Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o predlozima zakona koji se bave ekologijom, odnosno protokolima i konvencijama, konkretno o Protokolu o odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom, kao i naknadi štete kroz zagađenje naftom.

Što se tiče ovih protokola i konvencija, prva asocijacija će pasti na okeane i mora kojima se transportuje skoro 80% svetske proizvodnje nafte i koja je samim tim izložena zagađenju.

Međutim, ovi protokoli koji se odnose na štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom dolaze u nezgodno vreme u Srbiju, s obzirom na trenutni ekonomski problem koji je dosta uplašio naše susede Bugare, a tiče se ogromne naftne mrlje koja se kreće Dunavom, iz Srbije ka Bugarskoj, i preti da ugrozi bugarsku nuklearnu elektranu.

Razmislite koliko može da košta Srbiju ovaj protokol. "Politika" je o ovome pisala još prvog decembra, ali to nikoga, izgleda, ne pogađa iz sadašnje vlasti. Imali smo pre izvesnog vremena, pre onog incidenta u Mađarskoj slučaj ispuštanja otrovnih materija u Rumuniji u reku Tisu, kada su nanete neprocenjive štete i Srbiji, ali Srbija nije mogla na osnovu nijedne konvencije, čiji je već bila potpisnik, da naplati štetu i onda možemo da se sami zapitamo čemu sve ovo služi.

Što se tiče problema zagađenja mora i okeana naftom, dobro je znati podatak da godišnje šest i po hiljada velikih tankera preveze milijardu i 200 miliona tona nafte i njenih prerađevina, a da se u te okeane i mora izlije čak šest miliona tona nafte i naftnih prerađevina, ulja itd.

Pored nafte, u morima i okeanima ostaje 200 hiljada tona olova, pet hiljada tona žive, ogromne količine pesticida, deterdženata itd.

Setimo se velike ekološke katastrofe koja se dogodila ove godine u Meksičkom zalivu, čiji je vinovnik bila naftna kompanija "Britiš petroleum". Šteta se meri sa više desetina milijardi dolara, ali pitanje je kako bi ta kompanija reagovala i koliko bi novca utrošila za saniranje štete da je bila ugrožena obala neke siromašne države u Africi ili možda Indokini. Ovako, morali su da žestoko odreše kesu, pošto je u pitanju bila obala SAD.

Zato nam "svetski čuvari prirode" ovako serviraju, rekao bih, lepo nalickane konvencije kojima, u preambulama, rone neke krokodilske suze kako nam je uništena životna sredina, kako nam je zagađeno more, a mi, da podsetim, trenutno nemamo ni more, pa ne znam zašto ste ovo uvrstili u dnevni red, pa onda se ređaju članovi ovih protokola u kojima se preti visokim kaznama za prekršioce odredbi.

Danas ti svetski čuvari prirodnog blaga, čistih mora i okeana, nedirnutih šuma, koji su uglavnom iz zemalja koje pripadaju onim najrazvijenijim, nisu se setili mnogih konvencija, protokola i sporazuma ovog ekološkog karaktera, brige za čistu životnu sredinu, kada su besomučno i divljački bombardovali SRJ 1999. godine.

Dalje, nisu se setili Konvencije o delovanju na životnu sredinu donete 1977. godine, Konvencije o zaštiti svetske prirodne baštine, donete 1982. godine, a sami znamo da su uništeni naši nacionalni parkovi i mnogi spomenici prirode, Stokholmske deklaracije o životnoj sredini iz 1972. godine, Konvencije o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava, Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, memoranduma, odnosno Protokola o supstancama koje oštećuju ozon iz 1987, a dopunjenog 1997. godine. Da se razumemo, nabrojao sam samo one memorandume i protokole koji se odnose na životnu sredinu, a ne one o ljudskim pravima, civilima, bolnicama, kasetnim bombama.

Čemu onda ove konvencije, ovi protokoli i kome su u stvari oni potrebni? Verovatno su izmišljeni za sirotinjske zemlje i njihova brodoprevoznička preduzeća, da ih krupni monopolisti, pre svega iz Amerike, elegantno potope ili usidre visokim kaznama.

Kada smo već kod zagađenja u svetu, poznata je činjenica da je za 25% ukupnog zagađenja na planeti Zemlji direktno odgovoran Vašington, odnosno SAD. Svi ste verovatno čuli za Kjoto sporazum, koji okuplja veliki broj zemalja, tačnije 187, među kojima je i Rusija, sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova koji polako ali sigurno dovode planetu Zemlju u fazu kada se zahuktava globalno zagrevanje.

