Pretpostavljam da nećete dozvoliti repliku, pa da onda koristim vreme poslaničke grupe.
Inače, ovo što je uvaženi kolega Vuković rekao, tražio je odakle i gde da mu se daju podaci, ja vas upućujem na "Pištaljku", sajt koji pokriva američka vlada i norveška ambasada.
Evo da vam sad ekskluzivno pročitam deo jednog pisma, koji je na stranom jeziku, engleskom jeziku. Štefan File je dobio danas jedno pismo, a dobio je i urednik nekog "Špringer medija AG.", ne znam ko je i šta je. Tu se lepo kaže ovako – u decembru ove godine organizovan je okrugli sto. Kaže – promašaji evropskih projekata, 140 miliona evra, ukazali su na jedan eksterni izveštaj EU koji smo dobili ljubaznošću evropske delegacije u Beogradu i dokumentovali smo da je zloupotrebljen novac evropskih građana itd, da ne čitam sve. Sad vam direktno kažem da se uputite.
Bio sam na tom okruglom stolu u Tanjugu, bio sam prisutan kada je sve ovo čitano. Tamo je izvor toga. Ako neko laže, lažu ovi iz EU i iz delegacije evropske, koji su prosledili izveštaj ljudima koji su to pročitali.
Ako vi kažete ovo o ustanovama, koje ustanove? Rekao sam, vršačka bolnica i dom zdravlja, tipičan primer. Gde ćete dalje da vam se navedu ustanove sa ovim baš teškim problemima? Ovo što sam čuo, čuo sam na Odboru za zdravlje, govorim o vršačkim problemima, od našeg kolege koji radi u tom centru. Ako to nije istina, a vi imate sveznajuću moć da sve znate, onda u redu, slažem se, može i tako. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

