Iskorišćeno je deset minuta i trideset sekundi.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, čusmo malopre iz vašeg izlaganja o ova dva predloga zakona, zakona o duvanu i zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, da je osnovni kriterijum kojim se država vodila kada nam je predložila izmene i dopune ovih zakona potreba da nam uredi ovu materiju na jedan suštinski, kako rekoste, potpuniji način, da ukrupni ovu, kako gospodin ministar reče, industriju. Govorim o igrama na sreću. Rekao bih da je to stvarno industrija kako po broju učesnika u ovom poslu, tako i po obimu sredstava koja se obrću u ovim takozvanim igrama na sreću. Pored toga cilj države jeste da smanji broj priređivača ove kocke, a sve u cilju boljeg i efikasnijeg punjenja budžeta. I ovo je puka istina ovih izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću – bolje i efikasnije punjenja budžeta.

Kroz zabranu ulaska maloletnika u ove kockarnice država, kako reče ministar, želi da pošalje jasnu poruku mladima i njihovim roditeljima. Međutim, ovde se, gospodine ministre, nameću neka suštinska pitanja. Nije ovde samo slanje poruke, ovde ima nekih jako ozbiljnih i suštinskih pitanja koja kako osnovni Zakon o igrama na sreću, tako i ove izmene i dopune Zakona ne mogu da reše. Može li ovaj zakon, kako osnovni, tako i ove izmene i dopune Zakona o igrama na sreću, rešiti pitanje propadanja hiljade i hiljade mladih ljudi koji su ogrezli u kocki ili je prioritet države samo puko punjenje budžeta? Mislim da je ovo drugo u pitanju, da država nema načina da reši neke probleme. Zašto država one koji su duboko ogrezli u kocku, jednostavno, ne naziva tim imenom ''kockari'', već su oni za državu ''igrači'' i to igrači na sreću?!

Čuli smo da je oko 3,5 miliona ljudi, po nekim istraživanjima, igralo ili igra neke oblike tih takozvanih igara na sreću, da je oko 700 hiljada ljudi na neki način u kandžama kocke i to duboko u kandžama kocke. Zašto država, koja i sama organizuje ove igre i finansira mnoge takozvane igre na sreću, ne upozorava, kada to čini, da se ovde radi o kocki, da to može biti pogubno za mlade?

Naprotiv, država podstiče ove igre. Zamislite samo ono bizarno upozorenje – ne možete poslati više od hiljadu SMS poruka sa jednog telefona Gospodine ministre, pa, to je ludost, to je totalno iščašeno. A, to država radi!

Dalje, šta još radi država? Ona putem, naoko, ovih bezazlenih igrica na sreću stvara u stvari preduslove za dalje nekontrolisano kockanje. Time se samo širi rizik od razvijanja bolesti patološke zavisnosti od kocke. A posledice ove bolesti, patološke bolesti od kocke, jesu pogubne, pogotovo za mlade ljude.

U tom biznisu ili, kako ministar reče, industriji brzo se umešaju mreže poverilaca, agencije koje pozajmljuju novac, tu su, onda, i uterivači dugova, moćni mehanizmi za povraćaj izgubljenog novca itd. A, onda, ovi problemi se samo naoko rešavaju. Kako se rešavaju? Obično, prodajom stanova i drugih nekretnina, pozajmljivanjem i novim zaduživanjem, novim kreditima i tako dalje. Onda se, gospodine ministre, u ovoj vašoj, kako vi kažete, industriji pojavljuju uterivači dugova. Hiljade raspalih porodica, hiljade propalih brakova, hiljade i desetine hiljada beskućnika usled kocke. Šta je posledica svega ovoga, kod ovih ljudi, pogotovo kod mladih ljudi? Depresija, jači psihički poremećaji, često telesne bolesti, to su sami neke od težih slučajeva koji nastupaju usled ove pošasti.

