Gospođo predsedavajuća. Moram da podsetim kolege poslanike da je predsedavajuća, čitajući dnevni red, danas upotrebila 11 minuta. Svako od nas narodnih poslanika za ovih 25 tačaka ima ravno tri sekunde, ako bi hteo da govori o svakoj od njih.
Meni se čini da mi olako pretrčavamo preko nekih važnih tema. Tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Kasalovićem koji je govorio o bitnosti tema koje su danas pred narodnim poslanicima RS.
Među ovim temama ima toliko raznovrsnih i raznolikih tema da zaista, samo to što su to neke ratifikacije, nije razlog da mi sve ovo spakujemo u jedan paketić i ponudimo danas narodnim poslanicima, a za nekoliko dana i građanima Srbije.
Ovde imamo i tehnološke i naučne saradnje i saradnje u zaštiti od prirodnih katastrofa, zapošljavanje članova porodice diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, diplomatskih i konzularnih predstavništva, ekstradicije, zdravstva, biomedicine i socijalne sigurnosti, zaštite ljudskih prava, tako da je vrlo komplikovano govoriti na jedan ovakav način kao što je ova objedinjena rasprava danas o svemu tome.
Zbog toga sam se odlučila da govorim o ove tri tačke koje se tiču veterine, saradnje u oblasti veterine. Zato mi je drago da su ovde i gospodin Mićović, koji je na čelu Uprave za veterinu i gospodin Saša Dragin, koji je ministar iz te oblasti.
Govoriću o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti veterine, o Zakonu o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade RS i Vlade Arapske Republike Egipat o veterinarskoj saradnji i Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva.
S obzirom da skoro nema sedmice da u medijima ne osvane neki od naslova da je pošiljka švercovanog mesa presretnuta na granici toj i toj i zaplenjena, da je u Srbiji u proteklih desetak dana bila ona čuvena afera o švercovanom mesu koje je poreklom iz Argentine i Brazila, koje se preko Kosova i Metohije, praktično dve godine, uvozilo na teritoriju Srbije i dalje kao brendirano zlatiborsko suvo meso prodavano na teritoriji Srbije.
Zatim, afera da u sremskom selu Veliki Radinci poljoprivrednici noću drže mrtve straže kako bi sprečili inspekciju da uđe na njihova imanja i pobije sve svinje, kako bi dalje sprečili razvoj bolesti svinjske kuge ovog sela, i dalje Srema, jer je na teritoriji ovog sela na jednoj farmi izbila epidemija bolesti za koju je veterinarska služba morala da zna, jer je morala da ima i vakcine koje su u okviru preventivnih mera zdravstvene zaštite domaćih životinja.
Moram da postavim pitanje ljudima koji su očigledno zaduženi za tu oblast, da li je znala veterinarska služba za to, kako je došlo do ovog promašaja, zašto se on dogodio i ko je za to kriv? Iz onog što sam pročitala ovde, iz saopštenja Ministarstva, kaže – protiv vlasnika svinja i veterinarskih organizacija koje nisu poštovale propisane mere i time doprinele širenju klasične kuge svinja i pojavi ekonomskih i drugih šteta, preduzeće se najoštrije zakonom propisane mere, kaže se u saopštenju.
Takođe, kažu – meso obolelih životinja nije za ljudsku upotrebu, a sve obolele i sumnjive životinje moraju se uništiti uz sprovođenje svih higijenskih i sanitarnih mera, uključujući i neškodljivo uklanjanje leševa. To su delovi saopštenja koje je izdalo Ministarstvo.
Zatim, moram da upozorim na nešto što sam govorila već više puta kada sam govorila o Zakonu o veterini, a i u okviru nekih pitanja koja sam postavljala resornom Ministarstvu, moram da ukažem na problem šverca stoke iz Srbije preko Bosne za Hrvatsku, zatim na nedostatak ušnih markica, odgovorno tvrdim, ovaj podatak pre nedelju dana ste u medijima takođe imali, istu stvar, isto vam je izjavio i poljoprivrednik iz Kolubarskog okruga, tvrdim, Kolubarski okrug, potpuno je jasno da nema markica, uz to markice mogu da se nabave na crno.
Zatim, imate šverc mesa, šverc mesnih prerađevina, a sve to nije od juče i to je samo vrh ledenog brega koji se može videti kada se pojave ove afere i kada se te stvari pojave u medijima.
Da nešto ozbiljno nije u redu sa funkcionisanjem veterinarske službe, i Vlada i oni koji su zaduženi u Vladi za ovu oblast, mogli su da vide već krajem 2008. godine, kada su veterinari prvi put organizovali protestni skup ispred Vlade, upozoravajući Vladu kakve mere donosi, šta radi za ovu službu i koliko će time doprineti opštem stanju zdravlja građana Srbije.