Da uštedimo malo vreme, najbolje je da svako ko misli drugačije, da se direktno obrati ambasadi EU u Beogradu i ambasadoru Dežeru, koji je eksplicitno rekao da su projekti u zdravstvenom sektoru u Srbiji, koji iznose 140 miliona evra od 2000. do danas, koji su prvo bili 105 miliona podrške iz "Kards" programa, a zatim sa ponosom mogu da kažem da je Ministarstvo zdravlja uspešno apliciralo za programe iz instrumenta za pretpristupanje iz fondova iz kojih su prvi projekti dobijeni, upravo zbog toga što je do danas uspešno sprovedena saradnja sa EU.
Jula 2010. godine sam kao ministar zdravlja bio pozvan u Brisel kod evropskog komesara za zdravlje i zaštitu potrošača, koji je veoma pozitivno ocenio sve što je do sada rađeno i vrlo jasno i eksplicitno rekao da će EU i dalje podržavati još više reforme zdravstvenog sistema.
Razumem da neko ima potrebu da svoju zemlju denuncira i da se bavi raznim pisanijama. Ako vi mislite da ove godine nije trebalo isporučiti 300 vozila zdravstvenim ustanovama Srbije, od toga 250 vozila hitne pomoći i 54 vozila za zbrinjavanje medicinskog otpada, ako vi mislite da projekat "Tvoje ne menja sve", a kampanja je, inače, pre tri dana dobila nacionalnu nagradu za najbolju neprofitnu kampanju, kao što smo 2006. godine dobili nagradu za najbolju neprofitnu kampanju "Tvojih pet minuta, nečiji ceo život", kao što smo 2007. dobili evropsku nagradu za kampanju za kontrolu duvana, ako to ne treba da stoji u Srbiji, onda to recite građanima Srbije.
Nemojte iznositi poluistine, mahati papirima i služiti se jednim metodom koji je davno jedan čovek koji se zvao Jozef, a vi znate kako se prezivao, kažete neistinu, pa je ponovite 25 puta i 26. put se nadate da će neko poverovati da je to istina. To nije dobro.
Hajde da razgovaramo o izmenama zakona. Razumeo sam kritike, razumeo sam sve što o tome mislite. Pokušaću u izlaganju da vam kažem da su izmene zakona koje smo predložili tu – sada ne govorim o zakonu o psihoaktivnim supstancama, nego o izmenama Zakona o komorama i izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti – zbog toga što je u okviru zakonodavnog sistema zemlje bilo nemoguće podzakonskim aktima rešiti ove probleme.
Vi kažete da se svaki dan menjaju zakoni, a podsećam vas da su ovi zakoni pre pet godina izglasani u ovoj skupštini, dva puta su donete izmene i dopune zakona. Ako je to svaki čas, ne znam šta je onda svaki čas.
Uz sve poštovanje, naravno, pravo je svakog poslanika da govori neograničeno ili ograničeno, u skladu sa Poslovnikom, mislim da je ovo zaista nepotrebno trošenje parlamentarne energije na nešto što su praktične stvari.
Decentralizacija je obaveza po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Opštine u Srbiji imaju obavezu i odgovornost da organizuju primarnu zaštitu. Nije bilo dovoljno snage, objektivnih i subjektivnih mogućnosti, uključujući i ekonomsku finansijsku krizu koja nas je snašla poslednjih godina i zbog toga jednostavnim rešenjem, da bismo se zakonito ponašali, vama predlažem da se rok na tri godine produži. Ako se ne budete saglasili, vi ćete to morati da pokažete glasanjem, mada ne vidim nijedan racionalan razlog da budete protiv.
Što se komora tiče, od pet komora, jedna je bukvalno blokirana zbog toga što organi kojima je istekao svaki mandat i svaki rok ne mogu da sprovedu nove izbore. Podzakonskim aktom ponašali bismo se nezakonito. To kaže Republički sekretarijat za zakonodavstvo i siguran sam da ga vi poštujete isto kao i ja. Zbog toga smo predložili te izmene zakona, ni zbog čega drugog.
Mislim da bi bilo dobro da na ove dve vrlo dobre, praktične, korisne stvari za sve građane Srbije, pokažemo da mislimo stvarno najbolje u javnom interesu, a ne da se ovde prepucavamo pominjući izbore i stranke i ovakve i onakve interese.
Pozivam vas da ovu raspravu konstruktivno i mirno, bez podizanja tona, privedemo jednom normalnom epilogu i saglasnosti tamo gde je moguće. Tamo gde nije moguće, poštovaću vaše pravo da mislite suprotno i zalagaću se do poslednjeg atoma svoje snage da imate pravo to da kažete, ali neću dozvoliti nikada da bez reagovanja blatite zdravstveni sistem koji je jedna od najvećih vrednosti koju Srbija ima.
Zdravstveni sistem je 2010. godine na nogama. On je 2002. godine, kada sam prvi put polagao zakletvu u ovom domu za mesto ministra zdravlja, bio na kolenima i vi to vrlo dobro znate, kao i oni koji su tada bili u vladama i upravnim odborima fondova, koji su mnogo više znali kako idu tokovi novca i kuda idu.
Hajde da pogledamo u budućnost. Treba nam zdravstveni sistem koji će da bude naše zajedničko dobro, da nastavimo da ga brusimo, popravljamo. Reći ću vam da je inače i novom rukovodstvu komora i Zdravstvenom savetu Srbije, od strane ministra zdravlja, jasno predočen plan za 2011. godinu, da se ozbiljno razmotre pitanja koja zahtevaju jednu temeljnu raspravu tokom februara, marta i aprila i konstruktivne izmene propisa, pre svega vezane za olakšavanje procesa skupljanja poena za licenciranje, zatim, određene odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, određene odredbe Zakona o komorama, koje komorama daju veća prava i odgovornost u oblasti stručnog nadzora, pre svega.
Citiraću jednog uvaženog kolegu koji više nije među nama, nije među živima, dr Boško Jovićević, koji je 2002. i 2003. godine, kada smo prvi put pravili nacrt zakona o komorama, rekao: "Gospodo, država nema šta da traži u odnosu pacijent – doktor, to je posao komore i stručnih udruženja". Sada smo došli do te tačke u kojoj komorama moramo dati snagu da preuzmu i taj deo svoje odgovornosti.

Ministre, molim vas o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Narodna poslanica Donka Banović ima reč.

To će biti od vremena poslaničke grupe.
Ministre, u obrazloženju koje sam citirala kada sam govorila po ovom amandmanu, dobili smo obaveštenje da su samo dva zdravstvena centra izvršila, da tako kažem, decentralizaciju, odnosno da su svega nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji, vi možda znate i tačan broj, ne znam koliko je lokalnih samouprava preuzelo domove zdravlja. Dakle, od te decentralizacije u zdravstvu ste, praktično, vi u ministarstvu odustali, jer za pet godina niste uspeli zdravstvenim centrima da pomognete da oni ispoštuju zakon.
Takođe sam navela primer Zdravstvenog centra u Pirotu, jednog od najsiromašnijih okruga koji jeste ispoštovao važeći zakon. Dakle, recimo, pitanje – kako ćete vi u naredne tri godine, gospodine ministre, da pomognete zdravstvenim centrima da ispoštuju ove odredbe, pa do 2013. godine dati lokalnim samoupravama da preuzmu domove zdravlja? Jako je malo urađeno u toj decentralizaciji.