Sledeće pitanje koje se može postaviti jeste – može li država na jedan ozbiljan i sistematski način da se izbori sa ovim pojavama? Gospodine ministre, kocka je đavolja rabota! Često smo imali prilike da vidimo ispovesti nekih kockara, takođe, da pročitamo ispovesti pojedinih ljudi koji su ogrezli ovom poroku, da vidimo šta im se desilo, kako njima, tako i njihovim porodicama, a ne zaboravite, sve ovo država na jedan vrlo jasan način pospešuje.

Znate, rekao sam, imali smo često prilike da čitamo o tome, jedan kockar u jednom dnevnom listu ispričao je da ga je, prosto, đavo namamio na kocku, da ga je đavo navukao i kao da, kaže on, neko drugi upravlja mojom rukom. A, za to vreme, kaže, drhte mi i prsti i ruke dok čekam svoju nikad ostvarenu sreću. Zamislite koliko je to teško i za tog čoveka i za njegovu porodicu, i za društvo u celini. A kažem, sve je više mladih ljudi ogrezlo u ove poroke. Hteli vi to da priznate ili ne, to nisu igrice na sreću, to je kocka. Ti kockari sanjaju onaj njihov večiti san o dobitku, san koji im se nikada ne ostvari.

Oni u ovu kocku ne ulažu samo svoj novac, oni ulažu i svoj ugled i zdravlje, i ambicije, i na kraju, svoju porodicu. Na kraju, kao što svi znamo, ulaze u svet zelenaša, u svet uterivača dugova, u svet poroka, u svet beznađa, i onda se pitamo, zašto nam mlada generacija tako radi? Zašto nam mnogi mladi tako propadaju? Kao država preventivno reaguje na sve ovo? I, da li uopšte država preventivno reaguje? Tačno je da su ovo zakoni iz oblasti finansija, ali ima li tu saradnje sa nekim drugim ministarstvima, kada su ove oblasti u pitanju? Ima li saradnje sa Ministarstvom zdravlja i sa drugim ministarstvima? Izgleda da ga nema. Jer, očigledno je da država vrlo malo radi na prevenciji u ovim slučajevima.

Kako će država da reaguje, gospodine ministre, nadam se da ste upoznati sa još jednim problemom, na pojavu sve više privatnih klinika, koje se bave, navodno, brzim izlečenjem ovih patoloških kockara. Sve ih je više i po Beogradu, vi to znate sigurno. One nude svoje usluge za nekoliko hiljada evra i nude brzo izlečenje. A u stvari, radi se o novoj vrsti šibicarenja, sa bolesnim ljudima, sa jadnim ljudima, sa ljudima koji su ogrezli u poroke kocke. Sve su to pitanja na koje ovaj zakon, jednostavno, nema odgovora. Ili, vi taj odgovor ne želite da date. Vi taj odgovor ne rešavate kroz predloge ovih zakona.

Znate, ta kocka je takav porok, da ne postoji pilula koja može da suzbije tu želju za kockanjem. Zbog toga je to vrlo opasan porok. Šta tu našu omladinu, vi kažete maločas u svom izlaganju da želite da pošaljete poruku mladima i njihovim porodicama da država želi da se brine o njima, da želi da se brine da mladi ne ulaze u te kockarnice, ali da li je to dovoljno, šta te mlade vuče da idu u kockarnice?! To je beznađe u kome se nalaze dosada, pomodarstvo, roditelji se sve manje bave svojom decom zbog rešavanja svojih egzistencijalnih problema. I za to je krivica ove države i ove vlade. Ovo su sve problemi koje, kako osnovni zakon, tako i izmene i dopune ovog zakona ne rešavanju. Cilj je punjenje budžeta i to je osnovna intencija ovog predloga zakona. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem. Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 11 minuta i 10 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su se u poslednjih petnaestak-dvadeset godina nad Srbijom nadvila dva fenomena. Možda ih je u tragovima bilo i ranije, ali su sada posebno izraženi, i to uvek kada je društvo, kada je država u krizi, kada država nema odgovore na elementarna egzistencijalna i nacionalna pitanja. Te dve pojave tada eskaliraju u društvenom.

