U tom slučaju ćete sačekati da završimo pretres u pojedinostima po amandmanu na član 1. koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa ćete dobiti reč za amandman koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo. Vreme koje ste iskoristili je pet minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč u pretresu o pojedinostima po amandmanu na član 1. koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Ne.)
S obzirom da je izneta vrlo ozbiljna optužba da se, kršeći Poslovnik, stvara redosled amandmana u pretresu u pojedinostima, da se to radi namerno i da Skupština želi da se mimo Poslovnika radi o pretresu u pojedinostima, sve to je izrekla narodna poslanica Jorgovanka Tabaković i još jedanput ću, javnosti radi, a i vas radi, da kažem – član 166. stav 2. i obavezu službi za pripremu sednice i službi Narodne skupštine da uredimo naš rad u pretresu u pojedinostima.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbi tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. Svi drugi amandmani slede nakon ove dve, uslovno govoreći, vrste amandmana.
Zašto govorim o amandmanu kada je u pitanju odlučivanje? Zato što je svaki od ovih amandmana mogao biti odlučen da bude prihvaćen i nijedan pretres u pojedinostima ne može biti redosledom amandmana stavljen drugačije nego onako kako se o amandmanima i odlučuje.
U slučajevima kada se Zakonodavni odbor izjasni, u slučajevima kada matični odbor ima pozitivno mišljenje, predstavnik Vlade je u mogućnosti da prihvati amandman. U tom slučaju njegovom izjavom, koja bude deo stenograma sednice Narodne skupštine, taj amandman postaje sastavni deo Predloga zakona.
Mi smo o tom amandmanu doneli odluku, bez dana za glasanje i to je razlog zbog čega vas, zahvaljujem na sugestiji Službi Narodne skupštine i sekretaru, obaveštavam da je redosled amandmana urađen u skladu sa Poslovnikom, a vas sad molim da svaku vrstu primedbi koje imate na moj rad iznesete meni lično.
Ali, da u političke rasprave, zloupotrebe, interpretacije procedure, ne uvlačite vredne ljude koji su, u skladu sa Poslovnikom, napravili redosled amandmana, u skladu sa Poslovnikom, obavestili sve narodne poslanike i u skladu sa Poslovnikom su na raspolaganju svim narodnim poslanicima za sve druge vrste informacija koje su potrebne narodnim poslanicima, a o pretresu u pojedinostima.
Što se tiče vaše primedbe na ukupno vreme koje je na raspolaganju poslanicima za pretres u pojedinostima, ukoliko je amandman usvojen tako što se o njemu pozitivno izjasnio matični odbor, Zakonodavni odbor i predstavnik predlagača na nekoj od te dve sednice odbora, tada je amandman postao sastavni deo predloga zakona i nijedan poslanik nema na raspolaganju dva minuta da bi obrazlagao amandman koji je postao sastavni deo predloga zakona jer taj amandman više ne postoji.
U svakom drugom slučaju na raspolaganju je dva minuta i to uvidom u stenograme možete videti. Bilo je slučajeva da su amandman usvajali i matični odbor, i predlagač, ali se nije izjašnjavao Zakonodavni odbor i podnosilac amandmana je imao pravo da koristi dva minuta.
Molim vas, narodni poslaniče Arsiću, da ne dobacujete. Jednaka su pravila i za mene, i za vas i za sve.
Vama ponavljam molbu za sve primedbe na moj rad slobodno i naravno u skladu sa Poslovnikom, ali vas molim da iz politizacije i interpretacija Poslovnika Narodne skupštine izostavite vredne ljude koji su u skladu sa Poslovnikom uradili svoj posao za redosled amandmana i pretres u pojedinostima.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? (Da.) Izvolite.

Povreda Poslovnika, član 103. stav 1, neposredno po učinjenoj povredi, član 107. Povredili ste dostojanstvo time što mene optužujete za politizaciju, preuzimate navodno ličnu odgovornost za neke vredne ljude i molim vas da to više nikada ne učinite. Meni prevodioci interpretacije sa srpskog jezika nisu neophodni.
Zbog uvida javnosti u ono o čemu govorimo, budite korektni i pročitajte član 166, ne samo drugi stav, nego i prvi stav, koji kaže: "Narodna skupština u Danu za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova Predloga zakona", iza čega sledi stav dva koji ste čitali. Nigde ne piše shodna primena na raspravu.
Taj član se nalazi na strani 219, vremenski i po suštini događanja u ovom domu kasnije u odnosu na član 158. koji predviđa raspravu i pretres u pojedinostima, mogućnost da taj amandman obavezno ima pravo na obrazlaganje od strane predlagača.
Molim vas da na ovakav način ne branite ni skupštinske službe, niti moju vrlo argumentovanu stručnu raspravu da podvodite pod politizaciju.
Molila bih vas da ovim završimo raspravu i da se dogovorimo kao ljudi, da se zatraži tumačenje od onog koji je ovaj poslovnik doneo, da li se odredbe o glasanju mogu odnositi na pretres. O tome više neću govoriti, a vi izvolite sa vašim monolozima na tu temu.

