Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 104 narodna poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodni poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sednici sprečen da prisustvuje narodni poslanik Miroslav Markićević.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakone i drugih akata iz predloženog dnevnog reda sednice.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuje i Igor Vukonjanski, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Molim da se izjasnimo.

Od 129 poslanika, za je glasalo 123.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu.

Molim da se izjasnimo.

Od 128 poslanika, za je glasalo 2.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

Molim da se izjasnimo.

Od 127 poslanika, za je glasalo 127.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.

Molim da se izjasnimo.

Od 127 poslanika, za je glasalo 124.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Aleksandar Jugović, Aleksandar Čotrić, Žika Gojković i Mirko Čikiriz predložili su da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti u Republici Srbiji, koji su podneli Narodnoj skupštini 13. decembra 2010. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 135 poslanika, za je glasalo 58.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlogu zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika i Predlogu zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama;

Drugo, zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine i Protokola iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine.

Da li narodni poslanik Gordana Čomić želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje predlog.

Od 131 poslanika, za predlog je glasalo 124. Konstatujem da je predlog prihvaćen.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, a na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim da se izjasnimo.

Od 130 poslanika, za predlog dnevnog reda u celini je glasalo 127. Konstatujem da smo prihvatili ovaj dnevni red.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti;

3. Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika;

4. Predlog zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama;

5. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije;

6. Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina;

7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima;

8. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima;

9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju;

10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti;

11. Predlog zakona o potvrđivanju Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine i Protokola iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine;

12. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Zamoliću vas, gospodo narodni poslanici, da prisustvujemo komemorativnom skupu, obzirom da je iznenada preminuo raniji narodni poslanik Branislav Cole Kovačević iz Kragujevca. Komemoracija će biti u Maloj sali.

Sa radom ćemo nastaviti odmah nakon komemoracije i radićemo danas duže od 18.00 časova.

(Posle pauze – 15.05)

Poštovani poslanici, nastavljamo rad.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA (načela)

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Milisav Petronijević poslaničku grupu Socijalistička partija Srbije – Jedinstvena Srbija; narodna poslanica Vjerica Radeta poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, i ako još neko od poslaničkih grupa odluči da imenuje ovlašćenog predstavnika, molim vas da nas obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Saglasno članu 157. stav 1.. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Pre nego što pozovem ministra Milana Markovića da uđe u salu, samo da podsetim narodne poslanike da ćemo na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. danas raditi posle 18.00 časova, ali samo do okončanja rada, odnosno pretresa o tački dnevnog reda o koja je upravo otvorena, odnosno čiji je načelni pretres upravo otvoren, to je Predlog zakona koji je pred nama.

Otvorila sam tačku i imam informaciju da je ministar Milan Marković u zgradi sa narodnim poslanikom Rizom Halimijem, ali smatram neophodnim da sada bude u sali, pa molim narodnog poslanika Rizu Halimija i ministra Milana Markovića da ukoliko imaju posla zajedničkog da sada naprave pauzu i da obojica uđu u salu ili ću odrediti pauzu, nakon čega će, takođe, morati da uđu u salu.

S obzirom da nema ministra Milana Markovića, određujem pauzu od 15 minuta i molim sve narodne poslanike za koje znam da žele da zakažu sastanke sa ministrom Markovićem da omoguće da uradi bar uvodno predavanje, a posle toga ga odvodite iz sale na poslove koje ministar treba da radi.

Rad ćemo nastaviti oko 15.20 časova. Hvala vam.

(Posle pauze – 15.35)

Dame i gospodo, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Izvinjavam se narodnim poslanicima što je pauza koja je određena trajala deset minuta duže nego što je predviđeno, ali stekli su se svi uslovi da nastavimo rad nakon otvaranja načelnog pretresa o Predlogu zakona. Ministar je prisutan.
Da li predstavnik predlagača, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.) Reč ima ministar Milan Marković.

