Reč ima poslanik Jorgovanka Tabaković.

U ovoj zajedničkoj objedinjenoj raspravi imamo 25 zakona o potvrđivanju sporazuma. U vremenu koje imam odabrala sam da govorim o tački 32. Reč je o multilateralnom sporazumu između Evropske zajednice i njenih država članica, ali i Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Islanda, Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Jedina tema o kojoj želim da govorim u ovom vremenu su u stvari preduslovi i uključivanje Srbije u zajedničko evropsko vazduhoplovno područje.
Primenom ovog sporazuma, Republika Srbija očekuje da obezbedi slobodan pristup zajedničkom tržištu, kako navodi i u obrazloženju, i nas poslanike i srpsku javnost uverava da je zaključivanje ovog sporazuma preduslov da se zemlje zapadnog Balkana uključe u rad ove evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Međutim, pitanje je, ako u članu 3. Sporazuma imate tekst koji kaže da će za sprovođenje ovog zakona biti nadležna ministarstva za poslove saobraćaja, finansija, poslova zaštite životne sredine, poslove rada i socijalne politike, za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, za poslove trgovine i usluga, za poslove pravde, Republički zavod za statistiku i Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, ko je to tako pogrešno i površno, iznad svega, shvatio obaveze koje Srbija ima za uključivanje i priključivanje jednom ovakvom sporazumu?
Da li jednostavno nabrajanje ministarstava koja imaju neke nadležnosti u vezi sa ovim sporazumom, a bez definisanja u kojim oblastima će ona biti uključena u primenu ovog sporazuma, zaista govore o tome da mi ovde kao po jedinici proizvoda usvajamo zakone i da Vlada na isti takav način shvata svoju obavezu priključivanja EU i prihvatanja ovakvih sporazuma.
Zaista ne mogu da shvatim da svi nosioci javnih ovlašćenja, nabrojana ministarstva koja zaista treba da budu obuhvaćena u sprovođenju ovog sporazuma, moraju da budu angažovana na ovakav način, da im se ne definiše domen nadležnosti.
Smatram da pored ovih koje su nabrojane postoji, na primer, Agencija za kontrolu leta, koja će sigurno biti uključena u ovaj posao, a nije nabrojana. Zatim, Republički hidrometeorološki zavod, neizostavno. Zašto on nije naveden? Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i mnogi drugi subjekti, jer je očigledno da neko ko će se starati o uspostavljanju evropskog vazduhoplovnog područja mora da obuhvati u rad i ova ministarstva, odnosno organe uprave, koje sam nabrojala ili one koje su: ni agencija, ni uprava, ni riba, ni devojka, ali bitno je da prihoduju od imovine države Srbije, neka sredstva o kojima budžet nema kontrole. Neophodno je da se ovakvim sporazumima, govorim konkretno o ovom, propiše precizno koja je nadležnost svakog organa pojedinačno.
Ako u kući podelite zadatke mlađem i starijem sinu i ćerki, ali ne kažete šta je čija obaveza, najmanje što će te očekivati, to je da onaj drugi očekuje da neko završi posao koji postoji. Imamo nadležnost, ali se ne zna ko i za šta odgovara, odnosno šta ko treba da uradi. Zar je ta elementarna logika u toj meri izgubljenu u vršenju državnih poslova da mi i prilikom pristupanja ovim sporazumima, kad treba samo dva člana da dopišemo uz neki sporazum, nismo u stanju da ih uradimo kako treba?
Ovim zakonom je propisano, na primer, da se u sprovođenje, sporazumu priključi i Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Mi smo nedavno usvojili Zakon o vazdušnom saobraćaju kojim je propisano da će propise podzakonska akta da donosi Direktorat.
Draga moja gospodo, vi znate da je odredba neustavna i da se kao takva nalazi, kao predmet odlučivanja, pred Ustavnim sudom Srbije, jer Direktorat ne može da donosi podzakonska akta, a da prethodno nije zakonom propisano neko načelo. I šta će se desiti? Poništajem takvih podzakonskih akata mi dovodimo u pitanje, ne samo pristupanje ovom sporazumu koje, ne uzgred budi rečeno, nego sasvim namerno, nije još u primeni ni kod mnogih drugih zemalja koje su članice Evropske zajednice, ali smo mi požurili da imamo jednu tačku više na dnevnom redu.
