Meni nije poznato da postoji sud u kome je izabran predsednik suda i jedan i dve sudije. Ne mogu da verujem, jer ako se radi o nekom malom sudu, pet-šest sudija, možda je neko napredovao iz tog suda, a da su ostali oni koji su bili u tom sudu jedan ili dvoje, ali su popunjeni novim sudijama.
Što se tiče načina na koji se oni biraju, postoji odluka o kriterijumima koje je ministarka malopre govorila, koji su razrađeni u toj odluci, posebno ti kriterijumi su različiti za one koji se prvi put biraju, za one koji se nalaze na stalnoj funkciji, za one koji napreduju i kriterijumi za predsednike sudova.
Ono što se često čuje u javnosti, vrši se kao zamena teza, ne mislim da to vi činite, jeste činjenica, kaže – on ima odlične rezultate rada. Zaista, bio je jedan veliki deo sudija koji ima odlične rezultate rada i koji su obučeni za vršenje svog posla, ali je predviđeno da moraju da ispunjavaju sva tri kriterijuma, a to znači i stručnost i dostojnost i obučenost.
Ako mene pitate kao predsednika Visokog saveta sudstva, moram vam reći da sam manje srećna ako neko nije dostojan. Onaj ko nije obučen i ko nije stručan, to može nadoknaditi, vreme je pred njim pa će se naučiti poslu, ali ovaj koji je odličan stručnjak, a nedostojan, tu je veliki problem i za sud i za društvo i za advokaturu.
Naravno da smatram da je advokatura jedan veoma važan deo i da sudovi ne mogu da rade bez advokata. Ne znam, u tim favorizovanim advokatskim kancelarijama, možda i ne sudim pa nisam u prilici to da vidim, ali dok sam sudila, vodila sam računa da mi se ne pojavljuju isti branioci po službenoj dužnosti i takvo uputstvo ću dati predsednicima sudova, pošto oni određuju branioce po službenoj dužnosti da o tome povedu računa.
U Visokom savetu sudstva postoji predstavnik od strane advokata i prosto je tako i određeno zakonom, da u Visokom savetu sudstva ima šest sudija profesionalaca, ministar pravde po položaju, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za pravosuđe, predstavnik advokature i predstavnik pravnih fakulteta.
Nažalost, na kraju smo tek došli do toga da pravni fakulteti pošalju svog predstavnika i da ga Skupština izabere. Advokatura je to učinila nešto brže i predstavnik advokature je nama dosta pomogao u radu i imao je na uvid sve materijale, znao je uvek kada se i o kome raspravlja ranije i mogao je da prikupi podatke i sa Advokatske komore, koju on ne pokriva i da nam pomogne u radu, da se ti podaci upoređuju…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Moram vam reći da nikad nismo radili samo na osnovu podataka ili saznanja jedne osobe, nego kao što je rečeno, na osnovu izveštaja statistike, predsednika sudova itd, ali nikada nije nijedan član Visokog saveta sudstva mogao sam da odlučuje i da nekoga sam podrži ili predloži, pa tako ni predstavnik advokature, ali je imao priliku da kaže šta misli advokatura u određenom mestu o sudijama određenog suda.
