Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali trenutno prisutno 86 narodnih poslanika i da postoje uslovi potrebni za rad Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević i Aleksandra Ilić.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača, Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuje i Igor Vukonjanski, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Milica Radović, Jovan Palalić, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Gordana Pop Lazić, Zoran Krasić, Saša Dujović, Miletić Mihajlović i Milisav Petronijević.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima, na osnovu člana 90. stav 2. obaveštavam Narodnu skupštinu o sledećem: danas ćemo, na osnovu člana 87. raditi i posle 18.00 časova, a pauza će biti određena u 16.00 časova, obzirom na današnji početak rada, ne u uobičajenih 10.00 nego u 12.00 časova i s obzirom da moram sada da odredim pauzu u radu, jer je izveštaj o amandmanima, koji je Vlada dužna da nam preda do otvaranja pretresa u pojedinostima, još uvek u štampanju. Dakle, izveštaj je stigao, primljen je, u Skupštini je, ali potrebno je najmanje sat vremena da iskopirani primerci izveštaja Vlade budu dostavljeni narodnim poslanicima.
Rad nastavljamo u 13.15 časova i onda ćemo ili raditi sa pauzom u 16.00 časova ili bez te pauze, u zavisnosti od toga kakav nam bude tempo rada.
U svakom slučaju, amandman na član 1. biće prvi u našoj raspravi u 13.15 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 13.15)

Nakon pauze i po primljenom izveštaju Vlade o amandmanima, nastavljamo današnji rad.
Pre svega pozivam i molim ministra Milana Markovića da uđe u salu, pošto se nalazi u zgradi Skupštine.
Pričekaćemo ministra dok ne dođe, ako gospođa Radeta nema ništa protiv, ili želite da odmah pređemo da radimo, bez obzira što je ministar negde u holu?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako kaže Poslovnik?)
Poslovnik kaže da čekamo ministra. Hvala.
Primili ste ostavku Jasmine Milošević na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, pa predlažem da Narodna skupština, u smislu takođe člana 88. stav 2. i stav 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabrana narodnom poslaniku Jasmini Milošević, izabranoj sa izborne liste SPS-PUPS-JS, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se i popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
I pored najbolje volje, strpljenje ima svoju meru. Ministra nema. Određujem pauzu od 20 minuta. Nastavićemo sa radom u 13.45 časova. Hvala na strpljenju.
(Posle pauze – 13.45)

Pozdravljam ministra, uz izvinjenje narodnim poslanicima zbog kašnjenja, pa se ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini ozbiljno dovodi u pitanje vremenska mogućnost usvajanja budžeta. Ovo je upozorenje Vladi, jer ovo je drugi dan kako imamo problema u radu.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba još jedanput naglasiti i obavestiti javnost da je današnji rad ovog parlamenta pomeren za jedan sat i 50 minuta zato što niko iz Vlade Borisa Tadića nije bio raspoložen da sedi u parlamentu. To zaista govori o odnosu režima prema najvišem zakonodavnom telu, a odnos tog istog režima odnosno Vlade prema poslanicima SRS i našim amandmanima je takođe nešto što vredi prokomentarisati.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona, svaki amandman smo vrlo konkretno obrazložili i izneli smo argumente zašto mislimo da su rešenja koja smo predložili bolja od rešenja koje je predložila Vlada Republike Srbije, ali jedino za naše amandmane, dakle, to se ne odnosi za ostale poslaničke grupe, svako Vladino obrazloženje je potpuno identično i kažu da je Vladino rešenje celishodnije u odnosu na rešenje koje su predložili poslanici SRS.
To je zaista neozbiljno i neodgovorno, ali ovo je eto samo da se zna radi javnosti.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika mi smo u načelnoj raspravi dosta govorili o ovom zakonu, i osnovnom zakonu i o ovom novom predlogu, i o zloupotrebama kod primene ovog zakona i o tome da i dalje u ovom novom predlogu takođe su ostale sve mogućnosti za zloupotrebu. Neke smo pokušali da predupredimo našim amandmanima, ali očigledno da Vladi to nije odgovaralo.
Nismo imali dijalog sa predstavnikom Vlade zato što smo raspravljali u načelnoj raspravi u odsustvu predstavnika Vlade, bar u onom delu kada su poslanici SRS došli na red da govore.