Da li samo zbog toga? Mi znamo da je Zakon o vazdušnom saobraćaju usvojen kao hitno rešenje za jednokratnu upotrebu, da se spasu ugrožene fotelje pre konačne odluke Ustavnog suda, to znamo. Nije važno tako mnogo, rekli biste – kad se zakon krši, neustavan je u nekim našim unutrašnjim okvirima.
Šta kad preuzimamo međunarodne obaveze? Šta kada se nadležnost tog direktorata upravo tiče međunarodnih obaveze jedne tako važne delatnosti kao što je sigurnost u vazdušnom saobraćaju? Da li to o nama govori kao o jednoj ozbiljnoj državi koja ima kapacitete administrativne, stručne, da pristupi EU ili govori o nama potpuno suprotno?
Kada se budu poništili propisi koje donesu ne ovlašćeni organi, to će izazvati niz problema. U ovom trenutku vas, znači, blagovremeno i na zakonu zasnovano, upozoravam da ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma povučete sa dnevnog reda i da sebi unapred uskratimo probleme koje ćemo evidentno imati, koji kompromituju i državu i Skupštinu i potpuno kompromituju pristupanje i same Srbije jednom vrlo ozbiljnom poslu.
Da li ima potrebe da uopšte govorim o tome kakvo je stanje u vazdušnom saobraćaju i kako je nadležna organizacija za primenu ovog sporazuma kompromitovala otvorenost Srbije za ulazak vazduhoplovnih kompanija na ovo područje i koliko je vazduhoplovnih kompanija koje su na ovom tržištu poslovale, u stvari, proterano iz Srbije? Da li je neko, ko treba da odlučuje o tim žalbama, bio u sukobu interesa kada su mu, kao predsedniku Saveta Direktorata, podnošene žalbe kojima su nekim kompanijama onemogućavani uslovi za rad? O tome će odlučivati Ustavni sud.
Ono što je strašno, to je da su fotelje mnogo važnije od sudbine privrede, od poštovanja pravila EU, u koju se svakog dana zaklinju svi državni funkcioneri i oni koji su zaduženi za pristupanje EU.
Ostao nam je samo JAT, koji je odavno bankrotirao, samo taj bankrot još niko nije proglasio, a bankrotirao je zbog lošeg rukovođenja partijskim kadrovima. Da stvar bude još tragičnija, aktuelni premijer nam privatizaciju "Telekoma" upravo pravda departizacijom funkcija u javnim preduzećima.
Zaista, da nije tragično, bilo bi smešno. Kompanija poput JAT-a ne može da nastupa na tržištu ni po ovom sporazumu, jer je izdržava budžet, a pravila EU to izričito zabranjuju i to jeste nešto što iz ovog sporazuma nedvosmisleno proizilazi.
Ovaj zakon je najbolje ne primenjivati na domaći vazdušni saobraćaj, jer će zaista da izazove nepotrebne troškove koje nismo kadri u ovom stanju, kao država, da pokrijemo, a to piše i u samom obrazloženju Predloga zakona. Sporazum je problematičan čak i za države EU, koje ga ne primenjuju i nisu ga sve potpisale, što ste takođe stavili u obrazloženje ovog sporazuma.
Mislim da pokušaji ishitrene primene nekih pravila i drugih propisa koji se tiču primene u EU, pre svega u vazdušnom saobraćaju, izazivaju velike probleme i štete i za domaće vlasnike aviona, ali i za mnoge druge kompanije koje su u vezi sa vazdušnim saobraćajem.
Mislim da je ovaj predlog jedan od očiglednih dokaza površnosti Vlade Republike Srbije i nesposobnosti onih koji vode vazduhoplovne vlasti. Osnovni zakon, koji je usvojen još maju 2009. godine, odnosno šest meseci nakon tih izmena koje sada usvajamo, umesto da sa izmenama, jer je obrazloženje da to radimo zbog Aneksa I, trebalo je, onda kada smo ga usvajali, da ga usvojimo sa izmenom koja je već tada bila na snazi.
Ali, nije prvi put. Mi smo dva puta u 2009. godini menjali Zakon o sprečavanju pranja novca i sada ponovo u 2010. godini, zato što nismo primenili pravila sprečavanja pranja novca donetih 2006. godine. Izgleda da nekima mnogo dugo treba da se dosete da pojave koje najviše ugrožavaju temelje jednog demokratskog društva treba sprečavati na vreme.
