Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sličan amandman podneo sam kada se donosio Zakon o budžetu ovde prošle godine. Ni tada Vlada nije imala razumevanja za ratne vojne rezerviste sa juga Srbije.

Želim da vam kažem pošto ste i sami rekli, ovaj budžet ima socijalnu komponentu, 70% ovih ratnih vojnih rezervista su upravo socijalni slučajevi, a prosečna plata dole na jugu Srbije je, da vam kažem, 15.000 dinara.

Ono što Vlada treba da reši u budućem periodu, kroz naredni budžet ili na neki drugi način, jeste da to reši na jedan pravilan način. Da li će to biti državni zapisi ili na neki drugi način, to je već stvar vaša kako ćete ovo rešiti, ali taj problem ratnih vojnih rezervista na jugu Srbije treba rešiti, bilo ih je 15 hiljada, mnogi od njih su ostavili svoje živote na Kosovu, braneći Kosovo.

Oni očekuju od ove Vlade, socijalno odgovore takozvane, da im pomogne, a nadam se da ćete ubuduće sagledati sve njihove zahteve i da ćete rešiti ovaj problem. Zahvaljujem.

Na član 4. razdele od 21. do 33. je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.        

Ovaj amandman je dobar primer da jednostavno građani shvate da ovu vladu uopšte ne interesuju ljudi. Ovaj amandman i stav Vlade povodom ovog amandmana upravo dokazuje ono što mi tvrdimo već godinama.
Vlada ide otprilike ovako i kaže – ne možemo da obezbedimo prihode budžetu, moramo da idemo na zaduživanje. Zadužujemo se, povećavamo javni dug i onda pričamo o nekim procentima, neku praznu priču, a onda kažu – lepo se zadužujemo, jer ćemo sve da damo u neke nove investicione zahvate. Pa onda krene koridor 10, koridor iks, koridor 11, koridor ovaj, koridor onaj, pa onda ide zaduženje da bi jedan avion JAT imao i na levom krilu motor, jer bez dva motora ne može da leti, pa onda ide priča itd.
Kad ih neko podseti da nam narod teško živi, da se povećava broj nezaposlenih, da se zatvaraju preduzeća, da unutrašnji dugovi strašno rastu, onda Vlada kaže – ali mi ćemo da iskoristimo sredstva iz budžeta da bismo poboljšali socijalnu zaštitu.
Onda hajde, da ih ja istestiram, da vidim da li to iskreno misle, predložim amandman i tražim da se 500 miliona preusmeri ka Ministarstvu za socijalnu zaštitu, za socijalne prinadležnosti, kako bi se poboljšalo stanje kod socijalno ugroženih kategorija.
Onda Vlada odgovori i kaže – pa ne može to zato da ide, ide to za izmirivanje obaveza Republike po osnovu gradskog građevinskog zemljišta, po osnovu grejanja, pa onda krene se opet sa Beogradom, pa Beograd prestonica, pa Srbijagas, pa ovo, pa ono itd. Onda vam je potpuno jasno, njih građani ne interesuju.
Njih interesuju institucije, institucije moraju da postoje, jer postojanje tih institucija je dokaz da smo ispunili sve one uslove koji se traže iz Brisela. Nema veze što je ta institucija izmišljena, nema veze ko tamo radi, nema veze šta on radi. Važno je da postoje institucije, a čim postoje institucije onda mi karikiramo neki standarde EU i pokazujemo što ispunjavamo, a onda se dobijaju plusevi ili se dobije rebus upitnik što je juče došao, pa sada krećete sa ukrštenim rečima da rešavate.
Gde su ljudi? Samo ste malo zaboravili na ljude. Ljudi u Beogradu su imali prilike da čuju da je, recimo, grejanje skočilo za 30% pre jedno mesec dana. Šta je razlog? Kaže, pa moramo, to ima velikih dugovanja, itd. Pa ako sad pokrivate ove dugove, vratite onda cenu.
Ali ne, samo je važno da prilikom povećanja cene grejanja u Beogradu to saopšti neki činovnik, neki službenik ili neki novinar. Nikako to ne sme da saopšti Dragan Đilas, zato što je u kampanji. Njegova kampanja protekle dve godine jeste – most, obdanište, dom zdravlja, kontejneri, ustanove socijalne zaštite, u toku dana četiri snimanja, jedno je sa odelom, drugo je sa crvenom kravatom, a onda u sportskoj opremi, jer mora da se oponaša konkurencija koja je unutar stranke prisutna.
Gde su ljudi? Sada zbog ovih ljudi koji opravdano kritikuju ovakvu preraspodelu budžeta, pa verujte vi i u Vlasotincu i u Crnoj Travi da im prigradska naselju u Beogradu vrlo teško žive.
