Zahvaljujem. Podeliću sa vama moja saznanja vezano za hotel "Jugoslavija". To jeste jedan od najznačajnijih hotela, ne samo u Beogradu, nego u Srbiji, sa izuzetnom lokacijom i pozicijom. On je pre nekoliko godina privatizovan, pre otprilike, jedno, dve godine ponovo je prodat od strane novih vlasnika, sada je vlasništvo nad hotelom "Jugoslavija" u rukama jedne grčke investicione grupacije. Oni su podneli zahtev gradskim vlastima, odnosno Sekretarijatu za urbanizam, za rekonstrukciju hotela, modernizaciju, dogradnju jedne kule, koja bi trebalo da ima 30-tak spratova i u proceduri su dobijanja dozvola za projekat kojim bi hotel "Jugoslavija" trebalo da bude pretvoren u jedan moderan, rekao bih, čak, možda i liderski hotel u Beogradu.

Verujem da će procedure biti vrlo brzo završene, da će početi građevinski radovi, imam informacije da bi to trebalo da bude od proleća i da ćemo na tom mestu zaista imati jedan reprezentativan hotel, ne samo za Beograd, nego i za mnogo šire. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe.

Da sam došla popodne i videla samo vas, gospodine Milosavljeviću, imala bih neke nedoumice. Međutim, pošto sam jutros videla ministra Đelića, koga mnogi od milošte zovu "Boža integrisani", jer gde god se pojavi tu je reč o evropskim integracijama. Kada sam ga videla shvatila sam da izmene i dopune Zakona o igrama na sreću ne mogu a da nemaju veze sa tim evropskim putem.

Ovako, jasno je da posle legalizacije homoseksualizma, sledi legalizacija kocke, kockanja kao privredne grane u ekspanziji, a onda će nam biti neminovna i prostitucija, budući da cinici kažu kako je politička prostitucija najprofitabilnija delatnost u Srbiji. Dakle, u EU više nema pušenja, izloženosti duvanskom dimu, ali ima kocke, prostitucije, droge, protivprirodnog bluda.

Pošto je uz tačku o igrama na sreću okačena i ova tačka o duvanu, verovatno da je razlog za ovakvo objedinjavanje skupštinske diskusije motiv da se što pre sa ovih poročnih tema pređe na državnu upravu, ''Šunatovčeve radne obaveze'' i ino-sporazume, a i duvan može lepo da se žvaće uz kockanje.

Kakve veze ima na šta će da nam liči vrednosni sistem i omladina, kakve veze ima to što najmlađi registrovani zavisnik od kocke ima samo 13 godina, kada je cilj ovog zakona, kako kaže Vlada, da se ova oblast uredi, naravno, zbog EU, i da obezbede veći prihodi od naknada za njihovo privređivanje. Kukala nam majka, kada se budžet puni preko poroka!

Utoliko, novine ovog predloga zakona jesu zabrane ulaska maloletnim osobama u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću, sa povećanjem minimalne udaljenosti objekata za igre na sreću od škola sa sadašnjih 150 na 200 metara. Čak 200, što reče jedan naš građanin u komentaru na ''netu'', kao da je klincima preveliki problem da skuterčićima pređu dodatnih 50 metara.

Dalje, biće zabranjeno priređivanje posebnih igara na sreću (čitaj: kocke i klađenja) duže od 18 časova dnevno, a moraće da se utvrdi poreklo kapitala koji ulazi na tržište. Pitanje je, samo, da li će poreklo kapitala biti utvrđivano i domaćim tajkunima i kojim, i da li je na to mislio Tadić? Dvostruko se povećava i najniži iznos novčanih kazni za prekršaje za pravna lica, sa deset hiljada na sto hiljada. No, džabe, i deset puta veće kazne, kada oni koji plaćaju imaju sto puta veći prihod, a unesrećuju hiljadu puta više ljudi.

Vlada će u javnom pozivu za davanje dozvole navoditi teritoriju na kojoj će biti locirane igračnice. Načelnik Uprave za igre na sreću kaže – razlog za tu dopunu je omogućavanje da se igraonice otvaraju u manje razvijenim regionima, što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti.

Dakle, ''ravnomerni regionalni razvoj Srbije, kroz prostorno planiranje lokacija za klađenje i kocku''. Vrh! Tako će verovatno u najveće radne podvige lidera regiona, Dinkića, osim programa za "Fijat", ući i program za kladionice. Uostalom, leteći promoter ovih disciplina je bio Dinkićev kadar Krišto, dakle, ''baron Mlađan Minhauzen i grof Mojte Krišto''.

Evo samo nekoliko komentara naših građana na izmene i dopune Zakona o igrama na sreću.

