Imam još 15 minuta. Dobro.
Koju ste banku već videli za odstrel, kao probni balon, kad joj Narodna banka, u čiju kontrolnu ulogu ulazite ovim zakonom, preplićući nadležnosti, i sistema ranog upozorenja, i diskrecionih prava za oduzimanja dozvole i rokova za žalbu, jer je sve po prekom sudu, bez rokova za žalbu, sa uvođenjem stečaja i likvidacije u banke u roku od tri dana, sa rešenjima koja su konačna u trenutku donošenja.
Baš me zanima ko je ovde nacrtan, a ne znam, jer se podacima ne snabdevam iz tajnih službi niti mi ih niko dojavljuje, čitam samo vaše materijale, službene glasnike i ono što uspem u štampi da vidim.
Vidim da je mnogo u ova četiri zakona iz propusta koje ste načinili u trenutku kada je sprovođeno osnivanje Razvojne banke Vojvodine. Mnogo propusta i nezakonitosti u procedurama koje je sprovodila Narodna banka prema toj banci je sada ovde pokušalo da se ozakoni.
Ali, odakle nekome pravo, tri ujutru, četiri, ne zanima me, da ovog čoveka koji vodi Agenciju za osiguranje depozita i kome kuvate javnost, to se zove kuvanje žabe, kuvate javnost pripremom jednim ovakvim intervjuom koji dobija pravo da o bankarskom sistemu odlučuje na način kako ste Zakonom o osiguranju depozita, Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka, Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, pa malo i ovim za sprečavanje pranja novca, smislili da date vlast ovom čoveku da on proceni rizik, da vi, Ministarstvo finansija i NBS procenite šta je to sistemska banka.
Da, da, vi ćete procenjivati i dogovarati se šta je sistemska banka, čija nestabilnost može da proizvede negativne efekte na čitav finansijski sistem. Isto tako će se odokativno određivati visina premije za rizik.
Da li to negde postoji, gospođo Diana? Ne postoji. Vi u obrazloženjima kažete da ni u jednoj direktivi ne postoji obaveza da se ovo uradi. Ali, kažete – centralna evropska banka ima nešto što može da nam posluži kao osnov da ovo radimo. Postoji li igde da se nekome može ko ode da osigura vozilo, ili da kupi proizvod, reći – za tebe će porez, premija, osiguranje ili bilo šta da bude određeno posebno, onako kako ja kao neki sam bog, Milorad Džambić, odlučim. Da, to piše u zakonu, da sam može da odredi premiju.
Čovek koji kaže da mrtve banke troše kao žive. Četiri velike banke, od kojih još uvek niste ušli u trag depozitima i kešu u devizama u filijalama u inostranstvu. Banke za koje, moram da pomenem pokojnu i poštovanu Borku Vučić, nekada smo dogovarale nezavisno ko se gde nalazi, kako da nateramo državu jer je to interes države, da vas nateramo da od ovih depozita napravite razvojnu banku. Polovina od naplaćenog i prodatog je već potrošena.
Neko ko se usuđuje da nam kaže da je za prodatih 130 hiljada kvadrata poslovnog prostora tih banaka, za to toliko prodato, naplaćeno negde oko 10 milijardi dinara. Koliko je naplaćeno za umetničke slike? Koliko još nije ni ušlo u devize na računima, ali je polovina potrošena. Ma šta? Kome?
Pišu koliko su vama kao državi preneli. Kažu – njihov stečaj je koštao oko 50 miliona evra. Kome je plaćeno 50 miliona evra? Za toliko je prodata Beočinska fabrika cementa 2001. godine. Da li mislite da ovo niko ne čita?
Da li nekome ko je dozvolio da se potroši Beočinska fabrika cementa za stečaj koji je trajao osam godina i nije završen i za koji čovek izjavljuje da će trajati još toliko dajete u ruke diskreciona prava da može da proceni da će neki depoziti biti ugroženi, pa da on sa takvim pravom traži od NBS da ona tu banku stavi pod administrativno upravljanje, oduzme joj dozvolu i da on onda izdvaja zdrave delove, a da ono što smatra nezdravim rasprodaje i rasparčava.
