Reč ima ministar Saša Dragin.

Samo da kažem da je posle ta tri dana svim građanima u selu Radinci nadoknađeno u punom iznosu, sto posto, vrednost njihove stoke koja je morala da bude uništena zbog toga. To je prva stvar.
Druga stvar, apsolutno nisam rekao da treba da se obaveštavaju životinje, a ne ljudi.
Treća stvar, zaista nemam nikakvo lično obezbeđenje. Ne znam za koga me zamišljate, ali verujte mi, sam normalno idem ulicom. Zahvalio bih se na vašim komentarima, ali da ne iznosite proizvoljne tvrdnje sa kojima apsolutno niste upoznati.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Želite ponovo repliku? (Da.)
Izvolite, samo vas molim da pratimo zajedno smisao replike. Dakle, šta je osporeno, a šta nije, a da ne uvodimo nove teme samo zbog dva minuta za repliku.
Pravo na repliku, narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Nemam običaj da zloupotrebljavam svoje pravo, zaista.
Hoću da kažem da nijedna od ovih informacija koje sam ovde iznela nije moja mašta, nego su vrlo činjenično iznete stvari, pobrojano činjenično iznete stvari, od vaših službi dobijene i stojim iza svake stvari koju sam iznela. Ništa nije proizvoljno, gospodine ministre.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Još jednu stvar, ukoliko imate bilo kakvih saznanja o tome da se u Srbiji negde nalazi meso koje nije adekvatnog kvaliteta, molim vas da obavestite, jer ukoliko to ne uradite to je prikrivanje krivičnog dela.

Narodni poslanik Dejan Mirović, ovlašćeni predstavnik, ima reč.

Dame i gospodo, žao mi je što potpredsednik Vlade gospodin Đelić nije ovde, jer prva tema o kojoj ću govoriti u sklopu ovih sporazuma je Sporazum o mobilnosti mladih sa Republikom Francuskom. Pošto je on potpisnik ovog sporazuma, mislim da bi on mogao da nam odgovori na nekoliko konkretnih pitanja u vezi sa ovim sporazumom, koji svakako treba uzeti sa jednom dozom skepticizma, jer već na početku sporazuma se koriste neke formulacije koje nisu sasvim tačne. Govori se, rekao bih, čak malo i patetično, da se radi o nekom istorijskom prijateljstvu itd.
Mi mislimo da bi primerenija formulacija bila da se radi o jednom istorijskom periodu kada je postojalo prijateljstvo, jer da ne širimo temu, sigurno zadnjih osamdesetak godina odnosi između Srbije i Francuske nisu baš bili na nivou prijateljskih. Dovoljno je podsetiti šta se dešavalo dok je tzv. Titova Jugoslavija naoružavala pobunjenike u Alžiru, a da ne govorim o devedesetim godinama.
Međutim, to nije toliko ni važno, već je, što se tiče ovog sporazuma, ponovo prisutna jedna netačna definicija, a ta definicija nam govori da se ovaj sporazum zasniva, odnosno da je u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan, kao što znate, 29. aprila 2008. godine.
Nažalost, ništa jasno nije definisano na šta se misli, da li na politički deo tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Konkretno, da li se zasniva na članu 6. koji usmerava Srbiju ka dobrosusedskoj saradnji? Zna se na koga se misli posle proglašenja Kosova, tzv. države Kosova. Član 10. koji takođe govori o dobrosusedskoj saradnji, član 14, član 88. i sve to kada stavite u kontekst izveštaja Evropske komisije da Srbija treba da sarađuje sa tzv. Kosovom, biće vam jasno da je ovo netačna i nejasna definicija koja nije primerena sadašnjem trenutku.
Takođe, u ovom sporazumu o mobilnosti mladih sa Francuskom pominje se i nekakav ekonomski deo SSP, pa mi pitamo na koji se ekonomski deo misli? Da li se misli na Prelazni trgovinski sporazum koji je doneo gubitke samo u ovoj godini od 100 miliona evra, a za dve godine 245 miliona evra? Tako da kada se pogledaju te definicije i kada se to uporedi sa realnim stanjem, onda se vidi da je taj sporazum štetan i zbog toga svakako nećemo glasati za njega.
