rebalansa budžeta za 2010. godinu.

Nadam se da nećete zameriti ako kažem da smo mi imali jedan razgovor jutros na sednici Odbora za finansije i očekujem da sličan razgovor obavimo i tu na plenumu, da biste nam olakšali donošenje odluke o podršci ili nepodršci ovom predlogu zakona.

Jutros sam rekao da je, po našem dubokom ubeđenju, ovaj predlog protivzakonit u odnosu na finansiranje lokalnih samouprava i protivustavan u odnosu na finansiranje AP Vojvodine. Znam, gospođo ministarko, da su ovo teške reči, ali ću pokušati u svojoj diskusiji da ovo dokažem, a vi ćete, naravno, imati mogućnost da me demantujete nakon mog obraćanja.

Jutros ste rekli na Odboru za finansije da ima jako malo izmena u odnosu na prvobitni tekst Zakona o budžetu za 2010. godinu i da je ovaj rebalans rađen na istim osnovama na kojima je rađen i Zakon o budžetu za 2010. godinu. Tada sam rekao da je baš to osnovni izvor naših problema, zbog toga što smo i mi ustanovili da nema velike razlike između ovog predloga rebalansa i donetog Zakona o budžetu za 2010. godinu.

Kao što znate, mi smo u decembru prošle godine nažalost bili primorani da glasamo protiv budžeta za 2010. godinu i, ukoliko vi sad kažete da je ovaj predlog rađen na istim osnovama i da ima jako malo suštinskih izmena u odnosu na danas važeći budžet Republike Srbije, onda teško možemo naći opravdanje da podržimo ovaj predlog.

Pre nego što se udubimo u detalje vezane za finansiranje AP Vojvodine, želeo bih da kažem da je za svaku osudu činjenica što se 23. novembra tekuće godine raspravlja o rebalansu budžeta. To je tako zbog toga što ste i vi sigurno svesni činjenice da je Mađarska počela raspravu o budžetu za sledeću godinu 15. novembra, da je Hrvatska počela raspravu o budžetu za sledeću godinu 16. novembra, a mi u Srbiji 23. novembra tek počinjemo raspravu o rebalansu budžeta za ovu godinu.

Rekli ste da je ovo šesti budžet za 28 meseci i mi smo, nažalost, u svim tim prilikama imali probleme vezano za predloge budžeta, jer su svi predlozi budžeta bili protivustavni. U određenim slučajevima smo uspeli da se dogovorimo i da podržimo predloge budžeta, uspeli smo u poslednjim trenucima uvek da nađemo neko rešenje. Izuzetak je bio predlog budžeta za 2010. godinu, kada uprkos razgovorima, nismo uspeli da nađemo rešenje kojim bismo mogli zajednički dovesti u sklad predlog budžeta sa Ustavom.

U Ustavu Republike Srbije, u članu 184, veoma jasno piše da Vojvodina treba da dobije najmanje 7% iz republičkog budžeta, i to je polurečenica koju vi uporno ponavljate, a ne samo vi, nego i svi zvaničnici Vlade i iz ostalih stranaka vladajuće koalicije, ali svi mi vrlo dobro znamo da u Ustavu posle ovih reči ne stoji tačka nego zarez, i posle tog zareza se kaže: "s tim što se tri sedmine obavezno koriste za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine" i tu stoji tačka.

Znam da je u današnjim trenucima svetske ekonomske krize i u veoma teškim trenucima za budžet Republike Srbije veoma teško obezbediti 42,85% budžeta za finansiranje kapitalnih izdataka, a tri sedmine izađe negde oko 42,85%. Znači, osnovna situacija po Ustavu jeste da iz republičkog budžeta Vojvodina treba da dobije 7%, a skoro 43% od tih 7% treba da idu na kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine. Ako to nije tako, onda predlog budžeta nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Znam da je ovo dosta nesrećno rešenje i da sličnih rešenja nema baš u okruženju, ali vi sigurno znate, gospođo Dragutinović, da naša stranka Savez vojvođanskih Mađara nije bila parlamentarna stranka kada je Ustav donet u Narodnoj skupštini, pa mi, jednostavno, nemamo nikakve veze sa ovim rešenjem, nismo ga mi predložili.

Znam da niste ni vi, gospođo ministarko, ali vi treba da predložite rešenje koje je u skladu sa Ustavom, kada je već donet, jer je to tako po načelima ustavnosti, po načelu pravne države i pravne sigurnosti. To, jednostavno, ne može da bude drugačije. Znači, to je tako predloženo, to je tako prihvaćeno i to je tako prema važećem Ustavu.

Dosta je jednostavno, čak i za pravnike, izračunati da li je ova ustavna odredba poštovana. Treba, jednostavno, izračunati koje su te stavke namenjene Vojvodini koje sigurno nisu kapitalne investicije. Tom logikom možemo ustanoviti da li ostaju tri sedmine za pokrivanje kapitalnih izdataka.

O tome sam govorio i u decembru prošle godine, ali pošto nisam imao uspeha, ponoviću, pošto su brojke, praktično, iste. Oko 25 milijardi dinara ide na transfere u obrazovanju i kulturi na teritoriji AP Vojvodine. To su, naravno, vrlo značajne stavke i uopšte ne sporimo da to tako treba da bude. Prosvetari treba da dobiju plate, ali prosvetari dobijaju platu i u Beogradu i u Zaječaru i u Nišu. Tako da to nisu sredstva koja mogu biti upotrebljena za kapitalne investicije, zbog toga što su to namenska transferna sredstva.

Oko 6,6 milijardi dinara su transferi lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine. To su isto značajna sredstva, ali organi AP Vojvodine nemaju, i ne treba da imaju, bilo kakav upliv u to na šta lokalne samoupravne troše ta sredstva, sa jedne strane, a sa druge strane, transfere iz republičkog budžeta ne dobijaju samo opštine na teritoriji AP Vojvodine, nego dobijaju sve, a čini mi se da ima 173 opštine i grada na teritoriji čitave Srbije. Znači, ni ova sredstva nisu sredstva koja mogu ići u kapitalne investicije.

Oko četiri milijarde dinara ide na kapitalne transfere za Koridor 10 i to, naravno, mi možemo da računamo kao sredstva za kapitalne investicije, ali ako saberemo ove stavke, onda imamo stavku od 36 milijardi dinara, što znači da oko 60% pokrajinskog budžeta čine transferna sredstva. Ako dodamo još oko pet milijardi dinara za funkcionisanje AP Vojvodine, koja isto nisu sredstva za kapitalne investicije, onda imamo sumu od 41 milijarde dinara.