Poštovani narodni poslanici, takođe se izvinjavam zbog ovog kašnjenja, jer sam ja razlog zbog čega je došlo do kašnjenja. Imali smo sastanak u Koordinacionom telu, koji je nažalost trajao dva sata duže od onoga što je bilo predviđeno. U svakom slučaju, uvodno izlaganje neće biti dugačko, jer se i radi o jednom predlogu zakona koji je dosta jasan, mada ne sumnjam da sama tema može biti inspirativna za govore o sistemu državne uprave.
Dakle, ovde je konkretno tema zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Radi se o tome da jedna ideja koju sam, moram reći, predložio još pre dve godine, zajedno sa predsednikom Samostalnog sindikata zaposlenih u Upravi, tada nažalost nije mogla da zaživi, nije prihvaćena od strane Vlade.
Međutim, ta ideja je prihvaćena u međuvremenu pod različitim okolnostima i ona se sastoji u tome da se raspon plata koji je bio zakonom utvrđen u odnosu 1:9 smanji na 1:5,6 otprilike, uglavnom na nešto do 1:1,6. I to na taj način što bi državni službenici i nameštenici sa najnižim platama dobili povećanja koja su u rasponu od 17 do 41, 51%.
Dakle, to je taj procenat uvećanja po novim koeficijentima, tako da sve ostale plate u državnoj upravi ostaju netaknute, na istom nivou na kom su bile i do sada, ali se plate ovih ljudi koji su imali najniža primanja, a to su primanja od 12.037, dakle ispod minimuma, do 25.999 podižu i sada najniža plata za onoga sa osnovnim obrazovanjem – šesta platna grupa je 16.049, sa višom stručnom spremom, nameštenik 30.000, mlađi referent sa srednjom stručnom spremom 22.000 i saradnik sa višom stručnom spremom 30.000 dinara. Dakle, to su ti rasponi.
Mislim da je ovo bilo potrebno uraditi mnogo ranije. Mislim da je to i mera solidarnosti, imajući u vidu raspone koji su postojali u platama. Ne mislim da su ovo plate sa kojima čovek može da živi ne znam kako, jer ovo su ljudi uglavnom koji su zaposleni u Beogradu, 90% njih, i ove plate troše u Beogradu, gde su troškovi života daleko veći nego u unutrašnjosti, ali dobro je da se desilo.
Dakle, mislim da u perspektivi ne treba menjati odnos drugačije, nego da bude ovaj koji je sada, a to je 1:1,6. To je ovaj predlog zakona. Naravno, plate su utvrđene zakonom i ne mogu se menjati drugačije nego predlogom zakona i zbog toga je Vlada utvrdila ovaj predlog i zbog toga smo mi danas pred Narodnom skupštinom. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)
Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.) Poslanik Milisav Petronijević ima reč.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika poslanička grupa SPS-JS će podržati, ali uz podršku želi da ukaže na nekoliko stvari u vezi s tim.
Suština, kao što je ministar i rekao, jeste da se povećaju plate onima koji su imali plate ispod minimuma. Ovde se govori o platnim razredima od 13. do 10. platne grupe. Da to narodu pojednostavimo, radi se o onim čistim administrativnim radnicima sa srednjom i višom školskom spremom. Drugo, radi se o nameštenicima od šeste do treće grupe. Opet da to jednostavnije kažemo, da narod razume, radi se o spremačicama, fizičkim radnicima, majstorima, štamparijama itd.
Mi dajemo punu podršku iz sledećih razloga. Smatramo da država treba, i uvek ćemo podržati kad tako uradi, da pomogne onima koji imaju najmanje. Upravo na ovaj način država pomaže onim radnicima koji imaju najmanje. Već sam rekao, radi se o čistim radnicima, o onima koji rade ko crvi ceo dan, nemaju odgovornost što je zemlja u teškoj situaciji, do mnogih nerešenih stvari itd, već žestoko rade za platu koja je mala.
Mislim da smo obavezni i tražim da u kasnijem javljanju ministar još jednom javnosti pojasni suštinu ove promene zakona i na koga se odnosi. Mi smo u zadnje vreme svedoci da, jednostavno rečeno, začas se stvori odijum u javnosti – eto, povećavaju plate! Treba jasno reći, povećava se onima koji imaju plate ispod minimuma.