Kada se konkretno analiziraju članovi sporazuma, kao što je jedan i dva, onda se postavlja pitanje kako će se državljanin Republike Srbije koji je iz Kosovske Mitrovice uklopiti u ovu kvazikonstrukciju sporazuma o školovanju u Francuskoj. Da li će se on tretirati kao državljanin Republike Srbije ili kao državljanin tzv. Kosova?
Dakle, postoje neke nejasnoće koje uopšte nisu male i koje su karakteristika za ovaj sporazum o mobilnosti mladih i zato smo izrazili žaljenje što gospodin potpredsednik Vlade nije tu da nam objasni to, jer očigledno je da se radi o raskoraku između prakse, pravnih definicija i ekonomskih, a koje se koriste u ovom sporazumu.
Takođe, što se tiče člana 3, ovde se već navodi nešto što nema veze sa populacijom koja se u sporazumu predstavlja kao mladi ljudi. Dakle, nije tačan ovaj patetičan naslov da se radi o mobilnosti mladih, već se radi jednostavno o našim, citiram ''zaposlenim državljanima kod francuskih poslodavaca''.
Dakle, ovde se postavlja pitanje da li se to radi o zaposlenim, npr. u "Societe generale" banci? Da li se radi o tome da će ti zaposleni u toj banci koja učestvuje u formiranju kamata, koje su najveće u Evropi posle Moldavije, da li će ti zaposleni faktičkim putem ovih sporazuma ići u centralu u Parizu, gde će se dodatno kvalifikovati za posao?
Ako je to tako, onda se ne radi ni o kakvoj mobilnosti mladih i nema potrebe za takvim patetičnim frazama, već se govori o doškolovanju, dokvalifikaciji zaposlenih srpskih državljana koji rade na teritoriji Srbije kod francuskih poslodavaca. Mislimo da bi to bilo iskrenije i tačnije definisanje ovog sporazuma.
Takođe, kada se pogleda član 3. i te definicije, koje se očigledno ne odnose samo na mlade, postavlja se pitanje konkretno kakve će koristi imati naša ekonomija i naše društvo u celini od ovog sporazuma?
Da li će ovaj sporazum, koji je tako naslovljen, dovesti do smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita sa Francuskom, koji uopšte nije zanemarljiv? Samo ću navesti da je on 2004. godine iznosio 200 miliona dolara, 2007. godine 280 miliona dolara, a 2008. godine dostigao je 400 miliona dolara. Dakle, samo u periodu od 2007. do 2008. godine je došlo do povećanja od 42%. Priznaćete da je to ogromna suma za jednu tako siromašnu i u evropskim okvirima zemlju srednje veličine.
Dakle, nije baš sve tako bajno i slikovito kao što se predstavlja u naslovu ovog sporazuma, već se radi o jednoj ukupnosti odnosa između nas i Francuske, koji u ekonomskom smislu uopšte nisu povoljni za Republiku Srbiju. Ovi podaci pokazuju upravo da novac ne ide iz Francuske ka Srbiji, već u obrnutom smeru, a ti bi pokazatelji bili još gori kada bi imali u vidu da je osnovni "srpski izvoznik" u Francusku "Sartid", koji je u američkom vlasništvu.
Takođe, drugi osnovni izvoznik u Francusku je "Tigar" iz Pirota koji je, kao što znate, u stoprocentnom vlasništvu "Mišelina" iz Francuske. Takođe i sa ekonomske, političke i sa svake druge strane imate još jednu apsurdnu situaciju da firme iz Francuske, kao što je "Tarket", koji je u Bačkoj Palanci, izvoze i koriste naš ugovor, koji je jedinstven sa Ruskom Federacijom i izvoze iz Srbije ka Ruskoj Federaciji, koristeći ugovor o slobodnoj trgovini, a dalje prebacujući profit u Francusku.
Priznaćete da je to apsurdna situacija, da ta situacija ne doprinosi boljem ekonomskom pozicioniranju, upravo ovih mladih ljudi o kojima se priča u ovom sporazumu.
Izražavamo sumnju da će taj sporazum doprineti nekom bumu u odnosu između Francuske i Republike Srbije, jer, podsetiću vas, Privredna komora Srbije već je zaključila nekoliko sporazuma sa Privrednom komorom u Bretanji, Strazburu i Alzasu.