Kasno, tačnije, prekasno. Ko je dozvolio da se razne igraonice nakote na svakom ćošku i baš me zanima ko će to sada kontrolisati? Pored škole "Kralj Petar I" u Ulici maršala Birjuzova postoji jedan mali, nazovimo to, kiosk, zapravo, šalter. Tu su se i prošle i ove godine prodavale cigarete na komad. Inače, za vreme časa je zatvoren, a otvara se samo za vreme odmora. Kako to niko nije primetio?

Šta se stalno vrtelo na ''Javnom servisu'' u vreme Svetskog prvenstva? Gde ćete gledati Svetsko prvenstvo? U našoj kladionici, naravno. Šta reći kada se to reklamira na RTS? Na jednoj strani, država, kao, onemogućava maloletnicima ulazak u kladionice, a na drugoj ih stalno poziva. Na zvaničnom sajtu opštine Inđija, na početnoj strani je, s jedne strane, baner za kladionicu, a s druge je za ''Lav'' pivo. Pretpostavljam da su oni bili sponzori velikog LCD displeja u centru Inđije, na kojem se, uz jeftin alkohol i pečene pljeskavice, uživalo u Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Šta ćemo sa dilerima droge, koji direktno u školsko dvorište donose istu? Gde ćemo njih izmestiti? Juče sam u vreme ručka prošla pored nekoliko kladionica. I, šta sam videla? Sredovečne muškarce koji, uz pivo i tiket, sede u kladionici i gledaju one nesrećne brojke. Alo, ljudi, nedelja je, nedeljni ručak, porodica!! Što li svakog dana čitam ili čujem da je izvršen neki oblik nasilja? Zato što su roditelji u kladionici, a ne vaspitavaju decu. Još kada dođu iz kladionice nervozni.

Razlog za dopunu ovog zakona je omogućavanje da se igraonice otvaraju u manje razvijenim regionima, što znači, kaže ovaj naš građanin, navući i sirotinju na kocku i uzeti im i ono malo što imaju. Hajde da vidimo i to čudo. Kod nas, u Smederevu, većina kladionica je uz samu školu. Prava akcija, smatra jedan naš građanin, bila bi limitiranje rada slot klubova do 23.00 časa i, naravno, broj je isti. Ovako ih ima više od apoteka i pekara zajedno.

Stroga kazna za ulazak maloletnog lica, u smislu višemilionske kazne, jer se tu vrte milioni, a ne dinarske stotke. Zabranjena je, kažu, i prodaja alkohola maloletnicima, pa svakog dan čitamo kako su se pijani klinci negde ispoubijali. Zabranjena je prodaja duvana maloletnicima, pa svakog dana gledamo klince kako kupuju cigarete na trafikama. Zakone treba sprovoditi, a tu ova imitacija države katastrofalno podbacuje. Ne kažem ja, kaže naš građanin.

Dalje, kod nas u selu od kada su otvorili kladionicu, deca se tamo najviše okupljaju. Da vidiš samo kako se računaju kvote. Kada idem da uplatim neki tiket ne može da se prođe do šaltera od dece. U svim evropskim zemljama zabrana za maloletne važi i za kafiće i šetanje posle 22.00 časa i to treba rešiti. Crno nam se piše ako nam je strategija za otvaranje novih radnih mesta povećavanje broja kazina i igraonica po nerazvijenim sredinama?! Treba da otvarate fabrike, a ne igraonice. Dosta smo se igrali, ajde, sada, malo da se radi.

Pa, onda, čiko-čiko, je l' idete tamo? Možete li da mi odigrate iz ''keca u dvojku'' i ovo iz dva u dva? I, ako može, uzmite mi jedan ''Marlboro'' meki, ionako vam je usput. Žurim u školu, pa da ne zakasnim, a taman imam šta da pratim dok profesori smaraju.

Svakog dana prolazim pored jedne kladionice i uvek unutra viđam odgovorne očeve, sa maloletnim sinovima. Ne znam da li će ovim zakonom biti predviđena kazna i za takve roditelje.

I, konačno, pošto znamo da ni stari zakon u oblasti igara na sreću nije primenjivan, samo se pitam – zašto donosite novi? Da ispadne da neko nešto radi i da se zamažu oči onima kojima ova delatnost nije bliska, pa ne znaju o čemu se stvarno radi.

Bilo koju inspekciju, finansijsku, sanitarnu, turističku, građevinsku, da pošaljete u bilo koju kladionicu, pronaći će gomile nepravilnosti, od klinaca koji se kockaju, neprijavljenih radnika, neispunjenih uslova za otvaranje objekta, do neprijavljenog prometa.