Prvi je, pojava vračara, čitača sudbine, proroka i raznih crnih i belih magova, pisaca horoskopa. Pošto država ne može da odgovori na to, na egzistencionalno pitanje pojedinca, on traži u horoskopima, kod vračara, odgovore na pitanja koja ga muče. Drugi je, drastično povećanje broja učesnika igara na sreću, kao i pojava novih oblika i novih načina tih igara na sreću.

Država, uglavnom, toleriše ove pojave. Jer, u prvom slučaju stvaraju iluziju da će bolje biti već sutra, da samo što nije bolje. Čim prebrodimo krizu, biće bolje, i to sutra, uglavnom se pretvori u ''malo sutra''. Drugo, kada ta iluzija padne, izaziva stravične lične i porodične lomove. Jer, čovek shvati bespredmetnost, shvati da u budućnosti svetla ''na kraju tunela nema'', jer se ta vlast otegla, a ne obezbeđuje budućnost.

Drugi primer, takođe, stvara iluziju, da će jednim dobitkom da razreši sve ili gotovo sve materijalne probleme u porodici. Iluzija pada onog trenutka kada se isprazne i poslednji fondovi lični i porodični, izaziva finansijski lom, kolaps u porodici, što opet izaziva porodične lomove.

Razlog zašto država toleriše ovo, a čuli smo maločas da je to bolest, da to više nije zabava, razonoda, da to nije nekakva eventualna nada, nego da to postaje sve više bolest. Razlog zašto država toleriše jasno ste napisali, gospodine ministre, u članu 14. U obrazloženju člana 14. nedvosmisleno govorite da država ovo toleriše upravo zbog toga što će se naknadna sredstva sliti u budžet. To što se i poslednja crkavica vadi iz džepa da bi se popunio ''tiket lota'' i da se nada da će, baš, on, ubosti, neku, ''sedmicu'' i rešiti sve probleme, državu izgleda ne interesuje.

Navešću deo obrazloženja kada se kaže – radi ilustracije ekonomske opravdanosti podele, jer vi sada delite igre na sreću na klasične osnovne i klasične ostale, smanjen je procenat minimalnog fonda dobitaka za ostale klasične igre. Dakle, vi nedvosmisleno kažete da ovim zakonom smanjujete fond dobitaka sa 50 na 10%, i dajete procenu – tokom 2009. godine promet igara na sreću, koje su prema predloženim izmenama Zakona svrstane u kategoriju ostalih igara na sreću, iznosio je oko milijardu dinara.

U skladu sa predloženim izmenama Zakona budžet bi bio veći da ste se setili da ovaj zakon donesete da se izglasa u Skupštini, da vaših 126 pritisne dugme i da izglasate, budžet bi bio veći za 240 miliona dinara. I to, čak, i tabelom objašnjavate; ako je milijarda u važećem zakonu, milijarda u predloženom, fond dobitaka 500 u važećem, a sad 100 miliona u ovom predloženom, osnovica za naknadu za priređivanje je 500 u starom, a sada je 900 u predloženom i naknada državi u budžet sa 300 ide na 540 miliona, odnosno 240 miliona više. Ali, vi ovde kažete – i ostatak priređivaču treba da bude podignut sa 200 na 360, dakle, i priređivaču, onome koji legalno zavlači ruku u džep i najgoroj sirotinji, određujete da ima još 160 miliona dinara više.

Kocka je, rekosmo, bolest. Moj kolega je maločas izneo statistički podatak da u Srbiji ima oko 100.000 ogrezlih kockara, koji ujutru kada se probudi ne misli da li će detetu obezbediti litar mleka, inače i za nestašicu mleka je, takođe, kriva ova vlada, ali to na stranu, da će obezbediti litar mleka, nego trči u kladionicu da i poslednji dinar iz džepa da za kocku. Takođe, rekao je moj kolega, da ima i oko 500.000 latentnih, potencijalnih kockara. Ako ovako nastavite, uskoro će u Srbiji biti 6.000.000 kockara, ali neće imati sa čim da se kockaju, jer su lični budžeti, porodični budžeti sve tanji i tanji. Danas vam već više od pola Srbije gladuje.