Mislila sam da me više ništa u ovoj državi ne može iznenaditi. Zaista sam mislila. Ali me svaki put nanovo iznenadite jednim ovakvim potezom. Na primer, u intervjuu gospodin kaže – potraživanja su oko 2, 3 milijarde evra. To je ukupno zaduženje države za dve godine. Kaže – obaveze su do sada, po potvrđenim prijavama, negde oko 600 miliona. Za 800 miliona evra još se vode parnice. Ljudi, kao da je reč o 800 dinara, kao da je reč o nečijoj plati od koje je zaista teško odvojiti za užinu deteta mesečno 800 dinara, a ne 800 miliona evra, kaže, vodimo parnice.
Veliki broj preduzeća je, kaže, u postupku likvidacije i stečaja. Tu ćemo nešto, na primer, od Beogradske banke, "Beobanke" u stečaju isplatiti sa pripadajućim kamatama na 31. decembar nekih 94 miliona evra stare devizne štednje od ovoga. Za Investbanku će to biti nekih 56 miliona evra. Kada ćete, gospodine Džambiću, završiti stečaj, pita ga novinarka? On kaže – ne znam, verovatno još osam godina koliko je stečaj i trajao.
Znate, kaže, Agencija za stečaj je imenovana tek 2008. godine. Ko je sprovodio stečaj do 2008. godine? Ko je prodavao i izdavao po Nacionalnoj štedionici ostalim bankama i po kojim cenama prostore ovih banaka čiji je stečaj još uvek u toku? Znači, da bi neko mogao da se bavi sprečavanjem pranja novca, piše u jednom od zakona, taj mora da dokaže da nije osuđivan za zloupotrebu službenog položaja i materijalne zloupotrebe.
Šta je ovo? Hoćete da pokrećem postupak o ovome, ili rezultati ovakve agencije dovoljno govore o besmislenosti predloga koje podnosite?
Zaista ne znam na šta računate – na našu trpeljivost, na nedostatak vremena? Dve noći i dva dana sam provela uz ova četiri zakona, jer o sprečavanju pranja novca je vaša najveća bruka. Kritika da ono što vam je 2006. godine dato da uradite, niste uradili ni 2009. godine. Namerno ste ostavili da se ne kontroliše ono što bi dokazivalo kako se prljavi novac pretvara u legalan. Namerno, nema drugog obrazloženja.
Ono što neko za dve noći i dva dana uspe da pročita samo iz vašeg obrazloženja i zakonskih predloga, vi ste se usudili da predložite da, na primer, kuća koja radi reviziju tri godina unazad za takvu banku, treba i njoj da se isplate depoziti.
Kako neko ko ima struku finansijske revizije i ne vidi sa tri godine revizije da će kuća ući u dubiozu i napraviti problem, podnese amandman da se briše taj vaš predlog, da ostane odgovornost revizorske kuće, u ime časti, u ime onog što se zove računovodstvena profesija, vi meni kažete – tehnički vam neispravan amandman, zato što je označen sa brojem jedan, a on je broj dva. Suština i sadržina su iste.
Vama, predsednice, ide na teret da stručne službe ne okrenu telefon i kažu – gospođo Tabaković, ovo je očigledno tehnička greška, dajte da ovo jedan pretvorimo u dva. Suština i obrazloženje su čisti. Znam da ne biste usvojili, jer ne bi mogli da se pravdaju tehničkim razlogom.
Da li bi vi bili u stanju, gospođo ministre, da četiri zakona ovakve sadržine proučite, nađete primedbu, napišete amandmane i dođete ovde i sedite, koliko – do deset i nešto, do 11 časova, ko zna do kada ćemo sedeti. Da li je cilj da se međusobno varamo ili da popravimo životnu sredinu? Da li je cilj da rasipamo sredstva ili da sredstva ulažemo u prave namene?
Kažete da su banke najregulisanije, i jesu, svuda u svetu, regulativa, supervizija postoji, sistemi ranog upozorenja postoje decenijama unazad. U ime čega nam treba jedan ovakav zakon? Jesmo li baš sve drugo rešili, sem da kreditom koji će podizati Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, za koju će država garantovati, mogu da se rade ovakve stvari? Da li je to normalno?
Znači dajete jednoj agenciji pravo da kreditira te banke posebne namene. Ko se ovde bavi kreditiranjem? Da li mi imamo centralnu banku koja kreditira komercijalne banke, a komercijalne banke stanovništvo i privredu? Sve okrećete naglavačke.