Nema povrede člana 107, niti sam na bilo koji način ugrozila dostojanstvo Narodne skupštine. Staram se o redu na sednici i ne dozvoljavam da se zloupotrebama odredbi Poslovnika naruši integritet i rad drugih ljudi koji nisu u mogućnosti i poziciji da odgovore narodnim poslanicima.
Vaš zahtev za tumačenje po proceduri, uz pomoć generalnog sekretara, shodno odredbama Poslovnika, dostavićete onda kada vi to procenite da treba. Postoji procedura za zahtev za tumačenje i definisana je Poslovnikom.
Da li se još neko javlja za reč u raspravi u pojedinostima na član 1. amandman koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Raspravu o ovom amandmanu, koju sam već načela i sa ministrom razmenila o tome mišljenje i međusobnu zahvalnost na pomaganju da zakon bude bolji, upravo iskoristiti da još jednom demantujem vas.
Ako je gospodin ministar iskreno priznao da je član 2. amandmanom poslaničke grupe Napred Srbijo SNS izmenjen, jer njegovi saradnici nisu usaglasili Predlog zakona, a ne scenario Skupštine, o čemu vi ovde govorite, sa aktuelnim Zakonom o visokom školstvu, zbog čega je amandman usvojen, čiju vi dobru nameru ovim...

Molim vas da govorite o dnevnom redu. Niti je na dnevnom redu Zakon o visokom školstvu, niti vaša diskusija sa ministrom Milanom Markovićem, na dnevnom redu je pretres u pojedinostima i vaš amandman na član 1. koji ste podneli kao poslanička grupa, tako da vas molim član 106. stav 1.

Gospođo Čomić, ako ne znate, na dnevnom redu je Zakon o državnoj upravi gde se menjaju dva člana. Prvi je na koji način se vrši uvid u podatke o ličnostima koji nisu javni, a zbog elektronske komunikacije koja pruža tu prednost, gde mi tražimo da se taj uvid u podatke upodobi sa nemogućnošću zloupotrebe i da se u članu 2. tog istog zakona doda, ne znam, možda niste u stanju da to pratite, da organi državne uprave moraju da imaju najmanje nivo visokog obrazovanja koji je direktno u vezi sa zakonom i temom o kojoj govorim, to je vaš problem.
Ali ću zbog javnosti, jer vi niste predmet moje rasprave, reći sledeće. U obrazloženju za odbijanje amandmana u onom delu koji sporim, znači prepakovan je i prihvaćen od strane Vlade taj amandman na član 1, a ne odbijen, prihvaćen je deo, a značajan deo je odbijen, gde se kaže da se pitanje evidentiranja ostvarenih uvida, kao materija koju je neophodno urediti drugim zakonom, pa se zato odbija, podsećam javnost i ovu skupštinu na iskustvo sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Čitav odeljak iz osnovnog predloga zakona koji je govorio o kamatama, gde nisu zaštićeni korisnici usluga bankarskih zato što nisu upoznati sa izmenama elemenata ugovora, nego će to biti regulisano posebnim delom Zakona o bankama, mi takav predlog zakona još nismo dobili.
Da li ovo obrazloženje da će biti rešeno nekim drugim zakonom može da zadovolji građane Srbije ili da bude dovoljno meni kao obrazloženje za odbijanje, tvrdim ne. Zato što mi jesmo raspravljali o Zakonu o bankama, ali ne u delu gde se štite građani od povećanih kamata ili otežanih uslova za vraćanje kredita, već vi te noći nismo bili tu, ali mi smo do 12 sati jedne noći ovde raspravljali o Zakonu o bankama, kojim se uvodi obaveza Budžeta Srbije da se zaduži, bez Zakona o javnom dugu, bez Zakona o potvrđivanju sporazuma, bez Zakona o javnim nabavkama, da bi se za neku banku koju Vlada proceni sistemski važnom, a koja će se možda naći u neprilikama, spasavati Agencija za osiguranje depozita.
Znači, obećanje da će se nekim drugim zakonom rešiti goruća stvar, pokazala se obećanjem u koje ne treba verovati, jer tim Zakonom o bankama, koji smo menjali na jednoj noćnoj sednici, dobila je Agencija koja sprovodi stečaj već osam godina na četiri velike banke. Potrošila je 50 miliona evra za taj stečaj i nije ga završila. Prenela je Vladi 190 miliona evra za staru deviznu štednju, a negde ima 140 miliona evra, poštovani građani, oročeno. Kod koje banke, pod kojim uslovima, u zemlji ili u inostranstvu, to niko ne zna.