Kocka je bolest, kao droga, kao narkomanija, kao alkoholizam. Država bi morala, kada bi vodila računa o građaninu, da nađe način da kao što, doduše, ne lečite ni alkoholičare, ni narkomane, ali kao što treba da lečite narkomane i alkoholičare, tako da lečite i ove koji se kockaju. Naprotiv, vi ste dozvolili u prošlom zakonu da na 150 metara od škole, a sada ste podigli, dve bandere kada se polože, to je 50 metara, dakle, da na 200 metara od škole ne sme da bude otvorena kockarnica. Pa, oni koji su prelazili 151 metar prelaziće danas i 201 metar, a 11% mladih vam već dobrano ulazi u kockarnice, takođe, 11% mladih već u porodici imaju porodične probleme zbog toga što odlaze u kockarnicu. Prvo, zanemaruju školu, a drugo, kako dolaze do sredstava koja će uplatiti u kockarnice.

Da ste malo više vodili računa, mislim da biste mogli da rešite ovaj problem na malo drugačiji način i onda bismo imali malo zdraviju omladinu i malo zdravije poglede na život i svet.

Posebno je neprihvatljiv i indikativan član 19. Da li, gospodine Đeliću, vi, ovo, sada pravite neku novu kockarsku Jugoslaviju?! Kaže: ''Državna lutrija Srbije može, uz prethodnu saglasnost Vlade'', a dobiće je, jer zašto ne bi, ''da priređuje igre iz člana 14. ovog zakona'', dakle, ove, ostale klasične igre na sreću, ''u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću, koje je osnovala strana država. Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana podnosi se Nacrt ugovora o zajedničkom organizovanju igara na sreću, koji sadrži osnovne elemente ugovora. Međusobna prava i obaveze između Državne lutrije Srbije i priređivača iz stava 1. ovog člana regulišu se ugovorom, na koji saglasnost daje Vlada.''

Mislim, gospodine predsedavajući, da mi ovo vreme ne računate, jer citiram član o kome se raspravlja.

Ovaj član 19a otvara vrata neverovatnoj manipulaciji, jer niste u stanju da uspostaviti ni državnu kontrolu ove oblasti, nažalost, a kako li ćete, tek uspostaviti međunarodnu kontrolu. Nemoguće je organizovati kontrolu sredstava, koja su ionako tanka, i ovako krvava, a koja su već bolesni ljudi uložili, ne govorim o onom delu koji uplati loto iz razonode, eto, tako, da čeka. Ali, danas uplati iz razonode, sutradan će stalno uplaćivati i tako dalje. To otvara mogućnost da se ogroman novac, ogromna finansijska sredstva iz ove zemlje, kroz takozvane dobitke, odliju u zemlje u okruženju, jer o ovome što sada pišete u članu 19a već se priča unazad dva meseca i već se pripremaju organizacije koje organizuju igre na sreću u susednim zemljama da potpišu ugovore sa nama.

Mislim da je sa Republikom Srpskom već za neke igre na sreću postignut dogovor, ali sada se ulazi u BiH Federaciju, ulazi se i u Hrvatsku, odnosno ulazimo sa ugovorima, a izlazimo sa ogromnim parama koje će njihovi učesnici igara na sreću dobijati.

Gospodine ministre, mislim da je najpametnije što možete da uradite, a još imate vremena da to uradite, da ovaj zakon povučete iz procedure, da ga malo doterate, da ga malo dovedete u red, da malo vodite računa i o socijalnoj kategoriji društva u Srbiji, da vodite računa o opasnostima koje ova oblast sama po sebi ispoljava i da donesete neki drugi zakon, koji će, uz stroga ograničenja i stroge rezerve, biti usvojen u Skupštini. Ovako, mislim da SRS ne može glasati za ovaj zakon. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je deset minuta i 50 sekundi.