Ako znamo da budžet AP Vojvodine trenutno iznosi oko 60,75 milijardi dinara, i ako uzmemo činjenicu o kojoj sam malopre govorio, da 41 milijarda sigurno ne ide u kapitalne investicije, onda dobijamo činjenicu da ni slučajno tri sedmine ne mogu biti upotrebljene za finansiranje kapitalnih investicija na teritoriji AP Vojvodine, što znači da i ukoliko Vojvodina dobija 7%, sigurno ne dobija tri sedmine za kapitalne investicije, što je isto tako ustavna obaveza.

Imam običaj da vam u ovim skupštinskim raspravama citiram vašeg kolegu Jovicu Đukića, pokrajinskog sekretara za finansije, koji je dao jednu izjavu još 25. septembra ove godine koja mi pomaže u dokazivanju ovih tvrdnji. On je rekao: "Ukupan iznos budžeta samo nominalno ispunjava ustavni minimum od 7% za Pokrajinu, ali i dalje nije moguće obezbediti tri sedmine budžeta za kapitalne investicije, zbog toga što veliki deo budžeta čine transferna sredstva. Opravdano je da deo transfera ide kroz naš budžet, ali nije opravdano da tu budu i transferi lokalnim samoupravama. To nema nikakvog utemeljenja".

On je to izjavio još 25. septembra tekuće godine, ali prema ovim stavkama iz predloženog rebalansa, ništa se tu drastično ne menja i ova izjava je, nažalost, i dalje aktuelna.

Kao što znate, Jovica Đukić ne pripada Savezu vojvođanskih Mađara, nego Demokratskoj stranci. Ako on tvrdi isto što tvrdimo i mi, i ako mi uspevamo da dokažemo naše tvrdnje brojkama, ciframa, koje nikad ne lažu, što sam malopre i učinio, onda imamo situaciju da opet možemo da biramo između dva zla. Možemo da uskratimo podršku i ovom rebalansu budžeta, kako smo činili u decembru prošle godine u vezi s budžetom za 2010. godinu, i da ostanemo principijelni, pošto je Ustav na našoj strani, ili možemo da podržimo ovaj predlog i onda imamo situaciju da postajemo saučesnici u donošenju jednog antivojvođanskog i protivustavnog budžeta.

Koliko vremena još imam, predsednice?

(Predsednik: Još šest i po minuta.)

Za nas ciljevi ovog rebalansa nisu sporni. Mi isto smatramo da Kraljevo treba da dobije ona sredstva koja su predlogom ovog rebalansa namenjena za pomoć Kraljevu, policajci treba da dobiju ona sredstva koja im pripadaju, komunalne obaveze države, naravno, treba da budu plaćene, PIO treba da dobije onih dodatnih sedam milijardi dinara za redovne isplate penzija. Sve to nije sporno, ali je sporno ovo o čemu sam malopre govorio. Doduše, sporno je to što je Ministarstvo poljoprivrede dobilo samo polovinu sredstava od onih koje je tražilo.

Nije sporno ni to što će Ministarstvo obrazovanja dobiti oko 892 miliona dinara, sve mi to podržavamo, ali je pitanje, i tu vas molim, gospođo Dragutinović, da nam pomognete – kako mi sad da podržimo predlog rebalansa koji, dokazano je, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije?

Nameće se još jedno pitanje, gospođo Dragutinović – da li vi kao Vlada imate većinu za izglasavanje ovog rebalansa bez četiri glasa Saveza vojvođanskih Mađara? Neću reći nikakvu tajnu kada kažem da sa nama razgovora o ovom predlogu budžeta uopšte nije bilo. To onda znači da vi kao Vlada imate većinu za izglasavanje ovog rebalansa.

Što je još bitnije, ne znamo da li se o ovim činjenicama vodi računa kada vi, kao Ministarstvo finansija, pripremate predlog budžeta za 2011. godinu. Da li mi možemo da dobijemo, naravno ne garancije, ali bar nekakva uveravanja ili nekakve dobre vesti o tome da će se voditi računa o finansiranju Vojvodine kada se bude pripremao budžet za narednu godinu?

Jer, da uprostim situaciju, ukoliko vi kažete da ne možete da donesete ovaj budžet bez pomoći Saveza vojvođanskih Mađara, mi smo spremni da vam damo podršku za ovaj rebalans, i to zbog toga što će se rebalans primenjivati svega mesec dana, što nema skoro nikakvog značaja, zbog toga što su pare koje su predviđene ovim rebalansom već uglavnom potrošene i ovaj rebalans služi samo za pokriće nečega što je već urađeno. S druge strane, mi ne želimo da budemo doživljavani kao faktor nestabilnosti, ne želimo da nas bilo ko optuži za destrukciju, jer nam to nije cilj ni sada, nije nam bio cilj ni u decembru prošle godine.

Znači, ukoliko vam je potrebna naša podrška, možemo je dati, ali bi trebalo da znamo da li je ta naša podrška neophodna. Jer, moram vam reći da nećemo rado glasati za ovakav rebalans, no u ovom slučaju to možemo uraditi. Ali, sad kažem javno i budite sigurni da ovakav budžet za 2011. godinu, sa sličnim ciframa, sigurno nećemo biti u mogućnosti da podržimo. Ukoliko vi, kao Ministarstvo finansija, imate nameru da u skupštinsku proceduru uputite predlog budžeta za 2011. godinu koji će biti sličan ovom rebalansu, onda sigurno nećete imati našu podršku.

Nadam se da ćemo za ovih nekoliko dana do potvrđivanja predloga budžeta za narednu godinu moći da se dogovorimo da taj predlog bude u skladu sa Ustavom.

Spremni smo da podržimo ovaj rebalans i zbog toga što nemamo podršku od ostalih stranaka vladajuće koalicije, pre svega od jedne stranke koja bi isto tako trebalo da se bori za interese AP Vojvodine. Tako je bilo i u decembru prošle godine.

Ukoliko bismo imali podršku još nekih poslanika koji govore često o Vojvodini, kojima su puna usta decentralizacije i regionalizacije, tada bismo sigurno bili u drugačijoj situaciji i tada bismo mogli da se dogovorimo sa Vladom, jer bi tada Vlada bila primorana da izađe u susret Vojvođanima. Ovako, Vlada i vladajuća većina mogu da nađu i drugačija rešenja, tu su samostalni poslanici, i zbog toga očekujem veoma jasan odgovor na pitanje – da li vi očekujete našu podršku ovom rebalansu?

