Zahvaljujem na pitanju. To je kaznena politika i izricanje kazni je uvek bila jedna od tema koju je Ministarstvo pravde pokrenulo i kada smo govorili o neophodnosti reforme pravosuđa i upravo smo se osvrtali na taj aspekt.
Naravno da tu može uvek da se polemiše oko načina na koji se sagledava kaznena politika. Mi smo pokušali da što eksplicitnije ispitamo i analiziramo i uradili smo kaznenu politiku i napravili određena poređenja, npr. sa kaznama koje su izricane 2008. u odnosu na kazne, za određena krivična dela, koje su izrečene tokom ove godine, npr. 2010. godine.
Hvala vam na prilici da mogu to da vam i prezentiram. Za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kada napravimo poređenje u 2010. godini 45% kazni zatvora je na granici ili ispod zaprećene kazne, dok je 2008. godine to bilo u 59% slučajeva izricanih, tako da se može reći da je došlo do smanjenja procenta kazni zatvora koje se izriču na granici ili ispod zaprećene kazne, i to za 14% slučajeva. Na ovom primeru vidimo upravo efekte reforme pravosuđa, iako govorimo o radu sudova iako govorimo neposredno o radu sudova, iako govorimo o efektima izmene Krivičnog zakonika.
Posebno je značajno da u toku 2010. godine izrečeno 55% kazni zatvora u granicama propisanih zakonom, dok je 2008. godine procenat kazni zatvora u granicama propisanih zakona bio samo 17% i u ovom slučaju uočava se značajno povećanje procenta kazni zatvora koji se izriču u zatvorskim okvirima i to za 38%. Naravno, sve ovo imamo izrađeno i u brojevima, a ne samo u procentima.
Ako govorimo npr. o krivičnom delu iz člana 114. koje je teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna od najmanje 10 godina ili 30 do 40 godina, npr. tu se može uočiti da je 54% kazni zatvora tokom 2008. godine, uočava se da je 54% kazni zatvora izrečeno na granici zakonskog minimuma ili ispod toga. Za razliku od tog perioda, u 2010. godini nema nijedne kazne zatvora izrečene ispod zakonskog minimuma, što je bio slučaj u 2008. godini. Na ovom primeru se vide efekti reforme pravosuđa.
Da krenemo dalje, ako govorimo o neovlašćenom držanju i stavljanju u promet opojnih droga, ovo su podaci iz Višeg suda u Beogradu, znači u odnosu na Okružni sud u Beogradu, upoređujući kaznenu politiku koja je vođena 2008. godine i kaznenu politiku 2010. godine, kada je došlo do izmena odredbi Krivičnog zakonika, posebno u delu granice ublažavanja kazne, uočava se da je u 2010. godini već vidljivo sprovođenje oštrije kaznene politike, kako u procentu donetih odluka, ispod ili na granici zakonskog minimuma, tako što je u 2008. godini taj procenat iznosio 92%, a u 2010. godini iznosi 77%, što je za 15% manje.
Isto tako, došlo je i do povećanja broja donetih odluka kojima je izrečeno osuđujućih presuda, u okviru zaprećene kazne, tako što je u 2008. godini taj procenat bio 8%, a sada donete presude u okviru zaprećene kazne iznosi 23%, što je povećanje negde za 15%.
Naravno, imamo izrađeno za mnoga krivična dela, ali ono što je meni takođe bilo dosta upečatljivo, a to je za slučaj teške krađe, gde nije doneta nijedna uslovna osuda, za razliku od prethodnih slučajeva, kada je veliki broj uslovnih osuda izrečen. Tačnije, radi se o krivičnom delu razbojništva, gde je, na primer Okružni sud u Beogradu izrekao u 9% slučajeva osuđujuće presude, dok u 2010. godini nije bilo uslovne presude. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Đuro Mučenski ima reč.

Poštovana predsednice, predsedništvo, ministarka pravde, predsednice suda, nadovezaću se na pitanje mog kolege Pavela, jer to je pitanje koje postavljaju svi građani u ovoj zemlji. Vi imate snažnu i nedvosmislenu podršku nas, mi smo glasali i podržali sve ove zakone kojima želimo da vam damo oruđe da reformišete pravosuđe, jer to je osnova da se građani u ovoj zemlji osećaju bezbedno, da su sigurni da je njihov život bezbedan, da je njihov kapital bezbedan, da je njihovo radno mesto bezbedno. To je ono što želimo sa reformisanim pravosuđem da dobijemo.

