Amandman poslaničkog kluba SRS na član 39. logičan je sled naših prethodnih amandmana kojima je predviđeno brisanje odredba koji se odnose na banku za posebne namene.
Naš je generalni stav da s obzirom na to da postoji Agencija za osiguranje depozita ona treba da obavlja ove poslove koji su ovim zakonom namenjeni banci za posebne namene. Najpre ima banka za posebne namene i to je projekat koji zahteva brojčani deo osnivačkog kapitala od najmanje 5 miliona evra, a pored toga potrebno je i dosta vremena da počne sa radom, ne može preko noći. Potrebni su kadrovi koji će se baviti ovim osetljivim poslom.
Dok se sve to uradi, banka koja je u problemu, tj. kojoj je NBS oduzela kao dozvolu za rad, kakva banka da radi? Da čeka osnivanje i početak rada banke za posebne namene. Mi svakodnevno imamo prilike da slušamo o tome kako je bankarski sektor u Srbiji uprkos svemu ostao stabilan, dobro kapitalizovan i kako građani ne treba da brinu za svoj novac koji su poverili bankama.
Zaista podaci iz bilansa banaka u prvom kvartalu ove godine ne pokazuju značajnije promene u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit čitavog bankarskog sektora imala je raspon od 1,3 % prihoda od kamata i imali su rast od 2,5%, aktiva banaka je imala rast od 24% zahvaljujući subvencionisanim kreditima i kreditima javnog sektora odnosno države.
Ukupni deficiti imali su rast od 21. Kad bi se analizirali samo ovi podaci koji predstavljaju jednu sliku bankarskog sektora, ne bi se moglo zaključiti da postoje veliki razlozi za brigu. Razloga ima i te kako kad pogledate onu drugu stranu, tj. svakodnevni život većine građana koji su se u jednom trenutku odlučili da uzmu kredite. Ovo se posebno donosi na građane koji su uzeli stambene kredite. Samo da napomenem da prema podacima udruženja banka ..

Vreme. Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Tužno je ovo, gospođo Dragutinović, pokušavam ovo predstaviti kao odgovornost vlade da se bavim finansijskim sistemom u državi u kojoj 88 ili 800 miliona dinara samo ove godine je naplaćeno na ime kursnih razlika od strane banaka.
Postavlja se jedno pitanje, zašto država ima potrebu da štiti finansijski sistem, kad ste u jednom dokumentu koji smo dobili svi, izveštaj o stanju finansijskog sistema u 2010. godini napisali sledeće, banke u Srbiji su visoko kapitalizovane i likvidne, sa adekvatnim rezervama i time izuzetno otporne na negativni uticaj koji bi mogli nastati u slučaju ostvarenja pesimističkih makroekonomskih scenarija itd.
Ne znamo samo šta je tačno, ono što je stvarno ili što ovde piše ili što vi nagoveštavate da želite da štite ovim setom zakona. Suština cele priče jeste da se ceo set zakona usvaja iz jednog jedinog razloga, a to je uslov Svetske banke da se stekne pravo na povlačenje 100 miliona dolara iz te banke za budžet, ukoliko bi došli u situaciju da štitite finansijski sistem, jer kad vidite ovo što piše u budžetu Republike Srbije ne daj bože da nekom nešto u finansijskom sistemu zafvali, ne bi nas zakrpili ponovo ni svetske banke, ni međunarodni fondovi, ni ko zna šta sve.

Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Željko Tomić. Da li neko želi reč? Ne.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Lidija Dimitrijević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Boris Aleksić, Zoran Krasić, Milorad Buha, Dejan Mirović i Vladan Jeremić.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Ovaj amandman poslaničkog kluba SRS je pravno-tehničke prirode. Mi smo predložili brisanje reči "osnovana posebnim zakonom", a misli se na Agenciju za osiguranje depozita. Nepotrebno je ovo unositi u zakon jer je dobro poznato da postoji poseban zakon o Agenciji za osiguranje depozita i tim zakonom je Agencija osnovana još 2005. godine.
S obzirom da se radi o amandmanu tehničke prirode, stav SRS je da ga je trebalo prihvatiti jer bi tekst zakona bio zaista bolji bez dodatnih opštepoznatih stvari.
U okviru ovog vremena vratiću se opet nekim izuzetno važnim stvarima koje se odnose na sve izraženije problem koji je nastao zbog nemogućnosti građana da izmiruju obaveze prema bankama, što bi nesumnjivo u skorije vreme moglo dovesti do nesagledivih negativnih posledica, pa bi Agencija za osiguranje depozita imala dosta posla.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije svaki građanin Srbije u proseku na osnovu kredita duguje 560 evra, da se svakog meseca po 0,1% povećava kašnjenje u plaćanju obaveza, da je to loša tendencija koja će, ako se nastavi, biti ozbiljan problem.
Veliki broj dužnika kasni u otplati rata više od dva, a neki i više od tri meseca. Iz tog razloga sve je veća potražnja za kreditima za refinansiranje i da građani uzimaju kredite od banaka da bi platili ranije obaveze koje su dospele.
Nažalost, zbog toga što su neki ljudi koji su uzeli kredite u međuvremenu ostali bez posla, ne postoji mogućnost da servisiraju svoje obaveze i kada su u pitanju stambeni krediti, s obzirom na to da su uglavnom obezbeđeni hipotekom, banke su već počele da aktiviraju hipoteke. Neću nabrajati u koji banci je koliko hipoteka aktivirano, ali važno je istaći da su mnoge banke u Srbiji…

Vreme, zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Tabaković ima reč.

Ako noćas ne završimo ovu  raspravu, verovatno nećemo moći da povučemo neka sredstva od 300 miliona, sutra čekaju negde, ali hajde da prihvatimo tu žurbu.
Znači, ovaj zakon prati osnovnu ideju osnivanja banke za posebne namene i sad se članom 5. dopunjuje član 3, gde mi tražimo brisanje člana kojim se traži prenos imovine i obaveza na drugu banku, tu za posebne namene. Mi to osnivanje smatramo potpuno nepotrebnim, zato i tražimo brisanje.
Šta je licemerno? Da se u tom članu zakona kaže da se svi poverioci stavljaju u jednak položaj time što svi mogu da se oproste od onog što potražuju od te banke, jer se sve to vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca.
Da li ste to, gospođo ministre, videli, ne znam, ali kažete – jednak je tretman poverilaca je taj što se kupovina i preuzimanje celokupne ili dela imovine vrši bez ikakvog pristanka.
Šta se kaže u članu 3v – Agencija može za ove i ovakve poslove da obezbedi finansijsku podršku banci koja će preduzeti ovu imovini, celokupnu ili deo obaveza, iz predviđenih izvora budžeta ili zaduživanjem ili kreditima.
Da li je još nešto trebalo napisati u prilog brisanja ovog amandmana? U ovakvoj krizi, sa ovakvim deficitom, sa ovakvim stanjem izuzetno likvidnog, nigde boljeg, izuzetno kapitalizovanog bankarskog sistema, koji ima prinose, a nema ih ni u jednoj državi u okruženju kao kod nas, bankarskim sistemom koji je trgovao sa državom kao najboljim platišom, koji je 2006. godine davao dvostruki iznos iznad inflacije na repooperacije, izvolite pa procenite.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podne narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Posle ovih izmena ovog zakona praktično svaka banka može slobodno da odluči hoće li sama da se ugasi ili da napravi situaciju da joj Narodna banka oduzme dozvolu. I u jednoj i u drugoj varijanti, ukoliko je banka iz inostranstva, ona je zaštićena.
Vlada sve ovo radi da bi zaštitila depozite građana, a u međuvremenu sve te banke iznele kapital u inostranstvu. Ove sa stranim imenima ako ih majka iz inostranstva pozove iznose pare. Doduše, velika količina tih para je u inostranstvu, a neke pare MMF nije čak ni dao našoj državi, nego drže se u centralnim bankama SAD, Velike Britanije i Nemačke, to su one tri milijarde koje nikada nisu ratifikovane po onom sporazumu, da bi oni bili sigurni da će da se vrate njihove pare.
Znate, u takvom galimatijasu kada se sve ovo zakuva i stavi, onda je sve jasno. Građani, ako imate kojim slučajem nešto para u bankama, povucite te pare, nosite kući, jer je pripremljen teren da vam i to što ste imali pokradu oni koji vas vode u Evropu. Hvala, gospođo Đukić.

Na član 5. amandman je podne narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.