Jedan od razloga, u obrazloženju za donošenje ovog zakona, između ostalog stoji, da iz ovog prethodnog proizilazi da koeficijenti kao element za utvrđivanje visine plate imaju dvostruku ulogu. Prva uloga je socijalnog karaktera jer obezbeđuje ekonomsku egzistenciju zaposlenima u državnim organima. Druga uloga je mogućnost napredovanja sa koeficijentom, treba da bude dovoljno stimulativna za sve državne službenike.
Ovo obrazloženje je zaista u redu, ali je stvar u tome da ono što je predloženo u ovom zakonu ne odgovara ovom obrazloženju i ovim deklarativno navedenim razlozima za donošenje zakona.
To se najbolje vidi u članu 1. kojim se menja član 13. osnovnog zakona, a koji zapravo sadrži platne grupe i platne razrede za zaposlene u državnim organima.
Treba da se podseti, opet radi javnosti, da postoji u osnovnom zakonu 13 platnih grupa i da je do dana današnjeg još uvek raspon između najniže i najviše zarade u državnim organima 1:9, što je zaista nedopustivo i ne opravdava sadašnju Vladu, jer pretpostavljam da će predstavnik Vlade da kaže da sadašnja Vlada nije donela ovaj osnovni zakon, što je tačno, ali nikako ne opravdava da se dozvolilo da se ovaj zakon primenjuje skoro četiri godine.
Ovo rešenje u izmenama i dopunama zakona ide ka tome da raspon plata između najniže i najviše u državnim organima bude 1:6. Mi u SRS smatramo da to takođe nije dobro i da je to suviše veliki raspon, čak i da nije u pitanju situacija u kojoj se danas nalaze građani Srbije da se i sa visokim platama jedva izlazi na kraj a kamo li sa ovim najnižim zaradama od kojih više ne može da se sastavlja kraj sa krajem, već od kojih zaista više ne mogu da se zadovolje ni osnovne životne potrebe.
Verujem da ste toga svesni. Opredeli ste se, kako stoji u obrazloženju ovog zakona, odnosno opredelićete se za jednu milijardu i 600 miliona za povećanje zarada u državnim organima odnosno na povećanje ovih najnižih zarada.
Ali, opet ovo što ste predvideli nije ni pravično, ni celishodno, kako ste napisali, i ne rešava onako kako ste naveli socijalne probleme zaposlenih u državnim organima.
Bitno je da se zna radi javnosti, govorili smo o tome i u načelnoj raspravi, da se ova povećanja zarada odnose na socijalno najugroženije, odnosno na one sa najmanjim zaradama, ali niste povećavali zarade službenicima od prve do pete platne grupe i nema ni potrebe za tim, ali treba da se zna u prve dve grupe položaja da postoji popriličan broj zaposlenih u državnim organima koji imaju enormono visoke zarade.
Nikada nismo dobili obrazloženje kako neko može ko je pomoćnik ministra da ima veću zaradu znatno od samog ministra, da pomoćnik sekretara Skupštine ima otprilike tri plate narodnog poslanika i znatno veću platu od sekretara Skupštine. To su one zloupotrebe o kojima govorimo i na koje vam skrećemo pažnju, jer na taj način udovoljavate vašim partijskim funkcionerima i na taj način rešavate njihove probleme, a za stvarne probleme građana Srbije i onih sa najnižim zaradama vaš baš briga.
Ono što ste predložili u ovom rasponu 1:6 podrazumevalo bi da najniža plata u držanim organima bude 22.468,60 dinara. To nije dovoljno, sa jedne strane, a sa druge strane, ponavljamo da raspon 1:6 je ne prihvatljiv. Hoću da podsetim na recimo, na ono što je SRS radila u vreme kada je predsednik opštine bio Vojislav Šešelj u opštini Zemun.
Mi smo tada napravili raspon zarada 1:3 i u to vreme su zaposleni sa najnižim primanjima, pre svega recimo, spremačice, fizički radnici, tada dobili skoro duplo povećanje zarade i oni su od svojih zarada mogli pristojno da žive. Oni koji su imali visoke zarade i u to vreme dobili su minimalno povećanje ili neki nisu uopšte dobili povećanje i onda smo napravili jedan bum u lokalnim samoupravama.