Drugo što želim da kažem jeste ovaj deo koji se odnosi na preračunavanje prekovremenog rada u slobodne dane. Suština je i novo je što se skraćuje na tri meseca na mesec. Dakle, kada ti ljudi rade u ovom mesecu već u sledećem treba da iskoriste te slobodne dane. Odmah mogu da pozdravim ideju, ali i da izrazim sumnju da li će moći zbog posla to da urade u sledećem mesecu. To je novo.
Novo je i da se uz prethodnu saglasnost uvede i prekovremeni rad u trajanju dužem od onog koji je utvrđen Zakonom o radu. Nađena je neka ravnoteža. Ostalo je staro, da ako ne mogu da se iskoriste slobodni dani da im se plati uz uvećanje od 26%.
Kada je ovaj deo zakona u pitanju, želim da izrazim rezervu, želim da izrazim, ako hoćete, čak i protivljenje predlogu da se briše odredba člana 29. zakona. Šta je suština brisanja odredbe člana 29? Po sada važećem zakonu oni državni službenici koji su na položaju, a to su postavljena lica od pomoćnika ministara pa redom, da ne nabrajam, nisu imali pravo na naknadu za prekovremeni rad, između ostalog i za druge naknade, osim naknadu za vreme provedeno na radu, odnosno minuli rad, kako mi to kažemo.
Moram da vam kažem da sam protiv toga da se ta odredba ukida, iz prostog razloga što bismo doveli u pitanje suštinu ovog zakona, a to je da se pomogne onima koji imaju najmanje plate. Radi se, dakle, o ljudima koji preuzimaju odgovornost onog momenta kad postanu to što jesu, radi se o ljudima koji imaju, recimo, platnu grupu devet, koeficijent, da ima veću platu, primera radi, šef kabineta, da ima veću platu od predsednika čiji je šef kabineta itd. Oni moraju, kao i svi drugi, da se strpe, da sačekaju bolja vremena. Vrlo jasno.
Treće što želim da kažem, izmene ovog zakona će zahtevati negde oko milijardu i šesto miliona dinara. Ne mala sredstva, ali želim još jednom da ponovim, radi se o ljudima koji vredno rade, a imaju izuzetno male plate. Radi se o ljudima koji su imali, recimo, platu od 12.000 dinara ili nešto malo više, gospodine ministre, vi bolje znate kolika je osnovica, čini mi se 16.049, ako se ne varam, a recimo, minimalna cena rada je 16, za novembar mesec je 16.720, a za decembar 17.480. I sa ovom ispravkom, koja je skoro neka vrsta pomoći tim ljudima, opet se neće dostići minimalna cena.
Želim da ovo iskoristim kao povod, gospodine ministre, da se uđe, mislim da ova vlada treba to da uradi, u ozbiljnije, detaljnije sagledavanje celokupnog stanja sistema plata u državi, jer ovo je samo pomoć najugroženijim ljudima. Mi smatramo da treba da se uđe u kompletan sistem plata u državi. Kada to kažem mislim na sledeće, naravno, vodeći računa o ekonomskoj snazi Srbije, vodeći računa o potrebama Srbije, o mogućnostima Srbije, dakle, o potrebi da bude racionalno organizovano, o potrebi da bude efikasno itd.
Ali, gospodine ministre, to mora da se radi da bi se do toga došlo, a ne smemo ozbiljna pitanja rešavati tako što ćemo Skupštinu da delimo na dva dela, ili na 40%, administraciju na 13% itd.
Kada kažem da treba ozbiljno da uđemo u sistem plate u državi, onda mislim i na državne funkcionere, ne mislim na poslanike, oni su zaduženi da stalno trpe kritiku kako imaju velike plate, a plata poslanika je 76 hiljada i jeste velika, s obzirom da drugi imaju mnogo manje, ali mislim, pre svega, od toga da neko odredi ko su državni funkcioneri. Kakva im je mera u svemu tome, državna uprava - kako, da li je i ovo zadovoljavajući raspored?
Mnogi smatraju da treba još sagledati i način napredovanja, sindikati misle da još treba sigurnije, na način da bude predviđeno zakonom, da ne bi to zavisilo samo od toga da li je neko poslušan, odan, itd. Da li mu to može biti uslov da napreduje?
Kad kažem sistem, pored državne uprave, mislim i na veliki broj nezavisnih regulatornih tela. Tu se ne zna, nema jasnih pravila kakve su plate i koliko ko zarađuje. I naravno, opšta povika naroda s pravom je, jednostavno, imate velike plate.
Mi imamo situaciju da, kada nezavisni se pojavi sa zahtevom za platu, obrazloženje je zato što je nezavisan. Neko drugi zato što radi odgovoran posao, a dođemo u smešnu situaciju - da skoro da izgleda da je predsednik Republike, koji ima najmanju platu od svih njih, zavisan, ne radi odgovoran posao, predsednik Vlade ne radi odgovoran posao itd.