Mislim da u Srbiji ima više kladionica nego zvanično zaposlenih u toj delatnosti, i mislim kada bi inspekcije radile svoj posao kako treba da bi državni budžet bio znatno puniji.

Suština ovih komentara je ispravno pitanje građana koji su po difoltu pametniji od političara – šta će nam izmene zakona kada se postojeći zakon ne primenjuje, kriminal i korupcija cvetaju, a standardi ne postoje?!

Srbija godišnje izgubi 79,5 miliona evra zbog nelegalne kocke, dok crno tržište igara na sreću zaradi bezmalo pola milijarde evra. Cela država je poplavljena nelegalnim kladionicama, kockarnicama za poker, ''teksas holdem'' turnire, garažama i šupama gde se prave nelegalni aparati za igru i kopiraju softveri koji se stavljaju u upotrebu. Ovo su podaci ''Udruženja Jakta'', koje okuplja priređivače igara na sreću, ovlašćene servisere i proizvođače aparata i opreme, izneti na sastanku sa predstavnicima vladinih uprava i agencija u sedištu Unije poslodavaca Srbije. Istraživanja su radili stručni tim ''Jakte'', u saradnji sa kompanijom ''Gembling komplajens'', Evropskom federacijom "Euromat", ekspertima iz Privredne komore Srbije i stručnjacima za igre na sreću.

Oblast igara na sreću u Srbiji gotovo da uopšte nije uređena, jer se zakon ne primenjuje, a standardi na postoje, smatra predsednica ''Jakte'' Mirjana Aćimović. Nelegalne kockarnice nalaze se svuda po Srbiji, bilo da su sela ili gradovi. Kritična mesta su oko pijace, tržnih centara, a u Beogradu posebno oko fakulteta i škola.

Prema podacima ''Jakte'' najveći nelegalni deo igara na sreću u zemlji predstavljaju kladionice sa dva ili tri aparata za kocku, proizvodnje nelegalnih aparata i kopiranje softvera. Do toga se, naravno, došlo nesprovođenjem zakona, nevršenjem kontrole, nemogućnošću nadležnih institucija da iskontrolišu crno tržište.

Postoje brojni dokazi za osobe koje drže lanci nekoliko desetina nelegalnih slot klubova, kockarnica i kladionica s neprijavljenim aparatima, ali niko ništa ne preduzima. Naša zemlja tako gubi, kao što sam rekla, 80 miliona evra godišnje na ime taksi i poreza.

Direktor Uprave za igre na sreću, Zoran Jadžić, rekao je na sastanku da raspolaže sa samo šest zaposlenih i jednim službenim vozilom, pa je nemoguće krenuti u obimne kontrole po Srbiji.

Kazne za držanje nelegalnih aparata iznosile su svega 2.000, a sada, i kada se povećavaju, deset puta, ako se ne poveća broj ljudi koji mogu učestvovati u ovakvim akcijama ''džabe smo krečili''.

Mirjana Aćimović dalje navodi da svega 26% tržišta igara na sreću jeste legalizovano, a da svi ostali rade u sivoj zoni. Kada je donošen novi zakon o igrama na sreću podaci Uprave iz 2005. godine pokazivali su da je tada bilo 186 priređivača i trebalo je ponovo da se prijave. Sada ih je sa kompanijama osnovanim u poslednje tri godine svega 105. Postavlja se pitanje – gde je nestalo onih stotinak tadašnjih neprijavljenih priređivača?

Inače, siva ekonomija je najveća u oblasti tekstilne industrije, a odmah zatim slede igre na sreću.

Podaci Unije poslodavaca, dalje, kažu da je Srbija postala plac za otpad automata za igre na sreću, jer se iz Rusije usmerava više od 30.000 nelegalnih aparata, koji su tamo proglašeni za škart. Sličan je slučaj, navode oni, bio i prilikom pokušaja standardizacije aparata u Poljskoj i Češkoj.

Dakle, nismo više samo plac za otpad raznih nezdravih materijala, već i automata za igre na sreću. Dobro nam se slažu uz osiromašeni uranijum?!

Sledeći problem jeste što se kršenjem zakona o lutriji, zapravo, punio budžet. Naime, Državne lutrija Srbije je skoro godinu dana kršila Zakon o igrama na sreću, jer je po članu 29. važećeg zakona izričito navedeno da Državna lutrija Srbije može za sve igre ukupno najviše dva puta nedeljno da organizuje izvlačenje dobitaka u direktnom televizijskom prenosu.

Međutim, prošle godine je lutrija, kaže reklama, po ugledu na evropske lutrije počela dva puta nedeljno da organizuje izvlačenje brojeva ''loto'', a zadržala i ''bingo''. To znači da su igre na sreću bile na televizijama tri puta nedeljno, a ne kako zakon nalaže dva puta.