Nema tu neke principijelne razlike. Zašto? Zato što pretežno Srbija ne radi. Puno je ljudi izgubilo posao. Svakim danom se povećava broj nezaposlenih u Srbiji, a na moj amandman da se povećaju socijalna davanja prema građanima, proevropska Vlada junački diže glas i kaže – ne, Đilas na prvom mestu. Da se raščiste dugovi.
Samo da vas podsetim, pošto me ova godina malo podseća na onu 2003. godinu. Te 2003. godine bio je predsednik Vlade jedan čovek iz DS iz Niša. On je 1996. ili 1997. godine pozivao građane Niša da u jedno veliko bure bacaju svoje račune za struju.
Sad ste malo promenili taktiku. Računate da putem medijskog pokrivanja, a i samom činjenicom da će ovo biti verovatno na jutarnjem programu u pet sati, da ćete da izbegnete mogućnost da građani saznaju, a šta bi građani novo saznali da već ne znaju? Oni sve ovo vrlo dobro znaju. Pa oni o ovome javno pričaju, više se ne ustežu. Oni kažu da su im se jednostavno, već prevršilo je sve moguće mere.
Meni je drago što ovde priznajete, vas ne interesuju građani, vas ne interesuje socijalna zaštita građana, vas ne interesuje to što ste u procesu privatizacije i u drugim proevropskim procesima koje ste ovde sproveli, ljude izbacili iz firmi. Iluzorno je da vam sada recimo dajem podatke o "21. maju" u Rakovici. Kupio neko čovek iz Subotice, ima sudske presude nešto treba da vrati, neke pare itd, sve pravosnažno itd.
Znate šta je uradio? Jednostavno otišao u agenciju i preregistrovao firmu i sad mu je sedište u Bujanovcu, više mu nije sedište u Rakovici. Znate li vi to? Ma šta vas to briga! To su ljudi, to je statistika, to su brojevi, nemojte da se opterećujete brojevima. Ili šta vam znači ovaj što je pravio za policiju stanove? Pa onda Homen uzme ceo sudski predmet pravosnažni i vrati na ponovno suđenje, pa šta vas to briga?
Od ovih para treba da se isplate radnici koji su radili godinama, pravili stanove za policajce. Ali, to vas ne interesuje. To nema u upitniku, broj živih nema u upitniku, u upitniku postoje rubrike gde treba da upišete šta se ispunili od nekih standarda, kako ste se približili. Mnogo vam hvala na ovom priznanju gde su građani Republike Srbije.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Dame i gospodo, ovim amandmanom smo hteli da skrenemo milijardu dinara sredstava iz resora NIP-a, da pomognemo Ministarstvu nauke, i to u onom segmentu koji se tiče specijalizovanih usluga, jer upravo tu, na tom mestu i sa tih pozicija se finansiraju istraživačke delatnosti.
Svedoci smo pokušaja da to ministarstvo nekako pređe nešto više od 1% bruto nacionalnog dohotka u svom finansiranju. Svedoci smo da opstanak Ministarstva i nastojanja da nekako ukrupni, da stvori i objedini naučno-istraživačke institucije, za sve to mora da uzme devet i po milijardi, polovinu troškova od kredita.
Dakle, u vrlo nezavidnom je mestu nauka u Srbiji. Činjenica koja tome doprinosi je sigurno i veliki obim privatizacije i odsustvo volje onih koji su sad vlasnici različitih nekad privrednih subjekata koji su tražili primenjeno istraživanje, da su postali nezainteresovani jer ih i proizvodnja, i dobit i kapital ne zanimaju u meri u kojoj se to očekivalo.
Da ne bismo ostali bez naučnog kadra, mislimo da je mnogo korisnije da skrenemo mogućnost da iz projekata NIP-a, koji se inače ugovorno udeljuju prema unapred postignutom dogovoru ili u ministarstvu koje vodi Dinkić, ili u strukturama koje vode njegovi iz političke partije, recimo za zapošljavanje itd, pa sa nekakvim kreditima, nekakvim novim radnim mestima koja služe valjda za fotografisanje i promociju političke stranke.
To nisu realno radna mesta. U to više građani Srbije ne veruju. Oni se slikaju. Šta iza toga ostaje ne znamo, ali znamo da naučnici pate za parama. Njima su nešto po ovom predlogu čak i sredstva za plate smanjena. Dakle, u jako su lošoj poziciji i ovo je prilika da se pomogne, a da se pri tom izađe samo iz onog teškog i istinitog pokušaja da poboljšamo socijalu. Zahvaljujem.