Iskorišćeno je minut i 24 sekundi.
Reč ima ministar.

U decentralizaciji zdravstvenog sistema učinjeno je najviše od svih podsistema u ovoj zemlji, što se tiče decentralizacije. Dosledno je sproveden Zakon o lokalnoj samoupravi i dosledno je u svih ovih nekoliko godina najpre podignut nivo usluga u svim domovima zdravlja time što je 2006. godine 60 miliona evra uloženo da bi zgrade domova zdravlja počele zaista da liče na domove zdravlja. One su obezbeđene opremom i kadrovski.
Tamo gde postoji problem, da se usput osvrnem na DZ Velika Plana i na Ambulantu Lozovik, postoji sistemski potpuno normalan pristup kako se taj problem rešava. Rešava se tako što DZ Velika Plana, podstaknut Mesnom zajednicom Lozovik, u Ministarstvu zdravlja argumentovano dokaže da u toj ambulanti zaista postoji potreba za pojačanjem kadra sa jednim pedijatrom i to se ne rešava diskreciono. To se rešava sistemski.
Na Komisiji za racionalizaciju kadrova u zdravstvu, koja je bila neophodna u ministarstvu i u kojoj sede predstavnici Fonda, Instituta "Batut" i Ministarstva, razmatraju se standardi, potrebe i kadrovskim planom se za jednu godinu odobrava više radnih mesta, ne po tome kako ko voli ili ne voli nego po tome kolike su naše finansijske mogućnosti. Taj problem konkretno za Lozovik na taj način će biti rešen već u narednih nekoliko nedelja pošto se upravo usvaja kadrovski plan za 2011. godinu.
Ne može niko da pomogne lokalnim samoupravama da one same ne sprovedu ono što je njihov posao. To vrlo dobro znaju opštinske skupštine i građani i ovaj proces koji se ovde pominje u određenom broju gradova, opština je u toku i niko ne kaže da se ovim propisom produžavanje roka još tri godine odlaže sve za tri godine. Neki od centara su bukvalno u završnoj fazi. Pomenut je Pirot, Pirot je upravo u završnoj fazi.
Zašto je uopšte potrebno tako organizovati sistem? Zbog toga što je važno razdvojiti posao u primarnoj zdravstvenoj zaštiti od sekundarne, zbog toga što je neophodna izmena načina finansiranja. Zdravstveni centar je zamišljen u vremenima oskudice na način da se dinar troši bez obzira na to da li je dom zdravlja ili bolnica na približno sličan način i zbog siromaštva lokalnih samouprava sa, pretpostavljam, dobrom namerom da se taj mali dinar potroši na najbolji mogući način.
Međutim, dom zdravlja ima definiciju posla koja se razlikuje. U Srbiji zdravstveni sistem od 60-tih godina u bivšoj Jugoslaviji ima jednu dobru tradiciju decentralizacije koja je, nažalost, posle toga napuštena krajem osamdesetih i početkom devedesetih.
Zrelo je vreme da lokalne samouprave preuzmu odgovornost za zdravlje građana koji žive u tim opštinama i gradovima, jer to je nesporno, inače ne biste glasali za Zakon o lokalnoj samoupravi, ako ga niste čitali, neko od vas, morate ga pročitati, vrlo je važna funkcija, ne mislim vi, vrlo je važna funkcija opštine briga za zdravlje građana na teritoriji te opštine.
Ovo je tehnička izmena zakona. Doživite je, molim vas, dobronamerno. Dajte šansu lokalnim samoupravama da se ponašaju po zakonu. Zajednica gradova i opština je najbolji partner Ministarstva zdravlja. Zajedno sa tom zajednicom sprovodimo, i to vrlo dobro znate, pitajte veliki broj predsednika opština iz različitih stranaka šta oni misle o saradnji sa Ministarstvom zdravlja, pa ćete čuti da 2011. godine šta svaki dom zdravlja dobija.
Pre svega, informatičku opremu da bude hardverski obezbeđen, ponudu za osam različitih licenciranih softvera za rad u domovima zdravlja i grantove iz zajma Svetske banke da bi mogli da počnu da prikupljaju kako treba podatke i da što pre budemo u stanju da počnemo da sprovodimo kapitaciju, jer će ona početi da stvara uslove da onog ko bolje i više radi platite bolje i više.
Moramo brinuti o kadrovima, inače ćemo početi da gubimo, kao što smo već počeli u nekim oblastima. Uravnilovka će nas definitivno dotući.
Prepoznajem u vašim diskusijama dobru nameru, prepoznajem da i vi želite da zdravstveni sistem bude bolje uređen, prepoznajem i to da mislite da je sve ovo moglo brže i bolje. Sigurno da jeste, ali mi verujte da je Republički sekretarijat za zakonodavstvo jednostavnim insistiranjem da ova materija bude razmotrena u Skupštini, da bude usvojena kao izmena zakona, onemogućio da mi uredbama Vlade ili podzakonskim aktima premostimo problem.
Prosto se radi o jednostavnoj meri koja je iznuđena životom, a sistemsko rešenje oko koga ne vidim ni jedan jedini razlog da se ne saglasimo sad odmah. Svakome je decentralizacija bitna, svakome je važno da domovi zdravlja obavljaju svoju najbolju moguću funkciju od severa do juga, od istoka do zapada.
Treba da znate i to da Ministarstvo zdravlja u svom programskom budžetu svake godine ima određena sredstva kojima pomaže opštine koje su ispod nivoa razvijenosti.
Ponovo vas upućujem da pitate vaše predsednike opština iz vaših stranka – kakva je saradnja sa Ministarstvom zdravlja? Bićete prijatno iznenađeni.