Šta rade SAD, perjanica demokratije, primer nad primerima u brizi za planetu Zemlju? Verovatno se sećate njihovih mnogih filmova u kojima pojedinci spasavaju Zemlju od nekakvih kataklizmi itd. Onda se verovatno sećate i potpredsednika SAD, Al Gora, kako se čovek ubio od sekiracije što, recimo, na Antarktiku pingvini imaju problema zbog topljenja velikih površina ovog nenaseljenog kontinenta, a on je bio potpredsednik onog čuvenog predsednika Bila Klintona, ratnog zločinca, koji nije hteo da pristupi Kjoto protokolu.

Kako neko da poveruje u iskrenost Amerike, najvećeg svetskog zagađivača koji sebe smatra "kolevkom demokratije", ne znam zbog čega, da li zbog crnaca, Indijanaca ili Meksikanaca, zbog nas sigurno nije, koja neće da ratifikuje ovaj sporazum. Pitanje je zašto? Odgovor je jednostavan – zbog novca.

Džordž Buš je još 2001. godine povukao SAD iz pregovora o Kjoto protokolu, a objašnjenje Džordža Buša je bilo jasno i glasno – suviše je rizično uvlačiti SAD u tako nešto. To u prevodu znači da mnogim industrijskim gigantima u Americi, čija je tehnologija prljava, a koji su okosnica američkog korumpiranog establišmenta i države uopšte, koji ne mogu da se prilagođavaju nikakvim protokolima i konvencijama, jednostavno ne može niko ništa.

Sada se ovde bavimo ovim sporazumima o zagađenju naftom za našu silnu rečnu flotu i naše silne plovne puteve, i toliko o poštovanju prava jednakosti u svetu.

Na kraju bih samo pomenuo ovaj Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa. Jedina katastrofa koja je gora od svih prirodnih katastrofa i koju je prouzrokovala marionetska Vlada Crne Gore je sramno priznanje nezavisnosti Kosova i tu katastrofu ne mogu da isprave nikakvi sporazumi i protokoli između ove dve vlade koje su na istoj talasnoj dužini.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Imate još osam minuta.