Sada, na osnovu člana 87. stav 1, određujem pauzu u trajanju od jedan sat i nastavljamo u 15.00 časova. Hvala na saradnji.

(Posle pauze –15.10)

Narodni poslanici nastavljamo rad sednice Skupštine u popodnevnom delu raspravom, a po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona o 1. i 2. tači dnevnog reda.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku po prijavi za reč, samo da obavestim Narodnu skupštinu, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a raspravom koja je u toku, dok ne okončamo raspravu koja je u toku.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune dva zakona: Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću.

Naravno, nije ni potrebno naglašavati da se radi o izuzetno važnim zakonima, jer od pripreme i primene ovih zakona u najvećoj meri zavisi i način na koji se puni budžet Republike Srbije.

Pošto se vodi objedinjena rasprava, većina mojih kolega više je govorila o Zakonu o igrama na sreću, zato ću se ja osvrnuti i govoriti o ovom drugom zakonu, Zakonu o duvanu.

Kada se pogleda ovaj zakon može se primetiti da je glavni razlog, barem se tako navodi, za izmene i dopune ovoga zakona sveobuhvatna reforma propisa, odnosno giljotina propisa, kako se to danas savremeno i obično kaže.

Međutim, ako je to zaista tako i ako je to glavni motiv za izmene i dopune ovoga zakona, šta je onda sa reformom, odnosno sa giljotinom propisa u drugim oblastima, u drugim zakonima, jer te stvari paralelno treba da se odvijaju, taj proces i u drugim zakonima?

Mi bismo onda, u tom slučaju, ako bi ovo zaista bio glavni razlog, morali hitno da pristupimo izmeni ogromnog broja zakona, što možda jeste potrebno, verovatno i jeste potrebno, ali bi bilo nemoguće u jednom kratkom vremenu to sve ostvariti.

Jednostavno, smatram da vas je na izmenu ovog zakona, govorim o Zakonu o duvanu, navelo nešto drugo, a šta je to nešto drugo, videćemo, odnosno pokazaće vreme.

Predstavnik Vlade koji je ovde obrazlagao pred narodnim poslanicima ovaj zakon, gospodin Đelić, koga ovde ne vidim, doduše, tu je gospodin ministar Milosavljević, rekao je pred poslanicima da je pre desetak godina promet duvanskih proizvoda u procentu od 90% išao time švercerskim nelegalnim kanalima. Takođe je rekao da je sada, trenutno, sasvim drugačija situacija, da je to sve stavljeno u legalne tokove. Pri tome je pomenuo da je i aktivnost vezano za ovu oblast, a koja se odnosi na fri šopove, svedena na najmanju moguću meru.

Zaista bih voleo da je to tako, ali ako se pogledaju odredbe nekih članova zakona, pre svega one odredbe koje se odnose na stavljanje u promet duvanskih proizvoda koji će se prodavati u avionima i brodovima koji napuštaju našu zemlju, vidimo da te odredbe mogu dovesti do velikih zloupotreba. Možda se ovde i krije odgovor na ono moje pitanje sa početka priče, da je možda i ovo jedan od glavnih razloga zbog čega se vrše izmene i dopune ovog zakona.

Shodno ovome može se čovek zapitati da li to Srbija ima ili priprema svog Mila Đukanovića, jer poznato je da je Milo Đukanović bio majstor u ovoj oblasti. On je i avionima, i brodovima, i gliserima, i svim drugim sredstvima vršio šverc duvana i na taj način je i stvorio svoju imperiju, obogatio se i to jedan od razloga što i danas vlada Crnom Gorom. Ali, dobro, to nije tema, vidim da me gospođa Čomić gleda, nije teme Crna Gora i Milo Đukanović, ali njegove veza sa duvanom su i te kako poznate svima.