Moje pitanje je, a to smo čuli i u načelnoj raspravi koja se vodila o ovim zakonima, da su upravo ovi podaci bili poražavajući. Sada vidimo da posle izvesnog vremenskog perioda, koji nije veliki, mi shvatamo da se ne može za ovo kratko vreme popraviti apsolutno sve, ali to još uvek nisu oni procenti i onaj nivo koji bismo svi mi želeli da vidimo i da čujemo.

Zahvaljujem. Izvolite, gospođo Mesarović.

Mislim da smo na dobrom putu da to sve ispravimo i što se tiče krivičnih sankcija i ujednačavanja prakse u drugim materijama, građanskoj, izvršnoj materiji, samim tim uvođenjem apelacionih sudova, koji su nadležni za više viših sudova i određenu teritoriju, postojaće mogućnost ujednačavanja sudske prakse, pa se neće razlikovati odluke viših sudova iz različitih gradova, nego će apelacije moći to da usmeravaju, ne samo kroz postupak žalbi, nego i kroz zauzimanje pravnih stavova.
Na kraju krajeva, obaveza je i Vrhovnog kasacionog suda da utvrđuje načelne stavove, onda kada se sudovi obrate sa pojedinačnim pitanjima.
Nije sve samo, dobro ste to rekli, u primeni zakona, nego i u onima koji ga primenjuju. Zaista, ali bez ikakve pristrasnosti, mislim da smo izabrali sudije koji su u stanju da procene šta je interes društva i sredine u kojoj žive i da daju doprinos da se iskoreni kriminal i da bude bezbedna i imovina i ljudi, i deca, i putevi i infrastruktura, jer u onom trenutku kada smo vodili računa i o kvalitetu, i o kvantitetu i dostojnosti itd, i kada smo utvrdili i utvrđujemo sada na jednom širem nivou, kroz diskusije, te norme, uvodi se disciplinska odgovornost sudije.
I sudije su ljudi, pa i stručni saradnici, otvorene su granice, može da se putuje van zemlje. Vidite kako se to radi u drugim državama, prosto imate i želju da se takmičite.
Sprovodimo postupak edukacije, kako onih koji su pripravnici i stručni saradnici, kroz Pravosudnu akademiju, one koji su polaznici ove godine smo upisali jedan određeni broj, sprovodi se edukacija zatečenih sudija.
Samo nešto danas nismo rekli, da postoje posebni kriterijumi, to sam rekla, za one koje smo birali za sudije na tri godine, ali i kod njih smo vodili računa da su to oni koji su imali najbolju prosečnu ocenu, koji su najkraće studirali, za koje su kolegijumi sudija i sudije kod kojih su bili mentori dali najbolju ocenu i pravili svoje rang-liste, to sam nekako ispustila da kažem u početku kada je bilo više poslanika iz različitih grupa.
Prema tome, oni koji budu kreirali tu sudsku praksu u apelacionim sudovima ili Kasacionom sudu, mislim da su potpuno u stanju da izvrše ujednačavanje i da budemo isti kao i svi narodi ili da se funkcioniše na neki način kao i u drugim pravnim sistemima u Evropi.

Pošto niko ne želi da postavi poslaničko pitanje, a i vreme nam je isteklo u skladu sa Poslovnikom, pre nego što završimo sa radom, dozvolite mi, poštovani narodni poslanici, da se u vaše i svoje ime iskreno zahvalim gospođi Nati Mesarović, predsedniku Vrhovnog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, gospođi Snežani Malović, ministru pravde, i premijeru, gospodinu Cvetkoviću, koji je značajan deo bio tu, i njemu se zahvaljujem, kao i svima vama koji ste aktivno učestvovali u radu i nama koji smo aktivno-pasivno učestvovali u radu.
Sa radom ćemo nastaviti sutra u 10.00 časova, raspravom u pojedinostima po tekućem dnevnom redu. Zahvaljujem.