U opštini Zemun su zaposleni tada imali najveće zarade, pa smo onda prozivani iz raznih opština po Srbiji da nas pitaju kako smo mi to uspeli, pa su taj model tada počeli da primenjuju i u ostalim lokalnim samoupravama i vama preporučujem da bi bilo dobro da ste razmislili da na taj način rešite zaista da zarade budu u državnim organima adekvatno raspodeljene.
Ne možete da vodite računa samo o onima koji imaju visoke zarade i onima koji su, opet ponavljam, funkcioneri stranaka. Takođe treba da se radi javnosti podsetimo da je broj zaposlenih u državnim organima 2000. godine bio negde oko osam hiljada, a da je danas taj broj 28 hiljada.
Uvereni smo da ne postoji niko ko može da objasni rezonski i razložno zašto ste napravili ovakvu brojnu državnu administraciju koja neverovatno košta građane Srbije. Sada ste došli u situaciju da ste doneli zakon da se smanji broj zaposlenih i u državnim organima i u lokalnim samoupravama.
Naravno ni taj zakon niste primenili kao ni mnoge koje ste doneli dosad i mi iz SRS smo tada bili protiv tih zakona i danas smo naravno, zato što ste nameštajući vaše ljude, ljude iz vaših stranaka i aktiviste iz vaših stranaka za ovih deset godina napravili tu preskupu administraciju i kako ste bez ikakve odgovornosti zapošljavali tako veliki broj ljudi, tako bez ikakve odgovornosti otpuštate ljude i povećavate broj nezaposlenih u RS.
U članu 1. smo predložili da najniža zarada ima koeficijent 1,55. to je ono što ste vi predvideli u 12. platnoj grupi. Mi smo predložili da to bude u 13. platnoj grupi i da se u skladu sa tim pomeraju i ostale platne grupe i u našem predlogu najnižih zarada u državnim organima bila bi 24.876,95 dinara. Nije ni to zarada od koje može danas pristojno da se živi, ali nažalost s obzirom na svakodnevna poskupljenja i poskupljenja koja nam se najavljuju početkom naredne godine vrlo mali broj u Srbiji je onih koji će moći pristojno da žive, a svi ostali će pokušati da preživljavaju.
Pitanje za vas, gospodine ministre, u koju platnu grupu ćete ili u koji platni razred ćete svrstati gospođu koja opslužuje službenike MMF kada dolaze u Srbiju da vam zavrću uši? Reći ću vam zašto to pitam konkretno? Pretpostavljam da znate, ali građani Srbije ne znaju, pa radi građana Srbije ću da objasnim ovo o čemu govorim.
U poslednjem broju novina SRS "Velika Srbija" šef našeg antikorupcijskog tima Ivan Ninić je opisao sa mnogo detalja i podataka bahanalije MMF, kako je u naslovu i napisao, pa tu ima puno podataka o trošenju za izlete, ručkove, večere, telefone, kancelarije itd.
Ali, pošto to nije tema, ovo samo preporučujem građanima Srbije da mogu u svim opštinskim odborima SRS da potraže ove novine, pa da se sami upoznaju sa svim ovim činjenicama, a za vas ovako stoji da su Božidar Đelić i Radovan Jelašić obećali direktoru MMF u Vašingtonu da će osim korišćenja poslovnog prostora NBS, NBS snositi troškove zaposlenih u kancelariji MMF u Beogradu.
I onda je u periodu od 1. juna 2008. godine do 31. maja 2009. godine kancelarija MMF imala jedno lice angažovano po ugovoru o delu, a reč je o gospođi Desanki Nestorović, koja je obavljala te poslove sekretarice, a usput i vaša sekretarica, gospodine ministre, i sekretarice u državnoj upravi imaju otprilike oko 24.000 dinara platu.
Ova gospođa je na osnovu dva ugovora o delu mesečno dobijala neverovatnih 136.988 dinara. Prema podacima dobijenim iz NBS, Desanka Nestorović je u bruto iznosu koštala građane Srbije svakog meseca 218.367 dinara. Znači, 2.183.670 dinara bruto, a direktno u džep je stavila 1.369.880 dinara.