U nezvaničnom razgovoru Državne lutrije Srbije objašnjeno je da niko nije uzeo novac za sebe, dosta toga ide u humanitarne svrhe, pa vidite kakva je situacija – život je prevazišao zakon. Dakle, život ne može da čeka, život je prevazišao zakon, a zakona se treba držati ''kao pijan plota'', kako je rekao najaktuelniji ideolog sadašnje vlasti. A, i ''put u pakao je popločan dobrim namerama''!

Sva sreća da nije odlučeno da se Ustav ili parlament biraju SMS glasanjem, a gradonačelnik grebanjem zaštitne folije na glasačkom listiću, ispod kojeg srećnog dobitnika čeka novi most!

Inače, za vreme SMS licitacije izvlačenje je bilo svakodnevno, pored lota dva puta nedeljno. Licemerno je zatvaranje kockarnica pored škola kada televizija u svakom domu i u svakoj školi intenzivno stvara zavisnost gledalaca od igara na sreću i od kocke. Prevare nije bilo, kršenja zakona jeste bilo, a, iako taj propust nije bio veliki, poslednji ko ne bi smeo da krši zakon jeste onaj koji ga je napisao.

Inicijativu da se maloletnicima zabrani ulazak u objekte za igre na sreću, koji se nalaze na manje od 150 metara od škola, pokrenule su vlasti u Beogradu pre godinu dana. Zatvoreno je 17 objekata, tri su zatvorili sami vlasnici, što je saopšteno na Okruglom stolu "Maloletna lica, igre na sreću".

U Srbiji, inače, postoji između dve i po i tri hiljade kladionica, a duplo manje škola. Istraživanje je opet pokazalo da je oko 11% mladih koji posećuju kladionice postalo zavisno od igara na sreću. Da stvar bude gora, najviše se kockaju deca iz najsiromašnijih porodica, a kolege psiholozi tvrde da je jedan od poriva koji decu nagone da provode vreme u igraonicama na sreću, pored sticanja materijalnih sredstava, dosada i život bez smisla. Nažalost, tome je doprinelo i to što se zbog rešavanja egzistencijalnih problema roditelji manje bave decom, a škola ih ne usmerava na adekvatan način na prave vrednosti.

Posledice koje kockanje i zavisnost od kockanja izaziva kod maloletnika najčešće su: slab uspeh u školi, bežanje sa nastave, sukobi u porodici, pojava besa i agresivnosti kada gube i kada su u stanju da poslednju paru potroše u igraonicama na sreću.

Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, rekao je, sasvim ispravno, da najveći problem nije razdaljina između kladionice i škole, već dostupnost igraonicama maloletnim licima. Od prvog dana ideja nam je bila da do rešenja dođemo zajedno sa kompanijama koje se legalno bave ovim biznisom. Najbitnije je da svi poštuju dogovoreno, a to je, da maloletna lica nemaju mogućnost da se pojave u kladionicama i igraonicama, rekao je Đilas. Zaista, u tom pogledu nema pregovora.

Maloletnici nemaju šta da traže u objektima koji priređuju, kako se eufemistično kaže, posebne igre na sreću. To ništa nije posebno, kocka i klađenje su ''kocka i klađenje'', a poseban je samo njihov poražavajući uticaj na ljude, posebno na mlade, siromašne, bolesne i ranjive.

U zemljama u tranziciji kockanje je postalo novi vid bolesti zavisnosti, isto kao i narkomanija, alkoholizam, ali se često teže dijagnostikuje. Prema oceni stručnjaka, pogrešno je mišljenje da je sportsko tipovanje samo razbibriga, jer se veliki broj kladioničara vremenom potpuno posvećuje klađenju, podređujući sve svoje aktivnosti tome, zapostavljajući posao i porodicu. Zbog toga se klađenje naziva i zabavom koja osamljuje.

Čak, i ako bi se moglo dokazati da kladionice smišljeno uvlače svoje klijente u neku vrstu dužničkog ropstva, ostaje pitanje koga kazniti i za koje krivično delo, jer je kockanje dekriminalizovano, a od široke lepeze igara na sreću, praktično, samo je zabranjeno šibicarenje kao očigledna prevara.

Sama želja za povratkom izgubljenog novca je udica koja peca sav novac iz džepa, a nada da će se kockom vratiti dug jeste siguran put do ponora. Ista je verovatnoća da se to dogodi kao i da kockar otputuje tog trenutka ''Spejs šaltom'' u svemir. Tri i po miliona ljudi u Srbiji igra neku od igara na sreću, svaki peti je patološki kockar, što znači da u Srbiji živi 700.000 građana pod rizikom od patološkog kockanja.