Mislim da mora sa mnogo više sistematičnosti, pravednosti da se uredi celokupan sistem plata. Kada su nezavisni u pitanju, njihova nezavisnost se ogleda u tome što su samostalni u obavljanju poslova, nezavisni u donošenju odluka, ali nisu nezavisni od ekonomskog stanja zemlje, bilo kog drugog.
Suština ovog mog obraćanja jeste u tome da je ovo za podršku, jer je pomoć naugroženijim. I uvek ćemo podržati svaku meru Vlade koja pomaže onima kojima je najteže, koji su najugroženiji. Ali, još jednom ponavljam, mora se ući u suštinu, mora se sagledati celokupan sistem državni, dakle, svih onih koji troše državne pare, tako da kažem.
Od toga ko su, kakvo im je mesto u svemu tome, koliko to vredi, jer nije logično da pomoćnik ministra ima veću platu od ministra, da šef kabineta predsednika ima veću platu od predsednika itd. Prosto, molim da se povede računa o tome jer, gospodine ministre, uz pohvale ovome, i dalje će i državnoj upravi male plate ostati male, velike ostati velike.
Prema tome, tražimo jedan celovit sistem, u celini, ne izuzeti nikoga, od državnih funkcionera, preko državne uprave, do svih nezavisnih, regulatornih itd. Tek onda ćemo uvesti jedan sistem u celinu, detaljno sagledati sve i izaći pred ovaj narod i reći – tako treba da budemo organizovani, to košta toliko, omogućićemo da država funkcioniše na najbolji mogući način.
Svestan sam politike, i ja sam političar, svi bi radije da neku kratkoročnu porukicu pošalju, a mislim da svaka kratkoročna poruka više košta nego da se na jedan suštinski način uđe u tu problematiku. Toliko i hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, drago mi je da vas danas vidim ovde. Ne znam da li je baš u skladu sa Poslovnikom, ne znam da li ste se kandidovali za neku funkciju, ali imam nameru da vas ozbiljno pohvalim, ne znam da li će vam to naneti neku štetu.
Moram da priznam da ste vi potpuno drugačiji od svih ministara iz Vlade koju predstavljate i čiji ste član. To je apsolutno za svaku pohvalu. Veoma cenimo sva vaša izlaganja u Narodnoj skupštini, bez obzira da li se uvek s njima slažemo ili ne. Mislim da je to suština upravo ovih demokratskih procesa za koje se svi zajedno borimo.
Vi ste jedini ministar koji je otvoreno rekao da je imao drugačije predloge za reformu sektora koji predstavlja, konkretno vezano za proces racionalizacije broja zaposlenih. Vaš predlog nije prošao, na Vladi su usvojili drugi. Vi ste nam, čini mi se, prošli put otvoreno rekli, pošto su ti drugi izgurali svoje ideje, onda neka oni čije su ideje prošle, ako su bolje, neka ih sprovode.
Mislim da to nije uradio nijedan drugi ministar. Ovde to apsolutno mora da bude za pohvalu od strane svih narodnih poslanika.
Danas imamo konkretno zakon iz vašeg resora, Zakon o platama državnih službenika. Ima svega pet članova, uključujući i ovaj poslednji, koji kaže da stupa na snagu kada se objavi u Službenom glasniku posle određenog roka.
Svega nekoliko članova zakona. Obrazloženje je vrlo jednostavno.
Ono što je izuzetno važno za ove rasprave to je da u državi, organizovanom društvu nijedan resor nije odvojen i državni službenici, vrlo važna kategorija u resoru državne uprave, jesu samo jedan segment funkcionisanja svih državnih institucija.
Ako posmatramo segment posebno, mi nemamo tu primedbi vezano za usklađivanje i vezano za smanjenje koeficijenata koji postoje. Naravno da uvek neko može da se prigovori, zašto 1,51 zašto 1,56, zašto ne 1,53 ili nešto drugo. Time se nikada nisam bavio, neću ni sada.
Ono što je posebno važno za primenu ovog zakona, to je – da li će se ovaj zakon primenjivati? Ako u Narodnoj skupštini postavimo pitanje – da li će se zakon primenjivati, naročito ako to pitate jednog pravnika, kao što ste vi, onda to može da zvuči vrlo neobično, ali je ključno pitanje za nas danas, kada raspravljamo o ovom zakonu – da li će se ovaj zakon primenjivati?