Dakle, ministre voleli bismo da nam kažete u koju platnu grupu biste svrstali od ovih 13 predviđenih ovu gospođu sa ovom mesečnom zaradom kao sekretarica od 136.988 dinara? Ne očekujem da ćete da nam date odgovor na to pitanje, ali smo ovo postavili pre svega radi građana Srbije.
Pitanje takođe za vas, ministre, pošto je jedan od razloga za donošenje ovog zakona kako ste sami rekli i mogućnost napredovanja sa koeficijentom koje bi trebalo da bude, kako kažete, stimulativno, da li se ta mogućnost napredovanja odnosi na zaposlene, na njihov efektivni staž ili na beneficirani radni staž?
Ovo je vrlo praktično i konkretno pitanje koje sasvim sigurno interesuje mnoge koji su u jednoj od ove dve grupe.
Dakle, izneli smo mnogo podataka i amandman koji smo podneli tvrdimo da, pre svega, odgovara ovim razlozima koje ste vi naveli za donošenje zakona i da koliko-toliko omogućava pristojan život ljudima koji su do sada radili za plate od 16.000 dinara. Hvala.

Iskorišćeno je 14 minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog ili poslaničke grupe?
(Vjerica Radeta sa mesta: Od ovlašćenog.)
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. sa dopunom obrazloženja podneli su poslanici Saša Dujović i Miletić Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođo Radeta, izvolite.

Podneli smo amandman i na član 2. stav 2. ovog člana 27. koji govori o radu dužem od punog radnog vremena. U Predlogu zakona stoji da rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje državni službenik mora da iskoristi u toku narednog meseca.
Mi smo amandmanom dodali da se kaže – ako poslodavac to ne može da ispuni, dakle, u toku narednog meseca, da je u obavezi da prekovremeni rad isplati već narednog meseca.
Nešto slično postoji u 5. stavu predloga ovoga člana 27. odnosno člana 2. izmena ovog zakona, ali se ne odnosi na sve zaposlene koji ostvaruju prekovremeni rad i smatrali smo da je ovaj ovako predloženi stav 2. člana 27. faličan, odnosno da je nepotpun i da će stvarati mogućnosti za zloupotrebu u njegovoj primeni.
Zaista smo očekivali, ministre, da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer on pre svega pravno-tehnički uređuje i precizira ovaj vaš predlog.
Zašto mislimo da je trebalo prihvatiti ovaj amandman? Između ostalog, govorili smo u vašem odsustvu u načelnoj raspravi, ministre, kakve se zloupotrebe dešavaju kada je u pitanju prekovremeni rad. Postoje službe u okviru državnih organa, pre svega, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zaposleni koji moraju da rade prekovremeno zato što parlament zaseda prekovremeno.
Danas su, recimo, svi zaposleni došli na posao u 8.30, čini mi se da im tada počinje radno vreme i ostaće ko zna dokad zato što Skupština nije danas počela sa radom kako je predviđeno u 12.00 časova, nego u 13.50 časova, zato što neodgovorna Vlada nije poslala nikoga da prisustvuje ovom današnjem radu, i naravno, ti zaposleni će ostvariti, mimo svoje volje, prekovremeni rad jer oni moraju da sede ovde dokad radi parlament.
S druge strane, tek danas smo dobili, ovo opet govorim samo kao primer, da ilustrujem zašto mislimo da je trebalo usvojiti naš amandman, tek danas smo dobili Predlog zakona o budžetu. Ne znamo još za kada će biti zakazana sednica. U svakom slučaju, bićemo u velikoj stisci s vremenom, kada je u pitanju izrada amandmana.
Normalno je da zaposleni koji rade u poslaničkim grupama moraju zajedno sa poslanicima da borave u parlamentu, da bi se odradio određen broj amandmana, onoliko koliko koja poslanička grupa misli da ima mesta da podnese amandmane.
Šta se onda dešava? Kada zaposleni u poslaničkoj grupi SRS, ministre, podnese svoj izveštaj o prekovremenom radu i napišu da su prekovremeno radili tog i tog dana toliko sati zbog učestvovanja, odnosno pomaganja poslanicima u izradi amandmana, generalni sekretar lepo tu stavku njima precrta i neće da im plati to što su morali da rade sa poslanicima na izradi amandmana.
