Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom ovog amandmana s obzirom da me je obrazloženje koje je dato kao razlog za odbijanje ovog amandmana podstaklo da prosto izanaliziramo i sama ovlašćenja predsednika Republike data u članu 17. Zakona o vojsci i Ustavu Republike Srbije, u članu 112. stav 2, gde teško može da se nađe pravni osnov i utemeljenje za razlog za odbijanje ovog amandmana, tj. gde može da se nađe osnov za davanje ovlašćenja predsedniku Republike, a na osnovu definisanih nadležnosti u oblasti komandovanja koje ima i u Ustavu i u Zakonu o Vojsci.
Uopšte, tema koja se tiče pozicije i nadležnosti predsednika Republike kada je u pitanju bezbednost, definisana Zakonom o vojsci i Ustavom Republike Srbije, kao i u ovom slučaju, po nama, izlazi izvan okvira definisanih Ustavom i zakonom, ali i u drugim segmentima koji se tiču bezbednosti, poruke i izjave koje čujemo i te kako izlaze izvan okvira datih Ustavom Republike Srbije.
Jedna od takvih jeste poruka i izjave koje se tiču odnosa Srbije i konkretno zemalja u okruženju koje se tiču NATO pakta i uopšte politike naše države i Vlade Republike Srbije prema integracijama u ovu vojnu alijansu.
Sve je to, mi smo više puta u ovoj Narodnoj skupštini pričali, skopčano sa niz situacija gde nemamo dovoljno informacija, gde nemamo dovoljno iskrenih informacija o tome šta se zaista čini i da li se nešto čini u postupku približavanja Srbije NATO paktu, iako imamo zvanično skupštinsku Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, koja je usvojena pre tri godine, baš u ovoj sali, u decembru.
Dve izjave koje podstiču na razmišljanje jesu da je potrebno otvoriti, pre svega, javnu debatu, bez obzira koliko predstavnici vlasti imali istraživanja javnog mnjenja da je velik broj građana Srbije protiv pristupanja NATO paktu.
Ali, ako imamo izjavu predsednika Republike, prilikom susreta sa predsednikom Crne Gore, Filipom Vujanovićem, gde se kaže da je Tadić naveo da Srbija podržava put Crne Gore ka članstvu u EU i NATO, on je istakao da bi punopravno članstvo Crne Gore u NATO bilo značajno za sigurnost čitavog regiona.
Podsetio bih uvaženog ministra da smo mi pre godinu i nešto dana doneli vrlo važan dokument u Narodnoj skupštini – Strategiju nacionalne bezbednosti gde, iako je bilo tad u raspravi istaknuto, nije se otišlo korak dalje u definisanju kakve su pretnje od samog NATO pakta za bezbednost Srbije, ali u nizu stvari koje se tiču bezbednosti Republike Srbije i angažovanja ove vojne alijanse na prostoru Balkana i konkretno na prostoru KiM i te kako se govori o činjenici da postoji pretnja za bezbednost Republike Srbije.
Ova izjava predsednika Republike u najmanju ruku je čudna jer pitanje bezbednosti Balkana, ako Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti, tu politiku treba da predstavlja predsednik Republike, a podržava druge zemlje u regionu da uđu u NATO pakt, sa obrazloženjem da to doprinosi stabilnosti regiona, onda govori o tome da i Srbija želi, koristeći situaciju prisustva ili integracija ili napredovanja u tim integracijama drugih zemalja na Balkanu u NATO pakt, da dođe u situaciju da objašnjava građanima i menja raspoloženje građanstva u smislu da će naša bezbednost u takvom okruženju biti jedino moguća pristupom NATO paktu.
To na indirektan način, možemo reći, i otvorenije govori generalni sekretar NATO pakta Anders fon Rasmusen, koji je u Sofiji 20. maja 2010. godine rekao - pozivam ne samo srpske političke lidere, već i srpski narod, da gledaju u budućnost i pažljivo razmotre situaciju, kako bi došli do zaključka da je budućnost Srbije u integraciji uz atlantsku zajednice NATO i EU.
Generalni sekretar je kazao da će učiniti maksimum u cilju priključenja Srbije alijansi, pristupom korak po korak, kakav je tražila srpska strana. Pitanje je ovde i za ministra Šutanovca – da li je takav razgovor vođen, da li je definisan plan Srbije ili koraci Srbije prema priključenju NATO paktu, konkretno prvo prema MAP-u, a dalje i prema punopravnom članstvu.
Ovo su ozbiljne i važne teme i mislim da je pošteno govoriti o njima otvoreno, bez obzira na političke razlike, bez obzira na posledice u biračkom telu, jer pitanje bezbednosti Republike Srbije i očuvanja njenog teritorijalnog integriteta je najvažnije pitanje kojim treba da se bave vlast u Srbiji, predsednik Republike, a naravno i svi narodni poslanici.
Govorim ovo u svetlu usvojene strategije nacionalne bezbednosti, koja je u mnogo čemu definisala pretnje koje se tiču onoga što se događa na KiM i onoga, to je čak i ministar rekao nekoliko puta, što čini NATO pakt, kada je u pitanju podrška kosovskom zaštitnom korpusu i jačanju snaga tih institucija dole, u samoproglašenoj državi Kosovo.
Želim ovde da ukažem na te probleme kroz dokumenta usvojena na poslednjem samitu NATO pakta u Lisabonu.
Osim toga, ova izjava predsednika Tadića je data upravo na dan kada se održavao samit NATO pakta u Lisabonu. Deo koji se odnosi na ovaj problem koji se tiče podrške Kosovskom zaštitnom korpusu NATO pakta definisan je u deklaraciji koja je usvojena na ovom samitu u tački 5, gde se faktički pozdravlja napredak koji je pod okriljem NATO pakta ovaj Kosovski zaštitni korpus ostvario, u smislu unapređenja ljudskih prava, stabilnosti na prostoru naše južne pokrajine i kaže se da je on sada u mogućnosti da u toj meri vrši svoju misiju, da će NATO pakt doći u situaciju da redukuje svoje snage na KiM.