Zašto vas to pitam? Hajde da uzmemo neke druge zakone. Danas je 15. decembar 2010. godine, gospodine Krasiću, danas jeste 15. decembar i to ne može da se drugačije izglasa. Umesto ovog zakona danas je trebalo da raspravljamo i da glasamo o budžetu RS za 2011. godinu. Taj budžet bi trebalo da bude 1. novembra ovde u sali, a 15. decembra trebalo je da ga usvojimo, da bi onda sve državne institucije, lokalne samouprave i svi drugi u ovoj državi, gledao sam pre neki dan Upravu za trezor, ima preko 10 hiljada budžetskih korisnika, prijavljenih kod Uprave za trezor, svi oni treba da se pripreme za 2011. godinu.
Mi ne da nismo usvojili i nećemo usvojiti večeras taj zakon, nego ga još nismo ni videli, pošto ga ni Vlada nije usvojila.
Jedna je stvar da li nešto piše u zakonu, a druga je stvar da li će se taj zakon primenjivati.
Pre dva meseca smo usvojili Zakon o fiskalnoj odgovornosti, pretpostavljam, bilo je na Vladi. Mi treba da izaberemo fiskalni savet. Fiskalni savet je sastavljen od tri člana. Po jednog člana predlažu predsednik Republike, guverner Narodne banke i ministar finansija.
Imali su rok od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona. Zakon je stupio na snagu 13. oktobra, 60 dana je isteklo 12. decembra i još uvek nemamo kandidata. To piše u zakonu.
Imali smo ozbiljne sumnje prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti. Taj zakon se tiče i primene ovog zakona. Na koji način? Vrlo neobičan slučaj, ali u Zakonu o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti piše kolika će biti masa plata u državnoj upravi i penzija. Između ostalog, u tom zakonu se vrlo jasno kaže da će 1. januara penzije i plate u javnom sektoru rasti za inflaciju u poslednjih šest meseci.
Slušali smo guvernera pre dva dana. Inflacija u poslednjih šest meseci je bila nešto malo manje od 6%. Plate i penzije rastu 2%. Zašto se krši Zakon o fiskalnoj odgovornosti, najavljivan kao zakon koji će uvesti red?
Gospodine Čolakoviću, vi i mi smo mnogo puta govorili o tome, kao je moguće da se prekrši jedan tako važan zakon? Odgovor je – nema para. Kako dogovor može da bude – nemam para, da kršim zakon? Da li mogu da odem u distribuciju i kažem – nemam para, ne mogu da platim struju?
Jedno su dobre namere, a drugo su obaveze koje svi imamo da bezuslovno poštujemo zakone. One koji nam se ne sviđaju možemo da promenimo, ali nije dopušteno da ne poštujemo nešto što u zakonu piše.
Radi se o tome da u sporazumu, kada je potpisivan sa MMF, vi to dobro znate, preuzela je Srbija obavezu da plate u javnom sektoru, to je onda ušlo u Zakon o budžetskom sistemu, da masa plate u javnom sektoru bude 8% BDP. Ona je prethodne godine bila oko 10%.
Plate u javnom sektoru treba da se smanje za jednu četvrtinu, sa 10% BDP na 8% BDP. Na koji način ovo ima veze sa tim zakonom? Uskladićemo te plate, ali očigledno nekima moramo da smanjimo plate, ili moramo da smanjimo veličinu javnog sektora. Ne vidim treće rešenje. Ništa od toga nema.
Upravo je to ono na šta ste ukazivali u ovoj raspravi. Rekli ste da ste imali drugačiji model, pretpostavljam da ste na to mislili. Šta ćemo postići time? Pohvalićemo odličan zakon, sve ćemo reći da je lepo, a onda ćemo da kažemo – ne možemo to da ispoštujemo.
Kako je moguće da sad penzije umesto 6 budu 2%? Izvinjavam se, u stvari, onim penzionerima sa najvišim primanjima će da skoči još plus 1%. Oni koji imaju penziju 5 hiljada, njima će još dodatnih 50 dinara da skoči penzija. Da li je tako? Kako nije, ako je 5 hiljada dinara penzija, onda je to još 1%. O tome se radi.
Šta ćemo da uradimo, da li ćemo moći da ispoštujemo i Zakon o fiskalnoj odgovornosti vezano za plate jer pričamo o platama državnih službenika?
Guverner je najavio da će inflacija nastaviti da raste i postoji procena da uz verovatnoću da će ona biti između 10% i 14,5%, pošto su plate u javnom sektoru vezane i penzije su vezane za inflaciju, da li to znači da su obezbeđena sredstva u toku sledeće 2011. godine, da rast bude tih 14%? Pošto već u januaru nećemo to da ispunimo, da li to znači da ćemo u aprilu i oktobru uspeti to da uradimo? Da li su obezbeđena sredstva za realizaciju tog zakona?