Ono što je zaista neverovatno, to je nesposobnost ministarstva u ovom domenu, ali i direktorata, koji imaju preko 200 službenika koji brinu brigu o tri puta manje aviona, koliko ih ima Srbija, ali smo prvaci u svetu i po tome što imamo tri službenika i jednog inspektora po jednom avionu.
Draga moja gospodo, po tome smo, ne samo lider u regionu, nego neprikosnoveni lider u svetu koji govori o rasipanju sredstava i energije koje nemamo na pretek.
Da zaključim, glasaćemo protiv ovog sporazuma i smatram da je najbolje da ga povučete iz procedure.

Poslanik Vitomir Plužarević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na ova četiri sporazuma, a to je sporazum vezan za Argentinu, Egipat i ova dva sporazuma koji vezuju Tunis sa Srbijom.
Što se tiče ovih sporazuma, mislim da su to samo deklarativni sporazumi koji u nizu svih tih sporazuma imaju zadatak da budu na broju i da se time popuni ta kvota koja je potrebna. Kome je potrebna? Pretpostavljam da EU nije potrebna, pošto vi ovde ne dotičete članice EU, tu su Argentina, Egipat i Tunis. Nekome je potrebno, pretpostavljam da će vreme pokazati u kom pravcu idu ovi sporazumi.
Što se tiče Argentine, imam neke komentare mojih poljoprivrednika koji se bave tovom svinja i tovom stoke. U Argentini, a mi uvozimo meso iz Argentine, genetski modifikovana soja se upotrebljava u ishrani svinja na tom prostoru. Da li vi to znate ili ne znate, proverite to, da javnost bude upoznata sa tim.
Što se tiče ove veterinarske saradnje, smatramo da ta veterinarska saradnja na nivou Srbije treba da se uspostavi sa seljacima i da seljaci budu zadovoljni u pravom smislu te reči, ali kako kad je taj Zakon o veterini koji ste doneli i na koji smo davali određene sugestije, danas vrlo prozračan i ima mnogo nedostataka. Predlažemo da se taj Zakon o veterini izmeni i dopuni uz saglasnost svih ovih faktora i činilaca koji će dati poboljšanje funkcionisanja tog Zakona o veterini.
Govorile su i kolege iz drugih političkih opcija, vezano za ovaj problem, a znate i sami da je veterina vrlo problematična, konkretno na terenu, i da na terenu treba da se uspostavi taj bioritam koji neće dovesti do ovakvog stanja, do kojeg je došlo prošlog meseca. Koje je to stanje?
Vi ste navodno bili već pred potpisivanjem sporazuma, odnosno uspostavljanjem određenih koordinata sa EU, da u Srbiji nije bilo kuge u poslednje dve ili četiri godine i trebalo je da se uspostavi ta linija sporazuma, a desilo se da u Velikim Radincima, odnosno Bešenovu, Grgurevcima, Šuljmu i Stejanovcima pojavi kuga i ta kuga se pojavila 18. i 20. novembra.
Mi smo, kao SRS, odmah reagovali na Odboru za zaštitu životne sredine, jer je to bila prilika da obavestimo javnost i da vi iz ministarstva i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine uspostavite koordinate i da u što kraćem i najbržem vremenskom roku zaustavite to, da li je to epidemija ili je to klasična svinjska kuga, to će verovatno vreme ponovo dati svoj sud.
Pošto sam bio tamo na licu mesta od prvog, pa do današnjeg dana, pratio sam situaciju, a vezano za taj problem klasične svinjske kuge. Došao sam do mnogo tih, konsultovao sam se i sa strukom na licu mesta i prateći kompletno situaciju, tamo na tom prostoru su se desile određene nelogičnosti ili nepravilnosti koje morate otkloniti vrlo brzo ili odmah. Koje su to nelogičnosti? To su bile nelogičnosti da taj karantin, na tom prostoru, nije uspostavljen onako kako to struka po "pe-esu" zahteva.
Tamo na licu mesta sam uspostavio i dobio odgovore, vezano za taj karantin – nema se para. Znamo da je ministarstvo, odnosno da je budžet za poljoprivredu takav kakav jeste, ali vi u Ministarstvu za poljoprivredu morate da obezbedite pod a priori, odnosno pod "a", određena sredstva koja se u datim kriznim trenucima moraju ispostaviti na licu mesta.