Pet minuta i 30 sekundi je predstavnik Vlade iskoristio vremena na raspolaganju.
Narodni poslanik Paja Momčilov ima reč, pa narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Ovo će ići opet na račun poslaničke grupe, pretpostavljam, pošto nemamo mogućnosti da vodimo dijalog.
Gospodini ministre, potpuno smo hladni i hladne glave ovo pričamo, ali ove zamene teza, nemojte. Kakva kola? "Jucit" kola ste dali opet na doboš. Koliko kola je otišlo? Gde su pare od "Jucita", koji za sanitetska kola nije doznačio? Gde su te pare? Ko je sklapao sa njima ugovor? Gde je bio centar za to?
Govorite o kolima, govorite o jednoj izjavi koja se pojavila u medijima juče, od gospodina Filea, koja nas je iznenadila, da je sve u redu, a čuli ste i da su ljudi dobili od Evropske kancelarije izveštaj na 140 stranica o eksternoj kontroli. Hajde da pomenemo ovo hladne glave. Stavite taj izveštaj na vaš sajt. To ste dužni, vi se Evropejac, vi ste za transparentne odnose. Stavite izveštaj eksterne komisije o kojoj je ovde bilo malo polemike, gde se nismo razumeli, pa da li tamo piše ovo ili ono, lepo ćemo videti i sve će nam biti jasno.
Nema onda potrebe da se ovde sučeljavamo i da trošimo vreme.
Ono što je Nišu gospodin File izjavio, pitam i njih i pozivam i njih na odgovornost, šta je sa tim projektima? Kažete da govorimo rečnikom činjenica. Za meni je rečnik činjenica da 3.500 ljudi nije dobilo zdravstvenu terapiju u Vojvodini i da je možda platilo glavom.
Za mene je jezik činjenica da vam je trebalo 13 mašina. Dobili ste 140 miliona pomoći Evrope. Jedna najsavremenija mašina košta milion i po. Niste mogli da sagledate koji su ključni problemi. O tome govorimo. Kakav optimizam, kakva budućnost? Niste uradili ono što ste morali da zaštitite zdravlje ove nacije.
Loše planirate, nerealno i to ugrađujete u zakonsku regulativu i ne shvatate taj osnovni problem nacije. To je problem, na to vam ukazujemo.
Šta se u Nišu dogodilo? Menadžere, državne službenike ste naterali u tobožnju nevladinu organizaciju "Gongo" i "Kvango". Zna se dobro šta taj akronim znači. Osnivate tobož nevladine organizacije i naterali ste jadne ostale funkcionere da moraju da se učlane i da plaćaju članarinu tu. Nemojte.
Kakav optimizam? Potpuno smo hladni, ali smo i rezignirani potpuno, a vi imate i dalje razloga da nalazite neki optimizam u svojim govorima. Nemojte.
Šta vam govori izveštaj u ovoj skupštini, u sali do nas? Na proleće, naša predsednica Skupštine je predsedavala sastanku UNDP-a, šta vam govori analiza o korupciju u zdravstvu? Da li je to razlog da budemo optimisti? Šta vi mislite da smo nemisleći ljudi? Nismo. Izvinite, tu prozivku na prošlost, rekao sam, raščistite sa kolegom do vas, ko je koliko kriv, šta je.
Ako sam nešto ukrao, kažite, ako sam se obogatio, kažite, gospodine ministre, otvoreno – dobio si to i to, imaš to. Da prebrojavamo šta ko ima, nemam ništa protiv.

Iskorišćeno je tri minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Tomica Milosavljević.