Skrećem vam pažnju još jednom, ne vama, gospođo Dragutinović, nego Vladi Republike Srbije, da se obrati pažnja na ovu ustavnu obavezu kada se bude radio budžet za sledeću godinu, jer država koja sopstveni Ustav ne poštuje, sigurno ne može da uđe u EU. Temelji EU su načelo ustavnosti i načelo vladavine prava, a ova načela se uporno krše već godinama predlozima budžeta.

Očekujem vaše odgovore. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče gospođa ministarka, rebalans budžeta Republike Srbije za 2010. godinu zasniva se na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u periodu januar-septembar 2010. godine, na njihovim revidiranim projekcijama za 2010. godinu, kao i na planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici do kraja 2010. godine.

U sprovođenju Vladinog ekonomskog programa u prvoj polovini ove godine postignuti su izvesni pozitivni rezultati, u prvom redu u rastu BDP-a za 1,2%, industrijskoj proizvodnji za 4,4% i u spoljnotrgovinskoj razmeni, gde je izvoz roba povećan za 21,1%, a uvoz za 8,9%, pa je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 4%. Poljoprivreda, koja je bila naša osnovna izvozna grana, imala je podbačaj kod prolećnih useva, ali se očekuje značajan rast kod jesenjih useva, prvenstveno kod kukuruza i soje. Prema procenama statistike, očekuje se dalje povećanje BDP-a u trećem kvartalu, čak za cela 2%.

Ove pozitivne trendove, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, treba još više podsticati, ali i ulagati maksimalne napore da se smanje loši ekonomski rezultati, kao što je negativna vrednost građevinskih radova, jer je tu nešto oko minus 19,2%, u turizmu minus 10%, a posebno zabrinjava neto priliv stranih direktnih investicija, jer je bilo svega 595 miliona evra.

Zbog nedovoljnog rasta investicija i posledica sporijeg oporavka privrede, nastavljen je trend smanjenja broja zaposlenih u prvih devet meseci ove godine, tako da se očekuje pad zaposlenih u 2010. godini od preko 3%, što je vrlo loše.

U ovih deset meseci i dinar je depresiran za 10,7%. Ono što posebno zabrinjava je da će, na osnovu procene osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije, inflacija na kraju godine iznositi možda čak i do 10%. To je u prvom redu posledica povećanja cena hrane od 12,5%. Potrošačke cene su povećane u periodu januar-oktobar 2010. godine za 8,3% u odnosu na decembar 2009. godine.

Kao rezultat ovakvih makroekonomskih pokazatelja i realizacije primanja budžeta za period januar-oktobar tekuće godine i došlo je do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Najvažniji uzroci izmena projekcije prihoda nalaze se u reviziji makroekonomskog okvira i procene kretanja najvažnijih pokazatelja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, u odnosu na okvir koji je služio za izradu Zakona o budžetu.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2010. godinu predlažu se ukupno veći izdaci u iznosu od, koliko sam video u tom materijalu, 16.751.811.052 dinara.

Pošto se ne ostvaruju planirani prihodi od doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, što postaje najveći problem oko isplate penzija, mora se energično razrešavati ovaj problem. Dosadašnje angažovanje Ministarstva finansija nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Dugovi se stalno povećavaju, izigravaju se obaveze poslodavaca i ceo sistem penzijsko-invalidskog osiguranja se na taj način dovodi u pitanje.

Dugovi već dostižu više od 200 milijardi. Samo za deset meseci ove godine manje su ostvareni prihodi od doprinosa za 11.753.460.000 dinara.

Kod zaposlenih osiguranika ni u jednom od ovih deset meseci nije ostvaren taj prihod koji je neophodan da bi se moglo realno finansirati sve ono što spada u penzijsko-invalidsko osiguranje. I kod samostalnih delatnosti je, što je apsurd, pola-pola, pozitivno i negativno, a kod poljoprivrednika je čak šest meseci bilo manje nego što je potrebno.

Znači, osnovni problem je upravo u plaćanju doprinosa, jer ako se on ne bude obezbedio, onda ćemo stalno imati ovu diskrepancu koju imamo u plaćanju obaveza prema ovom fondu.

Inače, rebalansom budžeta za redovnu isplatu penzija transferiše se Republičkom PIO fondu iznos od 5.557 miliona dinara, kao što je u materijalu naznačeno.

Od značajnijih povećanja sredstava, rebalansom se predviđa za socijalnu zaštitu 5.275 miliona dinara, od čega 220 miliona dinara za dečiju zaštitu.

Za podsticanje privredne aktivnosti, odnosno proizvodnje i izvoza, obezbeđuju se subvencije i krediti namenjeni za sprovođenje pojedinih programa u cilju rasta industrijske proizvodnje i za te namene se opredeljuju dodatna sredstva u iznosu od 1.850 miliona dinara.

Za podsticanje poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji opredeljuju se dodatna sredstva u iznosu od 650 miliona dinara, i to samo za premije za mleko.

Obezbeđuju se, takođe, dodatna sredstva u visini 2.642 miliona dinara za izmirenje dugova budžeta grada Beograda po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Ovakve obaveze morale su se, po našem mišljenju, izmiriti iz već planiranih sredstava u budžetu.

Predloženim rebalansom budžeta obezbeđuju se dodatna transferna sredstva jedinicama lokalne samouprave u iznosu od 1.000 miliona dinara, kao što je već i ministarka rekla.

Koliko sam zapazio, u predlogu rebalansa budžeta Republičkom zavodu za statistiku nisu opredeljena nikakva sredstva oko pripreme poslova za popis stanovništva i poljoprivrede koji treba da se izvrši u 2011. godini.

Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, koji je dobio informaciju o toku poslova u vezi s popisom, istaknuto je da Republički zavod uopšte nije dobio bilo kakva sredstva za taj pripremni posao, a bez toga nije moguće preduzimati bilo kakve ozbiljne radnje. Predstavnici Zavoda smatraju da su već sada potrebna odgovarajuća sredstva za pripremu popisa, inače može doći i do njegovog pomeranja, što nikako ne bi bilo dobro jer u popisu poljoprivrede učestvuju i međunarodne organizacije kao pomoć.

Na osnovu člana 43. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu, Narodna skupština donosi odluku o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a pošto je, prema članu 1. stav 1. pomenutog zakona, propisano da je Republički fond PIO organizacija za obavezno socijalno osiguranje, potrebno je da Narodna skupština donese odluku o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda PIO za 2010. godinu.

Prema izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda PIO za 2010. godinu, ukupni rashodi i izdaci Fonda u 2010. godini su smanjeni sa prvobitno planiranih 471, 59 milijardi dinara na 470,54 i niži su za 0,22 odnosno za 1,05 milijardi.