Da se vratim zakonu, ovaj zakon predviđa na jednom mestu da opšte poruke na duvanskim proizvodima mogu biti napisane i na stranom jeziku. Naravno, mogu da se saglasim sa tim, i tu ništa nije sporno da u posebnim slučajevima kada se to traži zakonom da te poruke mogu biti napisane i na stranom jeziku, ali pošto se ipak radi o proizvodima koji su proizvedeni u Republici Srbiji, mislim da bi bilo neophodno da se te poruke napišu i na srpskom jeziku. To je bar lako kada je u pitanju paklica cigareta, sa jedne strane se može napisati na stranom jeziku, da li je to engleski, francuski, ili neki sasvim drugi, zavisno od zemlje kojoj se transportuje, a na drugoj strani na srpskom jeziku da bi se videlo na neki način poreklo, odakle te cigarete dolaze. To bi možda bio jedan od kriterijuma gde bi se moglo ustanoviti da li se eventualno dolazi do zloupotrebe ove odredbe.

Posebno su interesantne u ovom zakonu analize efekata donošenja ovog zakona. One su potpuno paušalne, a rekao bih i smešne. To baš i stoji u zakonu. Tamo se, baš, bukvalno kaže da se samo pretpostavlja kako, na koji način i na koga mogu uticati ova zakonska rešenja i njihovi efekti. Naravno, svaki zakon koji se donosi, bez obzira na koju oblast, na koju delatnost se odnosi, mora da bude precizan, tačno da se zna, da nema nikakvog paušalnog tumačenja, približnog tumačenja očekivanih efekata, nego je zakonodavac ovde u analizi ovih efekata morao i trebalo je da jasno kaže šta se očekuje od efekata donošenja ovog zakona.

Kaže se još da će predložena rešenja iz ovog zakona uticati na privredne subjekte, čija je delatnost propisana odredbama ovog zakona. Naravno, to nije bilo potrebno ni stavljati, to je stvar koja se podrazumeva sama po sebi. Valjda se efekti ovog zakona neće odnositi na proizvode teške industrije ili neke druge industrije koja sa duvanom nema nikakve veze.

Sada se opet može videti iz svega ovoga da se navodi samo jedan pozitivan efekat ovog zakona, a taj pozitivan efekat je znatno smanjenje transportnih troškova u okruženju. Međutim, sa druge strane, uporno se izbegava da se kaže kome će i kako, i u kojoj meri ovaj zakon izazvati dodatne troškove, a sigurno da će biti takvih.

E, sada, da se vratim na ovaj jedini pozitivan efekat ovog zakona koji ovde prikazujete, zaista moram da budem iskren. Transportni troškovi biće nešto smanjeni, ali će biti zanemarljivo smanjeni. Generalno gledano, oni gotovo uopšte neće uticati niti pozitivno, niti negativno na subjekte poslovanja.

Trgovci na veliko i proizvođači i do sada su koristili prevozna sredstva koja su namenjena za prevoz duvana, a to je i praksa pokazala. Trgovci na malo, koji se bave prometom duvanskih proizvoda i do sada su vršili prevoz ovih proizvoda sa ostalom robom i čovek koji ima jedan dragstor, pošto dolazim iz Niša, a dođe, recimo, iz Dimitrovgrada da nabavi za svoj mali dragstor, a znamo kako dragstori danas rade, neće valjda sa dva vozila da dolazi, ni do sada nije dolazio. Naravno, sada mu zakon omogućava da može zajedno, što je dobro. Ali, opet kažem, nisu to nešto posebno pozitivni efekti, niti neko posebno olakšanje, jer se to i do sada radilo.

Onda, zakon dalje tvrdi da će se povećati broj privrednih subjekata koji se bave prometom duvanskih proizvoda. Sada vas pitam, gospodine ministre, možda i niste jedini nadležni za to, kako će se povećati broj privrednih subjekata koji se bave prometom duvanskih proizvoda?