To je ozbiljna rasprava, to su ozbiljni argumenti. Možemo da kažemo – malo je ovo, ajmo da povećamo još. Da li Srbija ima snage za to? Ministarka Dragutinović, ministarska finansija je juče rekla – borba protiv inflacije će se rešiti prodajom Telekoma. Dobro, to ćemo da prodamo, 2011. godine ćemo inflaciju da rešimo Telekomom, a šta ćemo 2012, 2013. godine? Nema baš toliko toga što može da se proda.
Ono što nas najviše zabrinjava, to je da ministri olako daju izjave, a da posle mesec ili dva kažu - ma kakvi, to ne dolazi u obzir. To je bila izjava sa otpuštanjem zaposlenih u državnoj upravi. Usvojen zakon, nije prošao predlog jedan, usvojen neki drugi. Ministar čiji je predlog prošao je rekao posle nekoliko meseci – ko otpušta ljude u recesiji? Nismo normalni da primenimo taj zakon.
To je poruka koju šalje država Srbija i stranim investitorima i svim drugima.
Pogledajte dve možda najveće ekonomije ili među najvećim ekonomijama u svetu. Jedna je američka, jedna je Velika Britanija. One imaju potpune suprotne pristupe borbi protiv ekonomske krize.
Američka vlada direktno upumpava pare u privredu. Nada se da to neće podići inflaciju, a da će rešiti problem. Velika Britanija sprovodi rigoroznu štednju, smanjuje izdvajanje za visoko školstvo, smanjuje značajno vojni budžet, otpušta 490 hiljada ljudi iz javnog sektora, uvodi značajna druga kresanja i misli da će to onda rasteretiti privredu i uvesti ekonomiju na izlaznu putanju.
To su dva potpuno suprotstavljena primera, ali i jedna i druga vlada jednodušno stoje iza toga i nema šanse da čujete - predsednik Vlade Velike Britanije otpustio svog glavnog savetnika zato što je imamo izjavu koja se nije poklopila sa politikom vlade. Neće se desiti da jedna i druga vlada imaju dijametralno suprotstavljene izjave, nego vode jedinstvenu politiku.
Ono što nama nedostaje u ovom trenutku to je jedinstvena politika i izlaz iz krize. Tako što ćemo usvajati predloge koji rešavaju sve probleme, onda zakone nećemo poštovati, sigurno neće da reši nijedan od problema.
Važno je da znamo koliko ima zaposlenih koji su sastavni deo i na koje se odnosi ovaj zakon. Važno je da znamo kakav je generalno plan, kakav je vaš plan za reformu čitavog sektora, jer je potpuno jasno da sa ovolikim brojem državnih tela i raznih paradržavnih tela teško da ćemo moći da zadovoljimo i ono što piše u našim zakonima, vezano za masu plata i za sve ostale parametre.
Pitanje je – da li je uopšte organizacija dobra, da li je način na koji funkcionišu recimo javna preduzeća dovoljno dobar način? Ako postoji direktna komunikacija između Vlade i direktora javnih preduzeća, onda je osnovno pitanje koja je funkcija upravnih odbora, ako se nigde ne pojavljuju. Kad god postoji problem ili kriza, svi prozivaju ili ministra ili direktora, niko se ne seti članova upravnih odbora i predsednika upravnih odbora.
Ajmo da napravimo presing na administraciju tako što ćemo da ukinemo upravne odbore pa da to bude naš predlog, a ne da se desi slučaj da direktor upropasti firmu pa da ostane u toj firmi da radi kao savetnik. Koga on savetuje ako je smenjen zato što je bio nesposoban? To je ono što nas zabrinjava.
Što se tiče vašeg predloga i vaše ideje, inicijalno ne možemo da kažemo da ta ideja ne reguliše nešto što nije bilo logično, ali pitanje je samo kakve su garancije da ono što sledi iza te ideje biće i realizovano.
Uopšte ne sumnjam da ćete vi lično to izgurati, ali niste vi sami. Znate i sami da brojne odluke se donose većinom glasova. To su neke stvari koje nas brinu i neke stvari koje nam ne ulivaju nimalo nade da će sledeća godina biti bolja.
Svi mi zajedno i građani koji ovo gledaju znaju da sledeća godina neće biti dobra. Nama ne trebaju konstatacije. Trebaju nam ideje i trebaju nam projekti koji će pomoći da stvari krenu nabolje.