Već sam rekla da najmlađi kockar u Srbiji, koga su roditelji doveli na lečenje u SOS centar za pomoć patološkim kockarima, ima samo 13 godina. Rasturene porodice, samoubistva, razbojništva i krađe, koje kockari zavisnici čine, samo su neke od posledica kockanja.

Dakle, kriza u društvu, naročito ekonomska, doprinosi tome da veći broj ljudi pokušava da okuša sreću i da reši nezavidnu materijalnu poziciju kroz kockanje. Situacija kod nas je još specifičnija, jer smo svedoci da su se tokom 90-ih godina mnogi na sumnjive načine preko noći obogatili, te to kod mnogih budi nadu, da svako može u jednom trenutku da postane bogat. Kad se neko pasionirano kladi i kocka i kada ta njegova strast ne može da se kontroliše, tada to postoje patološki problem.

Kocka nije samo nijansirana borba protiv stresa i kontrolisani rizik koji podiže adrenalin, kako neki vole da to kažu. Reč je, zapravo, o ozbiljnoj industriji zabave koja jede svoju decu. I ''Loto'' je kockanje, jer se ne igraju samo pojedinačne kombinacije, nego lutrija nudi i sisteme koji koštaju desetine hiljade evra. Francuska izdvaja 1.900 evra po stanovniku, kao prevenciju kockanja, ide se čak na edukaciju prodavaca tiketa, da prepoznaju patološke kockare. Šteta od igara na sreću je tri puta veća nego korist, što je, recimo, razlog zašto su u Rusiji stavili katanac na kazina, uz to stopa kriminaliteta na tim mestima raste do deset puta.

Kod nas, nažalost, postojala je i TV promocija bolesti zavisnosti, na koju je ukazivao zamenik šefa Poslaničke grupe Nova Srbija, Miroslav Markićević, koji nikada nije dobio izvinjenje, jer je tvrdio da je ''najmanja jedinstvena ponuda'' na RTS bila javno stimulisanje kocke. Važno je da su u prethodnih pet godina prihodi od igara na sreću udesetostručeni, pa, u Državnoj lutriji Srbije kažu da nezavisno od toga što veći deo prihoda uplaćuju u budžet, ona samostalno finansira akcije, koje utiču na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije.

Da li je stvarno moguće da je ''Državna lutrija Srbije'' ta koja treba da poboljša kvalitet života u Srbiji?! To je sistem, kao kada bi fabrika cigareta lečila od raka. Doduše, sa ovom vladom ništa nije nemoguće, te se gotovo mogu kladiti da će proći ne samo ovaj, već i svi zakoni koji ministrima omogućavaju opstanak na vlasti, pa, i po cenu sopstvenog naroda.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona, koji su relativno dugo u skupštinskoj proceduri; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću je od juna meseca, a ovaj drugi, Zakon o duvanu je od avgusta meseca.

Postavlja se pitanje, sada pitam i sebe i javnost, koji su to razlozi koji su uslovili da se ova dva zakona pojave na ovom zasedanju, kada je u pravilu ovo vreme, pred kraj godine, rezervisano za budžet, rezervisano je za poreske propise, koji se po pravilu usvajaju zajedno sa budžetom.

U obrazloženju ovih zakona dobili smo nekoliko tumačenja koja su, prema mišljenju predlagača, a to je Ministarstvo finansija, razlozi za donošenje ovih zakona. Kaže, ovako: ''u potrebi stvaranja uslova za realizaciju usvojenih preporuka jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa (srp) od strane Vlade.'' To je jedan od razloga zbog čega se usvaja, odnosno donosi ovaj zakon, a drugi je: ''razlozi za izmenu Zakona sadržani su potrebi da se pojedine odredbe Zakona prilagode izmenjenim okolnostima na tržištu, kao i da se postigne efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti državne uprave.''

Kada se malo analizira ovaj navedeni razlog onda vidimo, niti ovde ima elemenata kojima se prilagođavaju okolnosti na tržištu, niti ima nekih posebnih nadležnosti državne uprave, niti ima potrebe za menjanje bilo kojih nadležnosti državne institucije koja se bavi ovom problematikom, a to je Uprava za duvan, koja je višak u pravnom sistemu. Naime, SRS je prilikom usvajanja ovog zakona tražila da se briše ova institucija, jer je ona čisto institucija koja obavlja određene poslove, koje je moglo obavljati Ministarstvo finansija ili neki drugi državni organ uz ovo.