Znači, agencija dobija pravo da kreditira. Iz kojih izvora? Da uzima kredit negde napolju ili unutra od komercijalnih banaka, da vi garantujete, a mi znamo da te garancije padaju na teret. Dajete im pravo da oročavaju sredstva kod banaka, ne da ih drže kod vas, da, piše u jednom stavu, neka budu kod trezora, a devizna sredstva kod Narodne banke.
Onda im dajete pravo da oročavaju pare kod banaka, da profitiraju, a vidimo kako troše, dajte im pravo da Narodna banka, bez Vlade, na predlog upravnog odbora ovih ljudi, negde u inostranstvu plasiraju po politici po kojoj plasiraju devizne rezerve. Šta je najviše bure izazvalo u ovoj državi, nego upravo gde su i kako plasirane devizne rezerve ove zemlje godinama unazad?
Je l' vi niste čuli gde se zaposlio gospodin guverner? Došao je kao najavljen direktor HVB banke za guvernera. Otišao je u HVB banku, koja je promenila ime u Unikredit, nastala konverzijom dve banke, ali to je jedna te ista.
Šta smo usvojili za gospodina guvernera? Da nikada ne odgovara on i njegovi saradnici, član 86v Zakon o Narodnoj banci Srbije, koji smo usvajali, da nikada ne odgovara za propuste i štetu koju je naneo nekome on ili njegovi saradnici, ni kada napusti banku, sem ako neko ne dokaže nameru zlu.
To isto uvodite i ovde za sve ljude koji će se baviti ovim poslom. Znate li šta nam kažete? To su direktive iz 2009. godine ili kažete – Bazel dva to traži.
Gospodo moja, 2006. godine je Zakon o sprečavanju pranja novca morao da sadrži direktive o kontroli novca i tragovima njegovog kretanja. To niste uspeli dok vas nisu pritisli, sada traže izveštaj o napredovanju u novembru, odnosno decembru 2010. godine, pa ste dali da se to popravi.
Da li treba još nešto da kažem o ovome? Da li još nešto treba da obrazloži vašu dobru nameru? Znači, ono što smo 2006. godine morali, radimo 2010. godine, onda kada treba da ustanovimo čiste tokove novca i da zabranimo pranje. Kada treba da zaštitimo bankarske službenike, članove upravnog odbora koji Vladi ne polažu račune, koji su zagledani samo u svoje džepove i naknade koje primaju u tim upravnim odborima, tu žurimo da primenimo i Bazel dva i direktivu o navodnoj nezavisnosti i zaštiti ovih službenika.
Blago rečeno, iako sam imala neku malu nadu da u ovoj državi nešto može da krene na bolje, sa predlogom ova četiri zakona, tu nadu pod ovom Vladom izgubila sam. Pod kojim god pritiskom, pod kakvim god latiničnim imenima da se krije neko uslovljavanje, mene nećete uveriti da neko ovo od vas traži. Oni koji navodno ovo od vas traže sada razgovaraju malo šire sa nekim ko predstavlja građane Srbije, pa kažu – mi kao MMF postavljamo cilj, vaša vlada mora da iznađe način da do tog cilja dođe. Kada se kaže – postići stabilnost finansijskog sistema, ne kaže se posrnuti u budžet koji je prazan za sve, ne kažu sigurno – uzmite kredit, pa rešavajte ovo.
Gde je ta kreativnost kreatora ekonomske politike Vlade Srbije, ne samo vaše? Čija je ova genijalna ideja da ga promovišemo za dobitnika Nobelove nagrade, da nam objasni kakva je ovo pravednost u trenutku kada imamo svega milion i po ljudi koji rade, kada izdvajate u budžetu ovoliki novac za socijalna davanja, da treba da spašavamo finansijski sistem koji nas je do ovde i doveo? Hvala vam.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Milorad Buha. Gospodine Buha, izvolite.

Kada je ceo svet pre dve godine i godinu dana bio u strahu zbog propasti i bankrota velikih banaka, srednjih banaka, regionalnih, lokalnih banaka, investicionih fondova, berzi i drugih finansijskih institucija, mi smo od finansijskih i monetarnih stručnjaka ove Vlade dobijali uveravanja da je, što se tiče bankarskog sistema u Republici Srbiji, sve u redu, banke su likvidne, banke su solventne, banke dobro posluju, banke kreditiraju, one imaju dovoljnu aktivu da mogu da plasiraju sredstva i privredi i građanima. Da to nije baš tako, govori i sledeća činjenica, odnosno sledeći podatak.