Isplatili ste juče ta dva ili više miliona, koliko je nastala šteta i ta šteta je uglavnom nastala tamo na siromašnim domaćinstvima koja su uzgajala te svinje i eutanazija tih svinja, tamo na licu mesta, nije sprovedena onako kako to vi, odnosno kako to struka i zakon... Možda vi imate informacije, pretpostavljam da imate, da je to tamo sve rađeno sa T 61 ili sa tim injekcijama koje su potrebne ili otrovima, ali to nije tako.
Bilo je tako vrlo mučnih scena. Mislim da ste dobili čak i te snimke sa tog prostora, tako da morate, gospodine ministre, da u tom trenutku kada se pojavi izađete na lice mesta i da na licu mesta uspostavite taj kontakt sa tim ljudima sa kojima je trebalo da uspostavite kontakt.
Još jedan komentar koji je vrlo uznemirio i prostor i javnost tamo, tamo se skupilo dvadesetak individualnih poljoprivrednih proizvođača i na njih je došlo 120 specijalaca, koji su imali zadatak da pomere te ljude sa lica mesta, jer ti ljudi nisu dozvoljavali veterinarskoj inspekciji i veterinarskoj službi da obavljaju taj deo posla koji je potreban.
Idemo dalje, prenos svih tih leševa sa tog prostora, to je isto bilo malo čudno, kada bi ovako jednim žargonom laičkim prokomentarisao, oni su ''šlajzali'' te svinje po dvorištu do kontejnera i onda u tom ''šlajzu'' su ostavljali krv i sve ostalo što je bilo i navodno su onda specijalne ekipe izvršile dezinfekciju ili dezinsekciju tog prostora, to struka i nauka ne dozvoljavaju. Vi znate sve kako to treba i šta treba da se radi.
Da li je to neko hteo da se na tom prostoru širi ta kuga, a znamo da su Srem, Mačva i taj deo bogati svinjama, odnosno da su tu tradicionalni uzgajivači tovnih svinja i da se napravi šteta, i to će vreme pokazati.
Vreme će pokazati i to da baš dva ili tri dana pre nego što je trebalo da se dobije taj sertifikat da u Srbiji nema svinjske kuge, tamo su se pojavili tajkuni, koje vi dobro znate, obilazeći baš tu farmu u Velikim Radincima, koja ima kapacitet od 11 hiljada grla, a oni sada su popunjeni sa kapacitetom od osam ili osam i po hiljada grla.
To sve tamo na licu mesta, verovatno ste putem izveštaja ili putem vaših ljudi, koji su bili tamo na licu mesta, mogli da dobijete odgovarajuće informacije, ali smatramo da ste morali i doći na lice mesta i sa tim ljudima obaviti razgovore na jedan kulturan način, da ne dolazi policija i da ne vrši represiju prema tom stanovništvu koje je branilo, a to je njihov kapital, odnosno to je njihov neki posed, a znaju iz iskustva da nikada, što god je bilo urađeno, nikada nije bilo nadoknađeno.
Zahvaljuju se ovi seljaci i oni su zadovoljni što ste juče poslali tamo pare. To je jedna pozitivna sekvenca u toj negativnoj priči, koja se zove - kuga u Sremu.
Analizirajući čitav taj proces, vezano za kugu, to sam povezao sa time da je bila nekad u Sremu i Ticanova buna u 19. veku, tj. krajem 18. i početkom 19. veka, isto u Sremu, tako da je i tada vlast razbila tu Ticanovu bunu sa velikom količinom žandarma. Isto se ovo dešava i u Velikim Radincima.
Uspostavili ste tamo i ta rešenja i svako to rešenje ima u deset tačaka ili deset stavki tačno šta treba da se uradi u prvom stepenu, u drugom stepenu. Sada, ako biste otišli danas tamo, na lice mesta, uverili biste se da to sve što ste propisali ne funkcioniše onako kako treba.
Razlog svemu tome je ta veterinarska služba koja nema sredstava, nema finansija, nema mogućnosti, oni nemaju čak ni sredstva da se kreću na tom prostoru, mislim na terenska vozila i sve što je potrebno da bi mogla veterinarska služba da obavi to onako kako treba.