Prema našim informacijama, to se odnosi samo na zaposlene u poslaničkoj grupi SRS. Vi ste i dalje ostavili mogućnost u ovom zakonu da se na taj način ponaša sekretar prema zaposlenima u Narodnoj skupštini, zato što niste prihvatili ovaj naš amandman, da je poslodavac obavezan ili da u narednom mesecu obezbedi korišćenje prekovremenih sati zarađenih prekovremenim radom, ili ako to ne može, onda da se to plati u skladu sa zakonom.
Naravno da postoje službe gde to nije moguće da se primeni, da se primeni ovaj drugi stav, da se već narednog meseca iskoristi to vreme zarađeno prekovremenim satima. Opet govorim o Skupštini, jer je to najvidljivije, pre svega, i građanima Srbije. To je najbolji primer, jer zaposleni u Skupštini ne mogu da koriste prekovremene sate, odnosno slobodne dane na ime prekovremeno zarađenih sati onda kada bi oni hteli, nego onda kada parlament ne radi.
To je bio jedan od razlog zbog čega smo vam skrenuli pažnju da prihvatite naš amandman, da biste imali jedan celovit stav, gde se nikome ne bi dozvolilo da manipuliše, zloupotrebljava, pa da ljudi sakupe po ko zna koliko sati i dana na ime prekovremenog rada, i da naravno, nikada u životu to ne mogu da iskoriste.
Niko nije u obavezi, niti ikoga smete da naterate da radi prekovremeno, a da mu to ne platite, ili da mu onemogućite korišćenje slobodnih dana.
Kroz ove zakone ste do sada vrlo restriktivno pristupali tome, i uopšte, kada je u pitanju prekovremeni rad, od smanjenja iznosa, kako se on plaća, do toga kada mogu da se koriste slobodni dani, pa do toga, koliko može da se ostvari prekovremenih sati i onda imate ljude koji ostvare mnogo više prekovremenih sati, nego što im to zakon dozvoljava. To na kraju bude – pojela maca.
Ovo nije ni pravično, ni ustavno, ni zakonito, pogotovo, ne ispunjava ni socijalni momenat koji vi vidite i navodite kao razlog za donošenje ovog zakona. Zato preporučujem skupštinskoj većini da glasa za naš amandman, ukoliko ne želite i dalje zloupotrebe u primeni ovog zakona. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Palalić, pa gospođa Radović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uložili smo amandman na stav 3. člana 2. Predloga ovog zakona, iz razloga što ne vidimo nijedan razlog koji bi opravdao da se izađe izvan zakonskih okvira koji su definisani Zakonom o radu, a koji se tiču prekovremenog rada.
Nadasve, mi u predlogu ovih izmena i dopuna zakona, u tekstu obrazloženja nismo dobili ni jednu jedinu reč u obrazloženju zašto se ovo čini, zašto se krši odredba člana 37. Zakona o radu koji definiše prekovremeni rad, i koji se, kao opšta norma primenjuje u svim situacijama zasnivanja radnog odnosa.
Mislim da bi bilo jako bitno da smo dobili bilo kakvo obrazloženje, a nadasve, da čujemo koji su to razlozi, koji je to obim posla, koji do sada nije postojao, a koji će postojati, navodno, nakon usvajanja ovog zakona koji bi iziskivao ovakvu jednu normu.
Moram da kažem da smo sada svedoci jedne situacije da ćemo u poslednjem trenutnu raspravljati o Predlogu budžeta Republike Srbije, nakon, faktički isticanja rokova jesenjeg zasedanja.
Možda bi upravo činjenica da Vlada Republike Srbije i nerad Vlade Republike Srbije i ministarstava dovodi do toga da je neophodno da se vrše ovakve jedne intervencije i vrši prekovremeni rad u pojedinim službama ili u ministarstvima ili u drugim institucijama.
Mislim da su rešenja koja su bila do sada u zakonu sasvim dovoljno omogućila da se situacija u kojoj su definisane činjenice definisane članom 37. Zakona o radu, kada je moguće vršiti prekovremeni rad, a to je da je došlo do potrebe usled više sile, usled izuzetnog povećanja obima posla, u drugim slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, da se na taj način definišu potrebe prekovremenog rada.