Takođe od 2000. godine izvozimo i na druga tržišta zemalja članica EU bez carina. Međutim, zbog administrativnih barijera i upravo tih necarinskih standarda, deficit u odnosu sa EU je sve veći i veći.
Ovde treba jasno reći, što se tiče naše spoljnotrgovinske razmene sa Francuskom, mi uglavnom uvozimo upravo proizvode iz automobilske industrije. Naravno, kada se pročita stav 5. iz člana 4. Sporazuma o 500 mladih ljudi, dolazimo do zaključka da je taj sporazum, priznaćete, trebalo nazvati ''sporazum o kvoti 500 za ulazak u Francusku'', a ne o nekakvoj definiciji o mladim ljudima, jer u Srbiji, kao što znate, ima nekoliko miliona mladih ljudi. Ovde se konkretno radi samo o 500 ljudi i treba biti iskren i konkretno priznati to.
Na kraju, što se tiče ovog sporazuma, kada pogledate stav 3. člana 6. videćete da Francuska vlada ulaže u roku od tri godine 650 hiljada evra. Kada uporedite tih 650 hiljada evra sa ovih 400 miliona godišnje koje odlaze ka Francuskoj ili uporedite taj iznos u roku od tri godine, onda ćete doći do razmere od 1300 prema jedan, na korist Francuske i na štetu Srbije, što se tiče transfera sredstava.
Takođe, ovo što sam rekao potvrđuje i obrazloženje ovog sporazuma, gde se navodi da se radi o raznovrsnoj i kompletnoj saradnji i da sporazum upravo obuhvata zaposlene u preduzećima, znači i u francuskim preduzećima koja rade na teritoriji Republike Srbije.
Dakle, Sporazum je, najblaže rečeno, štetan i mi nećemo u danu za glasanje podržati taj sporazum.
Drugi sporazum koji imamo danas na dnevnom redu je vrlo interesantan, jer se radi o Sporazumu o tzv. evropskom nebu ili kolokvijalno ''sporazum o otvorenom nebu''.
Podsetiću ministra, žao mi je što gospodin Mrkonjić nije tu, da se radi upravo o Sporazumu koji je Republike Srbija potpisala 29. juna 2006. godine i koji je ratifikovan 13. maja 2009. godine. Ovaj sporazum je odličan primer koji pokazuje šta "Aki komuniter" znači u praksi za nas.
Lepo je da se govori o nekoj virtuelnoj stvarnosti, da će nam to doneti poboljšanje ekonomije, postavljanje na noge našeg avio-prevoznika, ali u praksi je drugačije i to se mora priznati bez ostrašćenosti, bez nekakvih fraza o EU, bez alternative, već pogledati činjenicu da je, kao što znate, pre dve i po godine ruska avio-kompanija "Aeroflot" dala najbolju ponudu za JAT, to je javni podatak, da se preuzimaju svi zaposleni, da kompanija zadrži svoje ime, da se preuzme dug od 200 miliona evra, da se sačuvaju postojeće linije i da se razviju regionalni letovi JAT-a.
Šta se desilo? Po priznanju ministara iz prethodne Vlade, upravo je Evropska komisija zahtevala, zbog ovog sporazuma koji mi danas razmatramo, tačnije njegov aneks, da Republika Srbija odbaci najpovoljniju ponudu, a to je bila ponuda ruske avio-kompanije. Posle toga je određen privatizacioni savetnik iz Francuske, to je banka "Rotšild". Videli ste, portparol "Aeroflota" je objavio da oni odustaju od tendera.
Pre mesec dana smo u ovoj skupštini razmatrali upravo kredit za zaduživanje JAT od 50 miliona evra, koji garantuje Republika Srbija.
Dakle, umesto da se JAT postavio na noge i da je počeo da sarađuje sa kompanijom koja ima promet od 11 miliona putnika godišnje, koja sarađuje sa "Skaj timom", koji je takođe jedan od najvećih sistema u ovoj oblasti u svetu, mi smo došli, zbog fraze da EU nema alternativu, u situaciju da već prezadužena zemlja uzima kredit od 50 miliona da bi sačuvala, da tako kažem, JAT na površini. Mislimo da je to štetno i zato nećemo glasati za ovaj sporazum, jer smatramo da on dovodi do toga da se urušavaju kapaciteti JAT-a.