Hteo sam samo ministru još da kažem, on se seća dobro, imali smo jedan ovde razgovor i komentar, kada je taj zakon o divljači i lovstvu bio na dnevnom redu, gospodine ministre, pitajte ove ljude sada u Srbiji kako funkcioniše? Nikako, vrlo teško. To je borba, ne mogu da se uspostave odnosi između svih tih pravilnika i svih tih odnosa koji su potrebni da bi to funkcionisalo.
Vrlo sam zabrinut za ovu kugu koja se pojavila ovde u srcu Srema iz jednog razloga, pošto mi na Fruškoj gori...

Uvaženi poslaniče, samo vas molim da malo uzmete u obzir dnevni red kada govorite.

Pa, dobro. Uspostavićemo odmah i prema dnevnom redu.
To su ovi sporazumi, a u uvodnom komentaru rekao sam da treba sporazumi da se uspostave sa seljacima i sada elaboriram kako to treba da se uspostave sa seljacima, a ne, na primer, sa Tunisom. U redu, treba i sa Tunisom, ali to je samo deklarativno.
Na Fruškoj gori smo sada uspostavili određen broj divljih svinja, odnosno dinamiku populacije, kako se to stručno kaže i plašim se da će sada sa ovog područja biti, a to je odmah neposredno uz Frušku goru, kao zaražena kugom divljih svinja proglašena i Fruška gora. Ako se to pojavi ne znam kako ćemo putem ovakve organizacije i ovakvog sistema zaustaviti tu kugu na divljim svinjama.
Radi ovakvog jednog isto pozitivnog komentara, ovih dana su vaše veterinarske službe izašle na lice mesta gde se organizovao lov i uzimale su uzorke. Uzorkovale su to sve vezano za kugu. Mislim da je to pozitivan komentar, da se uzima krv i da se na osnovu te analize dođe do određenih parametara, odnosno saznanja koja su neophodna.

Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Ministar Saša Dragin.

Uvek kada se pojave bolesti koje su izuzetno opasne procedura je takva da se, zajedno sa veterinarskom službom, u proces eradikacije ide i sa policijom.
Poljoprivrednicima je, naravno, odmah nadoknađena šteta, kao što ste i sami rekli.
Ono što se takođe nikada ne radi, ne radi se nikada dezinsekcija, pošto dezinsekcija je uništavanje insekata, a insekti nisu prenosioci bolesti, tako da mislim da taj komentar nema veze sa diskusijom.
Što se tiče populacije divljih svinja, proces eradikacije svinjske kuge je dogovoren na takav način da od sledeće godine počinje i vakcinacija divljih jedinki pervalnom vakcinom, vakcinom koja se unosi preko usta, tako da taj problem vezan za Frušku goru neće se pojaviti.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Reč ima gospođa Gordana Paunović Milosavljević.

Od 25 predloga zakona o potvrđivanju raznih sporazuma, memoranduma, konvencija, protokola i odluka, a koji su iz potpuno nespojivih oblasti i nadležnosti, danas ću, koliko mi vreme dozvoljava, da govorim o Konvenciji o ljudskim pravima i o biomedicini, tako i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti zdravstva između RS i države Kuvajt.
Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine sačinjena je u Španiji 1997. godine, a RS je kao član državne zajednice sa Crnom Gorom potpisala Konvenciju 2005. godine, ali je još nije ratifikovala.
Svrha ove konvencije je da štiti dostojanstvo i identitet svih ljudskih bića i da garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovog integriteta i drugih prava i temeljnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine.
Konvencija o ljudskim pravima i o biomedicini je značajno pitanje. U obrazloženju ovog predloga zakona navodite da Konvencija o ljudskim pravima i o biomedicini je značajno pitanje. Navodite da ona štiti dostojanstvo i identitet svih ljudskih bića i da garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovih interesa i drugih prava i temeljnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine, vodeći računa da interesi i dobro bit ljudskog bića imaju prednost nad samim interesom društva ili nauke.
Upravo ova konvencija nalaže da interesi pojedinca budu iznad društva i iznad politike.
U članu 10, koji je, mislim, najznačajniji u ovoj konvenciji, govori se o tome da svako ima pravo na informaciju o svom zdravlju, kao i na pravo uvažavanja želje pojedinaca da ne budu informisani.