Molim vas da sa tim analogijama ipak budete malo bliže dnevnom redu i Zakonu o državnoj upravi, banke ne postavljaju institucije državne uprave.

Danas ću biti po vašem ukusu, ali u skladu sa onim što građani moraju da čuju. Ako meni ministar kaže da taj uvid ne može da bude potpuno zaštićen od zloupotrebe, bilo da je elektronski uvid u pitanju, karticom, ili listanje matične knjige, ja ću reći da to jeste problem Vlade koja je površna.
Kao što se površno čitaju odredbe zakona, ne članovi, nego odredbe, zato što smo samo pod pritiskom međunarodne zajednice te noći izmenili Zakon o sprečavanju pranja novca, gde je izričito zabranjeno da se u državnoj upravi odnosno u organu koji je obveznik sprečavanja pranja novca zaposli lice koje nikada nije bilo krivično gonjeno niti osuđivano za delo zloupotrebe položaja ili bilo koje vrste materijalne zloupotrebe.
Pa da mi zapošljavamo u organima državne uprave ljude koji nikada nisu osuđivani, mi ne bi imali sumnju da li neko danas lista i možda zloupotrebljava neke podatke. Ali, da li je to slučajno, možda je vama promaklo, meni nije, da smo mi donošenjem zakona na primer o komunalnoj policiji dozvolili mogućnost da konkuriše i zaposli se lice koje imalo i izdržalo kaznu od nekoliko meseci, mislim čak da je bilo i godinu dana.
Da li to može biti opravdanje za Vladu da odbije amandman u celosti onako kako smo ga i predložili, može da bude obrazloženje za Vladu koja ne želi da obezbedi građanima mogućnost da dobiju dokumenat, sa što manje napora, u korišćenju elektronskih komunikacija, ali da istovremeno budu zaštićeni od svih mogućih zloupotreba. Zbog toga smatram da je ovaj amandman bilo neophodno usvojiti.

Šest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li još neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Donka Banović.