Procenjeni nivo materijalnih i ostalih rashoda u 2010. godini vrši se u planskim okvirima, osim za rashode na koje utiče rast cena i troškovi dodatno vezani za isplate penzija.

Pored zamrzavanja zarada zaposlenih i Odluke Vlade o maksimalnom broju zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, po kojoj je u Fondu PIO smanjen broj zaposlenih za 304, rebalansom su smanjeni rashodi na ime zarada zaposlenih sa tri milijarde na 2,90 milijardi i doprinosi na teret poslodavaca sa 537 miliona na 519 miliona, što je ukupno 118 miliona dinara manje u odnosu na prvobitno planirana sredstva.

Međutim, treba napomenuti da je u 2010. godini, januar-oktobar, povećan ukupan broj korisnika penzija za 2%, kod korisnika zaposlenih 1,8%, korisnika samostalnih delatnosti 6,5% i korisnika poljoprivrede do 1%.

Što se tiče broja zaposlenih u PIO fondu, njih je na dan 30.09.2010. godine bilo ukupno 3.120. Nema sumnje da je brojno stanje zaposlenih u Fondu PIO vezan i za sam proces reformi u penzijskom sistemu. Naime, spojena su ranije tri samostalna fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika – u jedinstven fond. Prema predlogu, od 2012. godine treba da se u ovaj jedinstveni fond inkorporira i Fond vojnih osiguranika.

Mora se priznati da ova ukupna transformacija fondova nije nimalo lak i jednostavan proces. Zbog toga je usvojena Strategija razvoja Fonda PIO za period 2009–2011. godine, kojom se predviđa konsolidacija sistema naplate i reforme penzijske administracije.

Već su učinjeni značajni koraci u tom pravcu. Vrše se opsežne promene u funkcionisanju administracije Fonda. Vrlo je važno da svi zaposleni u Fondu razumeju i suštinu promena koje se sprovode i da daju svoj lični i profesionalni doprinos formiranju modernog i efikasnog Fonda u kome će građani brzo i efikasno ostvarivati svoja prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja.

Imajući to u vidu, pokrenut je obiman i sadržajan plan obuke zaposlenih, kojim je obuhvaćeno više od 80% od ukupnog broja. Cilj reforme je da se zaposlenima približi potreba reforme sistema, ali i da im se ukaže na način kako će sami moći da se promene.

Korišćenjem svih raspoloživih resursa Fonda, prvenstveno kadrovskih i informatičkih, paralelno se razvija i nekoliko novih servisa koji će omogućiti nov način komunikacije građana i poslodavaca sa Fondom. Ovi servisi su ujedno i uvod u globalno uređen sistem, koji se zove Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koji će uskoro da profunkcioniše.

Na kraju, poslanička grupa PUPS će u Danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune finansijskih planova za 2010. godinu, kao i za sve ostale zakone koji su objedinjeni u ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, uprkos tom ambijentu u kojem se nalazimo, pokušaću da budem ozbiljan. Sami ste rekli da je ovo naš šesti susret na temi budžeta, rebalansa budžeta itd. Mislim da je ta praksa, koja se pretvorila u pravilo, skandalozna i želim da kažem da je nemoguće voditi ozbiljan razgovor o ovako važnom pitanju u situaciji u kojoj se čitava vlada sakrila iza vas, a pritom čak i pobegla sa ove rasprave.

Da zamolimo irskog premijera da dođe, mislim da bi on došao u Parlament i porazgovarao sa poslanicima, prvo o ekonomskoj politici koja treba da se vodi u ovoj zemlji, o problemima koji su očigledni i koji postoje, a onda pokušao da pronađe način, a mislim da je to funkcija Vlade, da se angažuju svi potencijali, i politički i privredni i kulturni i socijalni i uopšte društveni, kako bi se nešto pozitivno desilo u ovoj zemlji.

Kada ste prvi put došli, gospođo Dragutinović, sa rebalansom budžeta za 2008. godinu, tada smo se i fundamentalno razišli na temi ekonomske politike koju će voditi ova zemlja. Mi nismo stranka koja poštuje onu filozofiju, koja zapravo tako antagonizuje politički život u zemlji, zbog toga što verujemo da što je gore u društvu, to će biti bolje nama, jer mi nismo na vlasti, ali vi odbijate da uvažite naše sugestije.

Prvo ću vas ispraviti. Niste podigli osiguranje na depozite u oktobru 2008. godine, nego je predstavnik vašeg ministarstva nas kritikovao kada smo tražili da se sa 3.000 podigne na 5.000. Druga poslanička grupa je tražila 10.000. Vlada je rekla da je to populizam, demagogija, i da nema potrebe za takvom intervencijom, a onda je, sedam ili deset dana nakon toga, najavila podizanje na 50.000, pa onda to učinila tek sa nekoliko meseci zakašnjenja, pri usvajanju budžeta za 2009. godinu, a ne rebalansa budžeta.

Zašto sve to govorim? Zbog toga što ste i tada i danas usamljeni predstavnik politike koja je unapred osuđena na neuspeh, politike koja nailazi na prostor u ovom vakuumu u kojem mi živimo zbog toga što još uvek uspeva da balansira sa onim što vi nazivate socijalnom obavezom prema društvu i pritiscima kojima ste izloženi, a mi nazivamo populizmom i demagogijom, najjeftinijom.

Ako je Vlada iskrena u tom svom opredeljenju, zašto nije danas ovde sa nama? Šesti put razgovaramo o parama, načinu na koji ćemo ih, po našem mišljenju, ne trošiti nego stvarati, i to je druga razlika u filozofiji pristupa problemu sa kojim se suočavamo.

Vi niste naš sagovornik na ovom polju. Reći ću vam zašto. Zato što ovih pet i po, ili koliko već 16 ili 15 milijardi o kojima govorimo, to nije tema za bilo kakvu raspravu. Ko je ovde u Parlamentu protiv toga da se vanredno pomogne Kraljevu? Mi nismo bili protiv toga ni da se pomogne penzionerima koji su ugroženi. Ali, ovih 10, gotovo 11 posto pada naše nacionalne valute, u tom procentu se krije cena za pogrešnu politiku koja se vodi. Kao što je u tih 30% od 2008. godine do danas i cena onih 10%, na kojima je napravljena vaša koalicija, linearnog povećanja penzija svim penzionerima u zemlji. Pa je sa 85 od pre dve godine, dinar danas stigao na 107 za evro.