Dame i gospodo, nažalost, pred nama se nalazi dnevni red u koji uvek stavljate zajedničke načelne pretrese. Imamo prve dve tačke koje govore, a nemaju nikakvog dodira jedna sa drugom, izmene i dopune Zakona o duvanu, a druga je izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Hajde još nekako to da razumem.
Ali, ne mogu da razumem da pod zajednički jedinstveni pretres stavite 25 tačaka, među kojima su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Francuske o mobilnosti mladih, onda imamo opet između Vlade Republike Srbije i Republike Urugvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Ovo o čemu ću govoriti jesu ove četiri uvrštene tačke pod jednom tačkom jesu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva. Sledeći je između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat, pa onda Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis, znači reč je o oblasti veterine, a četvrti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis.
Opet ponavljam, ne vidim šta je to vama tako bilo bitno da se spoje toliko različite teme i toliko različiti predlozi zakona i sporazuma.
Gospodine Mićoviću, da vas podsetim na neke stvari. Nadam se da ćete vi pomno pratiti ovo moje izlaganje, kao što ste pratili na Odboru za poljoprivredu. Ovo što vi želite sa saradnjom sa državama ili iz dela afričkih država koje su nekada, u velikoj Jugoslaviji, bile najveći uvoznici goveđeg i junećeg mesa, može se staviti pod neki plus.
Ne mogu da shvatim, da upalim televizor i tamo vidim da vaš kolega, diplomirani veterinar koji živi na tromeđi, a ja živim u Srednjobanatskom okrugu, dakle, na severu Srbije, sada pričam o tromeđi između Srbije, Makedonije i Bugarske, o jednoj većoj površini, reč je o Surdulici i široj okolini Surdulice, gde vi nemate nijednu javnu veterinarsku ustanovu, nemoguće je da taj čovek, vaš kolega, diplomirani veterinar izađe i kaže neistinu.
Govori istinu i spominje neka davna vremena, da ne kažem kada smo bili pod Turcima, da je na toj površini bilo do 300 hiljada ovaca. Sada ih ima nekih 40 hiljada. Ono što njih boli jeste da nisu ravni sa ostalima. Reč je o tome, da kada proizvode mleko nisu u stanju, zbog toga što ne mogu da se registruju, da ne mogu da ispune zakonske obaveze na osnovu Zakona o veterini i da dobiju te subvencije.
To je samo jedan mali deo, samo da vas podsetim, anomalija vaše Uprave za veterinu, a vas kao direktora Uprave za veterinu, pa bih vas molio da stvarno jedan izuzetan i poznati i priznati deo Srbije, po veoma kvalitetnoj proizvodnji mleka, jer te krave i ovce tamo pasu negde oko 270 kvalitetnih trava, lekovitih...
Kao što sam rekao, voleo bih da pored ovog Sporazuma o veterini i o toj tehničkoj saradnji dođe do onoga po čemu smo nekada bili priznati i poznati u svetu. Da sa tim istim državama, pa i ne samo sa tim državama koje se sada momentalno nalaze ovde u ovom zajedničkom jedinstvenom pretresu, nego i sa drugim arapskim državama ostvarimo saradnju, a to je da i mi već jednom počnemo da izvozimo.
Kao što sam i rekao, nekada u staroj Jugoslaviji smo bili među prvima u svetu. Tada su naše klanične industrije imale čitave mesečne pripreme dolaska delegacije iz Iraka, Irana, Egipta, Tunisa i imali su ritual klanja goveda i junadi. Nije se moglo klati klasičnom vrstom klanja.
Ponavljam, ubeđen sam da ćete vi učiniti sve da ne dođe samo do sporazuma u veterini, nego da dođe do jedne trgovinske razmene između tih država, da mi budemo ti koji će njima nuditi našu jagnjad, ovce, naša goveda, a onda, normalno, i veterinar čini svoje. Ne može ništa da ide ako nema struke i ako se ne bude uradilo onako kako je napravljen sporazum između tih država.
Što se tiče naučno-tehničke saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis, moram još nešto da napomenem. To sam rekao i naglasio na Odboru za poljoprivredu. Pored ovog što će biti naučno-tehnička saradnja, a ovde se navodi naučno-tehnička saradnja u naučnom istraživanju, u zaštiti bilja, semena i sadnog materijala, stočarstva, navodnjavanja.
Hajde da mi budemo država koja će izvoziti određene kulture koje uspevaju u tim državama, da budemo izvoznici tog sadnog materijala, da mi, s obzirom na to da imamo dobar broj fabrika koje proizvode proizvode za zaštitu bilja, budemo izvoznici te zaštite za te kulture koje mi njima izvozimo.
Onda će ta poljoprivreda, koja je inače jedina grana privrede koja donose suficit ovoj Republici Srbiji i ovom republičkom budžetu, a do kraja godine se planira čak i do milijardu dolara, sada je negde preko 700 miliona, smatram da ova grana, najizrazitija i najbolja grana poljoprivrede, bude vrednovana kako od strane vas kao direktora Uprave za veterinu, tako i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Žao mi je što gospodin ministar Saša Dragin nije tu da mu kažem da kada budemo raspravljali o budžetu za 2011. godinu, mi iz poslaničke grupe SRS nastojaćemo i nećemo dozvoliti da budžet koji bude izdvajan za poljoprivredu bude manje od 5%. Koliko sam obavešten, on je čak negde ispod 3%.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Zahvaljujem na učešću u radu.

Zaključuje zajednički jedinstveni pretres.

Prelazimo na 33. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA

Primili ste Predlog odluke o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama koje je podnela predsednik Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović.

Pre otvaranja pretresa podsećam vas da, prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se raspodeljuje na sledeći način: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Pošto sam predstavnik predlagača, ne želim nikakve dodatne informacije da dam.

Otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijava za reč u pisanom obliku, niti usmeno nije bilo.

Pošto nismo imali liste poslaničkih grupa i nema prijavljenih za reč, još jednom pitam da li neko ko još nije iskoristi pravo iz člana 96. Poslovnika, ima potrebu da se obrati? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto smo obavili jedinstven pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.

Određujem pauzu do 15.00 časova, kada ćemo nastaviti sa radom na aktuelnu temu, kao što vam je poznato.