Doneli smo najrigorozniji zakon, možda i u Evropi, o zabrani pušenja i svedoci smo, kad god prođemo ulicom pored neke institucije, neke škole, ambulante, bolnice itd, da se ljudi, bukvalno, ispod nekih streha, ispod nekog drveća kriju kao mala deca kada nešto kriju od svojih roditelja, pa će, verovatno, mnogi od njih kada shvate i kada im prevrši ta mera poniženja koju je doneo ovaj zakon i ostaviti duvan, tako da ne verujem da će se povećati broj privrednih subjekata koji se bave prometom ovih proizvoda, naprotiv, smatram da će se taj broj subjekata i smanjiti.

A da ne govorim o standardu koji imaju naši građani. Došlo je do toga da se ljudi odriču i paklice cigareta i svega ostalog. Nešto malo što imaju u svojim novčanicima, kupuju mleko i ono najneophodnije za svoju decu. Pogotovo, to će biti prisutno Nove godine, kao što se najavljuje, povećanje akciza na duvanske proizvode. Doduše, moram da kažem da su duvanski proizvodi uglavnom sa cenama niži u našoj zemlji, nego u okruženju, ali ako se to prevede po jedinici proizvoda prema primanjima, ispada, opet, da naš prosečan čovek, prosečan građanin više mora da izdvoji procentualno od svoje plate za cigarete. Ne govorim ovo, nisam pušač, nekad sam bio, na svu sreću više nisam, ali čisto objektivno govorim zbog velikog broja ljudi koji su pušači.

Od kada je prodata ili privatizovana naša najveća fabrika duvana "Duvanska industrija Niš", broj privrednih subjekata o kojima smo ovde govorili sve je manji i samo se smanjuju. Džabe menjamo zakon i navodimo da će se povećati broj privrednih subjekata. Nije tačno, smanjiće se, i analize su pokazale da se samo smanjuju.

Ne samo to što ste prodali najveću fabriku duvana, ovo moram da kažem, pošto dolazim iz Niša, sa time su uništeni i proizvođači duvana, kojih je najveći broj bio na jugu Srbije. Znate i vi, gospodine ministre, verovatno i još mnogi u Vladi, da ti ljudi, proizvođači duvana sa juga Srbije, već godinama tuže državu Srbiju, tuže "Filip Moris", imaju izuzetnih problema. Nažalost, ne mogu ostvariti svoja prava. Često su prinuđeni da štrajkuju. Nedavno su u Nišu štrajkovali ispred Apelacionog suda, čak su neki štrajkovali glađu, ali se niko u ovoj vladi nije našao tu da pomogne ovim ljudima.

Zajedno sa fabrikom duvana nisu uništeni samo ovi proizvođači duvana, nego možda i najviše što je ova država izgubila, praktično smo dali svoje tržište, a da ne govorim o onome koliko je od fabrike duvana pripalo lokalnoj samoupravi. Prodaja "Duvanske industrije Niš" jeste najveća privatizacija koja je donela najviše novca u budžet Srbije. Nažalost, Niš od toga nije video skoro ništa ili veoma malo. I to malo što su dobili predstavnici vladajuće elite u Nišu, ni to nisu znali da iskoriste.