S obzirom na to da ste Predlogom zakona predložili još dve nadležnosti koje ste dali državnoj upravi, najverovatnije će to biti razlog da zaposlite još desetak, petnaest novih radnika, kao što rekoste u samom Predlogu zakona – Uprava će učestvovati u pripremi Nacrta izmena i dopuna ovog zakona i mišljenja o primeni ovog zakona. To je jedna od novih nadležnosti, a druga je – učestvuju u pripremi podzakonskih akata za sprovođenje odredaba ovog zakona iz nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Gledajte, sve ove poslove koje ste naveli ovde, i izrada podzakonskih akata i izrada Predloga zakona, to radi jedan pravnik u nekom ministarstvu. Nepotrebno je da proširujete nadležnost institucije koja je nepotrebna u pravnom sistemu.

Ali ono što je bitno ovde naglasiti jeste da su ovo kozmetičke promene. Ovo su promene za koje vi kažete da su reformske. To ste rekli u ovom obrazloženju Razloga za donošenje ovog zakona, a sa druge strane, u praksi ste rekli da se radi o giljotini propisa. Mi tu ne vidimo giljotinu propisa. Zar se ovako menjaju zakoni?

Ovaj zakon će se sada u tehničko-pravnom smislu promeniti. Šta je sa drugim zakonskim propisima? Koliko treba godina da dovedemo taj pravni sistem u sklad i red, da unificiramo zakonske propise, da stvorimo jedan uređeni pravni sistem?! Trebaće nam desetine, možda i stotine godina, ovim tempom kao što vi radite.

Nema tu giljotine propisa, nema tu osmišljenog sistema strategije kako promeniti pravni sistem. Ali ono što je bitno u ovoj oblasti, to je praksa. Kakva vam je praksa u primeni ovog zakona i u delatnosti, proizvodnje, prerade, prometa, distribucije i uvoza duvanske industrije? Ona je tragična!

Sledeća situacija. Ministre, vi ste bili na dva vrlo istaknuta mesta u periodu kada su rađene strukturne promene u ovoj oblasti. One su katastrofalne! Biliste predsednik Privredne komore Srbije i ministar poljoprivrede. Šta je napravljeno u ovoj oblasti?! Izvršena je privatizacija industrijiskih pogona, koji su se bavili preradom duvana, za nekih 600 i nešto miliona evra. U proizvodnji duvana je učestvovalo oko 20.000 privrednih domaćinstava. Proizvedena količina duvana je odgovarala, otprilike, 70-ak posto duvana, a 30% smo uvozili.

Kakva je sada situacija posle te vaše reforme, posle privatizacije? Danas imamo proizvodnju, oko, od 40%, između 30 i 40%, sve ostalo uvozimo. Ranije smo imali deficit u platnom prometu u spoljnotrgovinskom poslovanju, jer smo i izvozili i uvozili. Sada imamo deficit i to naglašen deficit, jer smo prošle godine uvezli oko 110 miliona dolara duvanskih prerađevina, prerađevina duvana, i ostvarili, otprilike, 50-ak miliona dolara deficita.

Ove godine će biti još drastičnije!

Šta se desilo sa privatizovanim preduzećima? Oni su stekli monopol na našem tržištu. Niko na to tržište nije mogao da uđe, ni u pogledu proizvodnje, jer su diktirali uslove, raskidali su ugovore sa seljaštvom. Selo se bunilo, seljaci su se bunili. Kada ste bili na mestu predsednika Privredne komore vi ste imali hiljade zahteva od strane seljaštva, zadruga, pravnih lica, koja su se bavila tom proizvodnjom – oni su oterani sa tržišta.

Selo koje je po tradiciji godinama proizvodilo duvan, koje je imalo odličnu mehanizaciju za proizvodnju, koje je imalo tradiciju, kulturu u uzgoju duvana, to selo je oterano na neka druga tržišta, u neke druge proizvode, samo zato što su došli monopolisti.

Kao država ste prodali tržište duvana. Tamo gde smo imali suficit, sada imamo deficit. Tamo gde smo imali uspešnu proizvodnju seljaštva u toj oblasti, mi danas imamo seljake koji su, u nemogućnosti da se bave ovom proizvodnjom, ušli u neku drugu proizvodnju, muče se, pate se i tako dalje.

Ova oblast koja državi svake godine donese po raznim osnovama, negde, oko, milijardu dolara, sada je dovedena u poziciju da zavisimo od tih industrija i zavisimo od uplati njihovih poreza, akciza, taksi i svega onoga što plaća ta industrija. Umesto da suvereno vladamo ovom delatnošću, mi smo to prepustili stihiji, prepustili smo tržištu, prodali, za sva vremena smo to prodali i izgubili smo primat koji smo imali u regionu i ovom delu Evrope.