U 2008. godini 26 banaka poslovalo je sa dobiti, osam banaka sa gubitkom. U 2009. godini 20 banaka je poslovalo sa dobiti, a 14 banaka sa gubitkom. U 2010. godini, prema ovim podacima koji sada postoje, pola banaka će poslovati sa dobiti, a pola sa gubitkom.
Šta će se desiti u 2011. godini; to će biti godina kada će zbog nemogućnosti stvaranja akumulacije, nemogućnosti dobijanja stranih investicija, smanjenja doznaka iz inostranstva i određenih problema u finansijskom sektoru, prevashodno od budžetskih sredstava do budžeta lokalne samouprave, i drugih problema, makroekonomskih problema, doći ćemo u poziciju da i građani, a i privreda neće moći vraćati kredite i to će stvarati problem likvidnosti banaka i dovođenja u poziciju ogromne nelikvidnosti i dovoditi ih u gubitak.
Mi smo zadnjih godinu dana dobijali informacije od strane predstavnika vlasti da idemo u formiranje razvojne banke. Sada od ministra Dulića dobijamo informaciju da se formira neka hipotekarna banka. Ispada sve sasvim normalno, međutim, nije normalno. Zašto nije normalno? Mi nemamo strategiju razvoja bankarskog sistema.
Gospođo Dragutinović, od 2001. godine vi sa Jelašićem i sa Dinkićem ste bili kreatori monetarne finansijske i budžetske politike ove zemlje. Niste napravili za ovih deset godina strategiju razvoja bankarskog sistema, uz sve ono što ste radili i obavljali. Bez strategije bankarskog sistema nema razvoja, ovo je sve lupanje i stvaranje preduslova da se dođe u poziciju u koju ćemo doći vrlo brzo.
Zašto formirate banku za posebne namene? Evo, opet neka banka. Samo zato što znate da od 2011. godine dolazi u bankarskom sistemu ogromna kriza. Zašto je SRS protiv te banke? Zato što je to još jedan institucionalni oblik prelivanja novčanih sredstava, zdravog novca, u određene finansijske institucije koje će biti u funkciji ne domaćeg bankarstva, ne domaće akumulacije koja će se na zdrav i kvalitetan način prebaciti u zdravu privredu, nego će to biti samo još jedno prelivanje sredstava, iz inostranstva uzimaćemo kredite, to jasno i kažete kroz ova četiri zakona, plasirati u one banke koje propadaju, koje dolaze u nelikvidnost i koje će sutra postati banke koje odlaze u bankrot.
Sa stranim kreditnim sredstvima, umesto da ta sredstva uzimamo za razvoj privrede, za zapošljavanje, za razvoj nekih drugih delatnosti, mi ćemo to u bankarski sistem. Sve što smo mogli u poslednjih deset godina, to smo ubacili u bankarski sistem.
Šta imamo sada od tog bankarskog sistema? Ostalo je samo 2-3% akcija u tim bankama i po pravilu te banke gde je država većinski vlasnik, one posluju godinama sa gubitkom. Šta ste učinili da sprečite to negativno poslovanje tih banaka? Ništa.
Vi izlazite sa jednom informacijom, bivši guverner ide sa drugom, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Spojićemo tri banke koje posluju sa gubitkom, napravićemo jednu zdravu stranku, to nikad niko nije uspeo, ali evo vi to tako prognozirate, pa ćemo onda tako zdravu banku, tako moćnu banku, takvu banku koja ima kapital izbacićemo na svetsko tržište, pa kad se zalete bankari iz sveta, dođu, kupe, ubace strašna sredstva, mi to ubacimo u javnu potrošnju i živimo ovako kao što smo živeli u periodu kad smo imali tu srećnu okolnost.
Vi ste je imali, da ste imali državne banke, prodali je i ubacili u finansijski sistem, u određena finansijska sredstva. Da se vratimo na ovu banku za posebne namene. Zašto je ona ovog trenutka nepotrebna? Nepotrebna je zbog toga što će odneti deo kapitala iz finansijskog sistema, da li iz budžeta Srbije, ne znam odakle ćete vi naći tih pet miliona, najmanje kažem, pet miliona evra.