Završavam polako ovu moju priču. Promet duvanskih proizvoda je jedan monopol, to je stvar kojom treba da raspolaže svaka država i tu nema i ne sme da bude popuštanja. Evo, recimo, u Nišu, pošto sam odatle, Niš ima preko 100 godina, nekih, 130 godina tradiciju u proizvodnji duvana i duvanskih proizvoda, jednu zgradu, gde se nekad davno vršio otkup i prerada duvanskih proizvoda i dan-danas građani Niša nazivaju ''Stari monopol''. Kažu – vidimo se kod ''Starog monopola''. To još govori da država ovde ne sme, ali baš, da napravi ni jednu jedinu grešku, jer svaki dinar od prometa duvanskih proizvoda je namenjen budžetu, a imali smo, nažalost, prilike da vidimo da je u ovoj oblasti ranijih godina bilo mnogo zloupotreba. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 14 minuta i 25 sekundi. Na raspolaganju vam je još minut i 15 sekundi.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, s obzirom na to da smo dobili predloge izmena i dopuna ova dva zakona, o igrama na sreću i o duvanu, koji na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog, imali smo bar nagoveštaj da će gospođa Diana Dragutinović biti ispred Vlade ta koja će braniti te zakone, ali, izgleda da vi i gospodin Đelić niste imali mnogo sreće, izvukli ste najkraću slamčicu i danas morate da branite te zakone, odnosno izmene i dopune.

Kakve je sreće parlament, to je upravo tako da svake godine sve zakone koje donosimo posle nekoliko meseci moramo i da menjamo. Toliko o njihovoj efektnosti i ozbiljnosti sa kojom se donose pred Narodnu skupštinu.

Ne bih mnogo analizirala ova dva predloga zakona, jer će se moja koleginica Aleksandra Janković baviti baš izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Osvrnuću se samo na izmene i dopune Zakona o duvanu. Kada smo pogledali ceo taj predlog, osim članovima 1, 4, 7, 11, 14. i 15. kojima se usklađuju neke zakonske norme sa nekim već postojećim aktima i zakonima, da bi on bio primenjiv, obratili smo pažnju zbog čega se one donose. Jasno je da se svaka takva izmena i dopuna donosi da bi se neko izuzeo od nečega, da bi se neko kome je u međuvremenu neki zakon zasmetao mogao rešiti svog balasta ili poteškoće koje mu je zakon nametnuo i onda smo došli do ovog famoznog člana 16.

Član 16, kojim se inače popravlja, dopunjuje član 67. postojećeg Zakona, kaže – da se u članu 67. posle stava 4. dodaje se stav 5, ali pre nego što pročitam kako glasi, pročitaću šta kaže taj stav 1. od kog se traži izuzimanje: "Proizvođač, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda dužan je da pre stavljanja u promet duvanskih proizvoda odredi maloprodajne cene tih proizvoda i prijavi ih Upravi.'' Onda kaže ono što sad zakon nudi kao promenu: "Izuzetno od stava 1. ovog člana proizvođač, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda nije dužan da pre stavljanja u promet odredi i prijavi maloprodajne cene duvanskih proizvoda, kada se ti proizvodi otpremaju radi prodaje u avionima i brodovima'', inače, nemamo more, ''koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se spremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima."

Prevedeno na svakodnevni jezik, pre, otprilike, tri godine mislim da je gospodin Đelić, zato mi je žao što on nije tu, upravo rekao – nikada više neće biti duty-free shop, a ovo je povratak na ono što mi nerado govorimo i što svi vole da koriste, onako, u nekoj političkoj floskuli, ovo je upravo povratak onom Miloševićevom vremenu kada su bili duty-free shop. Ovo je na mala vrata otvaranje šverca.

Ako znamo da nemamo more, a ovde se pominju brodovi, dakle misli se na rečni saobraćaj. Dolazim iz Sombora, znam šta je ''Bezdan'', ''Apatin'', ulazne marine i sve ostalo što dolazi Dunavom. Znam da su rečne barže koje idu u pravcu Nemačke u stvari idealna mesta za šverc.

I, mislim da će sledeći korak biti, mogla bih čak sa vama da se kladim, a živi bili pa videli, otvaranje duty-free shop na svim carinskim prelazima. To je u stvari ono što treba da ovaj član omogući, a iza toga stoji sve ono ostalo, onaj ekstraprofit i sve ostalo što može da se na mala, a ozakonjena, vrata ovako uvede upravo u Zakon o duvanu. Eto, ja ću samo toliko da govorim o ovom članu. Ostavljam ostalo vreme koleginici.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Samo vas molim da se prijavite. Izvolite.