Naravno, da bi se sakrila ova istina od građana Republike Srbije, da je ovo štetan sporazum, u obrazloženju Predloga zakona imamo fraze o evropskom nebu i frazu da će Sporazum dovesti do uspostavljanja depolitizacije u ovoj oblasti. Sada vas konkretno pitam da li je depolitizacija da se najbolja ponuda odbaci na tenderu zbog političkih uslova?
Takođe, imamo u obrazloženju zakona frazu da će Sporazum o evropskom nebu dovesti do zaštite od monopolskog položaja. Da li je monopolski položaj kada Evropska komisija insistira da upravo kompanije iz EU preuzmu JAT, a ne "Aeroflot" koji je dao najbolju ponudu.
Takođe, potpuno je apsurdno da se u obrazloženju zakona navodi da će Sporazum o tzv. evropskom nebu dovesti do izbegavanja državne pomoći. Kakvo izbegavanje državne pomoći ako uzimate kredit od 50 miliona evra za koji garantuje Republika Srbija? Znači, to nije kredit koji uzima neka privatna firma, nego upravo garantuje Republike Srbija. Dakle, to je državna pomoć.
Posebno je apsurdno i pokazuje šta je "Aki komuniter" u suštini i u praksi, činjenica da se čak i u obrazloženju Sporazuma o evropskom nebu navodi da su ga ratifikovale sve zemlje potpisnice, znači sa zapadnog Balkana, koje, izuzimajući Rumuniju, nisu članice EU, a da zemlje članice EU nisu ratifikovale taj sporazum. To je dvostruki standard koji je na štetu Republike Srbije, da ne upotrebljavam neke teže reči, jer je svakome ko neutralno posmatra ove zakone i sve što se dešava oko JAT-a i tzv. primene "Aki komuniter" i Sporazuma o slobodnom nebu jasno o čemu se radi.
Posebno je sporno, sa pravne tačke gledišta, da se u obrazloženju ovog sporazuma navodi da će Republika Srbija pristati na obavezujuće tumačenje Suda pravde EU. Znate, svako ko je pročitao bilo koji udžbenik o evropskom pravu na Pravnom fakultetu, na primer, Uvod u evropsko pravo, zna da upravo najveće članice EU izbegavaju primenu odluka Evropskog suda pravde.
Navešću vam samo tri primera koji pokazuju da smo mi u pravu. Godine 1992, kada je usvojen Mastrihtski ugovor, Nemačka je izmenila svoj osnovni zakon, član 23. i došlo se do rešenja – ustavni sud Nemačke je iznad suda pravde Evropske zajednice, sada EU.
Dakle, Nemačka je prva koja ne poštuje odluke Evropskog suda pravde, ako nisu u skladu sa Ustavom, osnovnim zakonom Nemačke, a mi direktno ubacujemo u naš pravni sistem, iako nismo članica EU, obavezujuće tumačenje Evropskog suda pravde.
To je apsurd za koji nema nikakvog opravdanja, sa pravne tačke gledišta, sa ekonomske tačke gledišta, za to nema nikakvog opravdanja i može se samo konstatovati da je fraza da EU nema alternativu jača i od ekonomskih interesa Srbije i od političkog i ustavnog sistema Republike Srbije. To je činjenica koja se ne može osporiti.
Takođe, daću vam još jedan primer upravo iz Nemačke. Federalni finansijski sud iz Nemačke je odbio neposrednu primenu direktiva EU. Molim vas, Nemačka je zemlja koja daje 20% budžeta EU, Nemačka je ta koja stoji iza Evropske centralne banke, iza evra, iza svega što je sada EU i oni ne primenjuju direktive EU ako to nije u skladu sa njihovim zakonima i sa njihovim osnovnim zakonom.
Zašto se onda mi obavezujemo da ćemo primenjivati obavezujuće tumačenje Evropskog suda pravde, i to za jedan tako štetan ugovor koji nam je oterao investitora od 400 miliona evra iz Ruske Federacije? Nema nikakvog opravdanja za to, ni ekonomskog, ni pravnog ni političkog.