Prepustili smo ovo tržište, što je najpogubnije, stranom faktoru, a strani faktor je Hrvatska. Duvanska industrija Hrvatske vlada u ovoj oblasti. Diktiraju sve uslove. Postavljaju onakve uslove kakvi odgovaraju njima.

Šta se dešava sa uvozom? Duvanska industrija koja radi ovoga trenutka, to su četiri velika industrijska pogona, oni uvoze samo zato što na stranim tržištima imaju jeftiniji duvan. Zašto je on jeftiniji? Zbog toga što je država pobegla iz ove oblasti. Više nema ovih subvencija koje je imala 2002, 2003, 2005, 2006. godine. Od 2005. godine država beži iz ove oblasti. Ko je tera? Teraju je monopolisti! Jednostavno, ne dozvoljavaju. Po njihovom nalogu – vlast je morala izaći iz ovoga! To pokazuju pokazatelji izdvajanja u ovu oblast.

U kojim uslovima privređuje naš seljak? Seljak u regionu dobija za isti onaj obim proizvodnje bar tri do četiri puta, a zapadnoevropski proizvođač do deset puta, veće subvencije nego što dobija naš seljak. Da li naš seljak može u tim uslovima da stvara onaj proizvod kakvim ga stvara seljak na Zapadu ili pravna i fizička lica na Zapadu? Ne može, ne može konkurisati! Zbog toga smo stvorili ove uslove u kojima radi naša industrija.

Evo samo nekoliko podataka o finansijskim pokazateljima, oni su vrlo bitni i relevantni. Naša javnost mora da zna da je u planu za 2010. godinu u prihodima budžeta po osnovi PDV planirano ostvarenje nekih prihoda od 325 milijardi dinara, od toga: 134 milijarde dinara je planirano na osnovu prometa u Srbiji, a 187 milijardi dinara po osnovu uvoza.

Šta je učinjeno posle rebalansa budžeta, odnosno koji su to fiskalni pokazatelji u rebalansu budžeta? Smanjeni su ukupni prihodi po osnovu PDV za 4 milijarde, ali je nesrazmerno u onome što, gospodine Milosavljeviću, mora to da vas zabrine, ministar ste trgovine, monopolizirali ste tržište. Ovaj pokazatelj najbolje govori o katastrofalnoj poziciji proizvođača. Po osnovu PDV, prema rebalansu budžeta koji je danas usvojen, prihodi će biti 112 milijardi. To je ukupno 22 milijarde manje nego što je planirano. Šta se dešava na domaćem tržištu? Nema domaćih proizvoda. Strani proizvod ulazi na konto domaćih proizvoda. Vas ne brine 22 milijarde. To je klasičan primer položaja naše industrije, položaja naše poljoprivrede, položaja trgovine u ukupnosti.

Da vidimo šta je sa akcizama, jer govorim o Zakonu o duvanu. Plan je bio 131 milijarda dinara, po rebalansnu 133 milijarde, po osnovu akciza od duvana plan je bio 54 milijarde, a po ovome što je rebalansom usvojeno – 57 milijardi do kraja. Što se tiče akciza, sve je u redu. Imaćete neko povećanje od 3 milijarde do kraja godine, za ovo.

Dakle, uvoznici, koji su izbacili domaće seljake, imaju jeftin proizvod, ubaciće ga na tržište, preradiće, prodaće na domaćem tržištu, a većina će otići u izvoz. To nam pokazuju podaci iz budžeta i rebalansa budžeta za 2010. godinu. Po osnovu PDV – 22 milijarde. Kao ministar trgovine, vi, morate ovu činjenicu shvatiti vrlo ozbiljno. Ova činjenica je katastrofalna po domaću proizvodnju.

Zanimljivo je pomenuti Izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na promet, na tržište i na poziciju domaće proizvodnje. Sam naziv kaže – Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu. To je Izveštaj Evropske komisije. Da li ima napretka?! Evo, šta kaže Evropska komisija.

Što se tiče proizvodnje – blagi napredak u proizvodnji, isto tako blagi napredak u borbi protiv monopola. Nema borbe protiv monopola, jer nam to ne dozvoljavaju oni kojima ste prodali tržište. Nema napretka u proizvodnji! U ovoj oblasti je katastrofalno! Nekad je ova industrija dok nije privatizovana, dok je bila u pravim rukama, imala napredak, ovog trenutka nema. To su podaci koje jako dobro znate, sa osnovom Ministarstva za trgovinu.

Da li ima borbe protiv monopola? Nema. Ni u ovoj oblasti ni u bankarstvu, ni u proizvodnji cementa itd, jer su i cementare, takođe, monopolizirale tržište – i nema ulaska drugih dok smo mi tu, nema ulaska drugih!