Hajde da prvo dobijemo jednostavne odgovore na vrlo ozbiljne probleme, koji proizlaze ne iz ovog rebalansa, nego iz činjenice da vi nameravate i dalje po starom. To neće biti poraz jedne vlade, nego će nas to urnisanje potencijala koji postoje u ovom društvu dovesti u poziciju da ni sami sebi ne možemo da pomognemo, niti to mogu da urade drugi.

Mi imamo puno uvažavanje za ulogu koju vi igrate u toj vladi. Previše tu ima nedorečenosti da bismo mogli da kažemo da ste vi za njih neodgovorni, ali u ključnim situacijama najveća saglasnost, ako gledamo ekonomsku politiku u Vladi i ekonomsku politiku u LDP-a, postoji u situacijama u kojima se vi pojavljujte kao neko ko donosi odluke. Međutim, vi ne možete da budete adekvatan sagovornik na temi rebalansa budžeta jer, po nama, ovaj rebalans budžeta ima smisla samo ukoliko najavljuje potpuno drugačiju političku orijentaciju u 2011. godini.

A šta ćemo sa ''pet i''? Kada će predsednik Vlade doći ovde u Parlament pa nas upoznati sa svojom Strategijom ekonomskog razvoja Srbije do 2020. godine? Šta ćemo sa investicijama? Šta ćemo sa reindustrijalizacijom? Šta ćemo sa decentralizacijom? To su elementi politike koje mi treba da definišemo da bismo onda mogli da dođemo, recimo, do situacije u kojoj ćemo trošiti ono što stvaramo.

Hajde da analiziramo ekonomsku politiku koju vi treba da sprovodite. Mi mislimo da je ona konfuzna. Mislimo da je ta politika već izgubila svoju ključnu bitku, a to je ne zadovoljenje naših dnevnih potreba, nego stvaranje preduslova za fundamentalne promene u našem društvu, od kojih u ekonomskom smislu ona prva treba da bude promena za koju niste imali snage ni prethodnih deset godina, a to je potpuno drugačiji odnos države prema društvu i prema građanima.

Ovaj rebalans budžeta se ne može nazvati cenom koju će društvo platiti za nespremnost države da se reformiše, cenom koju će platiti društvo zbog toga što bi država da balansira umesto da vodi. Ovaj rebalans budžeta samo govori, zbog atmosfere u kojoj o njemu razgovaramo, da je i dalje ekonomska politika deo jednog propagandnog koncepta u kojem je sve dopušteno i u kome su svi oslobođeni bilo kakve vrste odgovornosti.

Gospođo Dragutinović, po zakonu ove zemlje ste bili dužni da u Parlament pošaljete budžet do 1. novembra. Postalo je pravilo da se zakon ne poštuje. A kažite mi da li tu galantnost mogu sebi da dozvole i privrednici u Srbiji, koji svakog desetog moraju da plate svojoj državi PDV. Da li oni mogu da proknjiže mesec dana pa da ne plate? Da li oni mogu da ostanu dužni državi, s obzirom da je potpuno razumljivo i prihvatljivo da država duguje njima? Ne mogu. Vi ste vezali ovom društvu i ruke i noge sa ambicijom da zadržite postojeće odnose, uvereni da je to jedini način da se ostane na vlasti.

Pažljivo sam pratio ono što ste govorili i moram vam reći da jako teško možemo u problemima Srbije da prepoznamo odgovornost nekog spoljnog faktora. Jako teško možemo danas da se složimo s vašom konstatacijom kako je Srbija danas u ekonomskim problemima zbog svetske krize. To vama možda izgleda čudno, ali priroda problema sa kojima se mi danas suočavamo u Srbiji je samo postala uočljivija i ogoljena onog trenutka kada je ta kriza nama oduzela izgovore kojima smo se do tada služili. O tome treba da razgovaramo.

Nije ova kriza učinila Srbiju manje konkurentnom, nego naša nespremnost da radimo ono što treba da radimo. Nije međunarodna finansijska kriza upropastila našu berzu. Ona nikada to nije ni bila. Je li tako? Samo ste na našoj berzi mogli da imate fiktivno vredne akcije, da prodate deset akcija pa podignete za 20% vrednost čitave kompanije. Da, samo kod nas. Zbog toga živimo u provaliji.

Hoćete da kažete da je ono što se dešavalo na Beogradskoj berzi pravilo Njujorka ili Londona? Pa, isto tako kao što je ova atmosfera atmosfera Njujorka, Londona, Vašingtona, Brisela – vi sami i mi poslanici ovde sa vama, bez premijera, bez ministra ekonomije, bez ministara koji treba da sprovedu ekonomsku politiku, da predlože mere…

Za poljoprivredu 650 miliona dinara. Lepo. Mogu da se složim da biste vi dali i više da imate, je l' tako? Ali šta ćemo sa načinom na koji vi sprovodite stimulisanje proizvodnje mleka? Nije tačno da mleka nema zato što juče prihvatljivi tajkuni a danas dežurni krivci ne daju kravama da to mleko daju ili muče srpske seljake. Mleka nema zato što nam je uništen stočni fond.

A subvencije i politika subvencionisanja, da li se menja? Ne, ne menja se, nego će se sprovoditi na isti način kao i poslednjih nekoliko godina. A kakav je to način, da li on poštuje tržište i tržišnu logiku ili je žrtva partijske države? Žrtva je partijske države.

Sve dok, gospođo Dragutinović, ne popravite model subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača nećete rešiti ni problem koji ste dužni da rešite. Zato što još uvek u Srbiji farmer sa 100 krava vredi jedan glas, kao i farmer sa jednom kravom. Pa ste vi odlučili da pomažete sto individualnih proizvođača sa po jednom kravom, a da ove druge prepustite na milost i ne milost konkurenciji, što oni nisu mogli da izdrže. Jer je još uvek u Srbiji nemoguće izaći na izbore sa stadom, ali će i to verovatno biti posledica politike koja društvo tretira kao da je stado.

Hajde da vidimo, vi ste nam ovde poslali materijale u kojima se govori o indirektnim obavezama, to je unutrašnji dug, i garancijama koje smo mi, kao parlament, za tako nešto dali. Jedna banka – Putevi Srbije – 68 miliona evra, druga banka – Putevi Srbije – 55 miliona evra, Srbijagas – 50 miliona evra, Srbijagas – 120 miliona evra itd. Možemo da nabrajamo stotine miliona evra koje smo uzeli na kredit da bismo finansirali – šta? Razvoj ovog društva ili očuvanje postojećih odnosa?