Tog trenutka, dakle, na kraju 2008. godine, pred nama je bio rebalans budžeta, jako se dobro sećam, jer sam pisala amandman na tu temu, Vlada je dugovala veterinarskoj organizaciji 1/2 milijarde evra za sprovedene mere, program mera zdravstvene zaštite domaćih životinja, kontrole mesa i mleka i kontrole mesa i mesnih prerađevina i kontrole mleka i mlečnih proizvoda. Naravno, zakon je obavezivao veterinarsku službu da radi u tom delu, ona je svoj deo posla uradila, Vlada svoj deo posla nije uradila.
Dakle, time što im je dugovala toliki novac, Vlada je ugrozila funkcionisanje veterinarske službe, što dalje znači sprovođenje svih drugih mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i time je, bogami, ugrozila i te kako zdravlje građana Srbije, ali je ugrozila i ono što je prioritet Srbije, a to je izvoz mesa na prostor EU, na prostor Rusije i dalje.
Veterinarska služba od 2008. godine, govorim o kraju 2008. godine, nije imala i nije mogla da nabavi ni lekove, ni vakcine, ni opremu, čak nisu imali ni gorivo da izađu na teren. Veterinarska komora je tada upozorila: ''Može doći do pojave zaraznih bolesti koje će ugroziti zdravlje ljudi i životinja i zabrane izvoza životnih namirnica poreklom iz Srbije''. Godine 2009. država je veterini odvojila 1,3 milijarde dinara, to je bilo na nivou polovine planiranih sredstava za 2008. godinu, ne uzimajući dug koji ste imali na kraju 2008. godine.
Ono što je Veterinarska komora najavila 2009. godine dogodilo nam se 2010. godine. Dakle, ljudi nisu bili proroci, nego su prosto znali kako funkcioniše služba i znali su da ono što se sprovodi decenijama unazad, ako se ne bude sprovodilo, imaće svoje posledice.
Veterinarska služba nije bila u situaciji da preduzme sve mere za otkrivanje, sprečavanje, pojavljivanje, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, onako kako je to rađeno decenijama unazad. Onda je došla izmena dopuna Zakona o veterini, ovde u Skupštini, kada su praktično sve nadležnosti koje su veterinarske službe imale oduzete i prenete nekim drugim službama.
Interesantno je da se sve to dešavalo 2009. godine kada je Veterinarska komora Srbije slavila 120 godina od svog postojanja u Srpskom lekarskom društvu, koje je samo starije od nje i ima 137 godina postojanja, dakle, te godine kada je slavila 120 godina svog postojanja, ona se borila za svoj goli opstanak.
Uz to, moram da kažem još činjenica koje ne idu na ruku u svoj ovoj saradnji o kojoj je ovde reč u ova tri zakona, a to je jako loše odrađena privatizacija veterinarskih stanica, ali, bogami, i sudbina ustanova onih kojima smo se ponosili proteklih decenija, kao što je Veterinarski zavod u Zemunu i Veterinarski zavod u Subotici. Oba ova zavoda su proizvodila vakcine, imuno serume i dijagnostička sredstva.
Polovinom 2009. godine vlasnik Zavoda u Zemunu, koji inače postoji 70 godina i jeste institucija sa velikom tradicijom kojom treba da se ponosimo, prestaje da proizvodi vakcine, serume i dijagnostička sredstva. Srbija, koja je ranije izvozila vakcine, ostaće bez vakcina. Evo, odmah da se pozovem na to što sam rekla.
Odgovor koji sam dobila od gospodina Dragina i Ministarstva poljoprivrede na pitanje obaveštavanje javnosti o vakcinaciji protiv besnila divljih životinja, kaže da je za ovu akciju, vakcinaciju divljih životinja protiv besnila, uzeta vakcina proizvođača "Bioveta", Republika Češka. Dakle, Srbija više nema svoje vakcine protiv besnila.
Koliko je to opasno za teritoriju Srbije govori činjenica da kada se pojavi neka epidemija, kao što je ova danas, kao što je ova svinjska kuga, ne možete za dan ili dva da nabavite vakcine koje su vam potrebne na tržištu Srbije, nego je morate uvesti sa neke druge strane. To dugo traje, i naravno, doprinosi širenju zaraze.
Evo primera Hrvatske, kada je izbio antraks u Đakovu, ona je praktično pet dana tražila vakcine i te vakcine kupila od Srbije. Slovenija nije imala tu sreću, ona nije mogla, isto je imala epidemiju antraksa, gubila je vreme, zaraza se širila dok je ona tražila vakcine, našla ih je u Španiji, jer nije mogla da kupi van teritorije EU.