Takođe, može se reći da je Nemačka mnogo jača država, ima mnogo jaču državu od nas i ekonomiju, ali kako je moguće da je čak i Poljska, koja je u ogromnim finansijskim problemima, koja ima dug od 200 milijardi dolara koji se povećao nakon ulaska u EU, tj. Ustavni sud Poljske, donela 2005. godine odluku da EU nije nadnacionalna organizacija i da je Poljska ušla u bilateralne odnose sa svakom članicom EU pojedinačno?
Takvo rešenje odbacujemo u obrazloženju ovog zakona i to je više nego štetno za naše interese.
Na kraju, da ne bi ispalo da samo kritikujemo, smatramo da je ovaj Sporazum o ukidanju viza sa Kazahstanom dobar i u tom smislu je poseta predsednika Republike bila dobar korak, ali kada pogledate činjenicu da je ta poseta u okviru spoljne politike, da EU nema alternativu, sve što je on tamo uradio u Kazahstanu, što se tiče ekonomskih i drugih interesa Republike Srbije, pre svega mislim na ugovor o slobodnoj trgovini, pada u vodu samo kada se uzme u obzir jedna činjenica. Sigurno znate da je članom 133. Ugovora iz Rima o osnivanju Evropske zajednice, sada EU, propisano da svaka članica EU mora da ima jedinstvenu trgovinsku politiku i jedinstvene odnose prema drugim zemljama.
Kada jednog maglovitog dana Srbija uđe u EU, svi ugovori o slobodnoj trgovini, koji nam donose ekonomsku korist pre svega, i gde su jedina tržišta gde možemo nešto da prodamo, Rusija, Belorusija i sada u manjoj meri Kazahstan, pašće u vodu jer će se morati primeniti član 133. Rimskog ugovora.
Na kraju, što se tiče Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, reći ću samo jednu stvar, da je ona dobra, ali da se ne primenjuje i najbolji primer za to je član 6. o pravednom suđenju, gde imate primer Vojislava Šešelja, koji je i od strane Ruske Federacije istaknut u Savetu bezbednosti.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč, a u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa DSS, poslanička grupa Napred Srbijo i poslanička grupa SRS.
Prelazimo na debatu, a po redosledu narodnih poslanika i prema prijava za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 8. do 32. dnevnog reda.
Prva prijavljena je narodna poslanica Donka Banović, a posle nje narodni poslanik Zoran Antić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, danas u okviru ove tačke razmatramo 25 predloga zakona o potvrđivanju zakona, konvencija i sporazuma. Različite su vrste ugovora o kojima danas razgovaramo.
Naš kolega matematičar je izračunao da kada bi svi poslanici govorili o ovih 25 tačaka, to bi bilo po svakom poslaniku tri sekunde. Pošto nisam tako sposobna da to uradim za tako kratko vreme, usresrediću se na dva predloga zakona, odnosno o potvrđivanju dva predloga sporazuma.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti. Taj sporazum je potpisan u maju 2010. godine. Potpisao je ministar Jeremić.
Drugi je, sličan sporazum, samo sa drugom državom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije, naglašavam reči 'o socijalnoj sigurnosti'.
Ova dva sporazuma su praktično sveobuhvatni međunarodni sporazumi, i to: iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, iz oblasti povrede na radu i profesionalne bolesti i zakoni, odnosno sporazumi iz oblasti materinstva i novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.
Sporazumi su zasnovani na opšteprihvaćenim principima, iskustvima naše države u ovoj oblasti, s jedne strane, kao i sa standardima koje predviđa jedna uredba EU, a koja reguliše socijalno osiguranje radnika migranata.
Zabrinuta sam i imam ozbiljnu sumnju da će Vlada Republike Srbije moći da ispoštuje ove sporazume kao što se dogovorila sa ove dve države, zato što ovi sporazumi govore o socijalnoj sigurnosti određenog broja ljudi koji nisu građani Srbije, ali koji žive u Srbiji. Kako može jedna socijalno neodgovorna Vlada da obezbedi sigurnost nekome u ovoj državi?
Vlada Mirka Cvetkovića ne može da obezbedi socijalnu sigurnost građanima Srbije, a ovim sporazumima se obavezuje da će obezbediti ljudima koji nisu građani Srbije neku vrstu socijalne sigurnosti.