Želela bih da vas podsetim da je prof. dr Vojislav Šešelj zbog ozbiljnih zdravstvenih srčanih tegoba podvrgnut hirurškoj intervenciji 28. oktobra ove godine. Po izlasku iz bolnice, već sutradan, nije dobio otpusnu listu, niti izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju.
Međutim, iz medija se saznalo da su Sekretarijat saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i sudsko veće ovog tribunala dobili pomenuti izveštaj, a prof. dr Vojislav Šešelj je pomenuti izveštaj dobio posle dva meseca.
Odbor za zdravlje i porodicu nije našao ni volje ni načina da se, upravo u skladu sa ovim međunarodnim propisima, oglasi.
Smatramo da je dužnost Odbora da skrene pažnju na ovo, jer to je suština ove konvencije koja štiti dostojanstvo i identitet svakog ljudskog bića i garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovog integriteta i drugih prava i sloboda u pogledu primene biologije i medicine.
Poslanici SRS i predsednik Odbora za porodicu i zdravlje, dr Paja Momčilov, upućuju one koji su zamerali što su se na sednici ovog odbora postavljala pitanja koja proizilaze iz fundamentalno-humanitarnih razloga zaštite ljudskih prava upravo na ovu konvenciju koja nalaže da pojedinca stavimo iznad svake institucije, pa i nauke koji posmatramo kao nešto progresivno.
Nadamo se da svima treba da bude jasno koji je pravi motiv i pokretač pomenutih inicijativa SRS na Odboru za zdravlje i za ovom skupštinskom govornicom.
U opštim izjavama ove konvencije posebno se ističe – interes i dobrobit čoveka mora da bude ispred interesa društva i nauke, to je član 2. Nacionalni savet za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, kao nadležno telo za regulisanja prava ljudi koji su procesuirani u Haškom tribunalu, ne obaveštava na adekvatan način šta je urađeno u pogledu zaštite prava na život i dostojanstvo dr Vojislava Šešelja.
Mediji slabo prate kršenje ljudskih prava srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu. Stiče se utisak da i sama stručna javnost nije dovoljno informisana o ovoj problematici. Na primeru pacijentovih prava, najbolje se vidi rad na regulativi i unapređenju uslova humanijeg, kvalitetnije i odgovornijeg zdravstvenog sistema. Pojam pacijentovih prava je odraz svojevrsne socijalne, kulturne i etičke evolucije ljudskih prava.
Guranje glave u pesak postao je uobičajeni način suočavanja srpskog zdravstva sa ovim problemima. Izveštaji o stanju zdravlja i postupanju u zatvorskoj bolnici sa prof. Šešeljem, gušeni su na sve načine. Medijima je sužen prostor. Država ćuti. Ministar ćuti, a takođe ćute poslanici pozicije i opozicije. Jedino poslanici SRS, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj, imaju mogućnosti da o tome u ovoj skupštini govore.
U većini zemalja lekari od ugleda i autoriteta vršili su pritisak na državu da reaguje, ako to već ne bi sama učinila. Formirao bi se ekspertski tim, nepartijski, i onda bi se diplomatskim putem reagovalo da se izvrši uvid u sve ono što se tiče medicinskog tretmana dr Vojislava Šešelja.
Ovako, još jednom ponavljam, ima dokaza koliko je politika zagazila u oblast koja bi morala da bude i iznad i izvan politike i zato svuda i na svakom mestu SRS pokušava da probije zid ćutanja i neprestano ponavljamo – zaustavite ubijanje dr Vojislava Šešelja.
Sada bih malo samo o Sporazumu o saradnji sa državom Kuvajt. Postavila bih pitanje – zašto baš saradnja u oblasti zdravstva između Republike Srbije i države Kuvajt, a ne saradnja i sa nekim drugim zemljama, naročito sa onim zemljama koje nisu priznale KiM?
Naše zdravstvo je u takvoj situaciji da bi saradnja, ne samo sa Kuvajtom, nego i sa drugim zemljama, bila krajnje potrebna. Za sada imamo dobru saradnju sa Libijom, gde naši zdravstveni radnici odlaze kako bi rešili problem nezaposlenosti svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u Srbiji i kako bi nadoknadili male plate i na taj način prehranili svoje porodice.