Na član 4. razdeo 23. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 23. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na razdeo, a to je Fond za zaštitu životne sredine u okviru Agencije za zaštitu životne sredine. Ovaj moj amandman je usklađen sa amandmanom mog kolege Miće Rogovića, znači, Ministarstvo odbrane, i on je obrazložio razloge za preusmeravanje ovih sredstava u Ministarstvu odbrane, tako da u to ne bih ulazio.
Pored ovog, mi smo kao SNS podneli nekoliko amandmana koji se odnose na razne agencije i fondove, koje smo i u prošlom budžetu kritikovali i u ovo vreme krize smatramo da ti fondovi i razne agencije, koje neke od evropskih zemalja u ovo vreme krize ukidaju, u stvari povećavaju javnu potrošnju i samim tim otežavaju budžet i taj rast javne potrošnje ovaj budžet ne može da podnese. To je evidentno.
U zadnjih dva meseca, kada smo raspravljali u prethodnom sazivu o nekim novim zakonima, vidimo da Vlada nastavlja i dalje sa novim zakonima osniva neke nove agencije i uprave i za to opredeljuje sredstva. Znači, ne samo apel naše stranke, nego i drugih opozicionih stranaka je da su, i ukazujemo, ali bezuspešno, raznorazne agencije i fondovi u ovo vreme nepotrebni, jer je potrebno tu javnu potrošnju, što je u skladu i sa zahtevima međunarodne zajednice, smanjiti i svesti na normalne okvire.
Na kraju, šta reći? Mi razmatramo krajem novembra rebalans budžeta. Rebalans budžeta koji u stvari označava da su neka sredstva potrošena, da je neko doneo odluku o tome, da je odredio neke prioritete, a mi sad kao Skupština treba da overimo ta potrošena sredstva, odnosno da na neki način damo zakonsko pokriće. A te prioritete ko je je odredio, niti znamo po kom redosledu, verovatno da se radi o namirivanju raznih partijskih interesa koalicije. Svejedno, to je trebalo pravovremeno učiniti.
Zato ovo usvajanje rebalansa budžeta je u stvari da se u prvoj fazi stavi overa onog što je potrošeno, a ko je potrošio i kako je odredio prioritete, ponavljam, ne znamo, pa ćemo sada za neki dan da krenemo u budžet za narednu godinu, koji je većina ozbiljnih zemalja već davno donela ili je u raspravi za njegovo donošenje.
Mislimo da je i ovaj rebalans budžeta trebalo mnogo ranije doneti i verovatno pitati Skupštinu kako i gde preusmeriti ta sredstva, u nekoj viziji u ovoj ekonomskoj krizi Vlade kako će pojedini segmenti u ovo vreme da funkcionišu. Kao SNS sigurno nećemo podržati ovaj rebalans budžeta, iz razloga koje su moje kolege obrazložili kroz svoje amandmane. Hvala.

Na član 4. razdeo 24. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 28. i 29. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 29. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 37. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 38. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 48. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Babiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovaj amandman se odnosi na ukidanje sredstava potrebnih za finansiranje Agencije za energetsku efikasnost u iznosu od 16 miliona 82.000 dinara.
Činjenica je da postoje i politički, i ekonomski i ekološki razlozi koji nalažu da Srbija razvija nove izvore energije i energetsku efikasnost. Unapređenje energetske efikasnosti, sa druge strane, jeste jedan od bitnih preduslova kako bi se Srbija priključila porodici evropskih naroda i postala članica EU.
Većina razvijenih zemalja sveta racionalnom potrošnjom energije u sistemskom smislu je počelo da se bavi još davne 1973. godine, još u vreme prve naftne krize, dok se kod nas sa mrtve tačke krenulo tek pre par godina, a ruku na srce, i na to nas je naterala svetska ekonomska kriza.
Da energetska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, već da je to jedan socijalno-ekonomski projekat i koncept sa veoma pozitivnim ciljem, govori činjenica da bi primenom mera energetske efikasnosti samo u ovo malo industrije što radi u Srbiji moglo da se na utrošenoj energiji godišnje uštedi bezmalo 70 miliona dolara.
Kakvo je stanje u Srbiji danas? Energetska efikasnost se meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po jedinici novostvorene vrednosti. Srbija na tom polju zaostaje za razvijenim evropskim zemljama, ali zaostaje i za zemljama u okruženju. Tako da trenutno Srbija ima indeks energetske efikasnosti 0,8, BiH 0,6, Hrvatska 0,45, Rumunija 0,4, Slovenija i Češka po 0,3, dok je jedna razvijena Nemačka na nivou od 0,17.
Iz svega ovoga može se zaključiti da je neophodno da se indikator energetskog intenziteta Srbije smanji kako bi privreda postala konkurentnija, životni standard građana Srbije povećan, a životna sredina čistija.
Agencija za energetsku efikasnost, čije poslovanje građane Srbije godišnje košta 16 miliona dinara, svoju misiju svodi na edukaciju, izradu studije izvodljivosti i realizaciju demonstracionih projekata.
Očito, gospođo ministre, da je to po ovim rezultatima, komparativnim rezultatima, o kojima sam vam pričao, nedovoljno, jer gotovo u svim aspektima energetske efikasnosti Srbija zaostaje za zemljama EU čak i do pet puta.
Da bi Srbija išta uradila u oblasti energetske efikasnosti, potrebno je da stvorimo povoljan ambijent za unapređenje energetske efikasnosti putem subvencija, novih oblika finansiranja, projekata partnerstva javnog i privatnog sektora, i uvođenje modela finansiranja iz ušteda. E baš taj model finansiranja iz ušteda predlaže SNS za finansiranje Agencije za energetsku efikasnost, ali i za finansiranje ostalih Vladinih agencija.
Uštedite bar deo od onih 70 miliona dolara, kolik leži u industriji Srbije, pa od toga možete da finansirate Agenciju za energetsku efikasnost, a ne kao što ste predvideli u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.

Na član 4. razdeo 56. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Dragan Stevanović.