Već je gotovo zaboravljeno da je prilikom svog formiranja sadašnja Vlada samu sebe nazvala socijalno odgovornom, pa smo mi poslanici u maju 2008. godine imali priliku da čujemo direktno od tadašnjeg ministarstva ekspoze za tu tek u formiranju Vladu, 2008. godina je u pitanju, a zna se da je svaki ekspoze mandatara praktično plan i program rada te buduće Vlade. Ne samo što su poslanici imali priliku to da čuju, nego su svi građani Srbije čuli.
Samo ću da pročitam, odnosno da citiram nekoliko delova iz tog ekspozea, koji govori o toj, u formiranju, socijalno odgovornoj Vladi. Citiram – ''Jedan od prioriteta Vlade Srbije jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.'' Druga rečenica: ''Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka''.
Kada se posle dve i po godine pročita ovaj ekspoze, čak i svi njegovi delovi, ne samo ovaj, onda nam to zvuči kao da čitate neku šaljivu priču zato što niti ima napretka niti ima socijalne odgovornosti.
Nedavno smo imali rebalans budžeta. Zar je napredak to kada jedna vlada u svom budžetu ima deficit, odnosno rupu od 120 milijardi dinara a da pri tom planira da svoj najvažniji resurs, telekomunikacije, proda kako bi popunio tu rupu? To nije ni odgovornost niti napredak.
Šta je stanovništvo Srbije dobilo otkako Srbijom vladaju Tadić, Dinkić i Dačić? Ne da nije dobio poboljšanje standarda, već je došlo do ozbiljnog pogoršanja, pa umesto 200 hiljada novih radnih mesta, 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Neki dan su izašli zvanični rezultati kada je u pitanju siromaštvo u Srbiji, pa smo saznali da preko 700 hiljada građana Srbije živi ispod linije siromaštva i ta linija siromaštva se određuje prema kriterijumima merilima UN.
Dakle, od 2008. godine se broj siromašnih u Srbiji povećava. Od donošenja Strategije o smanjenju siromaštva, 2003. godine, tačno se prate određeni parametri i različite oblasti i koliko u tim kategorijama stanovništva dolazi do smanjenja ili do povećanja siromaštva. Od 2009. godine, od kako se to meri, dolazi do povećanja broja siromašnih u Srbiji. To nije odgovor.
Takođe, zvanični najnoviji rezultati govore, to je iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, da je standard građana pao u 2010. godini za čak 25%. Od početka godine su životne namirnice poskupele za preko 11% u proseku, dok su plate realno smanjene za više od 13%. Dakle, životni standard je samo u ovoj godini pao za jednu četvrtinu odnosno za 25%.
Znam da građani jako dobro razumeju o čemu govorim zato što i oni to i te kako osete na svojoj koži. Zato sam sumnjičava da ova vlada može nekome da obezbedi socijalnu sigurnost, jer su ovo rezultati te socijalno odgovorne Vlade za 2010. godinu kada su u pitanju građani Srbije.
Svima je jasno da je inflacija mnogo veća od planirane, a vrednost evra konstantno pada.
Lider DS i predsednik Srbije, gospodin Tadić, je poručio građanima Srbije da će se standard sigurno povećati i da će biti bolji u 2012. godini. Takođe nas je nedavno obavestio, svakodnevno nas obaveštava, sa nekih skupova, o svojim razmišljanjima, planovima itd, da su antikrizne mere ove vlade praktično sprečile bankrot države, iako su pre godinu i po dana on i predsednik Vlade govorili da je ova kriza jedna velika razvojna šansa za Srbiju.
Takođe smo čuli neka druga obećanja kada je u pitanju EU, barem su različiti datumi. Neki dan smo čuli sa nekog skupa da će Srbija za 10 godina postati član EU. Dakle, Tadić obećava poboljšanje standarda 2012. godine, ali jedino ako građani Srbije budu glasali za njega i za DS, pošto su i predviđeni redovni izbori početkom 2012. godine.
Dakle, već se nazire i već se vidi novi slogan tih izbora, a to će biti – u bolji život sa nama, zato što ćemo mi 2012. godine vama, dragi građani Srbije, obezbediti bolji život, a do tada – kom' opanci, kom' obojci.