Član 53. stav 2. se menja ovim članom 14. gde se bankama, evo besmislice, morate da priznate potpune, gde spoljnom revizoru, ranije smo imali ograničenja da može samo tri godine da vrši reviziju kod iste banke, tri godine uzastopno, sada u cilju poboljšanja finansijske stabilnosti i veće kontrole i regulisanosti, vi produžavate rok da on može, taj neki revizor, da vrši pet uzastopnih revizija.
Objasnite mi koja je logika da jedno te isto lice vrši reviziju ne tri, nego pet godina.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

To je gotovo identičan amandman, samo što se u odgovoru ne prihvata ovaj amandman. Naveli ste zbog Zakona o reviziji i računovodstvu, jer je tamo napisano da pet godina uzastopce može jedan te isti revizor da bude eksterni
Banke su specifične i zato je u izvornom tekstu Zakona o bankama bilo tri godine, baš zbog te specifičnosti, ali trenutno neko sada u svetu razmišlja o Bazelu 3, a ovi naši eksperti razmišljaju o Bazelu 6. Znači, još Bazel 3 nije završen. O Bazelu 4 ni štiglić ne razmišlja. Za Bazel 5 ne znam da li neko sanja, a naši eksperti već Bazel 6 pišu. To je čudo neviđeno. Zašto je to čudo? Zato što je taj prag trpljenja u Srbiji izuzetno visok. Jednostavno, u Srbiji se trpi sve i svašta.
Dok građani trpe, ovi koji su na vlasti, svako jutro se krste i kažu, zar je moguće da smo mi još na vlasti, da nas niko nije skinuo. To je neverovatno, 500 miliona dinara građani duguju bankama, mrsko mi je da čitam ove tmurne rezultate bankarskog sistema Srbije.
Verovatno deset banaka u ovom trenutku razmišlja kako da pobegne sa ovog tržišta u dogovoru sa Agencijom, NBS, Vladom, Bečkim sporazumom, jer imaju puno prava da se pozovu na Bečki sporazum. Prvi signal za to jeste što su banke već mesecima odustale od kupovine kratkoročnih hartija od vrednosti, kojima naš trezor obezbeđuje sredstva da bi premostio rupe tekućeg finansiranja..

Vreme. Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)

U ovom članu, a ovo je ključni stav sa aspekta SRS, zato što pravite ono što faktički u praksi napravite, monopolizaciju tržišta. Napravili ste monopol onog trenutka kad ste ugasili one četiri velike banke i oterali ste sa tržišta sve ostale banke i ostala je neka sića.
Ono što je karakteristika ovog trenutka to je monopolizacija tržišta i lihvarenje. Ove banke ne rade bankarske poslove nego lihvare. Plaćamo najveće bankarske kamate u Evropi, plaćamo najveće naknade, najveće takse itd.
Gospođo Dragutinović, ono što ste mogli pročitati u ekonomskim i finansijskim udžbenicima 19. veka, 18. i 17. veka, to je klasično lihvarenje, to je najcrnji oblik bankarskog posla. To se sad radi u bankarskom sistemu Republike Srbije.
Gledajte šta znači monopolizacija tržišta. Primat koji imaju banke preko broja zaposlenih u bankarskom sistemu to možemo jasno videti, godine 2000. 26 hiljada radnika, 2003. godine 22.310, 2004. 24.400, 2008. 32.300 i sad 2009. godine malo smanjujemo. Po broju radnika se vidi da smo monopolizirali tržište.
Propada nam privreda. Građani su prezaduženi. Cela infrastruktura države je prezadužena, samo banke žive i one ostvaruju dobit, i one zapošljavaju i one kupuju najbolje lokacije i one su najopremljenije i najuređenije. To nije normalno. Ova vlast mora ovog trenutka napraviti strategiju bankarskog sistema. Šta sutra? Šta 2015. i šta 2025. godine. Bez toga nemamo bankarski sistem, nemamo državu.

Vreme. Na član 17. amandman je podnela grupa 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)

Član 17. navodno usklađuje zakon gde Skupština dobija nadležnost da odlučuje sad o osnivanju ove banke za posebne namene i ja ću vreme za ovaj amandman u stvari da utrošim i da napomenem drugu činjenicu.
Banka je bila u ovom statusu u kome će Skupština odlučivati na ovaj način, u članu 109. piše da se kao razlog za preduzimanje privremene mere prema banci predlaže i ugrožavanje interesa oponenata, odnosno verovatnoća da će ti interesi biti ugroženi.
Znači, Skupština će odlučivati o statusu jedne ovakve mere, odnosno banke samo ako se nekom učini ili neko učini verovatnim da će interesi biti ugroženi. Dokle li su granice diskrecije u ovom slučaju. Tu je sad ona prava reč bezobraznost koja objašnjava diskreciju ili drskost u upravljanju finansijskim sistemom.

Na član 18. amandman je podnela grupa 21. narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)

Načelno sam napomenula da se ovim članom 18. menjaju razlozi za uskraćivanje saglasnosti licu predloženom za člana upravnog odbora. Zaista ne mogu da verujem da se NBS kompromituje na ovaj način i da koristi svoju snagu da nalaže promene u personalnom smislu, a zbog stabilnosti finansijskog sistema.
Da li znate šta sam se uverila čitajući ovaj zakon? Odgovornost nositi vlast i imati 126 glasova izgleda je postalo preteško breme za nečija pleća i dobronamernost. To je moj jedini komentar na ovaj član.

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić, Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 39. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.