Činjenica da mi, bar kad su u pitanju ministarstva, kada su u pitanju Vladine institucije, imamo ozbiljnu primedbu, ozbiljnu kritiku na intenzitet rada, na činjenicu da mi nemamo, bar ova skupština, ovaj saziv, dovoljan broj inicijativa i akata od strane Vlade da bismo uopšte o tome raspravljali, onda se postavlja pitanje - koji su razlozi, osim kašnjenja i cajtnota sa rokovima koji su definisani zakonom?
Drugi problem koji može da bude opravdanje, a ja vih voleo da čujem, naravno i predstavnika Vlade šta je razlog za ovakvu jednu odredbu, jeste odsustvo konzistentne i kontinuirane kadrovske politike, u tom službeničkom esnafu, da se dovoljno i kvalitetno radilo i kad je u pitanju Visoki službenički savet, kad su u pitanju kadrovske službe unutar Vlade, na edukaciji, na unapređenju rada službi, na rešavanju problema koji se tiču njihovog znanja da rešavaju probleme, onda sigurno ne bi bilo potrebno da se dođe u situaciju da s jedne strane veliki broj građana kritikuje neažurnost u rešavanju njihovih prava od strane organa i uprave ministarstava ili drugih institucija Vlade Republike Srbije.
Znači, to su problemi koji trenutno postoje unutar državne uprave i mi sada treba te probleme da rešimo tako što ćemo omogućiti da prekovremeni rad traje 90 dana u toku godine, što je faktički jedna trećina ukupnog broja dana koji su radni dani u jednoj godini. Da li je to zaista ičim opravdano?
Drugi problem, o kome će više moje kolege govoriti jeste, ono što je dato u obrazloženju odbijanja našeg amandmana, to je da se ovaj izuzetak od opšteg pravila iz Zakona o radu primenjuje uz saglasnost zaposlenog.
Da vidimo kakva je to sloboda i položaj zaposlenog u organima državne uprave i institucijama, da on može da nalog svog pretpostavljenog da radi duže mimo Zakona o radu odbije ili će to biti neka vrsta prirodne saglasnosti.
Prema tome, problem koji se pokušava rešiti, neažurnost Vlade Republike Srbije, kontinuirano dolaženje u cajtnot sa ispunjavanjem svojih zakonskih obaveza, loš rad sa službeničkim kadrom i na njihovoj edukaciji utiču na to da Vlada Republike Srbije pokušava da svoje propuste i svoje slabosti u reformi državne uprave rešava povećanjem prekovremenog rada i kršenjem Zakona o radu. Hvala.

Tri minuta i dvadeset sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima Milica Radović.

Smatram da nema osnova pitanje prekovremenog rada uređivati na drugačiji način u odnosu na onaj kako je to predviđeno opštim propisom Zakona o radu. Ako se kaže u Zakonu o radu da prekovremeni rad najduže može da traje osam časova, onda stvarno ne vidim razlog zbog čega se ovim zakonom on sada produžava na 20. To jednostavno nije pitanje same proizvoljnosti.
Pored toga što ta odredba nema svoje pravno utemeljenje ili ga ja bar ne vidim, mislim da ona nema ni svoje medicinsko opravdanje. Zamislite samo čoveka koji će da radi 90 dana u toku jedne godine po 12 časova. To je upravo ovo što ovaj predlog zakona kaže i nemoguće je da se takav rad prosto ne odrazi na njegovo psihofizičko stanje.
Sada ovu odredbu bih možda mogla da razumem da je u pitanju racionalizacija državne uprave, kao što je to nedavno bilo samoinicirano od Vlade. Ovde nemam i dalje pravno opravdanje za tako nešto, pa se zbog povećanog obima posla i smanjenog broja zaposlenih ovo nameće kao potreba. Ali, svi vrlo dobro znamo kolika je uopšte državna uprava i koliko je ona porasla od 2000. godine, tako da taj argument prosto ne mogu da prihvatim.