Predložili smo vam četiri paketa ekonomskih mera u prethodne dve godine i po pravilu ste na njih reagovali sa zakašnjenjem. Mi smo tražili 2008. godine dogovor sa MMF-om i pre početka krize jer smo shvatili da se jedino na takav način može reformisati naše društvo. Na MMF smo pristali na kraju, a sada gledamo kako ćemo ga se ratosiljati što pre, jer se stvorio utisak da je MMF kriv za zamrznute plate u Srbiji, za zamrznute penzije i za tešku ekonomsku situaciju.

Vi ste kao ministar finansija dužni da se sa tim predrasudama suočite i da ih otklanjate, a ne da nam podnesete jedan referat u kome ćete reći kako ste dužni da balansirate sa jednom i sa drugom stranom. Tako nigde nećemo stići. Međugeneracijski dogovor nam je potreban, i solidarnost, a ne ideja da se dođe u Parlament, pa zbog toga što nema parlamentarne većine bez partije penzionera, uradi nešto što je nedopustivo u trenucima krize.

Napustili ste koncept reforme Penzionog fonda, prolongirali ga za 2013. godinu. Zbog čega? Za neku drugu vladu? Kakva će tada biti situacija? Da li je to odgovorno? Znači, mi smo odlučili da 2013. godine uradimo ono što je Nemačka već uradila ove godine, što je uradila Francuska, što je uradila Grčka. E, to je politikantstvo, u oblasti koja tako nešto ne može da toleriše. U nekim drugim sektorima možda, ali ovde nema mesta za politikantstvo.

Ako govorite o uspesima u našem izvozu, tačno je, izvoz je nešto veći. Ali i taj izvoz nije rezultat politike, napora i angažovanja naše vlade, nego je direktna posledica, ako recimo govorimo o agraru, zatvorenog ruskog tržišta, rodne godine u Srbiji, prihvatljive cene. I posao koji je urađen, urađen je uprkos državi, a ne uz podršku države.

Subvencionisani krediti – kada ćemo dobiti koncept iz koga onda možemo da izvlačimo zaključke, a ne interpretacije? Tačno je da je naš deficit, ako se o njemu govori, manji nego deficiti u nekim drugim državama, ali mi još nismo stigli, gospođo Dragutinović, do onih rizičnih oblasti u kojima su se nalazile druge države kada su morale da reaguju i zbog čega su dizale svoje deficite.

Šta ćemo sa tolikim taksama u bankama? Da li će ove godine banke rezervisati novac, kao što su činile prethodne dve godine? Ili će početi da se ponašaju u skladu sa pravilima finansijskog tržišta koja su ovde zanemarena, a poštovana su u ostatku sveta.

Kako je moguće da Srbija bude jedina zemlja u kojoj nikada nijedna kompanija nije bankrotirala, nijedna hipoteka nije aktivirana? U vremenu krize, recimo na tržištu stanova, ta kriza nije vidljiva. Hajde o tome da razmišljamo, da ne pravimo razliku pred društvom koje nije upućeno u te detalje i da se ne skrivamo iza javnog duga, nego da kažemo da smo ozbiljno ugroženi ekonomskom politikom koja se vodi u ovom društvu i koja je dug ovog društva digla na 80% vrednosti svega onog što stvorimo u jednoj godini.

U bari u kojoj smo živeli prethodne dve godine ništa se nije fundamentalno promenilo i zato ne možemo da podržimo ovaj vaš rebalans. Ne zato što imamo nešto protiv Kraljeva, nego bismo hteli da dobijemo odgovore na ta jednostavna pitanja. Na kom mestu se formuliše ekonomska politika ove zemlje i sa kime? Da li se formuliše u privrednim komorama sa privrednicima? Da li se formuliše u Parlamentu? Na sednicama Vlade? Gde se donose te strategije?

Kako možemo da razgovaramo o rebalansu budžeta, a da na konferenciji za novinare od premijera čujemo da je on formulisao "strategiju 5 i" do 2020. godine? To su besmislice, koještarije, a kriza je ozbiljna, i vi ne dopuštate nikome da vam pomogne u rešavanju te krize, makar tako što će kandidovati ideje o kojima treba da se izjasnite.

Ne možemo da vodimo novu ekonomsku politiku bez sveobuhvatnih promena u našoj politici. A ta politika nije onakva kako se predstavlja. Dve godine imamo na vlasti evropsku koaliciju, ali je ta koalicija takva da je uništila gotovo sve partnere DS-a, a afirmisala ideju da je u Srbiji moguće učiniti sve, napustiti 20 godina politike koja je stvorila haos u zemlji i pritom biti oslobođen bilo kakve odgovornosti.

Zato danas ne možete da mrdnete, u strahu za političke pozicije na kojima se nalazite. Ministar finansija to ne sme da toleriše. Kada postavimo pitanje što ste napustili reformu Penzionog fonda, onda se dobija odgovor – ne možemo da dozvolimo da i sindikati imaju identičan zahtev kao i opozicija, koja traži našu smenu i ostavke.

Znači, zbog godinu dana taljiganja doći ćemo u poziciju da 2013. godine kažemo ovom društvu da više nema – ne Penzionog fonda, nego ni privrede u kojoj taj penzioni fond parazitira zbog toga što je prethodno uništen.

Pitanje perspektive za mlade ljude može da se postavi kao pitanje samo jednom u mandatu Vlade, onda kada Vlada izlazi pred građane sa svojim planovima. Ovde nema perspektive za mlade. Nema novca za obrazovanje. Nema novca za univerzitet. Studenti nam štrajkuju na ulicama, traže da budu na budžetskom finansiranju.

Što studenti ne mogu da dobiju ono što dobijaju svi drugi u Srbiji? Ako može Jat da dobije desetine miliona, kao propala kompanija, onda moramo da ponudimo logično obrazloženje tim mladim ljudima zašto oni ne mogu da se pozovu na to pravo koje svima drugima pripada. Da li treba studentska partija da uđe u Parlament pa da počne da ucenjuje? To vam je onda feudalna zajednica.

Nema podrške rebalansu budžeta. Žao mi je što u ovoj atmosferi razgovaramo. Uvek smo raspoloženi za debatu, ali oko suštine koja nalaže mnogo ozbiljniji pristup od ovog koji je karakterističan za današnju vlast.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu i finansijskih izveštaja za 2010. godinu Republičkog fonda za PIO i  Nacionalne službe za zapošljavanje se svakako odlikuje politika i mere Vlade u oblasti javnog bilansa Republike Srbije. On nesumnjivo predstavlja refleksiju trenutne ekonomske situacije u kojoj se nalazi naša država, ali takođe i objektivne negativne okolnosti prouzrokovane svetskom ekonomskom krizom.