Dakle, hoću da kažem sve kako izgleda trenutno stanje veterinarske službe i da malo završim priču o tom stanju, da ne bude preterano mračna, o kakvoj saradnji ovde možemo da govorimo sa nekim drugim zemljama, ako je za dve godine ova Vlada uspela na ovih nekoliko primera da doprinese uništenju veterinarske službe, a sada traži od njih da oni podnesu najveći teret odgovornosti za nešto što nisu mogli da sprovedu i da pogledamo činjenicama u oči kakve su to stvari.
Vlada je ostavila potpuno nezaštićen stočni fond, dozvolila je pojavu opasnih zaraznih bolesti, kuga svinja i atipična kuga živine. Uništila je stočni fond, upropastila farme i seljake, naterala je seljake da pokolju podmladak životinja. Uništila je kvalitetan priplodni materijal. Uništila je našu veliku izvoznu šansu. Srbija je počela da uvozi mleko i meso sumnjivog kvaliteta. Ono na šta sam upozoravala i upozoravam je šverc životinja, cveta šverc životinja, mesa i mesnih prerađevina, a to negativno utiče na zdravlje građana.
U ovim zakonima o potvrđivanjima kažete da će se uzajamno obaveštavati o veterinarskim sanitarnim uslovima za uvoz i prevoz pošiljke, razmenjivati mesečni izveštaji o stanju zaraznih životinja u njihovim zemljama i u roku od 24 časa uzajamno se obaveštavati u pisanom ili elektronskom obliku o pojavi zaraznih bolesti životinja u skladu sa načinom prijavljivanja pojava bolesti.
Zatim, kažete da ćemo razmenjivati propise i stručne publikacije koji se odnose na oblasti veterine. Ne znam da li imate čime da se ponosite. Dakle, veterinari vam kažu da nemate, a građani mogu to da potvrde, da ćete unapređivati saradnju naučnih i stručnih institucija u oblasti zdravstvene zaštite životinja. Imate li vi naučne i stručne institucije, gospodo?
Dalje, da ćete pružati uzajamnu pomoć u proizvodnji i u nabavci potrebnih sredstava kod suzbijanja bolesti i lečenja životinja kada je to moguće, ogradili smo se, kada je to moguće i na kraju, da ćete nastojati da organizujete godišnje stručne sastanke na osnovu uzajamnosti. To je pitanje.
Gospodo, ministre i gospodine Mićoviću, ono što morate da znate, vi ste direktno odgovorni za stanje u ovoj oblasti. Ovde vas niko ne proziva zato što ste iz neke političke strukture koja je politički protivnik stranke iz koje ja dolazim. To je regularno, to je zaista tako. Prozivam vas zbog toga što na terenu veterinarska služba ne funkcioniše, seljaci su nezaštićeni, možete da vrtite glavom, pozivam vas da izađete na teren.
Sada ću da se zahvalim gospodinu na odgovoru koji sam dobila na pitanje o obaveštenosti građana Srbije o sprovođenju vakcinacije divljih životinja protiv besnila, i to zaista može da se nazove kao kompletan odgovor, jer to jeste nešto što može da bude za primer, jer ovde se nalaze pamfleti, imam i letke, CD, izveštaje iz medija, a usput ste mi napisali jedno vrlo kulturno i kompleksno pismo u kojem iznosite šta se sve finansira iz fonda EU, pa mi objašnjavate kako se sprovodi ova akcija, pa pozivate mene i one koji ne znaju ništa o toj akciji da pogledaju na sajtu Ministarstva, a 50% građana Srbije može da vam pogleda na sajt, a oni sigurno nisu iz ruralnih predela, gde je potrebno da dobiju informacije pre svega.
Pozivate se ovde na TV stanice, na štampane medije i sve ostalo, i sve je to lepo, ali da vam kažem, hvala vam na ovakvom odgovoru, jer ovo jeste odgovor kakav treba da dobije poslanik, kada postavi pitanje resornom ministru.
Prvi put sam videla ove vaše plakate, a svakog vikenda šest meseci unazad prolazim kroz ruralne predele u Srbiji. Mogu da vam kažem da nigde, ali nigde, nema ovog vašeg plakata. Odneću ovog vikenda jedan plakat, pa ćete možda moći da vidite da se nalazi u nekom selu ili na nekoj mesnoj zajednici ili veterinarskoj stanici.
Usput, da vam kažem, ono što sam vam zamerala, to je pitanje obrazovanja dece. Nijedan dopis nijednoj školi u Srbiji nije otišao, nijedno upozorenje, pa vas molim da nešto uradite u tom delu, jer deca su ta koja se kreću u svojim selima i na putu do škole i njima bi trebalo dati neko upozorenje, sem ako ih nećemo uputiti da pogledaju na sajt Ministarstva.