Hvala, gospođo Malović, u redu je što ste pročitali, i treba. Tu ima, naravno, argumenata kako se to čita i na jednu i na drugu stranu.
Ali, pošto više nemam vremena, ovo maločas je bilo prilično provokativno, moram, gospođo Mesarović, da kažem da ste vi uputili jedan dopis 18. februara 2010. godine u kome stoji da su se svi članovi izuzimali iz postupka razmatranja i glasali o kandidatu koji je njihov srodnik. To piše u vašem dopisu.
Međutim, u tački 16. to nisu dopisi, Vrhovni savet sudstva tvrdi da je svim sednicama Saveta uvek, i to bez ikakvog izuzetka, prisustvovalo svih deset članova. Ako se ne misli da je to izuzimanje rađeno tako što su ljudi sedeli i prosto rekli – znate šta, u pitanju je moj sin ili moja tetka, ne bih da glasam. Ali, vidite, kolege, šta ćete i kako ćete.
Nemam ništa protiv. Jesmo mi vašeg sina predložili za Beograd i bili smo u pravu kada smo to uradili. Uopšte se o tome ne radi. Vi potpuno zamenjujete teze kada je reč o mom pitanju. Da vas pitam, u redu je što smo mi glasali za njega, nego nije u redu da vi dignete ruku, da budete tu prisutni i da gledate svoje članove i kolege kada to rade. To nije u redu.
Na kraju krajeva, niste morali da pristanete da budete predsednik Visokog saveta sudstva, o tome se radi. Kao što ministar zdravlja nije morao da pristane da bude ministar zdravlja, ako je već morao da ide na operaciju u Nemačku. O tome se radi.
Radi se o odnosu morala prema toj čitavoj priči, a to ko je čiji simpatizer, ko koga podržava, nemojte, molim vas. Cela Srbija zna za vas da ste vi vrlo posredan, ali jak eksponent jedne političke stranke u Srbiji, to je DS. To svi znaju u ovoj državi. Nemojte da pričate takve stvari. Znači, to apsolutno nema veze.
Na kraju, vrlo prosto i jednostavno, kada pričamo o moralu, kolika primanja vi imate? Čega ste vi sve član? Visokog saveta sudstva, kao predsednik, pa ste predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Primate platu tamo. Kakvu naknadu primate kao član Visokog saveta sudstva?