S druge strane, nije to samo pet miliona evra za osnivački kapital, morate dovesti ljude, prvo morate platiti dok se ne uđe u određene finansijske poslove.
S druge strane, morate obezbediti prostor, morate prvo obezbediti opremu u banci, morate prvo obezbediti uređaje, tehniku, itd, sisteme koji će sve to pratiti itd. Koliko to košta? Najmanje deset miliona vam ja palo u vodu, pa uložite to, krave uvezite iz sveta, pa da bar imamo mleka? Od ovoga nema ništa. Hvala.

Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Vladan Jeremić. Gospođa Tabaković, izvolite.        

Ono maločas što smo podneli u istovetnom tekstu na član 2. to može, ne može, nije važno, pa ću zbog zapisnika, stenografske beleške, da kažem sledeće – Agenciji koja bi trebalo da rukovodi ovom ovakvom bankom za posebne namene koja se Zakonom o bankama predviđa, gospođo ministre, ako niste znali, već je prihodovano 37 milijardi dinara, naplatom  potraživanja od pravnih i fizičkih lica po izjavi ovlašćenog lica, gospodina Džambića, čitam intervju iz "Ekonomista", prilivima od kamata na oročena sredstva, unovčile su 37 milijardi dinara.
Idem da je to na današnji dan, a bio je i niži kurs, idem sa nekom prosečnom cifrom od 100, to znači 370 miliona evra prihodovanja. Vama je kao državi, poveriocu prvog reda, za isplatu stare devizne štednje nad kojom ste suze lili kada mi kažemo – zaduženost, a vi kažete – da, ali za staru deviznu štednju, nikada niste pomenuli da ide i odavde, 189 miliona evra je preneto i 1,4 milijarde dinara, 50 miliona evra po priznanju čoveka, dobićete podatke na uvid, 50 miliona evra je kažu koštao stečaj. Gde je razlika?
Kod koga je oročena, ko od toga prihoduje? Kada ni NBS na depozite nije prenosila sredstva. O kakvoj odgovornosti može da govori neko ko živim novcem raspolaže ovako? Ko ima depozite u inostranstvu, Beogradske banke u Americi, bilo je u vreme uvođenja sankcije, 94 miliona dolara, a na računima Jugobanke 47 miliona dolara. Kad bi to bio dug nekog građanina, s kamatom od tada do danas, ko zna koliko bi to bio uvećan iznos.

Vreme. Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li još neko želi reč? (Da.)

Ne mogu da stignem da vas pratim. Član 5 – u krug lica povezanih sa bankom, umesto zaposlenih u banci, ubrajaju se članovi odbora banke utvrđeni ovim zakonom.  Ne samo da se prepliću nadležnosti, agencije i narodne banke, nego se pokušavaju čak ograničiti i ovlašćenja za izbor članova upravnog odbora za koje su strogo propisani kriterijumi.
Lično apsolutno nisam pogođena time, niti poznajem ijednog člana upravnog odbora bilo koje banke. Otkud nekome pravo da sebi daje dvostruku mogućnost da zabranjuje, bira i crta slike tih ljudi, kada za sebe, za ovakve milione nema ni minimum propisane odgovornosti.

Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Dejan Mirović. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Boris Aleksić. Da li još neko želi reč? (Da.)

Član 8. predviđa da se banka za posebne namene za šest meseci uskladi i da joj kapital bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od pet miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu.
Odlično znamo, neke kolege su pominjale, nije mi teško da ponovim kako se kreditima i unosom kapitala u jednom trenutku samo na računu pojavi taj iznos, a onda se povuče i nema ga. Da li vi stvarno mislite da niko ne čita ovo? Na prošlom dnevnom redu smo usvojili izmene Zakona o fondu za razvoj, gospođo Diana, ako niste u toku, gde se Fondu za razvoj daju mogućnosti da budu nova razvojna banka, a ovde imamo sada neku drugu banku koja će imati ovaj osnivački kapital.
Odakle ćete ga obezbediti, od kojih ćete socijalnih davanja ili subvencija uzeti za mleko i kojim ćete nam efektima pravdati ovo, to je moje pitanje?

Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.