Prosto je neverovatno da Kosovski zaštitni korpus, koji čine teroristi, pripadnici one organizacije koja je ratovala protiv države Srbije, sada pod supervizijom i podrškom NATO pakta čine to da su uz izjavu NATO pakta učinili takav progres u zaštiti građana dole, zaštiti ljudskih prava i ovde, što je posebno zanimljivo, kako kažu u ovoj deklaraciji, učinili na zaštiti manjina na prostoru KiM.
To je suštinski problem. Ovde smo već imali raspravu o tome da li je NATO pakt neutralan po pitanju statusa Kosova i Metohije.
Kroz dokumenta koja su usvojena na ovom samitu u nizu odredaba vidi se da nema nikakve neutralnosti, nego vrlo i jasno i određeno o stavu NATO pakta kada je u pitanju status naše južne pokrajine.
S jedne strane, NATO pakt podržava teritorijalni integritet određenih zemalja, konkretno podržava teritorijalni integritet Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije i Moldavije, a ne spominje Srbiju. Ovo se govori u svetlu kriznih situacija koje postoje u ovim zemljama, a da li njegovo prisustvo na prostoru KiM govori o kriznoj situaciji na teritoriji Republike Srbije i da li je bilo potrebno da se pozove na poštovanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije? Ne, jer je za NATO pakt nezavisnost Kosova završena stvar.
Kada je u pitanju stav NATO pakta prema KiM, u tački 19. deklaracije ohrabruje se progres koji je učinjen na KiM u oblasti poštovanja prava.
Gospodo, da li mi svi živimo u istoj državi i da li znamo šta se dole realno događa kada su u pitanju Srbi i ostale nealbanske zajednice? Onda se kaže da se podržava progres tih institucija dole separatističkih u pravcu zaštite etničkih manjina, misleći da su Srbi u sopstvenoj državi etnička manjina.
Sve te stvari govore da ni na koji način NATO pakt nije nepristrasan u ovom pitanju. Zašto ovu temu otvaramo? Srbija je 2006. godine pristupila Partnerstvu za mir. Nakon toga, desilo se nešto što je suštinski ugrozilo bezbednost Republike Srbije 2008. godine, proglašenje nezavisnosti od strane separatističkih institucija na prostoru KiM, gde je ova skupština stavila van snage te odluke.
Nakon toga, dolazimo u situaciju, to se vidi i na osnovu izjava predstavnika NATO pakta i ovoga što vidimo i u tački 18. koja govori o opredeljenosti Srbije kada su u pitanju evroatlantske integracije i ubrzanju čitavog postupka prema NATO paktu. Umesto da se stvar sagleda sa stanovišta bezbednosti, realnih interesa Republike Srbije, mi čitav postupak želimo da ubrzamo kako bismo što pre se priključili toj alijansi koja ni na koji način nije neutralna po pitanju naše bezbednosti.
S druge strane, imamo, to je pitanje o kojem treba da razgovaramo, voleo bih da čujem i mišljenje ministra, poruke i ponude da se na prostoru Evrope i celog tog prostora povede rasprava o novom konceptu bezbednosti. Svi mi znamo da je bezbednost nedeljiva, da su pretnje svima iste i to nije sporno, to je u strategiji navedeno i u tom smislu inicijativa koja se ovde čula od predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, kod nas je naišla samo na ''pažljivo razmatramo tu inicijativu''.
U situaciji kada imamo takva iskustva moramo da sagledamo šta su naši realni interesi i šta je naša realna potreba kada je u pitanju bezbednost. Po osnovu članstva u Partnerstvu za mir imamo predstavnike u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. Imamo poziv od Parlamentarne skupštine organizacije dogovora kolektivne bezbednosti, ODKB da, takođe da učestvujemo kao država Srbija u radu Parlamentarne skupštine.
Imali smo jedan potpuni javašluk po pitanju tog poziva koji je uputio predsednik te Parlamentarne skupštine, gospodin Boris Grizlov, ali mislim da je u interesu Srbije da bude prisutna u svim organizacijama bezbednosti gde se odlučuje o ključnim bezbednosnim pitanjima u ovom trenutku u Evropi i u svetu, uvažavajući činjenicu da se vodi intenzivan dijalog između Ruske Federacije i NATO pakta, što se videlo i na ovom samitu.
Prema tome, potrebno je preispitati sve aspekte saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir dok se ne razjasne ova pitanja koja se tiču ugrožavanja teritorijalnog integriteta i bezbednosti od strane NATO pakta i njihovog prisustva na prostoru KiM.
U tom smislu, pozivam na otvoren dijalog, bez činjenice da se zaklinjemo u deklaraciju vojne neutralnosti, a sa druge strane činimo nešto drugo, bez obzira na to što neko ko je u ovom trenutku popularan u biračkom telu neće ostvariti određene političke poene, da razgovaramo da li je naš interes da pristupimo toj vojnoj alijansi, a očigledno je da se, i kroz izjavu generalnog sekretara, mnogo toga čini da Srbija ide u tom pravcu.
Duboko verujemo da nije interes Srbije da bude član NATO pakta i da svoje bezbednosne strategije, svoje bezbednosno okruženje mora da definiše na drugačiji način, u saradnji sa svim organizacijama koje razmatraju bezbednost i prisustvom kroz partnerstvo za mir, naravno, razmotreno u kom obimu posle ovih događaja, ali i u Parlamentarnoj skupštini organizacije dogovora kolektivne bezbednosti. Hvala.