Posebnu oblast o kojoj hoću da govorim čini je ''duvanska mafija''. I sami znate šta je Stanko Subotić rekao za, možemo ga tretirati ovako i onako, on je ''car duvanske mafije''.

Jasno je rekao da je finansirao političke stranke. Šta je vlast učinila da otkrije koga je finansirao, kada je finansirao i ko je od političkih stranaka učestvovao u tim finansijskih transakcijama sa Stankom Subotićem?!

Raspisana je poternica? Šta je tu učinila finansijska policija?! Šta je poreska uprava učinila?! Šta je poreska policija učinila?! Zašto vlast beži od toga?! Šta je sa postupcima u ostalim postupcima koji se vode pred nadležnim sudovima? Zašto se to razvlači? Više od pola tih ljudi je na slobodi i brani se sa slobode. To su milionske svote. Pojedini evropski predstavnici, ako im je verovati, verovatno znaju, jer su učestvovali u svemu tome, pratili su, to su službe koje sve to prate, kažu da je otprilike godišnje oprano samo na našem tržištu, oko, milijardu evra, u smislu i poreza i akciza itd. Gde su ta sredstva? Na crnom tržištu! Šta je sa crnim tržištem? Da li ono sada u ovoj oblasti radi ili ne radi? Da li je ono zatvoreno? Da li imamo šverc cigareta? Da li imamo šverc duvana? Vlast na to mora odgovoriti.

Šta je zadatak države? Nijedan monopol, a najmanje monopol države jeste nedozvoljen u savremenim uslovima.

Po odredbama međunarodnog prava, svaka normalna državna, svaka savremena država bori se protiv monopola. Vi ste monopolizirali. Vi ste direktno učestvovali kada ste potpisivali ugovore sa kupcima duvanske industrije, vi ste omogućili taj monopol. Šta ste dalje učinili? Smanjili ste subvencije proizvođačima duvana. Time ste skresali selo. Time ste skresali proizvođača i ovu delatnost.

Mi smo osuđeni na uvoz. Mi smo osuđeni na uvoz onoga duvana koji odgovara proizvođačima. Koji je kvalitet toga duvana? Da li je vaša inspekcija, da li su državne inspekcije i instituti za kontrolu izvršile uvid i da li vrše uvid? Da li to dozvoljavaju ti monopolisti na tržištu duvanske industrije, da uđete unutra i da vršite kontrolu? Trujemo srpsko biće, samo zato što vi nemate upliv, nemate kontrolu i nemate dobre namere prema ''srpskom seljaku i Srbinu koji koristi duvan i duvanske proizvode''!

Nešto bih i oko ovog drugog zakona. Što se tiče Zakona o igrama na sreću, takođe, radi se o kozmetičkim promenama. Nema dobre namere. Ali, zanimljivo je obrazloženje razloga zašto se donosi ovaj zakon, vi kažete – ova delatnost je u velikoj ekspanziji. Svaka država koja ima ekspanziju ove delatnosti – jeste u nesvesti. Pa, zar se vi hvalite da su ove delatnosti u velikoj ekspanziji? Pitanje je kolike su koristi od ove delatnosti. Rekoste da je to, otprilike, deset puta od 2005. godine do danas, za toliko povećan prihod. Da li je to ta ekspanzija, samo u fiskalnom smislu.

Dobili smo danas podatke o tome da je oko 10 hiljada aparata, od 17 hiljada postojećih koji su u prometu, neregistrovano, da je na crnom tržištu. Šta je država učinila da legalizuje te aparate, da naplaćuje prihode po osnovu igara na sreću i da to sve uđe u budžet? Ništa. Vi ste svesni te činjenice. Ali, i tu je monopolizirano tržište. I tu se zna ko sme, a ko ne sme. I tu se zna ko će izneti na crno tržište i ko će imati finansijske koristi od tog crnog tržišta. Pa, dve trećine aparata vam je na crnom tržištu. I, nije mali finansijski i fiskalni efekat – 256 miliona rekoste da je godišnji prihod po osnovu organizacije igara na sreću. Hajde da to povećamo za dve trećine, onda, vidimo da je to u stvari pola deficita budžeta. Pa, dajte, organizujte se, zaposlite te službe.

Ono što je bitno još naglasiti kod rasporeda sredstava koje ćete podeliti ovim zakonom, definisano je članom 2 – ''Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40%, namenska primanja budžeta, koristiće se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i lokalne samouprave.'' Hvala. (Aplauz)

Vreme. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika, predsednika grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. javlja za reč? (Ne)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.
Za danas završavamo rad i nastavljamo sutra, u sredu, 1. decembra u 10.00 časova. Hvala.