Naša država je suočena s realnim problemima u funkcionisanju privrede, koji se direktno odražavaju na budžete Republike Srbije, pokrajine, gradova i opština. Logično je da se najpre rebalansom budžeta mora reagovati u cilju prilagođavanja obima javne potrošnje novonastaloj situaciji, koju, kao što sam već rekao, dodatno razorno usložnjava dejstvo elemenata svetske ekonomske krize.

Kada je u pitanju rebalans i kada se menjaju prethodno bilansirana sredstva, uvek se može prigovarati iz više razloga, pa tako i ovom rebalansu, iako i ovaj rebalans u suštini ne predstavlja statistički značajno odstupanje od planiranog budžeta za 2010. godinu. Neke zamerke bi se, u prvom redu, mogle ticati okvira ovog rebalansa budžeta, a to su prihodi na nivou od 660 milijardi i rashodi na nivou od 780 milijardi dinara, što proizvodi deficit od 120 milijardi, koji je u ovom trenutku veći za nekih 13 milijardi dinara.

Međutim, potrebno je reći da je ovaj deficit u neku ruku i očekivan i usaglašen sa MMF-om i on se kreće u okvirima dogovora od nekih 4,8% bruto društvenog proizvoda i naravno da očekujem da sa primenom fiskalnih pravila koja smo usvojili i ugradili u Zakon o budžetskom sistemu ovaj deficit i dalje bude pod kontrolom i dinamikom predviđenih fiskalnim pravilima dovede na jedan prihvatljiv nivo.

Naravno, ukoliko smo politički odgovorni ljudi, moramo biti svesni situacije u kojoj se država nalazi, ali da konstatujemo svakako i neke makroekonomske pokazatelje koji su u ovom trenutku povoljniji u odnosu na makroekonomski pokazatelj u trenutku kada se usvajao budžet Republike Srbije za 2010. godinu.

Tu pre svega treba istaći da je posle jednog perioda recesije u 2009. godini i značajnog pada od nešto više preko 3% bruto društvenog proizvoda, zabeležen oporavak, i on se kretao u prvom polugodištu negde na nivou od 1,2%, a do kraja godine će, kao što smo čuli i kao što se očekuje, iznositi nekih 1,5%, što svakako u odnosu na zemlje u regionu čini značajan rezultat i on nije plod slučajnosti, već jednog osmišljenog rada i mera koje je Vlada Republike Srbije donela i sprovodila tokom 2009. godine.

Naravno, tu treba spomenuti i zabeležen rast izvoza robe od 21,1% i nešto sporiji rast uvoza robe, što je proizvelo da je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 4%.

Međutim, moramo ipak biti obazrivi i imati u vidu neke podatke koji su svakako pomalo i zabrinjavajući i nadam se da će ih Vlada shvatiti najozbiljnije u 2011. godini i u narednom periodu preduzeti određene korake i mere kako bi se oni sanirali. Tu pre svega, svima nam je jasno, najveći problem predstavlja povećanje broja nezaposlenih lica, što je svakako rezultat svetske krize, nedovoljnog oporavka privrede, ali, naravno, i nedostatka investicija.

Kao još jedan ozbiljniji problem, koji nas prati i čeka na kraju godine, jeste iskakanje inflacije iz predviđenog i dogovorenog okvira od plus-minus 6%, koja će na kraju godine biti 10%, što svakako iziskuje određenu reakciju Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, i mi očekujemo od Vlade da fiskalna politika bude usmerena na smanjenje javne potrošnje i štednju kod svih budžetskih korisnika, što znači da se i mere zamrzavanja koje smo imali potvrđuju ovim rebalansom, ali da će kao osnovni prioritet imati, kada je u pitanju monetarna politika, održavanje stabilnosti cena.

Uvažavajući sve do sada izneto, a u okviru svojih nadležnosti, Vlada Republike Srbije je rebalansom budžeta bila prinuđena, logično, da pre svega odredi određene prioritete u okvirima koji su mogući i koji daju fiskalni prostor, i rebalans budžeta je svakako polazište Vlade u cilju prilagođavanja ukupne javne potrošnje u aktuelnoj situaciji i privredi Republike Srbije i ekonomskom stanju stanovništva, poreskih obveznika Republike Srbije.

Kada govorimo o prioritetima, jasno je i već je više puta ponovljeno u toku načelne rasprave, glavni prioritet ovog rebalansa budžeta Republike Srbije jeste socijalna zaštita, za koju je izdvojeno oko 5,3 milijardi dinara dodatnih sredstava, i ona su usmerena za dečiju zaštitu, boračku i invalidsku zaštitu, socijalnu pomoć najugroženijem delu stanovništva i, ako uzmemo u obzir sve ono što sam do sada rekao, to je i logično opredeljenje Vlade. Naravno, izdvojena su i dodatna sredstva u iznosu od sedam milijardi dinara za redovnu isplatu penzija i jednokratnu pomoć penzionerima, što svakako i predstavlja jednu od ključnih odrednica ovog rebalansa budžeta.

Izuzetno je važna tema za državu i naše građane funkcionisanje javnih finansija u izmenjenim uslovima na lokalnom nivou jer su sredstva sada raspoloživa u mnogo manjem obimu i smanjenje sredstava je svakako izraženije u pogledu posledica po ostvarivanje nekih ustavnih i zakonskih funkcija koje su nadležnost lokalnih organa. Iz tog razloga je svakako obaveza Vlade da konstantno prati funkcionisanje javnih finansija na lokalu i s tim u vezi je i razumljiva odluka da se ovim rebalansom obezbede dodatna sredstva u iznosu od jedne milijarde, po principu da se 500 miliona dinara izdvaja svim opštinama, a drugih 500 miliona dinara opštinama sa niskim budžetskim prihodima.

Naravno, mi očekujemo da će i nakon reakcija lokalnih samouprava, Stalne konferencije gradova i opština, a pre svega velikog broja predsednika opština, Vlada Republike svojim aktom realno sagledati tu diskrepancu koja postoji u razvijenosti određenih opština i što realnije raspodeliti ovih drugih 500 miliona dinara koji se odnose na najnerazvijenije opštine i da će tu zaista imati jedan prihvatljiv kriterijum. S obzirom na to da ovih dana bar ja nisam imao dodatnih reakcija od mnogih predsednika opština, moguće je očekivati da će se ovim sredstvima i prevazići određeni problemi koji su postojali u opštinama zbog smanjenja transfernih sredstava.