(Sednica je prekinuta u 13.45 časova)

DAN ZA ODGOVARANjE

NA POSLANIČKA PITANjA

7. decembar 2010. godine

(Sednica je počela u 15.05 časova. Predsedava Gordana Čomić, potpredsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Predloga poslaničke grupe LDP, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović odredila je utorak, 7. decembar 2010. godine, sa početkom u 15.00 časova, kao dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom - REŠAVANjE PROBLEMA NASTALIH U PROCESU REFORME PRAVOSUĐA.
Podsećam vas da su podnosioci predloga tražili da na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa odgovaraju: Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Snežana Malović, ministarka pravde i Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva.
Takođe, shodno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da ovom delu sednice prisustvuju i sudije Jelena Borovac, Đurđina Bjelobaba, Biljana Tošković, Mladen Nikolić i Vučko Mirčić, članovi Visokog saveta sudstva, profesor Predrag Dimitrijević, advokat Dejan Ćirić i sekretarka Visokog saveta sudstva Majda Kršikapa.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja, a u vezi sa aktuelnom temom.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača, zatim prijavljeni predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora.
Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja, u pisanom obliku, do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik, na osnovu člana 213. Poslovnika, može da postavi najviše tri pitanja.
Odgovaranje na poslanička pitanja, dakle, vreme koje je na raspolaganju, u ovom slučaju predstavnicima Vlade i sudstva, koji su na predlog ovlašćenog predlagača pozvani da prisustvuju sednici i daju odgovore, dakle, oni na raspolaganju imaju ukupno vreme od 180 minuta i to se vreme posebno meri nakon svakog odgovora predstavnika koji su pozvani da na sednici odgovaraju na pitanja i obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali, a na osnovu člana 212. Poslovnika.
Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja u ukupnom trajanju od dva minuta, a odgovor na potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici, a prema redosledu prijava.
Dakle, narodni poslanik postavlja pitanje u iznosu od tri minuta, predstavnik Vlade, odnosno pozvani i ovlašćeni predstavnik odgovara najduže pet minuta, zatim narodni poslanik dva minuta i predstavnik Vlade pet minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, a na osnovu člana 216. Poslovnika Narodne skupštine.
U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.

Dajem reč poslaniku Čedomiru Jovanoviću.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Malović i gospođo Mesarović, dame i gospodo narodni poslanici, za nas je veoma važna današnja tema i mislim da je od izuzetnog značaja drugačiji odnos prema razgovoru i raspravi koju pokrećemo od onog ko je pratio samo reformu pravosuđa sprovedenu pre nepunih godinu dana.
Tada nam se nije dopadala atmosfera tišine koja je obeležila odnos parlamenta prema poslovima koji se u zemlji moraju raditi i upravo zbog tako neodlučnog odnosa prema tako važnom poslu, mi se danas suočavamo sa brojnim problemima.
Imam pitanje za ministarsku pravde. Prvo, gospođo Malović, mi smatramo da je izuzetno važno zaštititi one sudije koje je ovaj parlament izabrao i glasao za njih, očekujući od tih ljudi da unesu u srpsko pravosuđe ono što je srpskom pravosuđu bilo potrebno, da bi moglo da odgovori na potrebe našeg društva.
Politika je uništila pravosuđe u Srbiji. Politika mora sve ono što je sa sobom loše donela iz tog pravosuđa da odnese. Prethodnih godinu dana mi nismo mogli da vidimo odlučnost u postupcima Vlade, koja je bila neophodna da bi započeta reforma pravosuđa bila efikasno završena. Nas u ovom trenutku interesuje da li je Vlada spremna da zaštiti izabrane sudije i da pri tom otkloni sve one razloge koji sumnju u reforme i motive pravosuđa i čine u većoj ili manjoj meri opravdanim.
Mi smatramo da je potrebno postupiti u skladu sa preporukama Evropske komisije, korigovati zakonodavstvo u meri u kojoj je to potrebno i tako izbiti ključne argumente iz ruku onih koji reformu kritikuju, osporavajući je kao politički motivisanu.
S druge strane, mislimo da se mora prekinuti neizvesnost koja opterećuje naše pravosuđe i vratiti ono samopouzdanje koje je pravosuđu potrebno da bi ono moglo normalno da radi. Ta neizvesnost proizilazi iz dileme i skepse svakog sudije kojeg smo izabrali ovde u parlamentu, u situaciji u kojoj gledaju iza svojih leđa, a ovaj parlament ne vidi, niti vidi Vladu koja je reforme pravosuđa započela.
Dakle, nekoliko konkretnih pitanja – da li ste spremni da štitite izabrane sudije? Drugo pitanje je – da li ste spremni da otklonite sve one probleme i kritike pravosuđa koje se čine u ovom trenutku u većoj ili manjoj meri opravdanim, a tu pre svega mislimo na sugestije Evropske komisije koja kritikuje reformu pravosuđa i ukazuje na propuste, na potpuno drugačiji način od onih kritika i propusta na koje ukazuje domaća javnost koja reformu pravosuđa kritikuje? Posle imamo pitanja za predsednicu suda, gospođu Mesarović.

Gospođo ministar, izvolite.