Mislim da je ovde ključno pitanje - pitanje produktivnosti rada i zbog toga ovu odredbu prvenstveno vidim kao mogućnost za mnoge zloupotrebe. S jedne strane, broj zaposlenih u državnoj upravi, iako je to bilo ranije najavljeno, nije smanjen, iako je Vlada predložila, ova skupština usvojila neke vrlo loše zakone koji se bave tim pitanjem, a moja poslanička grupa je vrlo argumentovano napadala te iste predloge zakona i sva sreća što nije došlo da smanjenja zaposlenih u državnoj upravi po tom zakonu.
Mislim da je opet u jednom drugom delu državne administracije, konkretno, kada je u pitanju pravosuđe, i te kako došlo do smanjenja broja zaposlenih, a da se faktički to nije odrazilo na njihov materijalni položaj.
Imam neke podatke, konkretno, kada je pravosuđe u pitanju. Pravosuđe je napustilo 1.114 zaposlenih lica i 919 lica koja su bila određena za rad na određeno vreme, i to od 1. januara 2010. godine. Zbog javnosti kažem da u ovaj broj ne ulaze neizabrane sudije.
I pored ovako velikog smanjenja broja zaposlenih, njihov materijalni položaj ne da nije ostao isti, nego je on drastično otežan zbog prevelikog obima posla i zbog toga što je sada broj zaposlenih u pravosuđu drastično smanjen. To ću ilustrovati time što ću da kažem kolike su opšte plate pravosudne administracije.
Plata pravosudne administracije kreće se od 113 do 182 evra, a plate stručnih saradnika od 307 do 478 evra. Složićete se da su ovo izuzetno niske plate, a prvenstveno želim ovde da ukažem i na potrebu da je ovaj zakon trebalo da se na neki način osvrne i na same stručne saradnike.
Podsećam, u pitanju su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom, čiji rad nije adekvatno cenjen, a koji obavljaju vrlo komplikovane stručne i odgovorne poslove za nosioce pravosudnih funkcija.
Sada znamo kakvo je stanje u državnoj upravi, vidimo kakvo je stanje u pravosuđu, ali mislim da Vlada ne vidi da u samoj racionalizaciji državne uprave treba da pođe prvenstveno sama od sebe. Mi danas imamo jednu od najglomaznijih vlada ne samo u regionu, već uopšte i u Evropi, ukoliko kao kriterijum uzmemo broj stanovnika.
Ukoliko zanemarimo i broj ministarstava, ukoliko zanemarimo i broj potpredsednika, znamo da ova Vlada ima 56 državnih sekretara, odnosno 111 pomoćnika ministara i koliko savetnika mislim da ni prisutni ministar ovde ne raspolaže tim brojem i uopšte šta oni rade mislim da niko ni u samom Ministarstvu ne zna.
Sada, u poslednje vreme, otvaraju se neke priče o rekonstrukciji Vlade. Mislim da je ta tema potpuno deplasirana i potpuno deplasirano je otvarati pitanje rekonstrukcije Vlade u godini koja je faktički izborna godina.
Ove priče su ne samo zakasnele, mislim da je neko imao bilo kakvu ozbiljnu nameru da dođe do rekonstrukcije Vlade, onda se to dešava u prvoj godini njenog mandata, a ne dešava se u zadnjoj godini.
Evo, jutros smo imali priliku da izvršimo uvid u sam budžet. Videla sam da je broj ministarstva ostao isti. Znači, kako možemo uopšte da govorimo o rekonstrukciji Vlade sa istim brojem ministarstava i sa troškovima koji opet nisu baš toliko beznačajni?
Sada bih još da napomenem koliko to Vlada vodi računa o svojoj državnoj administraciji i uopšte o troškovima državne administracije, najbolje pokazuje i podatak da je Vlada, umesto da smanji troškove koji odlaze na državnu administraciju, rebalansom budžeta za 2010. godinu povećala davanja za plate u državnoj administraciji, i to za jednu milijardu i 400 miliona dinara.
Znači, sada postavljam pitanje – kome su opšte namenjena ta sredstva? S obzirom da znamo da danas govorimo o najugroženijim kategorijama državne uprave, zbog čega ta sredstva konkretno nisu bila namenjena tim kategorijama o kojima mi danas ovde raspravljamo?
Što se tiče amandmana koji smo podneli kolega Palalić i ja, mislim da, ukoliko Vlada nije imala sluha za njega, treba da dobijemo neko argumentovano obrazloženje zbog čega on nije prihvaćen. Hvala.