Iskorišćeno je 12 minuta i 20 sekundi vremena zamenika predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik Momo Čolaković ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, u vezi sa zakonom koji je danas na dnevnom redu samo ću kazati da je naša poslanička grupa dala ideju i predložili na Administrativnom odboru dva puta da se ove korekcije učine.
Smatrali smo da radnici koji nas opslužuju, a rade više nego mi, treba da budu nagrađeni drugačije, počev od čistačica, radnica, ljudi koji rade u administraciji. To je na Administrativnom odboru uvaženo i spojilo se sa idejom o kojoj je gospodin ministar govorio. Zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj zakon i u načelnoj raspravi i u pojedinostima, ukoliko je bude.
Što se tiče diskusije mog uvaženog kolege Obradovića, neću komentarisati šire o tome. Kad bude zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u proceduri na Skupštini i budžet mi ćemo o tome razgovarati, ali da kažem na jednu konstataciju koja je ovde izneta, po nama ona nije dobra.
Ne radi se o povećanju penzija 1%, u zakonu je precizirano da će najniže penzije rasti pre usklađivanja za 1%, to znači ako je poljoprivredna za 8% i onda se takva penzija usklađuje sa onoliko koliko budu rasle plate i penzije. To mi je otvorilo mogućnost da objasnim da se na radi o povećanju penzija za 1% ni kod jedne kategorije, samo o korekciji i dovođenju u sklad, kako smo se ranije zalagali, da najveće penzije blago zastanu, odnosno da se i smanjuju, to je u Predlogu zakona rečeno, a da najniže penzije blago rastu i kada se one budu utvrdile, u toku januara, onda će se one usklađivati kao i sve druge penzije.