Na ovom mestu bih želeo da iskoristim priliku, a poslanički klub SPS–JS je to već nekoliko puta iznosio, čini mi se da smo to učinili i prilikom usvajanja rebalansa budžeta za 2009. godinu, s obzirom da je situacija u lokalnim samoupravama takva da ovi smanjeni budžeti, uz smanjena transferna sredstva, ne dozvoljavaju i ne omogućavaju prostor za investiranje u lokalnim samoupravama, mi smatramo i predlažemo Vladi da ozbiljno razmisli o mogućnosti stimulisanja i izdavanja municipalnih obveznica od strane opština, što je jedan od načina da se aktiviraju moguća raspoloživa sredstva domaćih investitora, koja bi bila inicijalna sredstva, kako bi opštine mogle da investiraju u izgradnju vodovoda, toplovoda, obdaništa i druge investicije za koje u ovom trenutku opštine nemaju dovoljna sredstva.

Naravno, uz odgovarajuću zakonsku regulativu, ali je tu sada svakako jedan od nedostataka to što dosad nisu usvojene izmene zakona o finansiranju opština kojima bi trebalo da se vrati imovina opštinama. Po meni, Vlada bi trebalo da prevaziđe taj proceduralni nedostatak i iznađe način da malo hrabrije uđe u ovu mogućnost da se obezbede dodatna sredstva za finansiranje u opštinama i da bude garant budućim investitorima. Praksa u razvijenim državama pokazuje da se mnoge infrastrukturne investicije realizuju angažovanjem kapitala od osiguravajućih društava, pa zašto se tako nešto ne bi realizovalo i u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju obrazovanje, vi ste, gospođo ministarko, rekli da je za obrazovanje predviđeno nešto više sredstava i da je obrazovanje dobilo veći prostor. Dodatnih 890 miliona dinara jesu određena potrebna sredstva, ali želim da kažem, i moje kolege će o tome opširnije u raspravi o pojedinostima govoriti, da nas ta sredstva ne uveravaju da je obrazovanje u svakom slučaju apostrofirano kao prioritet u ovom rebalansu i mi zaista smatramo da sa ovim sredstvima Ministarstvo obrazovanja neće biti u prilici da izvrši neke svoje osnovne obaveze, pre svega isplate zarada osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, zatim neka pitanja u domenu studentskog standarda i po pitanju otpremnina.

Čini mi se da bi moglo da bude određenih problema u funkcionisanju ovog ministarstva i zbog toga smo podneli amandman. Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete u dogovoru sa poslaničkim klubom, ali i u dodatnim konsultacijama sa Ministarstvom obrazovanja iznaći način da se obezbedi još dodatnih sredstava za ovo ministarstvo i na taj način obezbedi normalno funkcionisanje. Pored ovoga, imaćemo još tri amandmana, ali o tome će kolege govoriti više u raspravi o pojedinostima.

Kada su u pitanju dodatna sredstva od 650 miliona dinara predviđena za premiranje mleka, odluka je razumljiva jer su građani suočeni s problemom snabdevanja mlekom. Ta odredba o dodatnih 650 miliona dinara svakako je dobra, ona će pospešiti nešto u samom početku, međutim, u poljoprivredu treba ulagati i treba iskoristiti neka pozitivna iskustva i dobru praksu iz zemalja u okruženju, pre svega Hrvatske, gde je to premiranje na vrlo dobar način urađeno

Vlada svakako treba da vodi računa i o tome da u svetu trenutno postoji trend povećanja cena ratarskih proizvoda i da usled toga postoji mogućnost prelivanja tih visokih cena i da premiranjem mleka treba obezbediti realan input stočarstvu kako se sve to ne bi prelilo na cenu mleka, a ceh na kraju platio krajnji potrošač kroz visoku cenu ili jednostavno kroz nemogućnost da to mleko kupuje. Zbog toga očekujemo da će poljoprivreda zavrediti pažnju i u nju svakako treba ulagati.

Cenimo opredeljenje Vlade da, prepoznajući dobar rad Ministarstva unutrašnjih poslova i veliku aktivnost u suzbijanju korupcije i kriminala i gotovo svakodnevni rad pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji često obavljajući svoje poslove izlažu opasnosti i svoje živote, izdvoji dodatna sredstva od jedne milijarde, od kojih će se isplatiti pomoć policijskim službenicima u iznosu od deset hiljada dinara. Oni su to svakako i zaslužili.

Na samom kraju želim još jednom da naglasim to što smo više puta mi iz poslaničkog kluba SPS–JS naglašavali, da se i u ovom rebalansu mogu naći tragovi u izvorima prihoda, pre svega kada su poreski prihodi u pitanju, osnova da se ozbiljno preduzmu određene aktivnosti i koraci kako bi se Poreska uprava dodatno materijalno i u svakom pogledu osnažila i mogla uhvatiti u koštac sa velikim poreskim utajama koje postoje u Republici Srbiji, a podaci govore da one iznose negde oko 30% BDP-a, za razliku od 15% BDP-a u razvijenim zemljama.

U prilog ovoj činjenici možda je jedan od indikatora i smanjenje prihoda po osnovu poreza na dohodak građana. Mi smatramo da borba protiv poreske utaje uvek zaslužuje pažnju i da je za nju uvek vreme, a želimo i da ta ideja o kojoj ste i vi govorili, gospođo ministarko, o mogućnosti reforme poreskog sistema, ukoliko je ona potrebna, treba da bude stalno u žiži i da se razmatra, kako bismo u određenom trenutku imali i kvalitetnu poresku reformu.

Raspravu u vezi sa rebalansom budžeta uvek je moguće politizovati, ali je evidentno da je Vlada Republike Srbije, u okviru raspoloživih mogućnosti, u ovom predlogu iskazala nameru da očuva makroekonomsku stabilnost i stvori uslove za približavanje javne potrošnje realnijim mogućnostima privrede i stanovništva i, naravno, u krajnjem ishodu, obezbedi osnovne uslove za funkcionisanje državnih i drugih organa koji su budžetski korisnici.

Zbog toga mislim da ovaj rebalans budžeta može da ima ocenu da je socijalno investiciono izbalansiran. Naravno, i ova četiri finansijska zakona u vezi sa rebalansom koja za cilj imaju brzo reagovanje Vlade, jačanje poverenja u bankarski sistem i očuvanje finansijske stabilnosti, zavređuju pažnju, i poslanički klub SPS će u načelu i u Danu za glasanje glasati za sve ove predloge. Zahvaljujem na pažnji.