Moram da vam kažem da je reforma krenula samo zbog zatrpanosti sudova, zastarelosti predmeta, trajanja parnica po 20 i više godina, u krivičnim predmetima po 10 i više godina. Bilo je potrebno stvoriti efikasno, transparentno, nezavisno sudstvo i jednak pristup pravdi svim građanima u Republici Srbiji i obezbediti suđenje u razumnom roku.
Kako će se obezbediti suđenje u razumnom roku? Tako ako se stvore svi preduslovi da mogu sudije da rade svoje poslove na vreme. Moraju imati informacionu tehnologiju, smeštajne kapacitete, nove zakone ili izmenjene zakone koji će omogućiti brže poštovanje rokova.
U svakom slučaju, obezbediti da se ne desi kao što se desio slučaj "Novaković", koji je ispitivan pred Komitetom UN za ljudska prava, da je Viši treći opštinski sud ili sad Prvi osnovni sud sedam godina vodio postupak i nije doneo odluku. Ili u slučaju "Zeković", koji sam pre neki dan zastupala pred Ustavnim sudom, gde je za sedam godina održano šest glavnih pretresa. Više okrivljenih, od toga su neki profesori fakulteta, više njih sudija Privrednog suda u Beogradu. Takvih predmeta ima mnogo.
Znači, normirati rad sudija. Omogućiti im pomoć preko stručnih saradnika. Uvesti nove tehnologije. Obezbediti da svako dobije pravo na prirodnog sudiju, onda ćemo odrediti rokove u kojima se rade pismene odluke, a ne samo ono što piše u zakonu, pa da onda predsednik suda ne odredi postupke za brzo rešavanje predmeta i hitno rešavanje predmeta. To je sve ono što mora da se uradi u reformi pravosuđa, da bi se ta reforma ocenila uspešnom.
Ako vi imate ujedinjeno delovanje u Srbiji, kao što je bilo za ovih godinu dana, za one koji sprovode reformu – da se spreče, da se traži da se piše ustavna žalba. Čak i u onom slučaju kada su sami podnosioci žalbe na obrazložena rešenja to svoje pravno sredstvo krstili kao ustavnu žalbu, jer im tako zakon kaže.
Došli smo u situaciju da im Ustavni sud kaže da je to žalba Ustavnom sudu, jer to omogućava drugačiji položaj, drugačiju prirodu, pravno dejstvo, a onda im omogućava i različitu konstrukciju, da dovede Visoki savet sudstva pred Ustavni sud, da se Ustavni sud pretvori u sud za rešavanje radnih sporova, da utvrđuje činjenice, a da ne može da donese preinačujuću odluku. To je nešto što je trebalo izbeći i za šta ne snosi odgovornost Visoki savet sudstva.
Više puta danas slušam ovde kako se pominju nekakve određene advokatske kancelarije, da su vršili izbor sudija. Zaista bih volela da mi se kažu poimenice te kancelarije, da bih mogla da proverim tako nešto. To prvi put čujem. Hvala vam.