Gospođo Čomić, mi smo još uvek kod člana  1. ovih izmena i dopuna. Doduše ovaj predlog zakona ima samo tri člana, od kojih je jedan opšti, tako da nije ni čudo što toliko traje, s tim što moram reći da sam uživala u ovoj iscrpnoj diskusiji, pre svega između očigledno dobrih pravnika, ali mi je bilo zadovoljstvo slušati ovako iscrpne diskusije o ovom članu.
Žao mi je što ovde nema više poslanika, pogotovo poslanika koji čine skupštinsku većinu, svega je sedam-osam ljudi ovde, nema ni ministra, tako da građanima koji posmatraju ovaj prenos ovo inače izgleda malo neobično, ispade da mi poslanici iz opozicije ubeđujemo jedni druge, i ministar nije tu, dakle, ne možemo ni njega da ubedimo da prihvati ove naše amandmane. Tako da to malo sve zbunjujuće deluje.
Moj amandman se odnosi na čuveni član 1, s tim što poslanici DSS predlažu da se briše stav 3. iz prvobitne varijante odnosno pre nego što li je Vlada podnela amandman na ovaj svoj predlog.
Prva verzija je glasila da način i bliže pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Dakle, to je taj predlog koji smo mi dobili. Na osnovu ovog predloga smo mi napisali amandman, gde predlažemo predlagaču da se reč "Vlada" briše i da se umesto reči "Vlada" ovde nađu reči ili unesu reči "ministarstvo nadležno za poslove državne uprave" odnosno i oni koji su predložili ovo.
U međuvremenu je Vlada podnela amandman na svoj predlog i izmenili su ovaj član, pa sam u obrazloženju dobila da se ovaj moj amandman ne prihvata, ali zato što je podnetim amandmanom Vlade, naknadna intervencija na izmene i dopune zakona, član izmenjen.
Sada ću vam pročitati šta je u stvari taj amandman i koje su to izmene. U prva dva stava se dodaje reč kada su u pitanju podaci da se vrši uvid, da se pribavlja i na nekoliko mesta se ubacuje reč – obrađuje. Tu se proširuje tim rečima.
Stav 3. glasi, to je ta izmena, u postupku iz stava 1. ovog člana organ državne uprave može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvrđeni kao neophodni za rešavanje o određenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Ovo u svakom slučaju jeste poboljšanje u odnosu na to da to nije ni postojalo u ovoj prvoj varijanti.
Međutim, kada smo podnosili ovaj amandman, osim što smo hteli da vam na primer skrenemo pažnju na taj deo koji nije regulisan izmenama, hteli smo da vam skrenemo pažnju da je ovo čitav jedan proces, neću ga nazvati projektom, koji je započelo Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu i smatramo da taj proces treba da nadgleda i da dalje vodi i da za njega odgovara Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jeste da je to ministarstvo deo Vlade, ali to je kolektivni organ. Kada je ovaj proces u pitanju, koji je veoma osetljiv, gde može da dođe do raznih zloupotreba, gde postoje raznorazne opasnosti, dobro je da se zna koje je ministarstvo, odnosno državni organ odgovoran za sve ovo i ko će sve to pratiti.
Osvrnuću se na par stvari koje je ministar Marković rekao u svom uvodnom izlaganju kada je obrazlagao ovaj zakon. Sa mnogim stvarima se slažemo. Smatramo da jeste dobro što je započela automatizacija procesa izdavanja dokumenata iz matičnih knjiga, što se uspostavlja centralni registar matičnih knjiga, da je dobro što će svaki građanin Srbije u nekom doglednom vremenu kada se uslovi steknu da dobija izvod iz matičnih knjiga i to bilo gde bez obzira na matično područje. To smo isto čuli u izlaganju ministra Markovića, da je za sada uneto ili da postoji oko dva miliona unosa.
Imam neke prijatelje koji su govorili o tome kako je to dobra stvar što sada možete, ukoliko u određenoj opštini postoje uslovi, da elektronskim putem naručite izvod iz matične knjige rođenih, da vam to poštar donese i vi platite, mislim da ta usluga košta oko 300 dinara. To je tek prva faza čitavog ovog procesa, da građanin ne mora da ide na šalter, ne mora da putuje, nego ukoliko postoji E uprava uspostavljena u određenoj lokalnoj samoupravi, to je svakako napredak. Međutim, kao što rekoh, to je tek prvi korak.
Mnogo toga je potrebno uraditi da bi se uopšte došlo do toga da državni organi između sebe kvalitetno komuniciraju, jer i ovaj član reguliše taj međusobni odnos organa državne uprave sa drugim organima itd.
Ovde je jako puno reči bilo o tome da neki zakon nije do sada izmenjen, da ga treba izmeniti. To pravnici malo bolje znaju. Izgovoriću, možda bude bogohulno za pravnike i eksperte, zašto ovu čitavu materiju ne bismo regulisali posebnim zakonom?
U najavi su izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek predstoje izmene i dopune Zakona o upravnom postupku. Sve je to lepo. Ministar je malopre rekao da neki sektorski zakoni imaju deliće toga. Tu je i Zakon o elektronskom potpisu, dokumentu. U ovom domu smo usvojili Zakon o rakiji, postoji i Zakon o pivu.
Ako smo zakonom takvu jednu delatnost mogli da regulišemo, zašto ovo ne bi bilo jednim jedinim zakonom sve regulisano i plus u sektorskim gde su potrebne promene? Pravnici će možda reći da je to nemoguće. Ne vidim zašto je to nemoguće. Mislim da bi to i te kako moglo da reši razne probleme.
Takođe se ovde dosta čulo, i to potpuno opravdano, da postoji velika bojazan od raznoraznih zloupotreba. Ministar reče, citiraću ga, da ćemo za nekoliko godina svi biti u toj bazi.
Svi građani Srbije, sa svim našim ličnim podacima, visićemo u virtuelnom svetu i bićemo dostupni i onima koji imaju sertifikate, i onima koji nemaju. Dakle, ovih dva miliona unosa su već u toj bazi podataka.
Svi smo, pretpostavljam, malo pod utiskom afere Vikiliksa, gde imate jednu državu koja sigurno ima najsavremeniju tehnologiju kada su ove stvari u pitanju, pa se to desi. Normalno je onda i prirodno da razmišljamo gde je tu naša tehnologija, gde smo mi u ovom trenutku tu i da tu ne treba mnogo žuriti, nego to treba pažljivo raditi. Hvala.